НОВЕ КЊИГЕ – Боривоје Бора Видојковић – “ОЧЕВИ ОПАНЦИ”

Недавно је из штампе изашла књига ОЧЕВИ ОПАНЦИ Боривоја Боре Видојковића, књижевника из Ћићевца у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, чији је члан. Књигу Вам за сада представљамо витруелно на нашем сајту, насловном причом ОЧЕВИ ОПАНЦИ, биографијом аутора и рецензијом књиге Томислава Ђокића. Уживајте!

ОЧЕВИ ОПАНЦИ

Јутарњу тишину прекинула је оштра звоњава старог сата који је чланове породице Видојковић будио већ скоро пола века. Миливој је тај сат купио кад је почео да ради као пружни радник и ево, дочекао је с њим и пензију. Временом се навикао на рано, свакодневно устајање, па му сат није ни био толико потребан. Једино, кад се добро напије па тешко устаје а јутарње пешачење до Сталаћа, радног одредишта, дође му као добар начин трежњења. Кад би сишао по мраку устаљеном стазом низ Високи брег, па Колиним браником, пре него што прескочи поток он би застао и поново се умио бистром ратевачком водом. Она освежи и зими, а поготову лети. Сада, када је у пензији, тај сат му је био још мање потребан. Понекад само послужи укућанима кад се спремају рано ујутру за путовање аутобусом. Свим становницима села Плочника то је, иначе, једини излаз ка Крушевцу, као и Параћину. Миливој је свој радни век и своју пензију заслужио пешачећи свакодневно Плочник – Сталаћ. Лето, зима, сунце,
киша, дубок снег, понекад и до појаса, али напредовало се. Аутобуси су сада били бржа, једина и стална веза ових села са светом.

Тако је тог јутра Љубомира тргао и пробудио звук тог старог, али још увек ефикасног предмета и прекинуо диван сан у коме је видео себе као подофицира у Љубљани, како врши смотру одељења везе чији је био командир. Баш у тренутку кад је наилазио капетан Дрљевић и спремао се да му преда јутарњи рапорт, оштар звук сата је прекинуо тај диван сан. Љуба, како су га сви звали, још се радо сећао тих војничких дана и у себи носио тешку и непреболну рану што је одлучио да скине униформу и врати се у своје село због родитеља. Могао је да се активира и остане као водник у том лепом граду, Љубљани, али жудео је за својим селом, родитељима, сиротињским имањем, врзинама, својим шљивама и њивама.

Настави са читањем “НОВЕ КЊИГЕ – Боривоје Бора Видојковић – “ОЧЕВИ ОПАНЦИ””

Visits: 385
Today: 3
Total: 1790181

SVETI APOSTOL I JEVANĐELISTA LUKA – Miroslav Krnjeta

Iz Antiohije srce te u svet vodilo
hodajući za Gospodom svetlo te pratilo,
na putevima reč Gospodnju propovedao
sa apostolom Pavlom za anđelima hodao.
Mnoge zemlje prošao, lečio bolesne podizao,
nosio mir, ljubav, Hrista slavio dušom blistao,
carevima govorio presto vam je prašina
carstvo nebesko je večno a ostalo trulež i mrtva dolina.
Ruku ti dirnula nebeska sila
naslikao ikone Isusa Hrista, Bogorodice,
apostola Petra i Pavla,
služio si samo jednog gospodara
ljubio si tron nebeskog cara.
Sveti Luka na krilima anđela
do Egipta si stigao
za Hrista po vatri bi bos hodao,
carstvo nebesko si na zemlji želeo
od ljubavi prema bližnjem kao vulkan plamteo.
Ubiše te oni kojima si ljubav, mira, davao
Hrista im srcu približio,
za duše im spas tražio i noćima se molio.
Idolopoklonici ubiše te u Tebi Beotijskoj
a ti ode u rajske oblake večnoj
ljubavi Histovoj.

Настави са читањем “SVETI APOSTOL I JEVANĐELISTA LUKA – Miroslav Krnjeta”

Visits: 959
Today: 0
Total: 1790181

O sreći se ćuti, a ja o tebi… ;Jovana Živković

O sreći se ćuti, a ja o tebi…

 

Sreću o tebi ne mogu da sakrijem,

Ljubim te i grlim pred celim svetom,

Pokriven velom nežnošću,

I ti mene nežno svlačiš i oblačiš,

Velom osećaja moje prve ljubavi strasne,

Ne mogu da ćutim kad srce mi bije ritmom sve bržim,

sve jačim i naglim lupanjem

u celom telu se pročuje,

Ne mogu da ćutim o sreći,

A tako se bojim,

Da ne izmakne ako joj ne odolim,

Ako ne odolim da izreknem reči,

Nežne ljubavi, čiste dobrote,

Iskrene duše i moga nevinoga ludog srca,

Ali verujem još uvek u ljude ove,

Da moći ću sebe i deo tebe kad te kažem i u reči svoje stavim,

Pošto život moj već jesi,

Da moći ću da s’ njima ritam moga srca slavim,

Da moći ću da slavim već danas,

Jer ljudi mi neće umanjiti priliku za nas,

Jer verujem u nešto što u svima nama postoji,

U duše što hodaju

ili korak ispred,

Il’ trče za nama,

Verujem da sustignu i ljude ove,

Verujem da sreća još uvek ima put do srca

I da zbog sreće naše, će radosno biti,

I volim, svim srcem volim,

Al’ evo tebi priznajem to,

Bez straha jer verujem u te,

Stihu i pesmo, čitaoče i uteho,

I ljudima ponekim,

kad me lupanjem prestigneš,

Ko talas i sidro, breg što roni svoj!

Jovana Živković

Visits: 180
Today: 3
Total: 1790181

Zavist

 

Kad te ljudi vide ruke su im u vazduhu.
Oni sto su se trudili oko tebe,krste se.
Hvatas poslednji autobus za periferiju.
Kontrola na pola puta, izbacuje te napolje.
Pesacis starim Pancevackim mostom.
Trudis se da odolis velikoj vodi.
Uz sitnu kisu, misli ti se kao stof skupljaju.

Sve na svetu govori zauvek spavaj…

Ogledas se u staklu automobila u prolazu.
Vidis kuca si na brdu bez prozora.
S’ledja gura te kamen do ponora,
niceg u unutra nema po odrazu.
Prelazis stari prag,
macke mjaucu, motaju se oko tvojih nogu.
Mesto cebeta ogrces sag,
drhtis, govoris u bradu, ja to mogu.

Sve na svetu govori zauvek spavaj…

Sedis u rupi na kaucu,
grejes ruke na solji caja.
Igra slika na televizoru,
u dvoristu psi aralaucu.
Na zavesama prasina cakli,
prokislo vino tece kroz vene.
Opet su djavoli u zavist takli,
Zamaraju oci i uspavljuju zene.

Visits: 79
Today: 1
Total: 1790181

Књиге “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” и “ДИВЉАКУША” промовисане у Ћићевцу


Мирко Стојадиновић и Јасмина Димитријевић

ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА

У Народној  библиотеци у Ћићевцу 22.10.2021. године организована је промоција две књиге у истом дану: “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” аутора Јасмине Димитријевић и Данице Димитријевић Петровић и књиге за децу “ДИВЉАКУША” Јасмине Димитријевић. Промоцију је водила Јелена Вучић, а песме је поред ауторки читала дечија песникиња Драгана Марковић. Бајку је читала професор књижевности Љиља Ћирић Павловић. Осврт на ова дела дали су Мирко Стојадиновић, Бора Видојковић (који је читао рецензију Љубодрага Обрадовића) и Раде Биочанин. У публици су били колеге песници из Удружења песника Србије: Љиљана Тамбурић, Градимир Карајовић (снимао промоцију), Боривоје Бора Видојковић, Милан Марковић и наравно Анита Арсић. У Музичком делу учествовали су невероватни: Мирослав Стаменковић-Линда са својим наследником унуком Ђорђем и чувени гитариста Дејан Живковић.


Издавач прве књиге “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” било је Удружење  песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а рецензију за поменуту књигу написао је Љубодраг Обрадовић – председник овог удружења. Прочитајте извод из рецензије…


Како настају песме? Омиљено питање свих новинара, кад узимају интервју од песника, било да је познат, било да је тек закорачио на сањани пут славе, је: Кад пишете песме? Које је доба дана или ноћи, најбоље за Вас? И на ком месту пишете најбоље песме?А ево из прве поетске књиге Јасмине Димитријевић, сазнали смо да су за њу велике гужве, тј нека фрка, цајтнот, права инспирација… И да она најбоље пише песме у трамвају, када сви други путници желе да се још мало одморе, било да путују на посао, било да журе са посла, у свој топли дом, у своју слободицу! Да је то сасвим оригиналан приступ писању поезије, јасно нам је већ кад прочитамо наслов прве поетске књиге Јасмине Димитријевић, која је пред нама: “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА“.

“Моје песме настају у првом трамвају.
Тад добијем жељу да најлепше пишем.“


Љубодраг Обрадовић и Јасмина Димитријевић

Ево како је Јасмина Димитријевић представила промоцију:

У организацији Народне библиотеке у Ћићевцу и свесрдној помоћи драгих кoлeга Боре Видојковића и Мирка Стојадиновића одржана је прва промоција књиге ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА од ауторки Јасмине Димитријевић  и Данице Димитријевић Петровић, а и промоција сликовнице Дивљакуша ауторке Јасмине Димитријевић. Збирка песама је издата од стране Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а сликовница у Доситеј дечијим новинама Горњи Милановац.

Промоцију је водила Јелена Вучић, а песме је поред ауторку читала дечија песникиња Драгана Марковић. Бајку је читала професор књижевности Љиља Ћирић Павловић. Осврт на ова дела дали су Мирко Стојадиновић, Бора Видојковић (који је читао рецензију Љубе Обрадовића) и Раде Биочанин. Гостима се обратио и књижевник  Милан Марковић. Промоцију је снимио песник Града Карајовић, а међу гостима је било још кoлeга песника.

Једна веома успешна промоција с обзиром на потешкоће око пандемије и ограничења. Промоција је имала хуманитарни карактер и прикупљен новац од продаје књига 4.500,00 динара отишао је за куповину намирница за материјално угрожене породице којима помаже група “Ми помажемо прикључите се и Ви”.

Настави са читањем “Књиге “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” и “ДИВЉАКУША” промовисане у Ћићевцу”

Visits: 135
Today: 1
Total: 1790181

Za onog ko me nasmeje – Ljiljana Tamburić

Za onog ko me nasmeje

Ako iko uspe da me nasmeje
Na njega će se sručiti blagoslov
Mojih namrštenih obrva
I mojih usana, sa kapima otrova…

Nije lako razvući u osmeh usne od čelika…
Ali ako nekada, neko, uspe da me nasmeje …
Neka to ne bude iz nekog razloga,
Nego onako… Iz talenta…
Iz njegovog umeća da usrećuje…
A ja ću mu svojim smehom
Rasparati nebo…
I prosuti mu u ruke dragulje zaboravljene na nekom oblaku…
Ja ću mu rascvetati sve kaktuse
Osušene i trnovite
Što ih vuče dok hoda
Kroz vremenske kapije…

Ako iko, ikada, uspe da me nasmeje,
Neka me smehom satre…
Da iznad mene duga prokaplje
I šarena kiša po meni padne,
Da mi se u očima
Zapale davno ugašene vatre…

Smejaću se vekovima
I posle života…
Jer neću živeti od čekanja…
I neću se plašiti izgubljenih
usputnih susretanja…
Prigrliću sve njegove strane
I njegove zakrpljene nade…
Njegove loše manire,
Njegove skrivene strahove…
Na sve ću pristati
Zato što on…
On zna da se smeje…
Široko…
Beskrajno iskreno…
Kao dete kad ugleda mleko…

Ako toj veštini i mene nauči…
Zahvalnost će biti moje drugo ime!

Ljiljana Tamburić

Visits: 92
Today: 1
Total: 1790181

Kada se besmrt sa mnom zaigra ( glosa) – Ljiljana Tamburić

Glosa na stihove Slobodana Đurovića

RUŽA VAZDUHA

Otvorila si vazduha ružu
svojim promajnim kretom:
činodejstvo u kutu tmastom
slušam, uz rendisanje vrana;-
po meni, poput lijane pužu
ruke ti, pod belim smetom
dok sokolice pratim te, lastom,
pa makar postao ti hrana;-

***************************
Slobodan Đurović

KADA SE BESMRT SA MNOM ZAIGRA
( glosa)

Telo mi rušno, godina vrlih,
pritislo ledeno žezlo;
K’o avet lutam, angelska krila,
nikoć da letnu me svetom:
O Bože blagi, u trenu samo
crnilo svo je iščezlo,
OTVORILA SI VAZDUHA RUŽU
SVOJIM PROMAJNIM KRETOM;

U neverici bojažljiv treptim,
koloteč menja mi sled
jureć’ skončati poželeh, no mi
pred telom balastna brana
gledajuć’ nemo i ćuteć’, prstima,
lomim iz srca led,
ČINODEJSTVO U KUTU TMASTOM
SLUŠAM, UZ RENDISANJE VRANA.

Nemoć me stisla, a ja poželeh
da sam zeleno drvce
i da se besmrt sa mnom zaigra
vukuć’ me krasotnim svetom
krinovi bajni polen mi kaplju,
padajuć’ bodu mi trnce,
PO MENI, POPUT LIJANE PUŽU
RUKE TI, POD BELIM SMETOM.

Tvorac te hitnu pred oči moje
ko koplje, po srca sred,
pogibelj svoju smotrim i lomim se
k’o suva, crna grana,
prežaliv sebe, ničice padam
postavši rob, ubog i klet
DOK SOKOLICE, PRATIM TE, LASTOM, PA MAKAR POSTAO TI HRANA;

LJILJANA TAMBURIĆ

Visits: 41
Today: 0
Total: 1790181

NIJE NESTALA – M. Popović

 

 

Ali je ne tražite u dvorima
Nečujno su iz svoje tame
Otputovali. Ne tulite
S tišinom i ljiljanima
Što ostali su bez mirisa

Настави са читањем “NIJE NESTALA – M. Popović”

Visits: 133
Today: 2
Total: 1790181

ZLATNA KACIGA 2009. – *HASKOVSKI KAUN 2009.* – Haskovo

U *Драматичен театър-у “Иван Димов”* u Haskovu, 12.09.2009. godine, povodom dana opštine Haskovo, a u okviru nacionalnog humorističkog konkursa *HASKOVSKI KAUN 2009* organizovana je i izložba karikatura sa temom *SRBIJA* sa 17 medjunarodnog festivala humora i satire *ZLATNA KACIGA* koji organizuje Kulturni centar Kruševac pod pokroviteljstvom Grada Kruševca.

Otvaranju izložbe su ispred grada Kruševca i Kulturnog centra Kruševac prisustvovali: Ljubodrag Obradović – direktor, Radoje Savić – glavni urednik i urednik festivala *ZLATNA KACIGA* i Marija Stojadinović – urednik, a izložbu su otvorili: Tatjana Dimitrova – pomoćnik gradonačelnika Haskova za kulturu i Radoje Savić.


Slika pored plakata *ZLATNE KACIGE*
ispred Haskovskog pozorišta


Plakat *ZLATNE KACIGE* ispred
Haskovskog pozorišta



Haskovsko pozorište – *Драматичен
театър “Иван Димов”*



Dogodilo se 12.09.2009. godine u Haskovu


Tatjana Dimitrova – pomoćnik gradonačelnika Haskova za kulturu otvara izložbu


Radoje Savić – glavni urednik KCK otvara izložbu

Настави са читањем “ZLATNA KACIGA 2009. – *HASKOVSKI KAUN 2009.* – Haskovo”

Visits: 57
Today: 0
Total: 1790181

Јесен

Хиљаду боја, а ја их не видим,
мноштво сликара и сваки своју
музу са собом води,
а ја их не чујем.

И лист ми увео додирује лице
знам, нешто ми шапуће
и чуди се јер не примјећујем,
а некад сам му осмјех даривала.

Мирише јесен, онако слатко, опојно
како то само она умије,
као дама коју још ниједна жена
надмашила није,
и застаде забринуто
на прозоре моје
као да пита
зар тужније очи постоје,
као да тражи на мом лицу
оно што некад бјеше,
одсјај личности своје.

Јесен, дама од стила,
лепршава и лака,
њежна и непредвидљива,
топла и хладна…
Јесен,
тако мила, а тако ћудљива
тихо ми се у душу ушетала
тражећи само одговор
који сам од свих, тамо дубоко,
сакрила.

 

( 2007. прва пјесма с којом сам се појавила на сајту poezijascg.com и захваљујући несебичној подршци предивне екипе људи, остала до данас . Хвала им…)

Visits: 64
Today: 0
Total: 1790181