УСНУЛЕ ПТИЦЕ
Са једне стране, небо се звездама своди
језеро мирно, пламти звездама на води
уснуле птице снивају тежак лет на југ
биће то сеоба живота, лет тежак и дуг, дуг…
Са друге стране, навлачи се тама
оловно-сива, густа, као без дна јама
гутајући пред собом снове и наду
не дајући птицама да се из снова искраду.
Језеро се гаси тамом густом, без боје
уснуле птице невино сањају последњи лет
не слутећи зла, која ноћи могу да изроје
У трену све ће однети усуд проклет’
ни крилима клепнути неће да наткриле своје
птиће и без снова нестаће у ноћи оловне боје
Ту је апсолутни крај приче оловно-сиве ноћи
прича за птиће остаће тајна уснулих птица.
Дуле Пауновић
03. 10. 2021. год.