ПЕСМЕ 2022. ГОДИНЕ

Rating: 10.00/10. From 3 votes.
Please wait…


Поштовани посетиоци, драги песници,

Настављамо са избором песме године, овога пута за 2022. годину. Песме месеца у току 2022. године бираћу ја, а за месец август и децембар помагао ми је Драгојло Јовић. Знам да је то тежак задатак, јер много је добрих песама и песника, али обећавам да ћу се трудити да бирам најбоље. Али, такође знам да је то само мој субјективан избор, и молим Вас да то имате у виду… Од најбољих песама по месецима у току 2022. године, почетком 2023. године жири Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и посетиоци сајта, свако за себе, одабраће песму 2022. године. Зато, читајте све предложене песме, гласајте и уживајте… Песму 2022. године прогласићемо 31. марта 2023. године. /Уредник сајта Љубодраг Обрадовић/

По мишљењу жирија са нашег сајта ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ је песма:

  • У КАМЕН МИ МИСО УЛЕСАНАБранко Мијатовић.

Затим следе:
2. БАЛАДА О РАТНИКУ – место Јовица Ђорђевић;
3. место деле: – БРОД ЖИВОТА – Мирко Стојадиновић и – ЕХ КАД БИХ ОПЕТ ЗАПЛАКАТИ МОГО – Драгојло Јовић .

По гласовима посетилаца сајта ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ су:

ИМА ДАНА – Весна Стојковић и БРОД ЖИВОТА – Мирослав Мирко Стојадиновић.

2. место – ПОГЛЕД У БЕЗДНО – Жељко Поштић;
3. место – У КАМЕН МИ МИСО УЛЕСАНА – Бранко Мијатовић.

КАКО СТЕ ГЛАСАЛИ!

Песме месеца децембар 2022.

Весна Стојковић

Посланица пријатељу – Војислав Илић
– глоса-

,, Има дана и часова кад те ништа не весели.
Када срце и не жали, и не љуби и не жели.
Кад овлада мрачна пустош у дубини твојих груди
Кад ти поглед бесмислено, у далеке равни блуди.
А тежак се отме уздах и чело се твоје смрачи.
И ти не знаш у том часу, ни откуд је, ни шта значи?! ”

1.
ИМА ДАНА

Има дана кад ти ништа, у животу баш не иде.
Пријатељи и родбина, као да се тебе стиде.
У душу се твоју слутња, нека тешка тад усели.
-Има дана и часова, кад те ништа не весели.

Има дана када с болом, зору чекаш да осване.
У тешкоме уздисају, тражиш лек за своје ране.
Лелујаш се непрестано, к’о на ветру лист увели.
-Када срце и не жали и не љуби и не жели…

Има дана кад те стисне, к’о кљештима нека мука.
И треба ти тада само, пријатељска, нежна рука.
Хладан ветар ошине те, изненада ти застуди.
-Кад овлада мрачна пустош у дубини твојих груди.

Има дана у животу, кад низбрдо све ти крене.
Пред очима к’о утваре, плешу старе успомене.
Кад пожелиш да побегнеш од стварности и од људи.
-Кад ти поглед бесмислено, у далеке равни блуди.

К’о гаврани сенке лете, црне мисли су у глави.
Покушаваш да пронађеш, у тренутку излаз прави.
Бол те сече посред срца, тако мучи те и тлачи.
-А тежак се отме уздах и чело се твоје смрачи.

Има дана кад останеш без пoлeта и без наде.
Неки немир обузме те, а срцу се бол прикраде…
Ветар дува са свих страна, осећаш да све је јачи.
-И ти не знаш у том часу ни откуд је, ни шта значи.

© Весна Стојковић

 Pesma meseca novembar 2022.

Branko Mijatović

U KAMEN MI MISO UKLESANA

Samotnog me rasanila mis`o,
u sred tmuše kad ušara lovi;
stotine sam sličnih već zapis`o,
ali ova za najbolju slovi.

Šta je čovek i zašto se rađa,
smrt na njega pre rođenja čeka;
vazda muka k`o da se porađa,
od života čovek nema leka.

Za par truni radosti se živi,
gore – dole život nas okreće;
šta zgrešismo i zašta smo krivi,
da svenemo k`o livadsko cveće.

Što sam rođen da k`o pesnik trajem,
da k`o klošar grobnog mesta nemam;
na stratištu zasijaće sjajem,
kostur što ga ja za večnost spremam.

Zasijaće celom srpskom rodu,
i svim inim časnim narodima;
što se borih njima za slobodu,
kad se zgodi zlo međ` neljudima.

Na mom grobu neće biti cveća,
jer znamen se meni neće znati;
niko meni neće palit sveća,
iak` mome rodu sve ću dati.

U kamen mi mis`o uklesana,
mis`o moja moćnija od mene;
ne moż`s učit, već je bogodana,
osim nje će sve živo da svene.

Telo moje crnicom kad skriju,
nemoj za mnom, nemoj suze liti;
pa kad vinom boema preliju,
miso moja za navek ćeš biti.

Ostaviću pesme nebrojene,
u knjigama i u rukopisu;
misli moje ničim obojene,
nikad nikog povredile nisu.

Čitaj pesme što pisah ih tebi,
kako golub golubici sleće;
da ne voleh ni pisao ne bi,
a ti moje samrtno proleće.

© Branko Mijatovic 2020. god.
Iz neobjavljenih rukopisa

 

ПЕСМА МЕСЕЦА ОКТОБАР 2022.


Jovica N. Djordjević

BALADA O RATNIKU

Tužni vetri probudiše zoru,
bezdan ječi gladan ljudskog mesa,
kišne kapi plešu po prozoru,
to zbog ljudi sad plaču nebesa.

Šta li radi moja verna žena,
dal’ u strahu oči su joj svele,
zbog zlih ljudi mlada ostavljena,
od brige joj kose pobelele.

Krhka hrabrost ustuknu pred strahom,
sa nemirom u srcu se bijem,
u grudima borim se sa dahom,
kako ljudsko biće da ubijem.

Zolje zuje k’o otrovne ose,
krvlju svojom zemlju natapamo,
mladi ljudi borbom se ponose,
a grobove sebi već kopamo.

Gledam mlada raztrgnuta tela,
posejana kao rodno seme,
po telu im pada slana bela,
dok im krvca ističe iz vene.

Kada zamru emocije snažne,
i porivi lažnih pravednika,
slaviće se sve pobede lažne,
bez poraženih, bez gubitnika.

Bože sveti ponizno te molim,
da ne bude nikad više rata,
da se vratim ženi koju volim,
da zagrlim rođenog mi brata.

Da milujem žuto klasje zrelo,
i na decu svoju nežno pazim,
da u zdravlju šetam svojim selom,
kad nedeljom u crkvu odlazim.

© Jovica N. Đorđević

ПЕСМА МЕСЕЦА СЕПТЕМБАР 2022.


Драгојло Јовић

ЕХ, КАД БИХ ОПЕТ ЗАПЛАКАТИ МОГ`О

Ех, кад бих опет заплакати мог`о,
Па да чемер суза опере ми лице,
За сву рђу оних који туђе краду,
А оком не трепну већ подигну браду.

Проклетство богатства вешто маском крију,
Испод златног ланца душе грехе вију,
А онда се бездушно са три прста крсте,
Да би опет стали у верничке врсте.

Зар грамзивој руци да је допуштено,
И кад грехе “плати” све је опроштено,
Па је опет верник племенитог кова,
Искупљење прошло, иде се изнова.

Само сиромаху нико не опрашта,
Увек мора дати и што имао није,
А сломљену кичму, жуљевите руке,
Мора да прећути , мора да сакрије.

У земљи „срећника“ где гробља шарене,
Ко у песми старој што о гробљу поје,
Ту где мртви плачу за живима својим,
Опет све шарени и свега се бојим.

А правда је спора, некад предалека,
Тек у неко време некога сачека,
Као да су и њој оболеле руке,
Да исправља Дрину, лечи људске муке.

Ех, када бих опет заплакати мог`о,
И да река суза све прљаво спере,
Па да руке човека вреднују по раду,
А не по “умећу” кад народно краду.

© Драгојло Јовић

ПЕСМА МЕСЕЦА АВГУСТ 2022.

 

ОРИ…

 

Љубодраг Обрадовић

 

Ори,
развигори,
коло,
лоло!

Живот је један,
безизгледан,
али поведи,
на орање и у чежњу,
девојку што те весели
и разиграног жели.

Све су ливаде пусте,
све су њиве парлози,
за орача рај,
за сељака крај,
који тако сигурно долази…
Па поведи лоло,
коло!

У коло се занос хвата,
данас те мало ко схвата,
данас те ломе
данас си прут,
сам и крт.
Шибају те ветрови
и беспућа,
а био си у снопу прућа!

Ори,
ожежи
и зарежи,
нек душману
кожа се најежи,
док у страху бежи,
од пркоса сељака,
који свој спас
у сејању налази…

Ори,
нек загрми
твој глас!
Задњи куца час,
да труба засвира,
да зидове поруши
и донесе мало мира
и спокој души.

Ори,
лоло
и поведи
девојку на орање
и у коло!

© Љубодраг Обрадовић

МЕСМА МЕСЕЦА  ЈУЛ 2022.

БРОД ЖИВОТА


Мирко Стојадиновић

Кад из мирне луке крене
На пут дуги брод живота
Ту су хриди ту су стене
Искушења и страхота.
Док је море тихо, мирно
Брод живота само плута
Плутајући плови журно
Тад не може да залута.
Недогледна та пучина
Брод живота у помами
А видици црна тмина
На пучини често сами.
Незасита наша хтења
Из похлепе ил незнања
Животна су премеждења
И видик нам то заклања.
А кад дуну са свих страна
Сви ветрови и олује
На броду је пуно рана
И јаук се тешки чује.
Кормилом се тешко влада
Из руку се често стрже
Животом би да овлада
А муње ће да га спрже.
Брод ни тада не занеми
Обилази страшне хриди
Своме циљу ипак стреми
Ка обали што се види.

На свом дугом путовању
Ако ли се не насуче
И теретном жртвовању
Олупину да довуче.
Оронули брод не скита
Остадоше хтења пуста
Са жаљењем себе пита
Од живота дал шта оста.
Што нам хтења неизмерна
Кад на циљу све нас чека
Свима иста, свима смерна
Тешки чекић, мртва звека.

© Мирослав Мирко Стојадиновић

PESMA MESECA – JUN 2022.

Jovica N. Đorđević

ČEDO

Gledaj Judu, on će da mi sudi,
to bez časti, zarad svoga mira;
usudi se čedo da mi grdi,
što iznedrih na listu papira.

Kajaf dade šaku srebrnjaka,
da po zlome izdajica sudi;
njemu ista beše glava svaka,
on bez časti čedu mi naudi.

Pa doziva Pilata dželata,
u potaju u to junsko veče;
da naoštri deo svog alata,
da mi svetu misao saseče.

A gle čuda, munja u me sine,
čedo moje neće zbog njih mreti;
misao se vinu u visine,
gde ni Juda ne može da leti.

© Jovica N. Đorđević

PESMA MESECA – MAJ 2022.

Prof. Mr. Branko Mijatović

CRVENA RUŽA

( sonet 127.)

Crveni pupoljak bejah kad se rodih,
Na svet me reka crvena je donela;
u životu često kroz crveno brodih,
crvena sam ruža što odveć je svela.

Crvene sam ruže dragoj ja dariv`o,
crveni mi karmin na ust`ma ostao;
kamu sam crvenu zlotvoru zariv`o,
kad je dušman čizmom na rođinu stao.

Mnogo mi crvenog u životu beše
crveno oboji celi svet u crno;
crveni mi moje najdraže uzeše,

crveno voleo, u crvenom truno.
Ružu vi crvenu donesite na grob,
gde počiva pesnik, Božiji je on rob.

© Prof. Mr. Branko Mijatović

ПЕСМА МЕСЕЦА – АПРИЛ 2022.


Драгиша Павловић Расински

САН

Око мене одвећ тихо све је,
склапам очи, већ ме сан осваја,
сањам врло чудне јубилеје
још чуднијих неких догађаја.

Моћници се призвали памети,
наступила мирнодопска клима,
Кинези се одрекли Тајвана,
Русија се одрекла од Крима.

Палестинске-израелски сукоб
избрисан је са ратне топ листе,
у Кореји Северној председник
кренуо да гања комунисте.

Нато бомбе бацио у смеће,
агресије сметнуо са ума,
Аљбин Курти републику неће,
Бајден Путина узео за кума.

Престала су насиља, терори,
шовинизам и разлике класне,
нема више етничког чишћења,
геноцида нити мржње расне,
беспослених нема, а ни гладних,
навијача оних горопадних.

Еколошки сасвим чисто све је,
ђубрад сва се на Венеру возе,
Сунце Земљу по наруџби греје,
жуте мрље офарбане розе,
Марс претворен у житишта стрна,
затрпана шљунком рупа црна.

Тубилеји славе се масовно
и у вези животињских права,
животиње све су заштићене,
од џиновског слона па до мрава

и обичног сићушног комарца,
сваки створ је заштићен потпуно:
Муса не сме да одере јарца,
овци не сме да се шиша руно.

Сањам како неке животиње
место људи славе јубилеје,
на гозбама ко господа седе,
а људи су обукли ливреје,

па их служе, не би и’ да завреде
неку мрву или парче хлеба,
наопако окренуто све је.
Наопако, ил’ баш како треба?

Пси у шетњу воде господаре,
на каишу или некој узди,
и уче их лепом понашању,
да у парку не сме да се нужди.

Ако ово стварно сан је пусти,
што ми само илузију шаље,
покријте ме, молим, задњом
надом и пустите да сањам и даље.

© Драгиша Павловић Расински

ПЕСМА МЕСЕЦА – МАРТ 2022.

Жељко Поштић

 

ПОГЛЕД У БЕЗДНО

Не памтим ни у који дан, ни у коју ноћ
у мир своје собе, у ову пустош, крочио сам
Ваљда ћу се тамо и са собом срести
Стрепња и страх су страшне силе
У себи провалију безумља осећам
Појмим да сам људска трунка никоме потребна

У молитву тонем склопљених очију
да молитвом у сновиђење
бољег себе призовем и ослушнем
Врисак у мени, а гласа нема,
ни смираја. Глас у мук потопи се.
Као да киша нека црна једнако пада
и да се заувек тама настанила у мени
У тишини небеса је нечујни говор
Бога запретан


Мира немам док пред небо излазим
Звезде високо стоје у црној ведрини
Мрак Васељенски на Земљу нахрупио
Надао сам се да ће ми у сан доћи, али није
Што више старим то боље видим
Наше су среће ништавне, наши животи кратки
Од црних небеса моја душа обневидела
док грешан, горки хлеб кривице кушам

© Жељко Поштић


(по мотивима романа “Бездно” –
Светлане Велмар Јанковић)

ПЕСМА МЕСЕЦА – ФЕБРУАР 2022.

Љиљана Тамбурић

РУМЕНА БЕРБА

Њихала је своје бујно тело ко да плеше између чокота
Виноградом сија лице њено, разлива се младост и лепота
У рукама котарица пуна модрог злата, сунца, руком браном
Сипа дева испуцала зрна озарена жутим топлим даном…

Она сипа а каца се пуни баршунастим слатким плодовима
Тамни бисер од зрна се круни, попуцаће суд по зидовима
А девојка сва румена, зрела, ко и грожђе што се меди слашћу
опијена нађе се у каци, раскалашна, сва одише страшћу…

У рукама задржава сукњу, подигла је по више колена
На кошуљи дугмад ће да пукну, па ужива ко да је вољена
Муља грожђе ногама маленим, кроз прсте јој румен се облива.
Изазива покретом бедреним, на дивљење бераче позива.

Па их зове певајући мило: Шта чекате ускоро ће вече?
Ево сад ће да потече вино, наберите ситно пољско цвеће
Закитите девојке крај себе, отворите шајтов на дну каце
Па сокови из данашње бербе да се брзо у бурад пребаце.

Румени се на западу сунце, румени се берачица цела
Румени се девојачко срце, вредне руке у загрљај сплела
Загрлила јарана крај себе па га поји широм из бокала
Он ко младо тек рођено ждребе, она би се са њим љубакала.

Љуљају се бачве у подруму добра берба благо обећава
У тишини доле у лагуму са вином се магија дешава
Има доста пића опојнога, совињона, мерлота, ризлинга,
Дато нам је као лек од бога у подруму стари као сфинга.

Да имамо за свадбе и славе, не дај боже некад за сахране
А највише за мерак да буде, да усрећи, развесели људе…
Да кад јесен следећа долети не могне се лако одолети
Него каце гроздовима пун’те да нам буду препуни подруми!

© Љиљана Тамбурић

ПЕСМА МЕСЕЦА – ЈАНУАР 2022.


Јована Марковић


Свети Сава и ми

(Свети Сава и ја)

Анђела Чувара пошаљи ми, Боже,
да ме чува, брани и веру утроји,
Анђела Чувара, оног који може
разбацане душе делове да споји!

Анђела Чувара, оног који штити
од помисли мрачних, од страха и јада.
С златним ореолом и у белој свити,
што ће подићи ме након страшног пада!

Та, реци ми име оног који брани
и коме се молим у дубокој ноћи,
оног који душу благодаћу храни
и покаже прави пут којим ћу поћи!

Име мени реци оног који бди ме
и да прођем помаже свако искушење,
сваку сумњу вере и недаћа плиме,
оног који прихвати моје искупљење!

Име мени реци, Хиландарски доме,
ко је био светац што чува ме сада
и који злим силама не да да ме сломе
и због ког се уверих да постоји нада!

Да постоји нада… Имена ми мога,
због њега заволех и себе и Бога!
Реци име које ћу к’о молитву зборит
и које ће нашим срцима се орит!

Реци име принца што одбаци круну,
што умири браћу и прекине буну,
што са оцем својим дворе диже Богу,
што кроз народ горди проповеда слогу!

Реци име сина, што ко светац горе!
У темељ Врачара Мира Светог море
што благослов даје изгубљеној деци,
реци име које су бранили нам преци!

И што оков Србину са врата је пао,
и Србин животом крст Свети одбрани,
реци датум када је гром му знак тај дао
мученику када су дошли бели дани!

Реци име које поносито кличем
што кроз школе пружи знање ми да стичем,
Реци име наше Српске Свете Славе,
Реци, Боже, име Светитеља Саве!

© Јована Марковић

 

(Прочитано: 591 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 688.265 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

13 мишљења на „ПЕСМЕ 2022. ГОДИНЕ“

  1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

  2. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Јована, моје честитке за награду у КЦК и за песму месеца јануара на ПоезијиСРБ.https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif

  3. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Srdačne čestitke uvaženoj poetesi Ljiljani Tamburić za najbolju pesmu meseca februara 2022.god. Pesma je zaista izuzetna i znam da je učestvovala i na konkursu “Pesma i vino”.
    Mislim da je u žiriju došlo do preglasavanja pa je moja pesma u kategoriji “odrasli pesnici” (mislim da je adekvatnije “afirmisani pesnici” proglašena kao pobednička, te je, po mom mišljenju Ljiljana Tamburić, sada sa najboljom pesmom meseca februara, na konkursu oštećena. Zbog ove velike i ozbiljne nelogičnosti ja se javno odričem prvog mesta na konkursu, a da sam dobio i neko prznanje vratio bih ga.
    Još jednom, srdačne čestitke uvažena poeteso i od mene maksimalna ocena 10.https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gifhttps://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gifhttps://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

    1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
      Please wait...

      Branko, Odluke nisu nelogične. To su dva takmičenja. Ljubav i Vino – najbolju pesmu bira žiri, a pesmu meseca februra – urednik sajta, (koga ne obavezuje odluka žirija).
      Ne treba biti na kraj srca. Činjenica je da na sajtu ima dosta dobrih pesama i da je onom ko bira najbolju pesmu meseca veoma teško da odvaga, pa je to subjektivna odluka. Evo, predlažem Branku da bira pesmu meseca marta, pa će videti da je to težak posao i da mu odluka neće biti laka!

      U svakom slučaju pridružujem se Brankovij čestitki i ja čestitam Ljiljani za pesmu meseca FEBRUARA 2022.

      1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
        Please wait...

        Uvaženi predsedniče, u oba slučaja ste bili u žiriju.
        Kada je neka pesma najbolja od svih objavljenih u februaru sasvim je logično da je trebala biti i prvoplasirana na konkursu jer se radi o istoj pesmi. Dakle, pesma je jednom već ocenjena. Uz svo dužno poštovanje prema Vama ja ostajem pri svom, apsolutno logičnom, stavu.
        S poštovanjem prof.mr. Branko Mijatović

    2. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
      Please wait...

      Hvala, poštovani Branko, čitala sam Vašu pesmu i mislim da je zasluženo prva… Hvala Ljubi što je moju pesmu izabrao za pesmu meseca… U oba slučaja sam veoma počastvovana!

  4. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Poštovani Branko,
    Nisam u oba slučaja bio u žiriju, jer žiri je bio samo za Ljubav i Vino. U drugom slučaju, za pesmu meseca februara odluku sam doneo samo ja…

    Ništa mi ne smeta Vaš stav, jer svaki pesnik može imati svoj. Pitao sam hoćete li Vi da birate pesmu meseca za mart, a ako hoćete možete i za sve mesece do kraja ove godine?
    Pozdrav Ljubodrag Obradović, dipl.eccc. https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif

  5. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Počastvovan sam, ali zahvaljujem se na Vašoj ponudi. Pozdrav.

  6. Rating: 10.00/10. From 2 votes.
    Please wait...

    Onda ću ja nastaviti da biram, iako nije lako!https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif

  7. Rating: 10.00/10. From 2 votes.
    Please wait...

    Ni malo lak zadatak za onoga ko bira pesmu meseca. Ali, to je dobro jer zaista stižu prelepe pesme i kvalitetni autori šalju svoju poeziju. Radujem se da je ovo Udruženje prepoznato kao kvalitetno, a da iz pesnika izvire pozitivna energija. Lepe misli, lepe reči, dobra dela i naša misija biće ispunjena. Dobro zdravlje svima. https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

  8. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Bravo za ovo Udruženje. Mesečne pesme su sve bolja od dobrih. Biće zanimljiva trka dobrih pesnika. Izvanredno je sve što radite, a posebnu car daje transparentnost i pošten pristup u radu. Pratim vas sa zadovoljstvom. https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

    1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
      Please wait...

      Postovala Valinka, sve sto ste rekli potpisujem svaku rec. Udruženje dobrih pesnika a rade bez zlobe i sujete. Bravo za svakog od pesnika. https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif

  9. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Čast mi je biti sa vama i međ’ vama. Svako dobro svima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif