Аутор: Miroslav Krnjeta

Voskrese Hrist sa Krsta
oblaci ga predali u zagrljaj
milostivom Ocu u nebeske
kolevke sjaj,
tamo gde je ljubav čista.
Ostalo tužnih dvanaest suza
dvanaest Hristovih reka
Gospodnjih reči ljubavi lepeza,
nebeskih sluga rajskih besednika.
Svaka rana je reč Jerusalima
teći će kroz važa usta
vetrovi Jevanđelja nosiće ih
na kraj sveta,
sa silom Heruvima i Serafima.
Čekajte deco Apostoli svetlog krsta
silazi sila sa Božijih stepenica,
Duhovi sveprisutni i Sveta Trojica
kazuju sejte Jevanđelje rajskim vetrovima
putem
Gospodnjeg prsta.
Jer bez daha Jerusalima
prazan drum bi ostao Apostolima,
o Sveta Trojica palite svetlo
ugasite Jevanđeljima tamu i zlo.
Dolazi vreme neće biti
čovek ni gladan ni gubav
verujem konačna reč je ljubav.
Gajimo ljubav,veru,nadu,
Duhovi nam u domovima mir sade
ruža Jerusalima ne cveta u hadu
Gospod traži vrt u duši kristalne vode.

Vidi u gradu zec
peva i mrsi mreže,
glođe u parku mali kepec
kiti laži a pravi mećave.
mali veliki zec voli sokake
porastao probio strahova magle
vidi ga ,penje se na nebeske čardake
slini uz kuće prevelike cigle.
gle zeke na vrh tašmajdan planine
pa sada soli oblake
i baca kišu na mirise borovine.
Nemoj zeko pa ti si glodar
ne traži drugima postojanje
jer si ti mali kupusar
a daleko si ti od vaseljenje.
za tebe su štap i šargarepa
ne možeš biti sultan,
jer orlovima pripada megdan
a tebi livadice i rupa.
I ne gledaj u visine
jer se prodaješ za šaku deteline,
dole uši mali zeko
i ne prosipaj mi ti mleko.
Mali prijatelju smanji gas
idi brate na kukavice aerodrom,
nađi kompas u srcu zeko
nisi ni pevač a nisi ni grom.
ti bez ožiljka prodani zeko
mala umišljena fleko,
Za nebesa si mnogo mali
komarci su veći trag ostavili.
Zato idi brate kući
i ostavi se zvezdanih noći.

Ognjeni čoveče,proroče Ilija,
što na zemlji sjajem nebeskim prosija
i molitvom svojom Gospodu ugodi
ta zatvara nebo,s neba oganj svodi,
sve pomoću Božje desnice prejake.
Ti karaše ljude zbog vere im mlake
ti revnova silno za Boga živoga,
pa te crkva slavi ko proroka svoga.

Car te ne ustraši,carica još manje,
Gospod Bog je tvoj car,i tvoje imanje,
nit o jelu brinu niti o pijenju,
ti si sav predan beše Božijem Proviđenju.
Bez straha od nikog,ti strah beše svima.
Ko lav silni što je strah malim mišima.
Ti revnova silno za Boga živoga
pa te crkva slavi ko proroka svoga.

Proslavi te Gospod kao malo koga
jer i ti proslavi Gospoda Živoga,
oganj Bog ti posla da upališ žrtve
silu On ti dade da vaskrsneš mrtve.
Dela tvoja moćna sav svet zadiviše,
ti dušom i telom beše živ i ceo,
zato smrt nemaše u tebi udeo.
Proroče ognjeni,i duhom i telom
Slava!kličemo ti sa dušom veselom.

Prečistoj Devi mi se klanjamo
i milost Božju kroz nju iskamo.
U slavi večnoj  ona se blista
i za nas moli Gospoda Hrista.
Molitve njene pune su sile
molitve majke Sinu su mile.
Ona sve voli što Sin njen stvori
molitvom za sve svećom gori,
i svuda stigne da molbe čuje,
svuda da blaži gde tuga truje.
Ime je njeno slast bolesnima,
ime je njeno bič demonima.
Krst i Marija gde se prizovu,
tu hrabrost daju i snagu novu.
Prečistoj Devi mi se klanjamo
i milost Božju kroz nju iskamo.

Ljubavi kad te nema
u srcu cvetaš rađaš život
ali uzalud sva lepota drema
dobijam prut uvreda odjekuje topot.
Dao sam ruže iz bašte ljubavi
brao za proleće zelenih slapova
vezujući u nadu neraskidivih snopova
verujući pobediće tunele gde mržnja boravi.
Ali korov jezika pobedi duše cvet
crni vetar oduvao polen  mirisnih snova
raspalio žar mržnje i jezike plamenova
i sada pale stubove na kojima cveta svet.
Gledam kako mi vene krv
čekam jednu ružinu reč na livadama,
uzalud proleće jede besni crv
nema ljubavi puca lepota u olujnim
naletima,
Možda sam promašio stazu
a možda ljubav sejem na praznu
zemlju,
vidim ljubav se gasi u mrazu
pitam se gde si svetlosti nestala,
duše jedini prijatelju.

Ćutimo i gledamo
čuju se otkucaji
zidnog sata,
ispijamo kafu i duvanimo
pogledi govore
o stanju nemoći,
ćutimo,samo ćutimo,
gledamo se umorno
dva brata u rupi blata,
bolje ćutati ništa ne reći.

Jutro priča sve govori
cigareta lagano gori,
gledamo kroz prozor razmišljamo
teške knedle gutamo
ali samo ćutimo.

Kafu završavamo
moramo u novi dan
da krenemo,
opet težak i turoban,
jedva sa stolica ustajemo
ali gutamo i ćutimo.

idemo svako na svoje trnje
možda raskrčimo crno granje
možda nađemo seme radosti,
tišina je zlatno ćutanje
jezik je pun gluposti,
razumemo se ćuteći
zato guramo bez reči.

Zvone zvona nebeskog svoda
pesma Heruvima u slavu spasitelja
domovi puni radosti i veselja
vascela planeta slavi Gospoda.

Otvorimo vrata naših duša
rodio se sin,nosi nam ljubav,
neka srca osete zvuk Hristovih doboša
a čovek okupan molitvama,vrlinama
bude blistav.

Braćo i sestre pružimo ruke
svedržitelj silazi niz oblake
rođenjem poklanja svetlo i praštanje
poruku ljubite i volite bližnje.

Jerusalim je danas u hramovima,kućama,
rodilo se svetlo u pećini Vitlejema
pali sveće tumana i gračanice
danas smo braćo u naručju Bogorodice.

Čaša ljubavi tanjir zagrljaja
danas slavimo rodio se mesija,
poljubi majku,oca,brata,sina,
ljubavlju plamtimo kao vatra Serafima.

LJubav i svetlo krsta neka nas vodi
Mir Božiji!!!Hristos se rodi!!!

Gase se ulične lampe
sa njima i ostaci nade,
kroz mračne ulice vidim barikade i rampe
uzalud sam koračao sve propade.

Sedim u parku kao sova
izbuljenih očiju,bez svrhe tražim izlaz,
kad tonem gde je svetla bova,
betonske utvare zatvorile prolaz.

Žar cigarete u noći jedino svetlo
buljim u njega ledeno prazno,
um me izdaje baca na blokova guvno
umorno srce šapuće dosta je bilo.

Zora je blizu ali tako daleko
noćas nema zvezda ba nebu,
da je magla tu,barem neko,
da vidi tragove poraženog
u životnom žrebu.

Umoran sam od hodanja kroz džunglu
gase mi se sveće na svakom uglu,
pad na beton posle svakog sprata
kakav je ovo put bez otvorenih vrata.