Аутор: Miroslav Krnjeta

Tumaram kao beskućnik
Danima besciljno lutam
postajem besan lik.
Crne misli kroje bol
na vetru ostajem gol,
Ne poznajem put
nemam rešenje,
na svakom koraku
mračan kut
gde je dugme za gašenje.

Da li ostaviti veru
okrenuti leđa peru,
krenuti levim putem
prljavim dvorištem,
postati drug
sa besnim čudovištem.
Nemam svrhu puta
Srce nemirno luta
pita gde je luka
kada prestaje muka.
putevi i samo putevi
na njima sevaju bičevi,
gde su zeleni gajevi
gde su tumaranja krajevi.

Da nastavim da hodam
da se crnilu ne predam
možda nađem klupu,
da odmorim
i ne padnem u rupu.
Kako dalje nailazim na mračne
detalje,
duša traži šumu mira
ljubav koja srce dira
traži izlaz iz vira.
Opet lutam, opet mnogo staza,
gde je plodna plodna oaza,
peščanik curi
vreme me okreće
dolazim na isto raskršće.

Šta je sa vetrovima
stalno na iste grane zuje
teraju svetlo ka vatrama 0
gde tamni oblaci bruje.

Lepe melodije vazduhom pevaju
zoru kupaju rekama veslaju,
zašto u trenu strašno talasate
na mračne staze putujete.

Vidite tunele šarene duge
čujete glas nepoznate pruge,
vetrovi zašto pustite ponekad huk
a posle ostaje samo prazan muk.

Sedim na klupi ispod jasena
pored prolaze reke zaljubljenih,
a ja se sećam ljubavi prošlih vremena
kalemegdanske klupe otkucaje srca
zaljubljenih.

Klonuo čovek od silnih bitaka
gleda u prazno osluškuje nepoznato,
kosti mu tresu rafali pušaka
kroz um leti strahova jato.

Izmoren vatrama nema daha
samuje a Izdala ga uteha,
okovan orkanskim plotunima smrti
život mu stao a rat ga vrti.

Mladost je rovovima dao
na poljima klanja srce ostavio
kroz borbe zver postao
put do kuće zauvek zaboravio.

Krvavom uniformom se oženio
krevet deli sa noćnim morama,
okružen zidovima mračnih jauka
ostavljen sam sa rancem ožiljaka.

SVIM RATNIM VETERANIMA

Zeleni brežuljci uspavanih livada

tišina caruje a duhovi tumaraju

zraci sunca šume miluju

staze putuju u zemlje čuda.

Božanskih sila večna melodija

ovaj svet se stalno menja

od šarenih kuća do tamnih nedođija

žutog lišća do zelenog buđenja.

Mirisi i šaputanje drveća

ples vetrova uz šumska bića

igraju krošnje najlepšu predstavu

na tronu u zelenom carstvu.

Tamo gde leži Fruška gora
gde su šume panonskog mora,
pesme dunavskih vetrova
ravanička zvona Lazareva.

Kuća mitropolita i vladika
kula vitezova vojvode Mirka,
tu je pevala Vrdnička vila
na brdima Srpski rod vozdignula.

Tamo gde su bili čardaci
paori graničari šumski ratnici,
sremski ponos krsta rasadnik
to je rode kruna Vojvodine Vrdnik.

Slušam često ispod prozora
pesmu sa vrha bora,
uživa celo moje biće
slušajući kako šareno cvrkuće.

Na vrhu kao kralj na tronu
hvali se gledaj moju krunu,
slušaj melodije majskog jutra
gledaj paradu raspevanog cara.

Vazduh ushićeno sa pesmom talasa
uz operu sa zelenih terasa,
ustajem radostan u zoru
čekam crvendaća na boru.

(C) Miroslav Krnjeta

Šta rade naše ulice
na ćoškovima buđave ostrige,
plivaju po njima bedne girice
deca vlastelina zelene ljige.
Rokaju se šarenim prahovima
iscrtani raznim slikama,
glume besnilo obične ose
nisu prišli uniformi ali
Igraju pistolerose.
Kakav cirkus original kolorado
njuške tripuju ja desperado,
imaju hacijende voze zlatne kočije
ne poznaju pendrek i zatvorske ćelije.
Ribice naduvane glume boksere
drmneš mu ćušku, trči kod
tata pere,
gde ste vi brate zalutali
koje ste pilule gutali.
Gledam te paradne likove
krstare i laju kroz blokove,
sedaju sa veteranima kocke
a posle mama plati recke.
Tripujte kući vaše igrice
gde na ulici nabeđene girice,
mislite da ste frajeri
vi ste nabildovani bleferi.
Pada mrak sitni miševi
izlaze zveri ulični vukovi,
palite ovce iz surovih kvartova
blejite ispred vaših torova.

Slušajmo anđele kako pevaju
zvona Hristovu pobedu javljaju,
pogledajmo u svetlo nebeskoga svoda
slavimo danas braćo i sestre Gospoda.

Okadimo domove mirisima tamjana
upalimo sveće ljubavi u dušama
otvorimo pupoljke srca da u njima
Hrist lista,
neka nam misli budu rajska cesta.

Veselimo se dobri ljudi
vaskrsnuo Gospod iz hada
u goste dolaze ljubav, vera, nada,
tama nestaje a cvet života se budi.

Poljubimo krst zahvalimo Hristovim
darovima
pevajmo volimo praštajmo slavimo,
ceo svet danas zagrlimo
i slavimo Gospoda u našim srcima.

Huk vetra i crni oblaci
Suze majke za raspetim sinom,
zlo mrak na svetlo baci
Okrutne zveri haraju Jerusalimom.

Bol i patnja sa krsta padaju
Grehove sveta mukama otkupljuju,
rane i agonija za glasnika ljubavi
šibaju ga besni trolovi.

Pogled u nebesa, tužan vapaj,
mučiteljima daruje oproštaj
I odlazi Ocu u zagrljaj,
iz muka sa krsta dolazi spas
Hristos je umro za nas.