НОВЕ КЊИГЕ: И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ – Тијана Рапаић Марковић

Пред нама је нова књига Тијане Рапаић Марковић “И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ” коју су објавили: ЕВРОПСКИ ДЕФЕНДОЛОШКИ ЦЕНТАР, Бања Лука (издавач) и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац (суиздавач).  Књига је одлична, па Вам препоручујем да је прочитате, тим пре, што је можете бесплатно преузети на сајту издавача. И ова презентација књиге је у функцији да Вас постакнемо да књигу прочитате. /Љубодраг Обрадовић/

ОСТАНИ КОД КУЋЕ!

Ово је мој живот сада
Ово је мој народ, моја цивилизација
Ово је моја барк
Насукана на дну океана
Што сад тражи утеху, наду и заборав
Да све што се десило
Не понови се више!

Ово је моја Србија
Мој камен и мој хлеб
Моје дрво, жбун
Моја клупа испред куће!
За нас, за нас и само за нас:
Остајмо овде
Јер Једно Је Сунце
Што нас сад све греје!

ОСТАНИ КОД КУЋЕ!!!

 

Прича о Тијаниној књизи “И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ” – Љубодраг Обрадовић


Зове ме мој друг Раде Биочанин пре неки дан и каже: Љубо прочитај вечерас ову књигу (И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ – Тијана Рапаић Марковић) и напиши у пар реченица рецензију. Сутра иде у штампу! Ја рекох да хоћу. Била су за то два јака разлога. Први – Тијану и њену поезију сам упознао случајно пре пар дана на сајту www.poezija.rs и то у аудио верзији и морам признати да ми се баш допала. Други – читајући њену аутобиографију прочитао сам и овај цитат “Писањем се бавим од своје тринаесте године, када сам први пут узела у руке Превера, који је био и остао мој узор”, који ме је одушевио, јер је Превер био у врху топ листе мени познатих песника. И рекох, то је било довољно да Радетову
неуобичајену понуду прихватим. Али ипак није било тако брзо. Узео сам тајм аут од неколико дана да прочитам све песме у књизи. И опет песма о Преверу “И ПРЕВЕР ЈЕ ЛЕЖАО ГО НА ПЛАЖИ”, која ме је оборила с ногу, као што ме је некад и сам Превер, сваком својом песмом обарао. Илустрације ради цитираћу:

“Он је мушко
Њему се може
Њему неће пасти капа с главе
Он је своју капу ставио на свој понос
Па се дигла капа
Уместо поноса
Сетим се каткад”

Да, Тијана је песник који осваја на прво читање, осваја сваким својим стихом. Осваја својим поимањем поезије, писањем, актуелношћу – својим поетикама које уграђује у сваку своју песму. Њен приступ, иако преверовски, толико је ориганалан и модеран, да ја кажем, као поенту овог заиста кратког приказа, свима Вама који читајући је, као и ја уживате у Тијаниној поезији: Слободно уживајте, таквих прилика неће бити много, када је поезија у питању.

„На тргу Слободе
Урлик
За слободу
За слободу!”

 

Љубодраг Обрадовић, песник

Настави са читањем “НОВЕ КЊИГЕ: И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ – Тијана Рапаић Марковић”

Visits: 898
Today: 9
Total: 1654059

НОВОКОМПОНОВАНЕ МИСЛИ – Драган Матејић

Промоција Драганове дванаесте књиге НОВОКОМПОНОВАНЕ МИСЛИ одржана је 19.05.2017. године у Белој сали КЦК. Промоцију је осмислио аутор књиге Драган Матејић, а у релизацији програма су поред аутора учествовали: Љубодраг Обрадовић – рецензент књиге, Саша Милетић и Дејан Ристић – водитељи, Мина Матејић – виолина (музички тренутак)и Драганове колеге афористичари Драгиша Павловић Расински, Михајло Ћирковић, Ивко Михајловић и Братислав Костадинов.

Е, јесте враг, овај наш Матејић Драган. Чим узме оловку у руке он пређе праг и загуби се у невремену, које нам овај живот дневни тако несебично дарује. И не знамо да ли смо то покисли из облака, или од животних неприлика које су врело наших живота. Јесте Драган враг, јер зна знање, после првих девет (књига) зна да је десета исто као и прва и да се и пред њом уздрхти од ишчекивања… (скоро као и пред првом девојком)… А у међувремену је догурао и до дванаесте, мислим књиге…

Настави са читањем “НОВОКОМПОНОВАНЕ МИСЛИ – Драган Матејић”

Visits: 63
Today: 1
Total: 1654059

НОВЕ КЊИГЕ: Драган Матејић – ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА

ОШИШАНИ СМО ДО ГЛАВЕ, ОДАВНО – Љубодраг Обрадовић

Кад човека познајеш лично, дуги низ година, није лако да пишеш приказе његових књига, а да део из тог познанства не стекне право, да се у тој рецензији и појави. А и то је на неки начин и добро, мада многи кажу да није објективно. Како није?

Ко не познаје аутора књиге, него о књизи суди само на основу прочитаног, може бити у заблуди. Слаткоречивост писца може га завести да донесе погрешан суд? А ја нисам у тој ситуацији, знам га ко две паре у џепу!

Дакле, Драган је до сада написао много књига… И у њима објавио афоризме, епиграме, скечеве, једночинке, сценарије, радио драме, позоришне драме, поезију… Али кратке приче до сада није објављивао као самостално издање. А писао их је… Ваљда му је остао жал што је у основној школи увек на писменом задатку, (који је у ствари био увек кратак), никад није добио већу оцену од 3+. Како му је наставник српског објашњавао, рад му је био одличан и зато је ту онај плус, али пошто је кратак, онда је оцена тројка.

Драган је прошле године прославио 50 година, како он каже, „књижевног рада и нерада“, па је тако дошао и ред да објави и књигу са кратким причама, којих се баш накупило… И тако је са књигом ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА заокружио свој стваралачки опус.

Али не плашим се ја за Драганово будуће стваралаштво. Пред њим су нови изазови, да се филм доживљеног и преживљеног, који је у његовом мозгу већ снимљен, разлије на бели папир. Пред њим је да се нагомилано животно искуство, које је просејало трагове о стварности, која је више сурова него смешна, спаковује у роман, са циљем да нас замисли и насмеје…

Ја Вам нећу препричавати ове кратке приче. Њих морате сами прочитати и тако стећи свој суд, јер су приче кратке и животне и можете их прочитати по две уз кафу…

А такав приступ се и уклапа у поенту овог приказа, јер сам се одавно придружио онима који мисле да о писцу, био он песник, прозаиста или сатиричар, најбоље говори његово дело и да критичари и тумачи онога шта је писац хтео да каже, ту процену коју ће читалац читајући дело стећи, само кваре”.

И зато, прочитајте Драганове кратке приче и знаћете да је његов роман већ написан и да се по њему може снимити и филм, баш онај из Драгановог, а и наших живота.

ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА

Рачуни за струју и воду ме не брину. Струју не трошим, а воду слабо пијем. Све онај, кад дође да чита утрошак, врти главом, мисли да крадем воду. Јесте то, али ђубре, тачније, мањак ђубрета, велики ми је проблем.

Комуналци сваког понедељка одвозе смеће на депонију. Док нам нису бесплатно изделили канте за смеће, некако сам излазио на крај са тим. Двапут месечно, кад пођем у банку по пензију понео би и кесу са смећем ако би имало шта да се баци, па би исту убацио у неки контејнер испред стамбене зграде и готово.

Моја срамота је почела са тим вајним кантама. У први мах сам се и обрадовао, да ми држава поклони нешто, а онда сам устукнуо. Шта да ставим у канту кад комуналци дођу у понедељак да је испразне?

Кад год, мој први комшија избаци смеће, из канте кипи и прелива. Уз њу избаце и по две три вреће. Па кад се ветар раздува, разлете се фолије од чоколада по целој улици. А празне флаше од пића, све неке четвртасте, да их човек онако празне држи на креденцу као украс. Сви комшијини шири нег дужи. Он је пензионисани директор од неке фирме, а пре него што је отуд побегао у ту фирму је упослио оба сина и једну снају. Друга снаја основала фирму за утеривање дугова те је свако јутро полицајци прате на посао.

Кад сам, једног понедељка, видео кроз прозор маторог комшију како отвара моју канту и завирује у њу, тако сам се застидео и сакрио иза завесе. Шта он има да гледа у моје смеће? Шта да ставим у канту од десет хиљада пензије и нешто јаче? Од тада нисам имао мира од беса и немоћи. У дворишту имам липу. Откинем од ње грану па је бацим на дно канте и одозго набацам неке старе папире и по неку кесу са остацима кромпира или евентуално купуса. Липу сам тако подкусио да испод ње нема више хладовине и грана за шпрајцовање у канти.. Живу ограду шишам из два дела. Причам около како ме руке боле да је подшишам од прве, а овамо гранчице користим за канту у два понедељка. Тако сам решио проблем, али само за кратко. Срећом, ударише оне поплаве. Бујица на улици донела свашта, али нисам ја то одмах у канту, него под степениште па делкам. Ишао сам у Комунално да тражим да не плаћам рачуне због мањка ђубрета. Не да нису хтели, него ме још и изгрдише. Сад сам нашао да загађујем околину кад опет идемо у Европу међу чисти свет.

Држава је некима смањила пензије а мени подигла за пет посто. Повећање ми је добро дошло, таман има за толико да плаћам рачуне Комуналном.

Ђубре ме од скора више не срамоти. Због великог смећа у комшилуку донели нам контејнер. Није било згодно да га ставе испред компијиног дворишта, сметао би кад улазе и паркирају возила, па га гурнули испред моје ограде. Ја сам се у први мах и обрадовао, али сам се одмах покајао Кад сунце припече смрди из контејнера да прозор не смем да отворим. Али, ако, тај смрад што га ја удишем, то је мој допринос да што пре уђемо у Европу.

Претурам јутрос по контејнеру, онако из радозналости, кад у њему цела векна хлеб.

Притиснем је прстима, још свежа. Као да сам дошао у маркет. Завучем руку мало дубље, напипам и паштету скоро неотворену.

Добро је, биће још боље.

Visits: 845
Today: 0
Total: 1654059

НОВЕ КЊИГЕ – “FLORENTINA” – Зора Митровић


Зора Митровић – FLORENTINA


ЗОРИНЕ ПЕСМЕ, МАКОВИМА ПРОШАРАНЕ, ПОВЕТАРЦИМА РАСУТЕ НА ПОЉАНЕ ТУГЕ

Старац је седео на обали свога живота и осећао да му је крај близу. Стога је одлучио да остави писани траг иза себе, траг исписан у вечности. Решио је да свему што је сусрео у свом животу поклони по једно кратко казивање. А свако казивање говориће довољно само за себе. Ево шта је старац записао:

ДАЉИНЕ

Само дух расплинут лута бесконачним простором мисли и осећања. Проникнути у дубине свог срца и ума, где леже тајне постојања. Никако, јер што дубље продиремо, пред нама се отварају све већи бездани, бездани непознаница. Дух тражи уточиште.

Он сазрева, а можда, ипак, никада не сазри. Хватамо се за сламчицу нужне егзистенције. Тама и туга владају у свету који нас окружује. Како дух може да се одржи у свету који је неправедан?

Царство духа је могуће само у животу без материјалних граница.

ПАТЊА

Повечерје је титрало на благом поветарцу. Загасите боје неба губиле су се у сутону. Све је одисало миомирисом раног пролећа.

Изненада, небо се осу звездама. Знам, не воли ме више. Стога, још више боле ови сутони смираја дана. Као да хоће да нагласе крај наше љубави.

Боли, без изгледа да ће престати.

15.
Како је љубав чудесна ствар!!

Таман помислите да вам је на дохват руке, а она измакне. И утекне. У неке безваздушне просторе! Једноставно, ишчезне! Али, не нестане заправо, само постане неосетилна, без мириса, без дражи и сјаја. Све што је некада имала, нема више. Или се само тако чини.


Можда су ту, све њене одлике, али ми их више не осећамо и не опипавамо.


Промена се десила у нама. Алтерација без видне измене. Варијација на исту тему.


Опус лире, без инструмента. Сентима у Ц-дуру, без акорда. Видљива чулима треперавих струна. Осетљива на лахор, а без реакције на ураган.

И ово је последња љубавна песма коју склепах у магновењу трена, а инспирација ми бејаше опојно вино Chianti:

 

Свакога дана
У небеска вина
Сливају се сузе
Прастарих давнина.Прастарих љубави и јада
Где хрле тако, питање је сада.У јаду је истина
А у вину песма
Шапућу нам реке
И потоци мили.

Нек потекне вино
Са небеских двора
Нек наплави
Реке и потоке миле.

Нека се јад љубавни вине
У винске висине.

Тек тада ће љубав
Надвладати тугу
А, песма од вина
Донеће нам дугу.

У хиљаду боја
Среће и спасења

О, вино истине,
не дај да љубав задрема.

Настави са читањем “НОВЕ КЊИГЕ – “FLORENTINA” – Зора Митровић”

Visits: 257
Today: 1
Total: 1654059

ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК – Виолета Алексић

Виолета Алексић

ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК

Живот је чудан момак,
он има своја лутања,
и никад не зна где му
је конак,
само се смуца, тумара

Накриви своју капу
понекад шеретски,
чисто да олакша мало,
све своје лоше одељке …
Па опет крене неком
путањом,
некад брзином ветра,
а некад полагано,
и често се гласно
насмеје сваком плану унапред …

Као да ми жели рећи:
хеј, ја сам мангуп
мало већи,
и узалуд ме желиш
укротити!

Живот је мало чудан момак,
без питања, не бира
место,
и нико му не зна
почетак и конац,
изненади, изневери,
нестане вешто …
Без најаве и увода,
направи режију својих
филмова …
Растужи и разнежи,
насмеје и расеје,
и збуни и наљути…

А такав – какав је,
неодољив, намеће,
да након сваке приче
и драме
понуди сваком од нас
своје раме утехе!
Па поменом на овога
бећара, када прође,
кроз шарени свет, и
роман свој нашара,
погледамо иза рамена
успомена
и кажемо на глас,

ЖИВОТ ЈЕ ЛЕП!

© Виолета Салкица Алексић

Настави са читањем “ЖИВОТ ЈЕ ЧУДАН МОМАК – Виолета Алексић”

Visits: 789
Today: 0
Total: 1654059

НОВЕ КЊИГЕ: Латинка Ђорђевић – ПТИЦА КОЈА НЕПРЕСТАНО ЛЕТИ


ПТИЦА КОЈА НЕПРЕСТАНО ЛЕТИ – Латинка Ђорђевић
 

ПЛАТАН, ДРВО ЖИВОТА

Сунце је стидљиво одскочило негде далеко иза облака који је носио ветар. Светлост је обасјавала врхове планина. Прoлeће је. У души ми је  дубоко урезано сећање на платан, једног пријатеља, искреног друга на веома тешком послу. У земљи где рад крста ломи као курјак грање, небо је море, а облаци галебови. Тамо скоро свако, осим мене, кипти од задовољства.

Платан, сада дрво мог живота, најбољи пријатељ, поносно се уздигао између бетонских зидова околних зграда, не обазирући се на услове живота. Израстао је високо до прозора просторије у којој радим. Онако висок, кићен зеленим враголастим лишћем, одише животом пуним снаге и лепоте. Чим сам га угледала, завoлeла сам га. Била сам срећна, срећна због сазнања да је то нешто само моје. Нико ми то не може одузети, или забранити да га својом душом обожавам, волим. Само је мени причињавао радост и најлепши одушак у време тешког рада. Кoлeге не слуте због чега је мој поглед у сваком тренутку упрт у широм отворен прозор. Не знају да је моја срећа у посматрању његових враголија. Нису приметили његове бравуре, које чини да би ме развеселио. Он се искрада сваког тренутка, провлачи, бежи у густо зелено грање, као птица из кавеза.

А ја врло често мислима излетим кроз прозор и уживам у његовом зеленом миришљавом загрљају. Као зрачак сунца, у тренутку се поново вратим обавезама. Време је одмицало. Проблеми су се низали. Неразумевање и умор на послу бивали су сваким даном све већи. Једино светло у овом мрачном тунелу био је платан. Својом раскошном бојом лишћа, разиграношћу и младалачком лепотом бодрио ме, давао снагу за даље. Сваким даном бивао ми је све дражи. Нисам могла да замислим дан када дођем на посао да се прво не сретнем с њим, поделим осмех, а он ми својим веселим лепршавим листићима пожели леп дан. Понекад онако уморна наслоним главу на прозор, а он као да ме милује. Чврсто ме стеже у загрљај, док небо припаљује сунце. Блажена језа проже ми тело, чело ороси, срце убрзано закуца, налет среће запљусне моје лице, е то је божанствена лепота. Живела сам за те тренутке. То је био велики подстицај да се све издржи и иде даље.

Настави са читањем “НОВЕ КЊИГЕ: Латинка Ђорђевић – ПТИЦА КОЈА НЕПРЕСТАНО ЛЕТИ”

Visits: 271
Today: 0
Total: 1654059

ЕХО СА ГОЛИЈЕ – Првослав Пендић Пенда

ГРУДВО ЗЕМЉЕ ЗАВИЧАЈНЕ

 
Грудва земље
Грудву снега попи,
Каљава и црна
Бели снег отопи.

Земља греје и опстаје.
Бранимо је да нас храни,
А снег хлади и нестаје,
Ал’ од жеђи он нас брани.

Завичајна грудво земље,
Прљушо посна и проста,
Да ми те је у шаку понети,
Као грудву снега,
било би ми доста.

Но свако од нас,
Што по свету лута,
Да шаку земље
Са собом понесе,
Остало те не би
Ни стопе тамо
Где треба да будеш
И где вредиш само.

Ко би рађао песнике,
Грлио камен и зелене клеке,
Хранио децу и птиће нејаке,
Да у свет пођу и у небо полете?

Рађала си људе, даровала свету,
Да свет песмом буде
И да све ти узму,
ништа не понуде.

Настави са читањем “ЕХО СА ГОЛИЈЕ – Првослав Пендић Пенда”

Visits: 911
Today: 1
Total: 1654059

КРИВО ОГЛЕДАЛО – Драгојло Јовић

КРИВО ОГЛЕДАЛО

Од прошлости корак боли,
пожутеле године, патина по њима…
Шибали их хладни ветрови и зиме,
а сад све што боли, има своје име.

Одсутно зурим и жалим,
очију празних, пресахлих.
Ни сузе не капљу више,
само нека кап удари тупо, као маљ.

Али ко још види и ко још гледа,
у давно поломљено огледало?
За лица сува и бледа
што их глођу белосветски вуци,
у кожи „добротворца“.

Оцене су пале, огледало криво,
ново одмах, треба да се створи…
Кад сутра други у њему се виде,
да и лика свога могу да се стиде.

Потомци наши испуцалог длана
покриваће лице испред огледала!
Ушушканих нема, али им коров оста
да служи и слуша незаситог госта.

Огледало више дирати се неће.
Ко не види добро, живеће од среће,
мислећи да гледа своје право лице,
не знајући да огледала праве кукавице.

Мудре главе ушушкано седе,
у векове вазда, гледају далеко.
Па сањају шта ће некад бити, јер
ко би уместо њих на толику даљину,
могао да схвати визију, истину…

© Драгојло Јовић

Настави са читањем “КРИВО ОГЛЕДАЛО – Драгојло Јовић”

Visits: 1149
Today: 4
Total: 1654059

Издавачка продукција Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2021. годину

1.PoezijaSrb15New
2.PoezijaSRBbr16
3.UciteljKorice
4.DjukaOlujniPles
5.KoriceMimicaMojemNeprebolu
6.Korica1MicaZivanovic
7.NaHlebuIVodiDRagan
8.PendaEhehoSaGolijeNew
9.LakaAmaterskaPoezijaZagreb
10.JasminaKorice1
11.KoricePijemCrno
12.DamariTisineKorice
13.KoriceLidijaBjelicaIzDuse
14.pticakojaneprestanoletiLatinka
15.KoriceLinijaZivotaDanicaRAjkovic
16.DaNijeTebeLidijaBajkic
17.DjukinKladenac
18.FlorentinaZoraMitrovicNew2
19.MionaDjokicTajneIskrenogOsmehaKorice
20.BoraVidojkovicPriceNovo
21.MiraKoriceSvJovan
DraganMatejicKoriceSisanje
TijanaRApaicMarkovicKise
previous arrow
next arrow

У редовном месечном репертоару Крушевачког позоришта за октобар 2021. предвиђен је и програм “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА” у организацији Удружења песника Србије – ПозијаСРБ, али смо, због мера опрезности одлучили да се поменути програм не одржи. Како смо на том програму планирали да представимо издавачку продукцију Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2021. годину, то јест све књиге објављене од прошлог Сајма књига и издаваштва Расинског округа до овогодишње Изложбе књига Расинског округа, одлучили смо да поменуте књиге представимо у часопису ПоезијаСРБ број 17. и на нашем порталу www.poezija.rs.

Такође, аутори књига имају могућност да своје књиге изложе на овогодишњој ИЗЛОЖБИ КЊИГА АУТОРА РАСИНСКОГ ОКРУГА, која ће се одржати од 13.10. 2021. године на платоу испред Клуба КЦК у Крушевцу у организацији Културног центра Крушевац.


Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је у периоду од октобра 2020. до октобра 2021. објавило je 21 књигу и 2 часописа. Мало ли је? Објавили смо:

    1. Часопис за поезију – ПоезијаСРБ  – Број 15.;
    2. Часопис за поезију – ПоезијаСРБ  – Број 16.;
    3. Учитељ бројних генерација – Милосав Ђукић Ђука;
    4. ОЛУЈНИ ПЛЕС – Милосав Ђукић Ђука;
    5. МОЈЕМ НЕПРЕБОЛУ, БОЈАНУ – Мимица Стефановић Костић;
    6. ТЕБИ ПОКЛАЊАМ – Мирослав Мића Живановић;
    7. НА ХЛЕБУ И ВОДИ – Драган Величковић;
    8. Ехо са Голије – Првослав Пендић Пенда;
    9. АМАТЕРСКА ПОЕЗИЈА ИЗ СРЦА И ДУШЕ – Витомир Ристић – професор;
    10. Песме из трамваја – Јасмина Димитријевић – Даница Димитријевић-Петровић;
    11. ПИЈЕМ ЦРНО – Мр Ратко Тодосијевић Баћо;
    12. ДАМАРИ ТИШИНЕ – Љиљана Тамбурић;
    13. ИЗ ДУШЕ – Лидија Бјелица;
    14. Птица која непрестано лети – Латинка Ђорђевић;
    15. Линија Живота – Даница Рајковић;
    16. ДА НИЈЕ ТЕБЕ – Лидија Бајкић;
    17. ЂУКИН КЛАДЕНАЦ НЕКАДА И САДА – Милосав Ђукић Ђука;
    18. ФЛОРЕНТИНА – Зора Митровић; 
    19. ТАЈНЕ ИСКРЕНОГ ОСМЕХА – Миона Ђокић;
    20. ОЧЕВИ ОПАНЦИ – Боривоје Бора Видојковић;
    21. МОЈСИЊСКА МАЛА СВЕТА ГОРА – Мирослава Смиљанић;
    22. ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА – Драган Матејић и
    23. И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ – Тијана Рапаић Марковић.

    Погледајте како изгледају корице књига и часописа!

    Настави са читањем “Издавачка продукција Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2021. годину”

Visits: 5165
Today: 1
Total: 1654059

Сећање уочи 17.09.2021. – ПРВИ ПУТ – Промоција књиге и Сусрети песника ПоезијаСРБ

Поштовани песници, драго ми је да сам уочи 9. рођендана,  у прилици да Вас подсетим да смо 17.09.2012. године основали Удружење песника Србије “ПоезијаСРБ” са седиштем у Крушевцу. Оснивачи удружења су били: Љубодраг Обрадовић, Мирослав Живановић, Светлана Ђурђевић, Спасоје Ж. Миловановић и Драган Тодосијевић. Прва се у удружење учланила Марина Адамовић из Ниша и зато има чланску карту са бројем 1. Удружење је наставило активности неформалне групе песника са сајта PoezijaSCG. Агенција за привредне регистре у Београду  је решење о регистрацији донела 21.01.2013. године  и објавила да је Удружење песника Србије “ПоезијаСРБ” регистровано под датумом оснивања 17.09.2012. године. Тако су се отшкринула врата за даљи узлет поезије на овом сајту и на свим просторима где се говори и пише на српском и свим сличним (међусобно разумљивим) језицима са Екс Ју простора.

Зато сам у прилици и да Вас подсетим да смо, да би званично обележили оснивање и почетак рада,  у среду, 30.01.2013. године у 18:00 сати у КРУШЕВАЧКОМ ПОЗОРИШТУ представили нашу прву књигу “ПРВИ ПУТ” и по први пут искорачили пред суд јавности као регистровано Удружење песника Србије. Тако смо на симболичан начин означили нови почетак…

Подсетићемо Вас и видео записом који је тада снимио Славиша Паунковић. Сада погледајте цео видео снимак и фотографије како је то било 30.01.2013. године. Подсетите се и шта то пише у најави ове књиге… /Уредник сајта Љубодраг Обрадовић/

Мића Живановић и Љуба Обрадовић – срећа је у поезији и музици

Настави са читањем “Сећање уочи 17.09.2021. – ПРВИ ПУТ – Промоција књиге и Сусрети песника ПоезијаСРБ”

Visits: 4399
Today: 1
Total: 1654059