Дејан Петровић Кенац
Живиш у мени
Ти живиш у мом срцу,
Неким бесмртним животом
Моја богињо лепоте,
Као Мона Лиза на платну слике,
Као плаветнило бескрајног мора…
Живиш у мојим венама
Течеш кроз моје тело,
Нестварнa, прелепа жено.
Понекад осмехом отопиш срце,
Мој понос бациш под ноге,
И никад не излазиш из главе,
Пожудо, страсти, фатална жено…
Смејеш се осмехом детета,
Невино, нежно да задрхтим.
Волим те, мада ти признати нећу,
Плашим се да можеш отићи
И никада више те видео не бих,
Због тога ћутим.
© Дејан Петровић
Љубодраг Обрадовић говори на промоцији књиге
И сад, неколико реченица о песми Дејана Петровића Кенца НЕСТВАРНО СИ ЛЕПА, која се мени посебно допала, а нимало не сумњам да свака жена воли да чује стихове из ове песме … Ова песма је можда прави *љубавни рецепат* за сламање женског срца и стицање наклоњености љубљене за тај вечни трен кратког суживота.
Видо лепшу нисам,
Кад распустиш косу
Док ветар је мрси
Врисак наде збори,
Хеј смирају дана
Дал ће твоје срце
Моје да заволи.
У лепоти твојој
Грациозно тело
Пожудное мами,
Тад пожелим тебе
Себично за себе
Да са тобои чекам
Све будуће дане.