Категорија: A -PROMOCIJE KNJIGA

Промоција романа Наде Милосављевић Кети “ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ”

У Белој Сали КЦК у организацији Културног центра Крушевац, одржана је 24.9.2026. године промоција књиге Наде Милосваљевић Кети ” ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ”. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На одлично организованој промоцији у име издавача књиге говорили су председник удружења Милосав Ђукић Ђука и уредник издавачке делатности удружења Љубодраг Обрадовић. О књизи је говорио рецензент проф. др. Миливоје Р. Јовановић. Програм је осмислила и водила ЈеленаЂорђевић. За музички тренутак био је задужен професор виолине Стефан Јовановић. За техничку реализацију програма био је задужен Марко Вишњић, а за фотографије Веркан Гвозденовић и Ђурђија Обрадовић. Видео промоције снимили су Салвиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић.

Нада Милосављевић Кети – Милосав Ђукић Ђука

Тамо где је рођена, ценио се рад и квалитет у вери и понашању. Она је у свет понела ове породичне вредности и смело корачала у живот. Ево је данас на пиједесталу књижевног стваралаштва, једнако успешна   као у животу. Породица је увек уз њу и боље подршке нема.

Уз њу је и наше Удружење Песника Србије – ПоезијаСРБ, које ће овај роман   „ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ“ предложити за НИН-овунаграду 2026. Читајући „ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ“, одлагао сам ручак, не би ли што пре стигао догађаје, уживао сам у успеху једног Србина, главног јунака и пролио по коју сузу радосницу. Прочитајте и ви и станите у ред за поштовање. Надо честитам !

  24.09.2026.  Милосав Ђукић Ђука

Љубодраг Обрадовић  – Увек је добро бити издавач добрих књига

Поштовани пријатељи писане речи!

Као уреднику издавачке делатности Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, баш ми је драго што сам у прилици да кажем неколико реченица о Нади Милосављевић Кети, ауторки овог романа, а чланици Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Ми смо поносни на Наду и њена два романа: „ПЛОД“ и „ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ“ чији смо ми, као удружење, издавачи. Ја сам приликом промоције њеног првог романа „ПЛОД“ рекао: Увек је добро бити издавач добрих књига!

И остајем при томе. Заиста је добро бити издавач добрих књига. Нада за свој роман „ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ“ каже да он „није само плод маште, већ и апел млађим генерацијама да чувају породичну традицију, блискост и моралне вредности које су у модерном добу почеле да бледе“.

Још ако Нада Милосављевић Кети добије НИН-ову награду за свој други роман, а намеравамо да је предложимо, (што је председник удружења већ рекао) ако и кад објаве конкурс, то ће бити и добра реклама за наше удружење. Наравно ми ту нећемо имати никакве заслуге ни посебан напор – све заслуге и велики труд да напише овако добар роман, припадају искључиво Нади.

И ево још само пар реченица о Нади. Нада поред романа пише и једнако добру поезију за коју је већ добијала награде и признања. Навешћу једну од тих награда „КОНДИР ГОСПОЂЕ ЈЕЛИЦЕ“ – на манифестицији ДУША ТРОМОРАВЉА 2025. године у Ћићевцу. Надине песме су и искомпоноване и могу се чути и у аудио верзији… Мало ли је?

Да! Увек је добро бити издавач добрих књига. И зато у том стилу, за Наду уместо цвећа, мој мали поклон пар стихова из моје песме „ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР“

Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
У збиљи снови изгоре

Добро је пронаћи “НАДУ”
И излаз кад је густо
Надања сад нам краду
А без илузија све је пусто…

Љубодраг Обрадовић

ЛИЧНО КАО ОПШТЕ – Миливоје Р. Јовановић

Нада Милосављевић излази пред читалачку публику својим другим романом ,,Дукат са женским ликом“, кога је у тематском смислу тешко одредити пошто ова проза инкорпорира најразличитије садржаје од историјских, социјалних, љубавних до мистичних и детективских.

Уосталом роман као жанр нема никаква тематска ограничења, јер свака тема, односно сваки садржај и свака емпирија могу бити стварност модерног романа.

Знајући за те особине савременог романа, отвореног за све изразе аутора, за све његове потребе и све рукавце његове маште, чак до највулгарнијих, Нада Милосављевић се определила за овакав мозаичан садржај који у основи има љубав између мушкарца и жене, љубав коју кроз неколико генерација рађају и руше социјални, сталешки, историјски, социолошки и материјални разлози.

Иако значајно кокетира са историјским личностима и историјским догађајима као што су цар Франц Јозеф, царица Елизабета, први светски рат, Крф и Плава гробница овај роман није историјски, он је исторични, а то значи да ауторка не поштује карактеристике жанра ра историјског романа већ укључује и другачије жанровске особине што ово приповедање чини историчном романескном прозом.

Настави са читањем “Промоција романа Наде Милосављевић Кети “ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ””

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ 23.9.2026. у 18:00

У Белој сали КЦК у Крушевцу, 23.9.2026. године одржана су ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ за септембар. У оквиру сусретања, у првом делу – представили смо књигу Милосава Ђукића Ђуке “КЛАВИР ОД ПАПИРА”. У другом делу сусретања своју поезију казивали су песници чланови удружења и њихови гости. Наравно био је и музички тренутак када су наступили Иван Ђукић Ђука и Тамара Ристић. Први део програма водила је Даница Гвозденовић, а други Милосав Ђукић Ђука. О књизи су говорили Љубодраг Обрадовић и професор српског језика и књижевности Александра Живадиновић… Поезију из књиге КЛАВИР ОД ПАПИРА говорила је Нада Гајић. Фотографију “КУД ПЛОВИ ОВАЈ БРОД”; Првослав Пендић Пенда поклонио  је Милосаву Ђукићу Ђуки. Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић… Видео је снимио  Љубодраг Обрадовић

У дргом делу поетског програма своју поезију и друге књижевне радове говорили су песници:Тамара Ристић, Љиљана Тамбурић, Љубиша Живојиновић, Слађана Бундало, Вера Шабаић, Сандра Јовановић, Александар Миладиновић, Снежана Попповић, Миленка Весић, Нада Милосављевић Кети, Олга Раденковић, Љубодраг Обрадовић, Лидија Бјелица, Стефан Кнежевић, Звездана Минић, Милош Ристић, Драгослав Мирковић и Милосав Ђукић Ђука.

Рецензија Љубодраг Обрадовић  – КЛАВИР ОД ПАПИРА, Племените поетске нити које повезују сутон, папирни клавир, моравске таласе и црни шешир у поезији Милосава Ђукића Ђуке…

Пред нама је осма књига аутора Милосава Ђукића из Крушевца КЛАВИР ОД ПАПИРА. Она није само збирка песама, већ истински споменик једној животној доследности – подсетник да се највеће истине не налазе у далеким световима, већ у топлом длану завичаја и песми која, попут Мораве, никада не престаје да тече.
Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ 23.9.2026. у 18:00”

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 26.

У Белој сали КЦК у уторак 30.6.2026. године у 18:00 часова одржана је промоција часописа ПоезијаСРБ број 26. чије је штампање омогићио Град Крушевац. У другом делу програма представили смо и књигу Слободана Милојевића “ЖВРЉ”. У програму су учествовали песници: Милосав Ђукић Ђука, Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић, Слободан Милојевић, Латинка Ђорђевић, Љубиша Живојиновић, Слађана Бундало, Нада Милосављевић Кети, Мирјана Јовановић, Првослав Пендић Пенда, Миљко Шљивић, Горан Минић, Јасмина Николић, Марија Чворовић, Миленка Весић, Нада Гајић, Мирослава Смиљанић. У промоцији књиге Слободана Милојевића “ЖВРЉ” учествовали су поред самог аутора и Милосав Ђукић Ђука, Гордана Костић, Неда Митић, Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић и Нада Гајић.

У музичком делу наступио је професор Иван Ђукић Ђука. Фотографије је снимила Ђурђија ОБрадовић, видео Славиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић. Програм су осмислили и водили Милосав Ђукић Ђука, Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић и Слободан Милојевић.

Download Преузмите часопис у пдф-у!

УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 26.”

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ април 2026.

У Белој сали КЦК у Крушевцу, 15. 4.2026. године у 18 часова одржана су редовна Песничка сусретања ПоезијаСРБ за април 2026. У оквиру програма представили смо најновију књигу песникиње Бојане Петковић ИСКРЕНОСТ У ФРАГМЕНТИМА, а у другом делу чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и њихови гости, говорили су своју поезију.

У првом делу програма, који је осмислио и водио Љубодраг Обрадовић, уредник издавачке делатности Удружења песника Србоје – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, представили смо нову књигу ИСКРЕНОСТ У ФРАГМЕНТИМА младе песникиње из Лапова Бојане Петковић. О књизи је говорио Љубодраг Обрадовић. Поезију из књиге говорили су: Стефан Кнежевић, Милош Ристић, Даница Гвозденовић и сама ауторка… Сви песници присутни на промоцији добили су од ауторке бесплатно примерак књиге. За музички тренутак у овом делу програма били су задужени Бранко Симић и Иван Ђукић.

У другом делу програма који је осмислио и водио Милосав Ђукић Ђука, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРб своју поезију говорили су: Мирослава Смиљанић, Боривоје Видојковић, Милосав Ђукић Ђука је говорио поезију Митра Стожинића, а затим је Љубодраг Обрадовић уручио Првославу Пендићу Пенди ДИПЛОМУ за песму ФЛЕКА ОД ВИНА за освојено 2 место на такмичењу за песму године сајта www.poezija.rs.

 

У наставку програма стихове су говорили: Живота Трифуновић, Ђорђе Јоковић Мирочки, Љубиша Живојиновић, Нада Гајић, Звездана Минић, Милан Ћурчија, Латинка Ђорђевић, Слађана Бундало, Даница Гвозденовић, Нина Симић, Сандра Јовановић, Братислав Спасојевић, Милош Ристић, Вера Шабић, Стефан Кнежевић, Марија Чворовић, Бојана Петковић, Љубица Петковић, Љубодраг Обрадовић и Милосав Ђукић Ђука, У музичком делу програма наступили су Бранко Симић, Иван Ђукић, Мирослав Маринковић Којица и Љубиша Боровац. Видео је забележио Љубодраг Обрадовић, а фотографије Ђурђија Обрадовић.

Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ април 2026.”

“ПРСТОХВАТ ДУША” – Промоција књиге у којој своју поезију пишу: Јасна Миленковић, Јелена Стојсављевић, Сања Р. Петровић и Зорица СвирчевПРСТОХ

У организацији Крушевачког позоришта, 15.11.2025. године у 18:00 одржаће се промоција књиге поезије “ПРСТОХВАТ ДУША” у којој своју поезију пишу:  Jасна Миленковић, Јелена Стојсављевић, Сања Р. Петровић и Зорица Свирчев. О књизи ће говорити саме ауторке и Крушевачки песници: Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић.

ГУГУТКА

Ставих јуче гугутку у песму,
А ти данас кавез за њу направи.
Моја гугутка залепрша крилима,
И слете другоме у стих.

Само Сунце сме јахати
На гугуткиним
слободним крилима!

Само ван решетки
Могу ти гугутати,
Једини!

© Јасна Миленовић

Настави са читањем ““ПРСТОХВАТ ДУША” – Промоција књиге у којој своју поезију пишу: Јасна Миленковић, Јелена Стојсављевић, Сања Р. Петровић и Зорица СвирчевПРСТОХ”

Промоција књиге Милице Новокмет ПОД СВЕТЛИМА ВЕЧНОГ ГРАДА

У Белој сали Културног центра Kрушевац, 27. 8.2025. године одржана је промоција новог романа Милице Новокмет ПОД СВЕТЛИМА ВЕЧНОГ ГРАДА.Издавачи овог романа били су Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и Огранак Вукове задужбине у Белој Води.О роману су говорили рецензенти др Велибор Лазаревић и Вељко Стамболија.Програм је водила као и разговор са ауторком, Јелена Протић Петронијевић. Музичке тачке је извела Милица Новокмет, отпевала неколико поп композиција у сопственој обради, на радост публике.


Промоција аудио /снимио Славиша Паунковић, обрадио Љубодраг Обрадовић/


Музички део промоције / снимио Славиша Паунковић, обрадио Љубодраг Обрадовић, пева Милица Новокмет/



Настави са читањем “Промоција књиге Милице Новокмет ПОД СВЕТЛИМА ВЕЧНОГ ГРАДА”

Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015.

Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015

Песници Драинцу у походе – КЦ Драинац Блаце

Još slika na Fejsu   YOU TUBE: 1 deo – 2 deo
Манифестација “Песници Драинцу у походе” одржана је и ове године по пети, јубиларни пут, у Трбуњу у родној кући Радета Драинца. Како је мали јубилеј у питању, Удружење песника Србије је, овога пута, у сарадњи са Културним центром Драинац и Народном библиотеком Рака Драинац 12. новембра 2015. године организовало два програма. Први програм је био у 17:00 часова у Драинчевој родној кући у Трбуњу, а други у 19:00 часова у холу Културног центра Драинац. У оба програма промовисана је књига “Загонетка Драинац” коју је ПоезијаСРБ објавила Драинцу у част уз помоћ града Крушевца који је издвојио финансијска средства за њено штампање. Учествовали су: др. Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Драгојло Јовић, Саша Милетић, Вељко Стамболија, Милош Ристић, Ратко Тодосијевић, Владимир Митровић, Топлица Ђоковић, Дејан Велимировић и Витомир Јовановић Џогурда…


Учесници манифестације *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ*
Дејан Велимировић отвара манифестацију
Љубодраг Обрадовић поздравља присутне у родној кући Радета Драинца у Трбуњу
Топлица Ђоковић отвара II део манифестације у КЦ Драинац у Блацу
Настави са читањем “Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015.”

Нове књиге – ДАШЧИЦЕ – Милосав Мишо Младеновић

НЕКОЛИКО РЕЧИ УМЕСТО УВОДА

Зашто “Дашчице”?

У мојим мислима, дашчице имају неколико значења. Пре свега, на њима се сликају свете иконе, некад велике, а понекад мајушне и танане. Врло лепу улогу имају код припреме хране. На њима се она сецка, ради угађања телу.

Најзад дашчице могу бити и моји греси. Пливају дашчице на површини воде, која се благо таласа. Покушам ли, да их руком брзо потопим, да их наиван прикријем и смањим им њихов број, тада оне хитро испливају, а надолазе све веће и веће.

Ех, дашчице. дашчице…

Моје илустрације само попуњавају празан простор, осим неколико изузетака, када су у извесном додиру са оближњом песмом.

На крају, исказу јем неизмерну захвалност породицама Мајсторовић и Петровић из Пожеге, које су ми својим прилогом омогућиле штампање ове књиге.

Аутор


Милосав Мишо Младеновић

 

ДАШЧИЦА

Мала, танка, четвртаста,
у хладовини под тремом,
усред лета, које жари,
долази до великог значаја.

Она се не сели из свог Баната
у бескрај света,
већ скромно чека окачена на полици,
свог оданог власника.
Настави са читањем “Нове књиге – ДАШЧИЦЕ – Милосав Мишо Младеновић”

У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ – Даница Рајковић

У СЕНЦИ ДИВЉЕ ТРЕШЊЕ

Стајао је у сенци дивље трешње
и гледао како се зелени лист јавља,
Сунце је златно на небу сијало
ко да сјајем пролеће поздравља.

Љуља се капут на погуреним леђима
а ветар носи седе праменове косе,
лете лептири по зеленој трави,
топлину и радост са собом доносе.

Он је у сенци дивље трешње
кроз њега јуре бројна сећања…
Можда је све то прошло време,
али нема памћење те дилеме.

Сенка почиње полако да бледи,
јер Сунце креће на далеки пут…
Он и даље испод трешње седи,
чека Месец да изађе жут.

На трешњи заувек остаће њено име,
записано у смирај прохујалог дана,
кад му је говорила своје риме,
док су чекали да сване зора рана.

© Даница Рајковић

 

Кад песник напише 17. књига, не може се рећи да не живи живот у сенци поезије. А живот Данице Рајковић, као и живот многих људи на свету није лак, није мед и млеко, тако да њена поезија дође као добар лек за све патње и чемере чоји човека окружују.

Књига 2024. године – У СЕДЛУ ГРИФОНА – Стефан Саваот

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је на седници Управног одбора од 4 фебруара 2025. године једногласно донело одлуку да се за књигу године у области прозе у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за период од 1. 1.2024. године до 31.12.2024. године прогласи књига Стефана Саваота “У СЕДЛУ ГРИФОНА”.

Чланови удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у саставу: Милосав Ђукић Ђука – председник удружења и Бобан Дашић – члан и власник штампарије СаТЦИП Предраг Дашић – члан су 7 маја 2025 године отпутовали у Шабац да би награду и уручили. Ево како је Милосав Ђука описао то путовање. “Путовали смо у Шабац 7. маја 2025. године, Бобан и Драган Дашић и ја (Милосав Ђукић Ђука). Упознали смо Стефана Савота, аутора романа “У седлу грифона”, који је проглашен за књигу 2024. године у области прозе од стране Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Дочекао нас је Стефан, послужио нас ручком и одговарао на наша броја питања. Затим смо обишли село Бадовинци, место где је Стефан рођен и на чијем је имању саграђен манастир Св. краља Милутина у улици Милоша Обилића бр 139. Овај племенити човек враћа се ускоро у Аустралију где иначе живи. ЖЕЛИМО МУ ЈОШ МНОГО КЊИГА И СВЕ НАЈБОЉЕ УЗ ЗАХВАЛНОСТ НА ПРИЈАТЕЉСКОМ ДОЧЕКУ”!

Погледајте фотографије књиге и са тог путовања.


У СЕДЛУ ГРИФОНА – Стефан СаваотБелешке о аутору

У Мачви (Бадовинци) 18, септембра 1957 године од оца Добривоја (столара) и мајке Анђелије (домаћице). На крштењу добија име Радован. До седмог разреда основне школе живи у очевом домаћинству одакле га мати одводи у Шабац где наставља школовање. У Шапцу се бави каратеом код тренера проф Томислава Којића где постаје мајстор спорта и уједно посећује шабачки хиподром где учи вештину јахања тркачких коња. Завршио је Педагошку Академију, поставши НАСТАВНИК РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ. Као побожан православац посећује манастире и бива маргинализован од стране комуниста, због чега није могао добити стално запослење. Као означен непријатељ комунизма бива неколико пута саслушаван и добија саопштење из шабачког Комитета да никада неће добити шансу за стални посао у било којој школској установи, ни као послужитељ. 1989, марта месеца одбија понуду да се прикључи било којој партијској организацији, како би добио шансу за запослење, пакује ствари и одлази у манастир Каона. Након само пет и по месеци бива замонашен и добија име СТЕФАН по имену Светог Архиђакона Стефана. У ревновању учествује у изградњи манастира Св Николаја у Соко Граду под патронатом епископа Лаврентија са којим због канонских неслагања долази у сукоб и са канонским отпустом одлази у Аустралију у манастир Св Саве у Камбери.

Долази на идеју да напише причу у којој кроз главног јунака Ђорђа жели да укаже на грешке које многи чине не обазирући се на последице. Колико је у томе успео нека процени читалац и нека се свако препозна у овој причи која је фикција са неким стварним личностима и дешавањима. једино што од овог писанија аутор жели јесте молба и молитва за спасење грешне му душе. АМИН.


Стефан Саваот

Предговор

Свитање у јуну је као рађање Универзума. У тој летњој равнодневици одједном се појави неко црвенило на небу којем није претходила никаква појава као што је аурора или некакво прозрачје које би наговестило тај феномен жуманцета небеског јајета из ког ће се испилити небеска птица великог сјаја, подобна белоглавом орлу раширених крила којима обгрљује небо и чини да се на земљи појављују сенке које по дану чине хладовину а по ноћи, кад Месец, друг ноћобдија, замени белог орла на небу и разоткрије трагове скривених намера, претвара те сенке у чудне облике.

Те сенке понекад личе на страшила у зависности од тога ко их и из ког угла посматра те тако и поима њихову измишљену природу која са стварношћу нема никакве везе. Тако је вероватно настала и легенда о Грифону, чудном „бићу“ какво у стварности не постоји али је било потребно измислити причу о њему као о неком опасном демону, непознатом чак и за мислиоца који га је родио фикцијом и коме је такво биће било потребно да заплаши уходе које су га пратиле док је скривен у сенци чекао своју љубавницу или закопавао благо под неким дрветом, правећи тајни трезор, вероватно за криво стечено благо.

То јадно, али у легенди страшно биће са натприродним моћима изазивало је велики страх у људима да су многи лаковерни подлегали том небићу и доспевали у стање лудила. Њему су приписиване особине лава као храбром цару животиња, прелетању великих раздаљина у једном замаху крила као код великог орла и дизању у небеске висине одакле је посматрао кретање ноћних путника, као и интелигенцију људског бића које је некада приказивано са мушком а некада са женском главом те је у зависности од тога у којој га форми приповедач представља и са којим циљем, то биће добијало и сврху постојања. Грифона су се подједнако плашили и деца и одрасли. Никоме на памет није падало да проверава или посећује места за која би сазнали да се је то чудовиште тамо појавило. Свако је са страхом избегавао такве дестинације и ноћна путовања.

Грифон је, кажу, био неуништив. Њему никакво оружје није могло наудити. Грифона су једино могли да отерају монаси подвижници који су свеноћним појањем псалама узносили хвалоспеве Господу што би Грифону одузимало снагу и чинило да ишчезне у ноћи али, кажу, тада се он пресели на друго место где нема свеноћних богослужења и монаха подвижника.

 

Извод из рецензије: Љубомир Кудрић

Христос се роди!
Драги ми у Богомладенцу отелотвореном, Ово је кратки осврт, мене недостојног, на твоје писаније… Можда још кој ареч уследи – ако је будем био удостојен одозго. Помени и праштај што нисам могао више да изустим. Твој брат у Христу Богомладенцу, Први међу грешницима ЈА Поштовани читаоци „У почетку беше Реч и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог… све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало “(Јован 1, 1-3). Пред нама се налази врећа изнедрених речи које су непогрешиве претставе аутора у свему што му је живот донео. А он, борећи се са новим и новим изазовима покушао је да разуме и примени – отелотвори, сразмерно својим моћима и порукама, Реч која беше од Бога. Изузетно захтевно, веома напорно за праћење доследности, али поучно за сваког ко би имао времена, жеље и стварне намере да се бави: сатиром, политиком, психологијом масе (и појединаца), верском индоктринацијом (остављајући места сваком озбиљном веровању), Православном поимању живота по вери и делу и спајању, или боље рећи разумевању, сваког људског сегмента, било вољно или невољно у овим циљно захтевајућим препорукама за живот на Земљи као стазу за пењање на Небо. Христос се роди, поживе, пострада, умре, васкрсе и узнесе се на Небо – све ово нас ради и нашег спасења ради. Нема веће среће од прихватања осведочене и
постојеће!