Категорија: Miroslav Krnjeta

Zeleni brežuljci uspavanih livada

tišina caruje a duhovi tumaraju

zraci sunca šume miluju

staze putuju u zemlje čuda.

 

Božanskih sila večna melodija

ovaj svet se stalno menja

od šarenih kuća do tamnih nedođija

žutog lišća do zelenog buđenja.

 

Mirisi i šaputanje drveća

ples vetrova uz šumska bića

igraju krošnje najlepšu predstavu

na tronu u zelenom carstvu.

 

Tamo gde leži Fruška gora
gde su šume panonskog mora,
pesme dunavskih vetrova
ravanička zvona Lazareva.

Kuća mitropolita i vladika
kula vitezova vojvode Mirka,
tu je pevala Vrdnička vila
na brdima Srpski rod vozdignula.

Tamo gde su bili čardaci
paori graničari šumski ratnici,
sremski ponos krsta rasadnik
to je rode kruna Vojvodine Vrdnik.

Slušam često ispod prozora
pesmu sa vrha bora,
uživa celo moje biće
slušajući kako šareno cvrkuće.

Na vrhu kao kralj na tronu
hvali se gledaj moju krunu,
slušaj melodije majskog jutra
gledaj paradu raspevanog cara.

Vazduh ushićeno sa pesmom talasa
uz operu sa zelenih terasa,
ustajem radostan u zoru
čekam crvendaća na boru.

(C) Miroslav Krnjeta

Šta rade naše ulice
na ćoškovima buđave ostrige,
plivaju po njima bedne girice
deca vlastelina zelene ljige.
Rokaju se šarenim prahovima
iscrtani raznim slikama,
glume besnilo obične ose
nisu prišli uniformi ali
Igraju pistolerose.
Kakav cirkus original kolorado
njuške tripuju ja desperado,
imaju hacijende voze zlatne kočije
ne poznaju pendrek i zatvorske ćelije.
Ribice naduvane glume boksere
drmneš mu ćušku, trči kod
tata pere,
gde ste vi brate zalutali
koje ste pilule gutali.
Gledam te paradne likove
krstare i laju kroz blokove,
sedaju sa veteranima kocke
a posle mama plati recke.
Tripujte kući vaše igrice
gde na ulici nabeđene girice,
mislite da ste frajeri
vi ste nabildovani bleferi.
Pada mrak sitni miševi
izlaze zveri ulični vukovi,
palite ovce iz surovih kvartova
blejite ispred vaših torova.

Slušajmo anđele kako pevaju
zvona Hristovu pobedu javljaju,
pogledajmo u svetlo nebeskoga svoda
slavimo danas braćo i sestre Gospoda.

Okadimo domove mirisima tamjana
upalimo sveće ljubavi u dušama
otvorimo pupoljke srca da u njima
Hrist lista,
neka nam misli budu rajska cesta.

Veselimo se dobri ljudi
vaskrsnuo Gospod iz hada
u goste dolaze ljubav, vera, nada,
tama nestaje a cvet života se budi.

Poljubimo krst zahvalimo Hristovim
darovima
pevajmo volimo praštajmo slavimo,
ceo svet danas zagrlimo
i slavimo Gospoda u našim srcima.

 

 

 

 

Huk vetra i crni oblaci
Suze majke za raspetim sinom,
zlo mrak na svetlo baci
Okrutne zveri haraju Jerusalimom.

Bol i patnja sa krsta padaju
Grehove sveta mukama otkupljuju,
rane i agonija za glasnika ljubavi
šibaju ga besni trolovi.

Pogled u nebesa, tužan vapaj,
mučiteljima daruje oproštaj
I odlazi Ocu u zagrljaj,
iz muka sa krsta dolazi spas
Hristos je umro za nas.

Od visoko dignutoga nosa
nisam video bližnje
ni nevoljnika bosa.
Najlepši, najbolji,
to mi je bilo geslo,
nisam video da veslam u prazno
držeći pogrešno veslo.
Ego mi je bio brat i drug
Sve se kretalo oko mene u krug,
penjao sam se u visine
Sprat po sprat.
Ponosan pun sebe,
gazila je moja noga,
u toj euforiji zaboravio sam Boga.
Samo ja, to su najvažnije vesti
zaboravio sam dobre zapovesti.
Lažima sam krio mane
u lažima proveo mladosti dane.

Lepa si snago, lepa si mladosti,
ma ko razmišlja o starosti
bežite od mene vi puni slabosti,
postao sam biće grubosti.
Više mi je stalo do stasa
nego do duhovnog spasa,
leteo sam do visine diva,
a onda pad sa visina
u baštu punu kopriva.

Na zemlji put bola i put blata
Stigla je brzo zaslužena plata.
Nestalo je hvale, smeha u trenutku
Ostao sam u mračnom kutku.
Usamljen sam a nemam krila,
Da odletim gde je sreća bila.
Tonem, davim se usred nepoznate
Dine,
Shvatio sam da ne postoji samo
Moje ime.
Da se ne pitam kad će kiša
Da postoji od ja sila viša.
Dobio sam jedno zvonce
Da znam da ne vučem konce.

Molim te Bože izvadi me
Iz tmine,
podigni u u oblake vrline
I spasi od sopstvene visine.

 

 

 

 

Prazne duše gledaju pad
jedu patnju gutaju bol,
pakost im je srca rasad
kolač muke, podsmeh im simbol.

Lutaju svetom traže plen
grabe suze gase nadu,
buše snove kao moljci goblen
kupaju se u ljudskom jadu.

Slušaju muziku patnje i plača
zagrljaj paklen a reči otrov
želje ambis čoveka, slomljena grbača,
igraju tango kad završe lov.

Zavist staza kojom hodaju

kada vide nevolju likuju,

dolaze tiho raširenih ruku

spremaju zmijarnik i oštre kuku.

 

 

 

Kreće narod od vodeničke stare kruške
Šumadijom zagrmele ustaničke puške,
Digla se rudnička sela
a za njima Srbija cela.

Sa Rudnika podigli se barjaci
na vojnu polaze silni junaci,
sa brda u Topoli
Đorđe zbori u boj ko Srbiju voli.

Gore vatre po brdima
Zveče sablje u dolinama,
Srpske čete lete Srbijom
na megdane sa sultanovom ordijom.

Ustaj Srbine vožd na oružje zove
juriš na janjičare, pali hanove,
sloboda se na topovima rađa
svi u boj braćo uz crnog Đorđa.

Nek se čuju zvona Gospodnja
svetli kruno svetosavskih visina,
dolazi sloboda u srce Srbina
ustali Karađorđe i junaci na dan Sretenja.

 

Četri vetra galopom urliču
Gladni su duša zavejanih
Putuju da gase plamen živih 
Čekaju vrata olujnom goniču

Nose muziku otrovnih bunara 
Iz dubine tamna toplina vara 
Otvorena kuća prima vetar 
Oči pije Vetrova car 

Četri vetra mirišu oblake
Gutaju svetlo tamne horizonte 
Nestaje slovo vazdušne note 
Vetrove pale vatre jerusalimske