Категорија: Miroslav Krnjeta

O baš sam bio glup
tih dana snage i mladosti
kafane i žene drmale mi kosti
ložio se na tebe i bio mangup.

Okolo sve članovi mafije
ja moram na stražu u redove armije
kite me parama kao gastrabajtera
a drugovi grabe kese bisera.

Nema veze ljubim okice lutke
ali nemam dva dinara druže
ostavi me kao đubre poput
trule jabuke
lečim rane na zelenoj travi gruže.

Sanjam Amsterdam,gledam krila aviona
koračam,zastajkujem,kod crkve
svetog Marka
svojom ulicom šetam u tami mraka
jutrom vozom put Čačka,pravac do perona.

Umoran sam palim zadnju cigaretu
molim anđele dok ležim u krevetu
da čujem pesmu o slavnom Boviju
pa da kažem zbogom napuštam
zemlju Srbiju.

BORI ĐORĐEVIĆU
ZBOGOM I HVALA.

Pijem vodu sa hladne Jasenice
u dolini pored stare vodenice,
tihi povetarac nosi miris borovih iglica
iz orlovih šuma sa vrha šturca.

Rano sunce preliva se brdima
bele se stada po plavim livadama,
sa lučinog potoka česma peva
okolo šuma jutro umiva.

Čuju se jutarnja zvona
budi se cela rudnik planina,
sedim pod grabom stare vodenice
0 divna šumadijo srce bistre jasenice.

Možda malo a možda previše
nije važno život knjigu piše,
daješ,uzimaš,vučeš ili planduješ
na kraju u prahu nestaješ.

Crno ili belo,belo ili crno,
kosmički šah se igra
jednom svetlo a drugom dno
šah mat i pečat autora.

Gubav bežiš u mračnu pećinu
izgubljene nade padaš u pomračinu,
želiš ljubav,sanjaš svetlu stazu,
ali gde je put ka izlazu.

Zvezde večno šah igraju
tvojim putem gaze i odlučuju,
patiš i postavljaš pitanja
zašto robija i gromade kamenja.

Grme plotuni vazduh cepaju
tenkovi gaze zemlja drhti,
rafali sevaju duše kidaju
strah,strah,trese kosti.
Vapaji,urlici u krvavom blatu
agonija polja smrti para uši,
grlim pušku brojim svaku granatu
u znoju drhtim strah me guši.
Iskolačene oči nestaju u praznini
smrt vreba diše za vratom
tonem u ludilo sa svakom minutom,
sve gori,nebo tutnji,nema života
u paklenoj kotlini.
Strah,strah,i put ka
krvavoj giljotini.

Nestaju zlatna mora pšenice
pesme naroda na poljima i livadama,
ćute ptice u stoletnim šumama
pčele padaju,trunu košnice.
Cveće na proplancima gubi boje
izgubilo paradne haljine,vene i tuguje,
stari preplanuli hrastovi ne govore
dobrodošli slušajte priče iz gore.
Gde su glasovi borove šume
svetla lica snažnih planina
ples vetrova kroz raspevane grane,
zvuk potoka,gde je zelena violina.
Tamo gde je guslar pevao
orao slušao i ponosno krstario,
nestaje pesma,nestaje orkestar,
sad stoji čelik,katran i putar.

Hoću da ljubim tvoje oči
želim tvoje usne da dodirujem
srce moje ljubav da ti toči
kroz život sa tobom da putujem.

Kraljice čeznem da te gledam
čekam te uz uzdahe srce da ti predam,
mesto prstena poklanjam ti vrt nežnosti
gde ćemo poljupcima krunisati ljubav u starosti.

Neću samo telo i požudu
talas koji dođe i prođe,
želim da te milujem kad imaš kosu sedu
dve verne duše spojene su voće najslađe.

Dođi mi da spavam u tvojoj kosi
vetar ljubavi na zvezde nek nas nosi
gde samo čista ljubav postoji,
doleti golubice jer poljubac vreme ne broji.

Ženu toplog osmeha koja ljubi
pogledom voli plamen,ljubav ne gubi,
laticu meku zovem pruži mi ruke
zagrlimo se ljubavi,moje srce verno čeka.

Kroz vatre si gazio
sa sabljom se rodio,
sve šume,reke,planine,
pevaju ti pesmu srbine.

Barjake svetosavlja srbijom podigao
borbama zulumćare kumbarama oterao,
svaka zora krvava ti bila
sabljama sekao sultanova krila.

Rudnik planino šalji orla
pretekao junak barut groma,
vetrova sloboda,Takovo,Topola,
okove skida Arsenije Loma.

Mesto skriveno od sveta
gde sunce ljubi i mirišu polja,
to je dolina večnog deteta
tu vlada mašta pobeđuje volja.

Plavi potoci krase dolinu
ptice,drveće sve se smeje
dete trči kroz plavu detelinu
tu večno sunce greje.

Tu se dete stalno igra
vreme ne čini svoje,
rasteš a ostaješ čigra
godine se ne broje.

Tu je sreća leptirov let
čarobni mirisi šumske doline,
svi se grle i ljube cvet
dete,pčela,lane,zec,
poskakuju od miline.

Dolina lepog nepoznatog cveća
ovde cveta osmeha sreća,
tu nema samoće i starosti
igra pobeđuje uz melodije
Božanske radosti,