VOLIMO SE BRAĆO I SESTRE-Miroslav Krnjeta

Neka zvone crkvena zvona
nek se čuje molitva iz svakog doma,
srca naša nek se slože i budu pitoma
spojimo duše i budimo čvršći od betona.

Volimo se braćo i sestre
živimo svi kao jedno biće
jer kroz ljubav pobeda sviće,
sa ljubavi u nama sve nevolje izvetre.

Jaki čuvajte i negujte slabe
sad pokažite vašu snagu,
hrabrost je čin ljubavi tera strahove
koji grabe
budite svetionik izgubljenima u strašnom arhipelagu.

Ugasimo vatre opake pošasti
voleći bližnjega sa utehom i nežnosti,
svim srcem ljubimo svoje najmilije
svaki čovek nam je deo familije.

Smirimo srca i prosto samo volimo
pobedimo paniku,strah,predajmo se ljubavi
snaga ljubavi je izvor koji uvek izbavi
jer kroz ljubav Gospodu se molimo.

Jedni druge pazimo kao oči
za stradalog svi ko jedan u vatru
da se skoči,
ne zaboravimo žrtvu Gospoda Isusa Hrista
za ljubav prema nama raspet je na mukama krsta.

LJubav je žrtva bezuslovna
štit od zla,Božija hrana duševna,
tom svetlosti ozarimo lica
nek nestane straha,ispunimo ljubavlju srca.

Mračni dani,teška vremena
na nama je kako nositi teret bremena,
ali kao što vetar prašinu briše
prestaće i ove crne kiše.

U međuvremenu braćo i sestre
volimo se još više!!!

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

Tekst Sveštenika-Miroslav Krnjeta

Bog je zaustavio smrt zbog
litije,kako neće virus!

Glupo mi je što pišem o korona
virusu kad svi pišu i što
treba i što ne treba.Ali radi
mojih ljudi napisaću da znaju
kako da se vladaju…

Od svih virusa najopasniji su
virusi zavisti i gordosti.
Oni kad mutiraju dobijate
bes,depresiju,zluradost,
Bogoborstvo i svaki vid
nemorala…Oni su mnogo
opasniji od virusa o kojima
se piše godinama:pileći,
svinjski,korona i drugi.
Ovi virusi mogu,ako je čovek
nemaran da dovedu do smrti
tela a ovi o kojima ja pišem
dovode do smrti duše što za
sobom povlače i svaku bolest
tela i to postaje stanje dok
konačno ne postane večno stanje
raspada čoveka…

Kada bi se  ljudi tako revnosno
borili protiv zavisti i gordosti
i mržnje kako su poskakali da kupe maske,dele
recepte leka,izbegavaju
potencijalne zaražene,
nagomilavaju namirnice-ovaj
svet bi bio raj..Zamislite
samo da idete putem i vidite
čoveka za kojeg ste čuli da je
napadao svoje zaposlene zato
što je gazda i zato što mu se
može,i on vam pruži ruku a vi
ga pogledate popreko i kažete
da ne želite da se zdravite
sa gordim čovekom koji se
iživljava nad drugim ljudima
jer ima više para od njih!
Tako nešto ja još nisam čuo da
se desilo!Već baš suprotno
utrkuju se ko će mu stisnuti
ruku jer je moćan!Ali se zato
desilo meni i mom prijatelju
svešteniku da u toku svećenja
vodice juče-čovek neće da
poljubi krst zbog virusa.

Shvatate li o čemu pričam?

Revnost za fizičko zdravlje,
koje mora propasti svakako
pre ili kasnije,a nemarnost
za dušu koja čini ličnost
čoveka čovekom,je postalo
danas obeležje svakog čoveka
21 veka.Zato je preteško
da Gospod prodre u srce
čoveka.Preteško!A znamo da
ništa ne raste u mraku već
samo na suncu.U mraku se samo
gmiže i zmija…

Što se tiče tih strašnih
bolesti,ne brinite se.Samo se
brinite da budete blizu Boga.
U poslednja vremena Gospod
će prvo slabe uzimati,da ih
poštedi onoga što sledi.
Slabi ne poste,ne idu u crkvu,
ne pričešćuju se i ne idu u
litije…

Da li znate da od kako sam
krenuo u litiju za Ostrog i
do moje prve litije u Bijelom
Polju,7 dana niko nije umro u
Velikoj Plani u mojoj parohiji
sve dok se nisam vratio
15 dana!Inače sahrane bude
svaki dan i po dve ili tri.
Nekad bude dan dva bez sahrane
ali ne više od toga.Pošto sam
starešina Crkve Vaskrsenja
Svetog Lazara u Velikoj Plani
na groblju(tu se obavljaju
opela)od kako sam krenuo
od nedelje do prve litije u
Bijelom Polju u sledeću nedelju
-nije bilo nikakve sahrane
niti se moja crkva otvarala
za opela..tek po završenoj
litiji i kad smo uzeli dan
odmora sahrane su krenule i po
3 dnevno,a u mojoj parohiji nije
bilo nijedne dok nisam došao
iz krsnog hoda.

Dakle Gospod je za smrt dao
zabranu  za 7 dana nad celim
gradom a šta mislite da svi
litijamo zajedno?!I posle
se mi pravoslavci bojimo
bolesti.
Živite
normalno,dišite,nasmejte
se,volite,postite i pustite
Bogu da odluči jagnjad od
jaradi.

NAPISAO OTAC PREDRAG POPOVIĆ

Овај чланак прочитало је 3. посетилаца сајта

PEVAM GOSPODU-Miroslav Krnjeta

Pevam Gospodu,jer me drži za ruku
kao dete
vodi me kroz tebe nemilosrdni svete.
Pevam Gospodu,straži moje duše
čuva me kad nastanu srca suše.
Pevam Gospodu,kad padnem diže me
na noge
kad nestaje vere,nade i snage.
Pevam Gospodu,na svakoj novoj zori
pokazuje put spasenja
ne želi da u vatrama pakla
duša moja gori.
Pevam Gospodu,šapuće mi ostavi poroke
gledaj moje mučenike
i slušaj svete proroke.
Pevam Gospodu,uči me neprolaznoj ljubavi
bez ljubavi život je pustinja
koje srce davi.
Pevam Gospodu,kad dođu stradanja
tako me vodi na put pokajanja.
Pevam Gospodu nad vojskama
nebeskom caru,
hvala oče na životu
hvala na svakom daru.
Pevam Gospodu,jer ne poznajem
duh sveti
samo sveti pušta srcu cveće blagodati.
Pevam Gospodu,večnoj dobroti
hvala ti
što za mene grešnoga
imaš milosti i greješ dušu
svetom svetlosti.
Pevam Gospodu,u mukama i vatri
čuje pesmu
pazi me i motri.
Pevam ti nebeski oče
svetlo iznad svetlosti,
grešnog i slabog spasavaš me
tame,zla,propasti,
pokazuješ svet pismo i svete zapovesti.
Pevam Gospodu,vlasnik si i gospodar
mog života
svakoga dana učiš me i pokazuješ
šta je stvarna istinska lepota.
Pevam Gospodu,od rođenja me vodi i hrani
vraća kad posrnem,teši od tuge i boli
brine o svakoj mojoj rani.
Pevam Gospodu,što nebesku vojsku šalje
kad me slomi nemoć
i ne mogu dalje.
Pevam Gospodu,dade mi moćno oružje
odbranu od tame
svete božije molitve.
Pevam Gospodu,hvala za puno srce i osmehe
učiš me kako da umijem grehe.
Pevam Gospodu,gospodaru svemira
donosi u srce
strpljenje i plodove mira.
Pevam Gospodu,desnica njegova
je život i smrt
zahvaljujem ponizno što mi dozvoljavaš
da gledam zemaljski vrt.
Pevam Gospodu,kovitlan burama iskušenja
i oluja,
bez tebe bi postao otrovna guja,
zato radosno Gospodu kličem
Aliluja!!!

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

VOLIM SRBIJU-Miroslav Krnjeta

Ne grlim Ameriku
ne trčim opčinjeno u Rusiju
imam ponosnu diku
moju voljenu zemlju Srbiju.

Daleka je i hladna Skandinavija
više mi moje zemlje sunce prija,
velika je i lepa Francuska
ali mojim venama teče krv Srpska.

Nisam zaljubljen u Trampa ni u Putina
poštujem i slavim krunu kralja Milutina,
meni nisu idoli svetske vođe
moj su ponos Miloš i vožd Karađorđe.

Ne mrzim i poštujem sve narode
želim da im sija večno sunce slobode
ali okanite se Srbije i Srpskog naroda
jer i mi imamo pravo na kuću u kojoj caruje sloboda.

Umoran sam od zahteva i sila
igrajte se ljudi u dvorištu vaših vila,
dosta mi je pljuvača i ulizica
pa idite brate u svet otvorena je granica.

Tražite da vam budemo labaratorija
zašto moram da slušam vaša pravila
Srbiju je održala vera,svetlo predaka i tradicija,
nismo vam mi opitni kunići,ova zemlja nije prćija.

Volim moju zemlju njene planine,reke i narod
i ne želim na vašu palubu da ljubim ruke i ribam vam brod,
gledam svoja posla i Srpska žitna polja
samo tako mogu doći vremena bolja.

Igrajte vi prljave valcere uz laži
u vašim zemljama i na vašoj koži.
gledam moje livade,vinograde i hiljdugodišnju avliju
jednostavno volim moju prelepu zemlju Srbiju.

Овај чланак прочитало је 8. посетилаца сајта

REPUBLICI SRPSKOJ-Miloš Krnjeta

Da se rodiš u miru i sreći
Dušmani tvoji nisu dali
Znali su da krv će poteći
Zdušno su ti radili o glavi

Pripremali dušmani su davno
U krvavom piru nestanak tvog roda
Al tvoj narod borio se hrabro
Od nestanka spasila ga sloga

Rušili te Ameri Evropa
Rakete vam padale po glavi
Da se narod pod zemlju zatrpa
Opstali ste borili se sami

Što vam teže rane nanosiše
Vi ste čvršći snažniji postali
Branili ste ono što je vaše
Republiku svoju ste stvorili

Republiko Srpska divni cvetu
Celo srpstvo danas u te gleda
Sve što Srpski diše u svetu
Braniće te dušmanu te ne da

I danas te opet ONI ruše
Što ti zdušno radiše o glavi
Njihove su samo želje puste
Bićeš večna na Drini i Savi

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

ZEMUNSKA ULICA-Miroslav Krnjeta

Privlacio me miris ulice
zvali su me mračni sokaci,
zalutao sam u trku za loptom
prešao nevidljivu crtu
između igrališta i ulice.
Talenat,vrline sve je nestalo
istopilo se na betonskoj ploči.
Oko mene zidovi
tmurne sive boje,
slikam ulične heroje,
hoću da budem jak i prvi
od takvih je asfalt natopljen u krvi.
Rastem uz ulične veterane
učim od njih prevare,
u tučama dobijam prve rane.
Najlepše godine ostavljam
u mraku i bedi
dozvolio sam da ulica pobedi.

Pišem parole,sedim na trotoaru,
trošim dane,postajem hladan beton.
Povređujem voljene
u srcu im ostavljam rane,
varam,propadam sve brže,
dajem gas ovo je moja noć.
Ne spavam gledam u zidni sat
čekam da me odvedu u kazamat.
Novac bacam na piće
pijem za doručak,za ručak piće,
trujem se ubijam mlado biće,
prolazi vreme ne primećujem
kad jutro sviće.
Ponašam se kao zver
nestaje u meni čovek
postajem ulični ker.
Alkohol,kocka,marihuana,
vire iz svake rupe
nema bekstva,to je realnost dana.

Na betonu cvetaju poroci
mi uličari smo svedoci i učesnici.
Na ćošku caruje droga
za iglu prodaje se duša,
zaboraviš na rođene,
zaboraviš na boga.
igla hara ne pita za godine
padaju mnogi od metka,
ostavljaju uplakane bez imetka.
Na hladnom betonu leži mladost
zaboravite ovde na radost,
đavo kolo vodi
vrti te kao čigru,
ne možeš da staneš
igraš do kraja igru.
Imam svoj kraj tu sam car
u njemu je moj raj,
bežite skorojevići,ne davite moralni,
ovo je moj svet
ulica je moj krevet.
Puštaju iz kaveza zatvorske ptice
upoznajem legende ulice.

Majka ulica otima u mladosti
hrani mržnjom,tera na pakosti.
Sa prozora zove majka
vrati se kući sine,
niz obraze suze kaplju.
Kroz zgrade odjekuju dva glasa,
jedan iskreno želi
da me izvuče iz urbanog užasa.
Ne znam kako se voli
probao sam,počelo je da boli,
nemam emocija ubila me ulica
asfalt postaje moja milica.
Teška vremena mračne ulice
miris švercovanog benzina,
ne bacam nikome krivicu
od greha sam požuteo u licu.
Od dečaka sa loptom u parku
prešao sam prljav put
i postao gruba zver.
Shvatam šta mi uradi ulica,
samo bog mi može pomoći
da ne postanem zatvorska ptica.

Овај чланак прочитало је 1. посетилаца сајта

MUDROSTI SVETIH OTACA-Miroslav Krnjeta

Optimista je čovek koji radi s verom i nadom.
VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ
Poniženja i propast pušta bog na ohola čoveka,kada ovaj
misli da je njegova sila navek osigurana.
VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ
Čoveka spasava ili gubi u ovome životu njegova ljubav.
VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ
Licemerstvo je satanska laž,satansko pritvorstvo od iskoni.
VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ
Moralna lepota,lepota duše,srca i karaktera svetli i kroz
najružnije lice čovečije.
VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ
Ne može bolestan lečiti bolesnoga niti slep voditi slepoga,
samo zdrav uliva zdravlje u nezdrava i okat vodi slepa.
VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ

Zašto se čudiš što ti se menja raspoloženje?Pogledaj ovo prekrasno nebo…
Ono je sada čisto i plavo,ali,vidi,pojavljuju se ogromni beli oblaci kao da su se
belosnežne grudve prikovale za nebeski svod.I evo,sve se to pretvara u bele,nežne oblake.
I odjednom se pojavljuju crni oblaci bakarnog odsjaja,koji će vrlo brzo da se zgusnu.
Priroda postaje mračna i sve živo se uznemiri jer oblak prtiska mozak i steže srce.
Međutim,evo,diže se vetar,zagrmi grom i poče jaka kiša.
Nebo se razvedri,pomoli se sunce,vazduh se pročisti,nastade prijatna svežina,
sve zamirisa,sve oživi i čovek se osokoli…
Zar isto to ne preživljavaš i ti,rođeni,
kao i svi,a ni ja nisam izuzetak?
SVETA MARIJA GATČINSKA

Prava vera ne može bez dela,jer onaj
koji istinski veruje,taj će nesumnjivo činiti i dobra dela.
SVETI SERAFIM SAROVSKI
Treba se s ljubavlju ophoditi prema našim bližnjima.
Treba se starati da duh čoveka smućenog,ogorčenog ili očajnog
obodrimo rečima punim ljubavi.
SVETI SERAFIM SAROVSKI
Telo je sluga,a duša je carica.Kada telo biva iznureno bolestima,
onda strasti slabe.Ko podnosi bolest sa trpljenjem i blagodarnošću,
njemu se ona prima umesto podviga.
SVETI SERAFIM SAROVSKI
Početak pokajanja nastaje od straha božjeg i bdenja nad sobom,
od čega se probuđuje savest.Tada duša kao u nekoj čistoj vodi
vidi svoju rugobu,od čega se rađa početak pokajanja.
SVETI SERAFIM SAROVSKI

Kada se ko uzruja,treba odmah da uspostavlja duševni mir.
SVETI NIKODIM AGIORIT
Sva iskušenja dolaze čoveku za njegovo dobro.
SVETI NIKODIM AGIORIT
Kada se odrečeš sebe,predaj se bogu.
SVETI NIKODIM AGIORIT
Ne budi malodušan kad te duševni mir napusti.
SVETI NIKODIM AGIORIT
Neophodno je da duša prebiva u samoći da bi je bog
ispunio svojim mirom.
SVETI NIKODIM AGIORIT
Mir se postepeno useljava u srce…
SVETI NIKODIM AGIORIT
Poprište duhovne borbe svakoga čoveka,jeste,pre svega,njegovo vlastito srce.
SVETI SILUAN ATONSKI

IZ OHRIDSKOG PROLOGA-VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ

Vasijan sveti Gospoda voljaše
Vasijan sveti Gospoda moljaše,
Gospod milostiv,blagodat mu dade,
Vasijan prozre šta sve ljudi rade,
kako demoni igru igraju,
i kako ljude na zlo navraćaju.
Vasijan jednom čaršijom hođaše,
trgovca vide gde lažno meraše,
a crni đavo u kantaru stoji,
te krivo meri i nepravo broji,
trgovcu milo što sve ljude vara
i s malo robe čini mnogo ćara!
Vasijan sveti ka dućanu kroči;
-trgovče,viknu,ta otvori oči!
O ne raduj se zbog dobitka laka,
otvori oči,pogledaj ortaka!
U tom trgovcu otvoriše se oči,
đavola smotri,i nazad odskoči,
ispunjen straha,ispunjen trepeta,
sva dobit,vide,beše mu prokleta.
Zarida ljuto,i pred svetca kleče
-moli se za me,Vasijanu reče.
Pokaj se,pokaj!Vasijan ga uči,
da ti se duša večno ne izmuči,
svome ortaku đavo novce daje
ali mu dušu traži za uzdarje.

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

HAJDUK VELJKO-Miroslav Krnjeta

Hajduk Veljko po krajini bećari
preko Morave ne smeju zulumćari.
Vodi čete kroz šume
udara na sablje
udara na kuršume.

Ne da Veljko
Negotinske krajine
ne da turske zulume,
nećeš pljačkati i paliti
turčine.

Desnicom seče buljubaše
oganj kubure bije bimbaše,
zove na megdane
turske kapetane
sabljom seče
turske turbane.
Uz tambure i pesmu jaše Kušlju
sa megdana nosi krvavu košulju.

Sedi u kuli baba finka
oštri sablju,grli pušku,vino pije,
ustaničkom vojskom komanduje
tursku silu na boj čeka.

Pršte kumbare Veljko peva
na šancu stoji dok top seva,
ne plaši se besnog turčina
juriša ranjen kod Varvarina.

Guslari pevaju
srca narodna pripovedaju
kako brani Srpsku raju,
o hrabrom junaku željnom slobode
o neustršivom srcu
krajinskog vojvode.

Evropa sluša o Veljkovom boju
vetar nosi preko reka
junaka slavu,
carevi su čuli junaštva
o Srpskom lavu.

Pogodi te topovsko đule
pao si u šancu Negotinske kule,
glavu dajem krajinu ne dajem,
zakletvu u krvi ispunio
zavet slobode urezao
slavnim junačkim sjajem.

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

ŠETNJA U EP-Miroslav Krnjeta

Noć pokriva gradske ulice
šetam pušim cigaretu,
dobijam neko novo lice
pitam se u kom sam svetu.
Prolazim pored zgrada
a u glavi mi Homerova Ilijada
koračam ka poljima ispod troje
dok automobili pored mene bruje.
Slike teku u nizu
mogu da ih dotaknem
toliko sam blizu,
još jedan korak
da na obale Troje stanem.

Gledam Ahila oko zidina
vuče mrtvog Hektora
malo dalje Ajantove
slavne borbe,
govore Pilskog kralja Nestora
Agamemnonove kraljevske gozbe
junaka Diomeda
sa osamdeset lađa,
Odiseja kako obalom
zorom šeta
razmišlja nove ideje rađa.
Prijama i Parisa gledaju
bitke sa zidina,
bogove Olimpa kako biraju strane
kako čuva miljenike boginja Atina.
Slavne megdane slavnih ratnika
silne vojske u sudaru,
vazduh cepaju pokliči i vika
zemlja drhti,vetar beži,
plamti bitka sve gori u žaru.
Velikog Eneju razbija Ahejce
slavne Grke slavne Trojance,
Patrokla i Glauka
kako mrtve oplakuju i broje
i na kraju vatrenu propast Troje.

Lavež pasa me budi
prodavac galami kestenje nudi,
ljutim se
kvare mi let,
kako sam odleteo pod Troju
video taj epski svet
a sad gledam semafora boju.
Zvuk autobusa seče noć
kao britva,
bacam odavno izgorelu cigaretu
koračam lagano u ponoć
vraćam se realnom svetu.

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

DESNO SRCE-Miroslav Krnjeta

Dva srca u meni žive
sa leve i sa desne strane,
zagrljena ne daju da jedno padne
nerazdvojno prelaze sve planine i sve mostove.

Kada pljušte po njima crne kiše
jedno drugom suze patnje briše,
zajedno su kada tonu u mračnim vodama
i kada gore u paklenim vatrama.

Dva večno vezana srca
i u hladnim tundrama i na svetlosti sunca,
glasno pevaju brdovitom životu
ljubav naša sve vodopade ruši u ovome svetu.

Jedno biće a dva srca
jedno za drugo živi i kuca,
i nikada jedno drugo neće izdati
usamljeno na ledenoj vetrometini ostaviti.

Dijamanti,titule,raskoš,to je prolazna vrednost
dva srca imaju večni zavet,odanost,
ne postoji cena ove ljubavi
jer jedno bez drugog su mučenici gubavi.

Bogu hvala na rajskom daru
hvala majci rodi srcu mirnu bubamaru,
dva srca zvezdama nosim zaista sam bogat,
kruna duše,moje desno srce,
moj rođeni brat.

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта