Категорија: Miroslav Krnjeta

Digle se zlatne kule
Čuvaju ih pretorijanske straže
Od sirotinje koje hleba mole
Mladosti koja svetla traže.
Cepaju gospodari život ko nahije
Igraju sudbinama ko spahije
Samo da ih dvori napaćeni narod
Jer ko je gladan taj je izrod.
Na dvoru uvek trpeza puna
Dok seljaku otima se vuna,
E paraziti za vas leka ima
Dok nas šibate strahom i porezima.
Vi plovite na leđima radnika
Deca vam bahate po dvorovima
Žderući dukate naših unuka,
A narod na koskama i palentama.
Delite rod na paše i junake
Pljujete po kostima svetih ratnika
Dok lijete vino na galijama a svira muzika
Nas pojedoše lešinari i muke.
Pune vam kase gospodari
Pa za narod niko ne mari
Kupili ste vinograde u tuđini
Kad dođe vreme giljotini,
Upamtite sad je vaše vreme
Ali za dan se točak okrene.
Zato bahati gadovi bogataši
Budite narodu dobri pajtaši,
Jer možete osvanuti goli i bosi
Hladan vetar sve će da vas pokosi.

Hodam ivicama crnog mermera
Okružen sablasnim vatrama
Gutačima duša plamenim zmijama
Hodnicima u čeljustima kerbera.

Crna kula puna utvara
Vuče me u dubine košmara
Gde me vrebaju vatre
Gladne da mi svetlo zatre.

Crnom kulom zagrmi glas
Grešniče viči oče naš
Ugasićeš plamen pobedićeš noćas
Prestaćeš hodnicima košmara
Da skitaš.

Kuće okolo žuta zemlja
Iznad visoki vrhovi i šume
Staze nestaju gutaju ih grmlja
Sve poznato a padam u lagume.

Poznajem mesto ali uplašeno
Lutam
Putujem stazama srećem poznata
Lica
uz poznate melodije nepoznatih
Ptica
kuda idem zašto se gubim.

U tami gorostasnog drveća
Čujem žubori i svici se roje
Nešto zove srce moje
Siđi na izvor svoje kuće.

Pored izvora svetle leptiri
Sedi moja majka i gleda
Suza mi kanu u izvor bistri
Ne tuguj sine majka je večno
Pored tebe moje čedo.

 

Danas sa ovoga svetog mesta, crkve svetog Marka gde se vrši parastos za nastradale u progonu srba sa vekovnih ognjišta. Obraćam se vama koji oružjem u rukama učiniste etničko čišćenje konstitutivnog naroda lijepe vaše, te vama koji na bilo koji način učestvujete u proslavi tog zlog čina. Ne slavite dane u kojima su tekli krv, suze, čuli se jauci umirućih, gorele srpske kuće a pepeo i plamen dizali se do neba. Ne slavite ubijanja, pljačku i uništenje naših svetinja i grobova u ime boga vašeg i našega, bog nam je svima isti. Nije ponos slaviti zločin za koji čitav svet zna, ali ćuti. Ne slavite već se u ove crne dane molite. Molite se Bogu da vam oprosti sve navedene grehe koje počiniste prema nama, samo što smo srbi. Srpski narod vam je vekovima gradio i branio državu, krv lio za Hrišćanstvo od Baltika do Italije i ginuo na karaulama čuvajući vas i zapad od islamskog prodora.Molite se za grehe koje ste učinili u vreme fašista u jasenovca, jadovnom, glinskoj crkvi, Mehino stanju, logoru pag, jastrebarskom logoru za decu i svim znanim i neznanim stratištima. Molite se za oprost grehova, da Božja kazna ne stigne vaša pokolenja. Oni već trideset godina žive u zabludi da su njihovi očevi i dedovi branili Hrvatsku od nas srba koji su bili građani te iste republike, ali doći će vreme kada će istinu saznati i stideti će se vas domoljuba, bojovnika koji zločine počiniste. Svetovnu kaznu izbegli ste jer je i nema, ali Božja kazna stiže sporo i udara jako. Tada će vas potomstva proklinjati. Čujte mene koji vam se obraćam u ime svih prognanih i unesrećenih, ne slavite, molite se da vas ne stignu strašne kletve iz kolone. Kličete monstrumima sa krvavim kamama i maljevima i to vam je ponos i temelj države, duše hranite sa klanjima i patnjom. Zaista ste dijagnoza ljudskog roda.

 

 

 

Božanske bašte najsvetliji cvet
oblakom doleteo na ovozemaljski svet
na kamenu postanka nikla
sa anđelima Jerusalim rodila.
Milovana večnim svetlom Gospoda
zalivana mirisima tamjana,
procvetala sa tobom cela vaseljena
ljubav iz pupoljaka teče kao voda.
Mirisom pališ svetla ljudske duše
lepotom budiš zoru u srcima,
pesmu tvoju svaka kuća sluša
Hristova besedo iz svetog Jerusalima.
Svećo stradalog Isusa,kruno Vaskrsa,
zvoniš iz rajskih nebesa
čuvana u zagrljaju vatrenih serafima,
ljubiš put zvezde Vitlejema
Hristova ružo iz Jerusalima.

Kenedi,Martin Luter King,Bobi Kenedi,Malkom x…
Žrtve novije istorije a možemo spominjati i one starije.
Svi su ubijeni nr zbog borbe za ljudska prava,diskriminaciju,veru,
pravdu…Nego onoga trenutka kad su dirnuli u novac i prihode pravih gospodara
dok su pričali o novom svetu sa pravdom i pomoći siromašnima,niko ih nije dirao
ali kad su otkrili out novca i gde i kome ide od nesrećnog naroda,bili su likvidirani
jer to je zabranjeno igralište za skorojeviće buntovnike koji ruše hiljdugodišnji projekat.Svi su robovi bez obzira na rasu a profit uvek ide vladarima,porodicama,
feudalcima,slugama,izvršiocima,pismonošama.
Novac vlada ovim svetom i postoje ljudi koji ga prenose generacijama sa oca na sina,
naravno ne radeći u fabrikama mešajući se sa radničkom klasom,nego suprotno
izrabljivajući,otimajući,pljačkajući,ubijajući,spletkareći nad narodima sveta i tako
stiču enormna bogatstva sa kojima vladaju svetom i kad nestane novca
guraju nas u ratove.

Čovek treba zaista nekada da se osami jer ljudi
umeju da budu mnogo zamorni.

Poezija je odlazak u druge dimenzije,
prelazi se granica i putuje u razne svetove
kao portal između materijalnog i duhovnog,
telo je tu a um i duš na talasima novih svetova.

Narod Srbije nema socijalnu svest,nego uporno traži
velike vođe koje će rešiti sva njihova pitanja,lutanja,odvesti ih u život
ekonomskog prosperiteta,mira,uređene države.Svaki put greška,dođe vođa
i vlast koja napuni džepove i ojadi državnu kasu.Narod mora da se bori
za decu,unuke,budućnost,čim krene inflacija,pad standarda,korupcija
i ekonomski sunovrat cele privrede.Samo borba za bolji život i uslove dostojne
života čoveka a ne životinje željne preživljavanja može nas povesti do cilja.
Najbolji primer su Francuzi,Grci,Španci,Skandinavci,njima čim poskupi hleb
mleko,hrana,računi,odmah revolucija,taj put moramo slediti i za takav cilj se boriti.
Od stranaka,partija,vođa,nema vajde jer oni smatraju da narod služi njima
a ne da oni služe narodu,to je naš najveći bag i zabluda.

Novac ućutka ljude na neko vreme a likvidacija zauvek.

LJudi se druže dok im odgovara,svađaju se dok im odgovara,
vole se dok im odgovara,mire se kad im odgovara,
ubijaju se kad im odgovara.

Bune se što se narod buni,pa ne buni se narod što mu
je lepo i dobro.

Pitao bi gospodu političare,čuvene biznismene,portparole bogataša,
umišljenu nepismenu estradu,da li su skoro išli u prodavnicu ili na pijacu
čisto da vide kolike su cene.plate kao u Somaliji a cene najveće u evropi.

Slušao sam razne ljude koji piju,kockaju se,na nekim su narkoticima…
Kako oni to to drže pod kontrolom.Poroke niko ne može da kontroliše
uhvate čoveka u svoje kandže i vladaju sa njim,samo je pitanje vremena
i u kojoj meri.

Kod lažova i prevaranata maske padaju u onom trenutku kada nemaju
više šta da lažu ili koga da varaju,pa počinju da se ponavljaju pričaju
iste priče.Kada čuju istinu misle da je laž,a kad vide poštenje i čast
misle da je prevara,jer žive u svetu laži,prevara pa je za njih sve laž
čak ni sebi ne veruju.
Slušajte ljude vrlo brzo ćete ih prepoznati.

Niko od Srpske elite nikako da kaže istinu,suprostavi se javno laži
i prekine decenijsku obmanu Srpskog naroda koja se prenosi generacijama,
a to je da je Srpski narod razbio Sfrj i započeo rat.Josip Boljkovac prvi
ministar Hrvatske milicije je napisao u svojim memoarima
-rat smo počeli mi napadajući Srpska sela,čak priznaje da su on lično,
Branimir Glavaš,Vladimir Šeks,Tomislav Merčep,pucali po selima gde žive Srbi u slavoniji i baranji,znači lično oni i pritom se takmičili ko je bolji strelac.
Stjepan Mesić predsednik predsedništva Sfrj je javno rekao
-ja sam svoj zadatak ispunio Jugoslavije više nema.
Franjo Tuđmanna mitingu u Zagrebu je pred više hiljada ljudi rekao
-rata u Hrvatskoj ne bi bilo da nismo hteli nezavisnu Hrvatsku.
Alija Izetbegović je izjavio-ja žrtvujem Bosnu i Hercegovinu i mir za rat.
Danas sve to imate zapisano u njihovim knjigama i snimke njihovih izjava
na jutjubu,ko ne veruje neka pogleda na jutjubu ili pročita iz njihovih
objavljenih knjiga.Pa šta više reći dokazi o pravim balkanskim kasapima
su javni,dostupni,na svim internet mrežama i niko ništa sa Srpske strane
ne govori o tome,ne izbacuje te argumente u medije,svet,pred oči naroda
pa se sada čudimo što smo genocidni.
Dokle god se budemo izvinjavali,gurali istinu pod tepih,klečali pred nekim
svetskim poštarima,pravili se gluvi,igrali žmurke uvek ćemo biti dežurni krivci
i horde divljih varvara.Zaista ne razumem šta treba da se desi da progledamo
jasno i bistro,da se probudimo više i kažemo dosta više ljudi ovo je istina
a vaši poznati borci za demokratiju i mir su kasapi iz žutih,crnih,zelenih kuća.

Ne razumem kako je to Beograd najzagađeniji grad u evropi,nemamo tešku
industriju i ono fabrika što smo imali su odavno zatvorene.Kažu loži se na
drva i ugalj pa to strašno zagađuje vazduh.Ložilo se i pre 30,50,100.godina isto i to ne samo kod nas nego i u najvećim evropskim gradovima.Keln,Dizeldorf,i pola Nemačke imaju tešku industriju a imaju čistiji vazduh od Beograda o drugim
velikim gradovima i da ne govorim.Ali bitno je poseći svako drvo,svaku zelenu površinu,na svakoj livadi podići novu zgradu.sve pretvoriti u beton i čelik
pa onda leti imamo temperature preko 40 stepeni i dva meseca tropskih
noći.Pogledajte oko sebe i sve će vam biti jasno.Svaka čast majstori napravili
ste u evropi Beogradsku saharu sa najgorim vazduhom.

Danas poslodavci imaju jednu jako lošu osobinu a to je da pitaju kandidata
za posao koliko misli da ostane kod njih u radnom odnosu da računaju na njih na
duže staze i da im ne odgovara ako misle da rade par meseci.Razumem da svakom treba radnik koji će da ostane u firmi a ne stalno tražiti novu radnu snagu.
Međutim ako čovek dobije bolju ponudu za drugi posao,šansu da ode na rad
u inostranstvo,ne snađe se na radnom mestu,ne odgovara mu kolektiv…
Normalno je da će promeniti posao tražiti drugu šansu,svi mi radimo za novac
i tražimo dobre radne uslove pa ne idemo na posao za kikiriki ili što nekoga volimo.
Čovel je slobodno biće i nije ničije vlasništvo,normalno je da u životu ide na bolje i traži poslove koji će zadovoljiti njegove kriterijume.A poslodavci bolje neka razmisle zašto im radnici odlaze i prestanu da kukaju kako nema radne snage,gospodo
radnik vam nijerob i ne ucenjujte ga nekim rokovima inače kako je krenulo
neće vam više raditi ni arapi,hindusi,pakistanci,radi ćete sami pa izvolite stvorite onda profit kad ste tako sposobni.

Bog je uvek tu pored nas,sve vidi,sve zna,čak i kad smo sami on nas uvek pazi.
Čovek je taj koji gazi Božiju tvorevinu a samim tim i Boga,a onda kuka kako
Boga nema.

Bojni poklič i ratne pesme su dobre za moral,ali bitke dobijaju oni koji su
hladne glave,smireni i čekaju galamdžije.

Ponekad se čoveku učini da je put bezbožnički prav,jer vidi bezbožnika gde se bogati
i uspeva.O kad bi mu se dalo da vidi kraj toga puta?

Germani i Huni navalili
preko Drine
na Srbiju

Kajzerove armije marširaju
sve zapalili
gaze polja dedovine

Pali Mačvu kolje Cer
ta prokleta
carska zver

Srpski pešak bajonetom
pored Drine
juriša za Srbiju gine

Topovi urliču švabo
stani
na Ceru se Srbija
brani

Udaraju kajzerove glave
ne damo dušmanu
barjak svetog Save

Srbin peva na položaju
branim pravoslavna zvona
i majku Srbiju

Puška iz rova sa Cera
grmi
niko ne može Srbiju
da slomi

Iz Grčke Patare na staze
Gospodnje si krenuo,
krst prigrlio Gospodu se poklonio
tražio put do nebeske oaze.
Ostavio bogatstva zemaljskih riznica
slasti,uživanja prolaznosti
duša je gledala ka večnosti
tamo gde stanuju sveta Trojica.
Sveto pismo danju čitao
noću se molio Gospodu klanjao,
sa anđelima plovio oblacima
nošen Božanskim vetrovima.

Vatra je gutala decu Hristovu
paganski mač glave sekao,
okovaše te u tamnicu Dioklecijanovu
ljubio si Hrista mirno smrt čekao.
Iz tame vaskrsnuo zlo pobedio
bolesne lečio i čuda činio,
vatrom vere palio adski lanac
svetlom vođen Nikola čudotvorac.
Zaštitnik čoveka,svetionik moreplovaca,
čuvar duša,nada svakog srca.

Mirno si zakoračio u rajske visine
gde ljubav Božija grli sinove verne,
u bronzane horizonte
na anđeoske lađe za Gospodnje
sluge svete.
Palimo kandila milostivo molimo
sveti Nikola,
sačuvaj nas,budi uz nas,
osvetli puteve kojima idemo.

Čim je zora svanula stoka,živina,psi i sve ostalo što živi
u dvorištu kuće i oko nje je počelo svoj jutarnji ritual
i javljalo ukućanima da je vreme da se ustaje.
Domaćin je posle kafe,rakije i nezaobilaznog doručka
jaja i slanine,razgovarao kratko sa ženom oko poslova
koji taj dan treba da se namire u domaćinstvu i oko
kuće.
Posle brijanja obukao je svoju službenu uniformu
okačio pušku na rame i krenuo na posao,radio je
kao šumar.Bilo je to vreme između dva svetska
rata,vreme Kraljevine Jugoslavije.
Naročito je bio ponosan na svoju službenu uniformu
jer je predstavljala da radi u službi kralja,pa se šepurio
kao da je kraljev oficir a ne šumar.
Dan je bio kao i svaki drugi obična rutina
ceo rejon je znao bolje od svoje rođene kuće,
svali brežuljak,potok,grm,drvo.Čak je znao
u koje vreme će se javiti neka ptica i od koje
je vrste.Šuma je znala njega i on nju veoma
dobro su se poznavali i družili.
Da bi razbio tu rutinu sa sobom je uvek nosio
pljosku rakije.Baš u trenutku kad je zastao da
se okrepi i malo odmori čuo je neku buku
iza brežuljka ispred njega.Krenuo je prema
toj buci prešao brežuljak i zatekao ženu
i dete od desetak godina kako seku mali
grab i skupljaju granje okolo.
Povikao je-Šta to radite?Sečete kraljevu šumu?
Žena se uplašila pa zagrlila dete bacila sekiru
i spustila glavu gledajući u zemlju,na trenutak
je zavladala tišina.
Žena je podigla glavu držeći dete uz suknju i rekla
-Mi smo sirotinja,muža nemam,nemamo šta da
jedemo a za ogrev tek nemamo.
-Ali znate da kradete i nosite tuđe,reče šumar.
Žena odgovori-Radi ti svoj posao razumem te
vodi nas u aps i naplati od kuće ako još šta imamo,
ja sam ti svoju muku rekla a ti izvoli pa radi kako
moraš.
Detetu su išle suze a žena je držala ispružene ruke
prema šumaru da je veže i odvede u žandarmerijsku
stanicu u aps.
Videvši celu tu sliku i situaciju,šumar se sažalio
nad njihovom sudbinom te se smilovao pa kaže
-Ajde snašo povedi dete i pođite za mnom
neću vas prijaviti,nego da svratimo na jedno
mesto.
Krenuli su zajedno kroz šumu pa na seoski put
pravo do šumareve kuće,usput razgovarajući
odakle su,kako se on zove iz koje je kuće po
prezimenu.
Stigli su do kuće gde ih je dočekala šumareva žena
i nahranila ih a u jednu korpu stavila masti,mleka,
hleb,jaja,parče slanine.Šumar videvši da je dete skoro
boso i odrpano da mu gumene opanke i neke stare
košulje.Posle toga pozdravili su se,žena se u suzama
zahvaljivala i skoro klanjala do zemlje,na šta šumar
uz blagi osmeh  i mahnuvši rukom reče
-ajde ljudi smo neka vam je sa srećom,zbogom
i nemojte više u šumu na moju stranu.
Prošlo je od tog događaja više od deset godina
šumar ih više nije video niti čuo za njih.
Međutim svet je zadesilo veliko zlo plamen
smrti zahvatio je svet počeo je drugi svetski rat,
Proglašena je NDH i nije trebalo mnogo vremena
da Pavelicevi i Kvaternikovi jurišnici krenu u krvave
pohode.
Leta 1941 ustaše i domobrani su masovno odvodili Srbe
iz sela na kordunu u logore i na gubilišta,nažalost većina
je završila na gubilištima.Cetingrad i Slunj su bila jaka
ustaško domobranska uporišta iz kojih su potekli veliki
krvnici i krenuli mnogi zločini,Srbe su trpali u kamione
i vozili ih na razna mesta za likvidacije,jedno od takvih mesta
je Mehino stanje na samoj granici sa Velikom Kladušom
gde su ljudi ubijani na najmonstruoznije načine,klanjem,
sekirama,krampovima,pred očima porodica.
Kamioni su prolazili kroz Cetingrad gde se nalazila
rampa sa mitraljeskim gnezdom i stražarskom kućicom
pored koje je bila nekolicina ustaša i domobrana.
Kada bi kamion stao pun izubijanih,preplašenih ljudi
jedan domobran bi držeći bajonet u ruci salutirao poglavniku
i hitleru te potom pokazujući bajonetom preko grkljana vikao
-pravoslavna stoko sad ćete svi kod Duje na brijanje.
Ustaša do njega se smejao i dobacivao
-ode ti neslani Jovane-
sve do trenutka kad je taj isti ustaša naprasno
promenio izraz lica i zaćutao.
Gledao je bled kao leš u čoveka sa šeširom
koji je sedeo u kamionu,imao je guste brkove
nekih 50 godina visok snažan,lice mu je bilo
krvavo od batina a košulja sva iscepana,poznat lik.
ustaša odjednom zagrmi
-ti sa šeširom,brko čuješ li?
-Gledaj me kad ti govorim,silazi sa kamiona
-odmah da oči ne vadim ovde na putu.
Čovek je sišao sa kamiona drtao je od straha
jer je znao šta ga čeka,jedva je stajao na nogama.
Ustaša uperi pušku u njega i naredi mu
-kreni napred niz put dole prema šumarku
-ajde mater ti vlašku šta blejiš.
Ostali dželati su se smejali i dobacivali
-Jovane jadna li ti majka,oči mu vadi pa ga kolji,
seci psa na komade mater mu kaursku.
Došli su do šumarka i ustaša upita čoveka
-Znaš li ti mene?Sećaš me se?
Čovek ga je gledao ali od straha je bio paralisan
nije mogao da se seti,ustaša je bio mlad nekih 20 godina
možda malo više ali njegov lik nije upamtio.
-Ne znam te ali te molim ne seci me nego me ubi iz puške.
-Znaš,znaš,ja sam ono dete u šumi što sa majkom seklo drvo
i kupilo granje,ja sam dete koje je bilo boso i odrpano a ti
si me obuo i obukao,mene i moju majku nahranio i pustio
nisi u aps vodio,još nas korpom hrane otpratio.
Čovek se setio događaja kada je radio kao šumar
i setio se cele priče ali sada su druga vremena
zlo je ušlo u ljude i prošlo je mnogo vremena.
Te kaže ustaši
-eto sad si ti vlast i sila pa ti presudi i odluči.
Ustaša naredi čoveku da ispruži ruke pošto je bio vezan
te ga odveže i reče mu
-vidiš ovaj šumarak beži kroz njega duboko u šumu
i ne staj dok ne vidiš da si siguran,ne vraćaj se više u selo
i ne idi na moju stranu,zbogom i srećni ti puti u ovom haosu.
Šumar je pobegao daleko na sigurnu teritoriju,preživeo rat,
Do kraja života se sećao kako je malo falilo da ostane bez glave
ali ga je Božja volja tog dana dovela na put malog deteta iz šume.
Generacijama je pričao o ovome događaju pa sam je i ja eto
svojevremeno čuo.

Rodna gruda majka Srbija
postala dilerska Kolumbija,
zavladali cenzusi i mafija
prašte pistolerosi kao
da je Sicilija.
Drugovi i karteli haraju
narodu kičmu kidaju,
sinovi im se bahate
a oni Srbiju pljačkaju
i sakate.
Gadovi prodani nam
mozgove ispiraju
priče o časti  serviraju,
zatvori samo za sirotinju
radnika i seljaka gledaju
kao životinju.
Kakva ološ kroji nam sudbinu
kakva budućnost sa Gazdama
ništa neće ostati Srbinu
sve prodali stranim donovima.
Bahatost,sila je službeni jezik
sudije od velikog vrača papagaji
osude neku prljež pa
je to državni praznik
a bogate i dilere taji.
Samo seci nema sadi
čupaj šume kule gradi
za dukate šaku vlasti
ližete đonove carskoj kasti.
Kakvo carstvo laži
i zakoni prerije,
Srbija preko mora
u tuđinu beži,
narod tone u bedu
depresije.
E bogate izdajničke poglavice
narodu niste ostavili ni mrvice,
opet si narode sirotinja raja
globe ti i kutiju jaja.
Srbijo pogodila te tragedija
postala si zemlja bananija.