ПЕСМА ГОДИНЕ за 2012. годину


Песме године за 2012 написали су Зоран Јовановић и Светлана Ђурђевић

ДОМАЋИН ЧОВЕК

Нисам ти ја, брале, човек за те ствари!
Мислим, швалерација, и тако то,
Ја сам домаћин човек!
Данашње жене воле мазне и намирисане
ко оне, Боже ме прости,
а ја и неокупан легнем!
додуше, само кад је сезона
и не у  кревет  него у сено
да ујутру не губим време.

Нисам ти ја, брале,човек за те ствари.
Мислим, политика и тако то.
Ја сам рођен да рмбам
од  сванућа до касно у ноћ
и да у небо гледам
да ми киша не сјебе труд.
Ја сам домаћин човек
код мене празна слама под стоку иде
немам кад да је, изнова,  млатим
ко ови,  Боже ме прости.

Нисам ти ја, брале, човек за те ствари.
да лажем, крадем и тако то.
Ја сам домаћин човек
прво држави дам што је њено
порез, прирез и све што тражи
и нема везе што је све мања
а ових, Боже ме прости,
џаболебоња на њеном јаслу
из дана у дан све више има
док ја за  њиву раднике тражим.

Нисам ти ја, брале, човек за те ствари
секс, дрога и рокенрол
Ја сам домаћин човек .
Новине немам кад да читам
а телевизор, Боже ме прости
лупа глупости!!
Да не кажем  не зна шта прича.
Све вести чујем кад падне ноћ
а ја одем пред задругу
и попијем једно,  два, три пива
што каже народ, ладна  ко змиче.

Ја сам ти, брале за поштен живот
што би се рекло, за данас,  глуп.
Онај што не да на своје
али и једнако поштује туђе.
Нисам од оних, Боже ме прости
што се савију како ко дуне.
Ја све што мислим  гласно кажем,
домаћин човек, кажу у селу.
Сад, кад још мало загуди север
а ја насецкам кисео купус
па преко њега грувану, љуту
у поверењу,  заболе ме….!!

© Зоран Христов

ŽUDNJA

…i nek me nema
u osmehu tvome
začaurene strahom
obložene očajem
nek ne budem ni tema
sećanju nijednome
i nek me nema
u uzdahu tvome
izbrazdane sumnjom
zaslepljene sujetom
nek ne budem ni sena
praštanju iskonskome

…i
nek me nema

u jecaju tvome
obnevidele čežnjom
otupele željom
nek ne budem ni pena
talasu izgubljenome

…i nek me nema
u radosti tvojoj
okovane setom
odbačene grehom
nek ne budem ni htenje
traženju prokletome
al^  nek me ima
u čekanju tvome
u zenici tvojoj…
nadanju obojenom slutnjom
utisnutom na licu
tvome

neugaslom žudnjom

© Svetlana Djurdjević

НАПОМЕНА: Песме године за 2012-ту су написали Светлана Ђурђевић из Крушевца и Зоран Јовановић из Лесковца. Најбољи по гласовима посетилаца сајта www.poezijascg.com био је Братислав Богдановић са песмом НОЋАС…

Братислав Богдановић

НОЋАС…

Узми ме ноћас
под своје скуте
нек усне моје
на твојим ћуте
те вреле усне
неће те опећи
ћутећи,
свашта ће ти рећи
Пусти ме ноћас
у своје куте
покажи ми
све скривене путе
на тајна места
ја ћи ти заћи
стазу до срца
лако пронаћи
Остави ме ноћас
крај тебе да спавам
на грудима твојим
снове да сањам
јер снови моји
теби мили
зашто се не би
на грудима снили
и у твојој коси
од зоре скрили…

© Братислав Богдановић

Настави са читањем “ПЕСМА ГОДИНЕ за 2012. годину”

ЛОПТА ЉУТА…

ЛОПТА ЉУТА… Извини мама лопта је крива што ти мушкатла више није жива лепо сам јуче рекао тати да је продавцу хитно врати и да се није мени омакло када је она разбила стакло јер ја сам играч светске класе али ме лопте овакве плаше шта ако је на мене љута зато што је шутирам … Настави са читањем “ЛОПТА ЉУТА…”

ЛОПТА ЉУТА…

Извини мама
лопта је крива
што ти мушкатла
више није жива
лепо сам јуче
рекао тати
да је продавцу
хитно врати
и да се није
мени омакло
када је она
разбила стакло
јер ја сам играч
светске класе
али ме лопте
овакве плаше
шта ако је
на мене љута
зато што је
шутирам јако
па ми батине
смешта овако…

Братислав Богдановић

РУЖА…

РУЖА… Не криви ружу што бодље има она се само брани њима Многи су њене латице крали из грма најлепше цветове брали Сад трњем своју лепоту штити кад је већ не може скрити Мораш зато платити цену ако пожелиш лепоту њену јер љубав и патња пар су стари па ко ружу воли за бол не … Настави са читањем “РУЖА…”

РУЖА…

Не криви ружу
што бодље има
она се само
брани њима
Многи су њене
латице крали
из грма најлепше
цветове брали
Сад трњем своју
лепоту штити
кад је већ
не може скрити
Мораш зато
платити цену
ако пожелиш
лепоту њену
јер љубав и патња
пар су стари
па ко ружу воли
за бол не мари…

Братислав Богдановић

СТРАХ…

СТРАХ… Страх од ноћи тамних боја бесних чежњи неспокоја Страх од снова болних палих у дну душе закопаних Страх од туге којом боли моје срце што те воли Страх од суза које влаже усне ове што те траже Страх од сете што ме сече јер без тебе сам ово вече…

СТРАХ…

Страх од ноћи
тамних боја
бесних чежњи
неспокоја
Страх од снова
болних палих
у дну душе
закопаних
Страх од туге
којом боли
моје срце
што те воли
Страх од суза
које влаже
усне ове
што те траже
Страх од сете
што ме сече
јер без тебе
сам ово вече…

TРЕШЊИНОМ ЦВЕТУ…

TРЕШЊИНОМ ЦВЕТУ… Мирисала је на трешњин цвет што мирисом ти окрене свет пољупце њене радо сам крао плодове сочне у хладу брао У корену њеном ја сам снио слатке јој усне јео и пио с те трешње нисам силазио само да би јој близу био Волела је к мени да савија гране моја рука да … Настави са читањем “TРЕШЊИНОМ ЦВЕТУ…”

TРЕШЊИНОМ ЦВЕТУ…

Мирисала је на трешњин цвет
што мирисом ти окрене свет
пољупце њене радо сам крао
плодове сочне у хладу брао
У корену њеном ја сам снио
слатке јој усне јео и пио
с те трешње нисам силазио
само да би јој близу био
Волела је к мени да савија гране
моја рука да јој у крошњи нестане
да јој гризем плодове зреле
не би ли осетила усне ми вреле
Ускоро ће опет да процвета
са мирисом да ми се пробуди сета
на плодове страсне њене
што за брање жељно чекају мене…

ВРЕМЕ…

О знам те одавно ти крадеш тренутке за тебе ми смо пролазне лутке, Никад не стојиш лопове стари љубав и срећа за те су ствари, Проласком својим ти сејеш страх неумитно течеш да вратиш у прах, Мислиш да живот само је трен да пола сам човек а пола сен… Но ја сам вечност у љубавном … Настави са читањем “ВРЕМЕ…”

О знам те одавно
ти крадеш тренутке
за тебе ми смо
пролазне лутке,
Никад не стојиш
лопове стари
љубав и срећа
за те су ствари,
Проласком својим
ти сејеш страх
неумитно течеш
да вратиш у прах,
Мислиш да живот
само је трен
да пола сам човек
а пола сен…
Но ја сам вечност
у љубавном кругу
што за љубав живи
и не зна за тугу,
Тренутак један
што те се не боји
јер бескрајно воли
све док постоји…

ОСМЕХ…

Радо га сретнем на лицу твом за њега то је најлепши дом, Делује наиван и бескрајно драг, ал ко да је у њему скривен враг појави се у трену онако на мах и уснама сочним одузме дах Свашта се нешто у њему крије што срце ми тера да бије ли бије па ти га крадем … Настави са читањем “ОСМЕХ…”

Радо га сретнем
на лицу твом
за њега то је
најлепши дом,
Делује наиван
и бескрајно драг,
ал ко да је у њему
скривен враг
појави се у трену
онако на мах
и уснама сочним
одузме дах
Свашта се нешто
у њему крије
што срце ми тера
да бије ли бије
па ти га крадем
смело и често
и у срцу чувам
јер ту му је место…

ОДА НЕПРИЈАТЕЉУ

У пољу смрти међу комадима меса ја мртав стојим покрај свога леса У очима немим без страха и бола на смрт пљујем док у јуриш крећем Узалуд пуцате ја више нисам човек сада сам звер и ваше сам крви жедан…

У пољу смрти
међу комадима меса
ја мртав стојим
покрај свога леса
У очима немим
без страха и бола
на смрт пљујем
док у јуриш крећем
Узалуд пуцате
ја више нисам човек
сада сам звер
и ваше сам крви жедан…

АКО СЕ ПИТАШ…

АКО СЕ ПИТАШ… Ако се питаш да ли те чекам на пропланку неком сећања наших не брини мила за љубав нам клету последњи сам стражар на овом свету што у срцу чува тугу и сету Ако се питаш да ли још плове пољупци твоји дубоко у мени не тугуј драга због давне сени ниси ти … Настави са читањем “АКО СЕ ПИТАШ…”

АКО СЕ ПИТАШ…

Ако се питаш
да ли те чекам
на пропланку неком
сећања наших
не брини мила
за љубав нам клету
последњи сам стражар
на овом свету
што у срцу чува
тугу и сету
Ако се питаш
да ли још плове
пољупци твоји
дубоко у мени
не тугуј драга
због давне сени
ниси ти талас
већ бурно море
што у мени пени
Ако се питаш
да ли те волим
како се можда
са чежњом борим
знај само
да још увек горим
пламеном старим
ватре у крви
што жељом пламти
да дах твој
му буде
последњи и први…

Братислав Богдановић

ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ …

ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ … У овом нестварном свету ти си моја птица у лету опојан мирис на дивном цвету што убија тугу и односи сету На овом нестварном месту музика си жељног срца блистава звезда што трепери уз осећај који у грудима врца У овом нестварном кутку јутро си што ме сунцем буди вечерња роса бисерних … Настави са читањем “ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ …”

ВИРТУЕЛНА ЉУБАВ …

У овом нестварном свету
ти си моја птица у лету
опојан мирис на дивном цвету
што убија тугу и односи сету
На овом нестварном месту
музика си жељног срца
блистава звезда што трепери
уз осећај који у грудима врца
У овом нестварном кутку
јутро си што ме сунцем буди
вечерња роса бисерних ћуди
месечина што љубав нуди
Па шта још треба да бих те срео
да постанем и ја нестваран цео
онако провидан, ко авет бео
заувек нестанем из ове јаве
ил да те научим од нестварних
како се стварни снови праве….

Братислав Богдановић