Аутор: Zdravka Pap

U ljubavi
Sve su reči isplakane
I sreća je najveće priviđenje
I radost je najlepše otkrovenje

U sreći se
Peva, igra i pleše
I radost je cvet u duši
Koji željom sve strahove
Rasteruje, briše i leči

Zagrli me nadom
I utisni u me tvoju želju
Koja će po svetu darove da skuplja

Sve su reči
Grlice u duši i
Pusti ih neka slažu rime
I sijaju blizu srca i sunca

Дечији цртежи
на замагљеном стаклу
и снови у џепу од капута
носе сва деца која имају
бујну машту у глави.

Снови који се свега боје
и стварају немир у души
и дрхтање над сликом
своје савести и греха.

Снови су део размишљања
и прошлости која је грешна
и неизвесне будућности
за истином у срцу и души.

Снови се нижу у реду
и чекају свој тренутак
који ће одговорити на
све заблуде и чежње.

Ja hodam
po senci tvojoj
i svaku stopu
tvoju pratim.

Ja se u senci
tvojoj krijem,
bojim se da te
ne uplašim.

Ti si senka
i zlato moje,
po suncu
te valjam.

Senke naše
skrivene iza oblaka
počinju da svetle.

Оно мало
што си ми дао
може у мој длан
да стане.

Узми све
што си ми дао
и разбацај свуда,
у реку ону да
вода однесе,
у дубине своје
са мојом душом.

Од пелина
твоја је љубав
била горча,
за нову љубав
помери сунце,
да милује и греје
вашу љубав.

Све оно
што знам о теби
понећу са собом
на дно реке оне.

У прозору на дну таванице
Играју страсти које хоће да полете
Између истине и лажи која намигује

У прозору изнад складишта
Заборављене птице опијене лудилом
Боре се са смрћу, сновима и жељом

У прозору кашљем и кашљуцам
И ништа не осећам осим страха
који ми раздире срце и душу

У прозору и на крају света
Нема ничег за чим бих жалила
И заменила осмех за тугу

Велика је радост
Упрегнути умеће
И извући се читав
И почети испочетка

У безвољи ума
За мном каска брига
И нећу јој отворити врата
И да куца и да вришти неће бити
Како она планира и смишља

У сумраку мисли
Појави се светлост
И обасја путеве и жеље и
Нада се да ћеш се извући из
Мрака

У срећи се игра и пева
И стихови пишу срцем и душом
И не можеш је затворити бригом
Да се неће појавити-Златно
Време..!?

Медоносним соком
Ти заслади душу и пробуди
Све страсти у теби и мени
И растерај тугу у очима

Завеслај са душом
И пусти је да лети и сија
И мирише на цвеће што
По пољу сеје срећу

Са лепотом твојом
Све радости пробуди
Нек се пева песма и
Цвркућу птице на грани

У истини
крије се лепота
што га нема
да јој дође.

Он се крије
и не жели
да се хвали
Бог га узе
да се преда
молитви и правди.

Не одлажи
ако можеш
зови мене
срешћемо се
на божијим
лествицама
раја…!

Сачекај ме
ја ћу доћи
да ти причам
како љубав
не зна
да воли..!?

Ako ljubiš,
ljubav nek bude
crveno vino,
opij se i pusti
strast da te vodi
i preuzme vlast
u tebi.

Kako bi lepo bilo
da mi dosanjaš san,
za ruku da me uzmeš
i odvedeš u raj.

Tamo gde
ljubav peva
i tuge nema,
kako bi lepo bilo
poljubac da mi daš.

Zar umeo nisi
da mi napišeš
čestitku srca
i ubereš ružu
i obraduješ me
i kap žudnje
utisneš u mene.

Zar umeo nisi
da se raduješ
i napišeš na srcu:
Volim te,Željo moja!