Аутор: Zdravka Pap

Здравка Николић Пап рођена је 02.12.1955. године, живи у Бањи Ковиљачи. Поезију пише из најранијих дана, а активно се посветила писању и афирмацији на књижевној сцени када је отишла у пензију. Поред поезије пише и кратке приче, хаику поезију, цртице , минијатуре... Аутор је прве збирке песама ,,Камена Душа" и друге збирке ,,Кап Живота .Са поезијом је заступљена у разним групама и порталима, ,,Неказано", ,,Песничке искре" и ,,Онлајн поезија". Добитница је ,,Златног Пера''. Освојила је Друго место на међународном песничком конкурсу,,Панонски Галеб" из Суботице са песмом , ,,Моја је душа " .

ПОВЕРЕЊЕ -Здравка Пап

Певаш бајалице
без мог имена,
као да ме вучеш
у своје обавезе.

Задовољна разликом,
држиш ми придике
и помераш карактер
којем не верујем.

На уснама невиности
напиши:
човек је мера
а поверење -избор.

КАКО ЈЕ ЛЕПО -Здравка Пап

Како је лепо
имати исти крој срца
и веровати у љубав и срећу
што тихо светлуца у твом и мом оку.

Како је лепо
делити срце на двоје, троје и још више,
па из прикрајка учити да волиш,
да би ти срце порасло до самога неба.

Како је лепо
научити себе изнова
и разумети да није ништа лако
у животу који стално поставља замке.

Како је лепо
никад не одустати од себе
и снагом љубави и доброте
стати у одбрану човека.

ЗАПИС МОЈЕ ДУШЕ

Запис моје душе
мора да ћути,
да пребира по лажима
тражећи мрвицу истине
која ће се скрасити
крај мог срца.

Запис моје душе
разапет је
између онога што јесам
и онога што сам се бојала да признам.

Запис моје душе
лута, кривуда
не зна шта је теже
признати истину
или слагати
сопствени мир.

А ја тако сигурна
у част својих емоција,
да понекад осетим
како ми разум
клизне у бездан.

ИМА ЛИ -ЗДРАВКА ПАП

Има ли у твојој души
бар мало светла,
осим цинизма у речи
и вечите потребе
да поквариш све
што срцу припада?

Има ли још жеље
трептаја страха,
или тихог марша
истине што лаже
јер се боји
да прозбори?

Има ли нечег
што је у теби
криво никло,
па сада тихо
моли да се исправи?

ВИСИНЕ -Здравка Пап

Део одбегле ноћи
тумара по раскршћу
у скупља отпад.
Завуче се под стреху
и зачикава ветар
у ципели пуној
хладне воде.

Не крвари,
истећи ће и последња
кап сузе, и нећеш моћи
да зачикаваш
никог осим себе.

Ти ниси кућа,
ни стреха,
ни олуја која уме
да те понесе
у висине.

ДЕТЕ -Здравка Пап

Међу длановима
грејем самоћу,
покривам очи
и играм се жмурке.

Стежем тугу
да јој очи поплаве
берем љубичице
и стављам их у недра.

Летим по небу
и скупљам жеље,
цртам дугу
што ми се у рукама игра.

Међу длановима
чувам звечку
и правим се
да сам дете.

МОЈА СИ СЛАСТ -Здравка Пап

Моја си сласт
и мој уздах,
и моја песма,
и црвено вино,
што ме за
образе штипа,
и мој украс,
и моје богатство,
и све што,
ми треба.

Сакрила сам
се у тебе
да те чувам.
Упалићу фењер,
ако је мрак,
носићу воду
у свом грлу
да те напојим
ако си жедан.

И увек ћу бити
твој анђео чувар,
само ми реци
да ти требам
и да те моја
љубав чува.

МОЖДА САМ- Здравка Пап

Можда сам цвет
у камену што се крије
и чека кап јутарње зоре.

Можда сам нага песма,
којој не треба пехар и капа,
да би се поносила стихом и речју.

Можда сам сувише стара
и сувише сама
што још увек тебе чека.

И никад се кајати нећу,
што си ме вајао по својој мери
и што ми ниси дозволио да сањам.

СЛОВО ЉУБАВИ -Здравка Пап

Зар ниси чуо
да слово на крају љубави плаче?
Закачило се на вртешку
и прескаче све
што је добро-
Хоће да лети,
и постане прича,
за мене неће
да чује.
Слова се нижу,
у реду мирно седе.
Слово љубави
искочи и побеже,
хоће да се игра,
правила да руши,
по траци више
да се шета.
Слово љубави
мени треба,
по њему живот
да проспем,
ја га тражим,
а он бежи.
Бојим се
да ће бити касно
да га ухватим
у речи.