Тамо где песме живе – Данијела Нела Јевремовић

Тамо где песме живе

Тамо где песме живе
зло не станује,
само топлина душа
што се расипа
као пролећна киша.

Тамо где песме живе
ратове воде речи
нежне, плахе и убојите
оштре као мач,
благе као дечји плач.

Тамо где песме живе
саграђен је бедем од злата,
свака реч ђердан око врата
да се и небо и човек задиве.

Тамо где песме живе
станује љубав
у дворцу од жеља, нада и хтења,
тамо је сваки стих
недосањан сан,
зимска идила, летњи дан.

(C) Данијела Нела Јевремовић

Visits: 76
Today: 1
Total: 178444

БАЛЕРИНА – Данијела Јевремовић


БАЛЕРИНА

Видела сам те јуче како играш
на позорници живота
храбро, подигнуте главе
на врховима прстију.

Као лабуд раширених крила,
грациозна, чила, мила
као чигра разиграна,
као вила нестварна.

Гледам те из публике,
чујем аплаузе и узвике,
залеђена ћутим из страха,
а поносна остајем без даха.

Видех себе у очима твојим,
иста искра сјала је у мојим,
исте руке, иста коса
иста нас је умивала роса.

Видела сам те јуче како играш
на позорници живота
храбро, подигнуте главе
на врховима прстију.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Данијела Јевремовић”

Visits: 98
Today: 0
Total: 178444

Зеница од кестена – Данијела Нела Јевремовић

Зеница од кестена

Носим ниску од бисера
и камења,
огрлицу од дана и година,
у зеници од кестена
паперјасти облак снова.

У мојим зеницама
спаваш,
будиш се и умиваш
у сузи што гаси
огањ у њима.

Сваку ми сузу
преточиш у росу
на цвету,
сваку ледену кишу
у реку
што тече ка мору.

Настави са читањем “Зеница од кестена – Данијела Нела Јевремовић”

Visits: 26
Today: 0
Total: 178444

Сања моја Србија – Данијела Јевремовић

Сања моја Србија

Сања моја Србија
славски колач и свећу
и породичну срећу
звони граја дечија.

Сања моја Србија
вијоре се пелене
дечје ноге малене
чеда јој најмилија.

И сања домовина
венчања и крштења
весеља, радовања
и домаћинског вина.

Настави са читањем “Сања моја Србија – Данијела Јевремовић”

Visits: 13
Today: 0
Total: 178444

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Данијела Јевремовић


Данијела Јевремовић, рођена 1974. године у Крушевцу. Завршила Учитељски факултет и по образовању је професор разредне наставе. Почела да пише још у основној школи и тада су јој радови објављивани у школским часописима. У Гимназији била члан Књижевне омладине, а касније наставила да пише и на факултету, што и данас са великим задовољством чини. Пише описну ( дескриптивну), родољубиву, љубавну, духовну, мисаону поезију, поезију за децу, као и приче и текстове. Има свој блог под називом Откуцаји душе где објављује своје песме и краће текстове на различите и актуелне теме. Многе њене песме су награђене и објављене у разним часописима и зборницима широм Србије. Неке од награда су 1. место у Крушевцу на манифестацији ЉУБАВ И ВИНО, 2. место на Поетској позорници плус у Ћуприји, 3. место на Фестивалу поезије Оловко не ћути у Барајеву. 3.место на Песничком маратону КЦК које додељује Културни центар Крушевац поводом Сајма издаваштва Расинског округа, похвала за допринос родољубивој поезији на Међународном конкурсу Опростити Да, Заборавити Не, захвалница Књижевног друштва Косова и Метохије, подружница Крусевац, за учешће на књижевној манифестацији Роде љуби род свој и Србију своју. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца.
Visits: 71
Today: 2
Total: 178444

ПОВЕДИ МЕ – Данијела Нела Јевремовић

ПОВЕДИ МЕ

Моја душа иште мало воде
са планинског извора
доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.

Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.

Настави са читањем “ПОВЕДИ МЕ – Данијела Нела Јевремовић”

Visits: 31
Today: 0
Total: 178444

СЛЕЗ У БАШТИ – Данијела Нела Јевремовић

СЛЕЗ У БАШТИ

Понекад тихо навучем
завесе на своје срце,
па га у тами лечим
маштом и сновима.

Буде ми тешка јава,
спознаја и обмана,
светлост што буди ме
и куца о прозор.

Понекад се сакријем
у ризници од злата
пуној снова и успомена,
сунчевих стаза и
башта слезове боје.

Настави са читањем “СЛЕЗ У БАШТИ – Данијела Нела Јевремовић”

Visits: 13
Today: 0
Total: 178444

Боже – Данијела Јевремовић

  Боже, дај ми срце лавље и душу велику ко православље да сећање ме не боли и да срце опет воли, да не мрзи и не суди, да зло семе у мени не буди, кад се оно својски труди да злотвору опрости и ником не напакости.   Боже, дај ми очи Христове да опростим возове, … Настави са читањем “Боже – Данијела Јевремовић”

 

Боже, дај ми срце лавље

и душу велику ко православље

да сећање ме не боли

и да срце опет воли,

да не мрзи и не суди,

да зло семе у мени не буди,

кад се оно својски труди

да злотвору опрости

и ником не напакости.

 

Боже, дај ми очи Христове

да опростим возове,

пијаце и мостове,

бомбе и ракете

и људе што беху

несрећне мете,

Милицу и Сању

и све пале анђеле,

дечје уснуле главе,

војнике и хероје

што на небу сузе броје,

Косово и Кошаре,

цркве и манастире.

 

Да опростим им земљу своју,

родну груду и колевку моју,

напаћену, крвљу напојеном,

плачом мајки надојеном.

У пролеће место цвећем

ливаде јој бомбама посуше,

црним птицама небо прекрише,

челичним “анђелима” зло разнеше,

смрт у пролеће сејаше

и децу нам из сна пробудише.

 

Боже, дај ми мир

и снагу да наставим даље

и ову песму којом срце

поруку шаље

да се Србин не предаје

и вековима на огњишту опстаје,

док је вере да и он траје

и да све од себе даје,

сваком пружа своју руку

и подноси сваку муку.

 

Боже, помози мом народу

у малом Ноевом броду

да се сложи, обожи и умножи

и да памти своје претке

ко иконе ретке,

свој крст ко Божји прст,

своју славу, ратове и историју

и поносну земљу своју

и јунаке све на броју.

 

Visits: 16
Today: 0
Total: 178444

Не тражи ме – Данијела Нела Јевремовић

Не тражи ме,не зови ме, не пиши ми,не моли ме, нисам више она иста, не би ме такла ни твоја суза чиста.   Ако ти се учини да негде видиш мој лик, то је нека друга жена мени налик, не би ме такву хтео чак и када би ме  данас смео.   Можда ме има … Настави са читањем “Не тражи ме – Данијела Нела Јевремовић”

Не тражи ме,не зови ме,

не пиши ми,не моли ме,

нисам више она иста,

не би ме такла ни твоја

суза чиста.

 

Ако ти се учини да негде

видиш мој лик,

то је нека друга жена

мени налик,

не би ме такву хтео

чак и када би ме  данас смео.

 

Можда ме има у крошњама

дрвећа,

можда су ми усне у боји

цвећа,

или у лелујавој трави

где се назиру пупољци плави.

 

Можда ми чујеш глас

у ветру који ти речи шапуће

да је за мене био спас

што си ме оставио у пролеће.

 

Можда ми се душа вије

негде међ’ птицама ластавицама

или псима луталицама,

убогим бескућницима.

 

Међ’ рекама и морима,

модрим зорама,

дубоким водама

и нечујним рибама.

 

И када би ме срео

ухватио,у мрежу бацио

не би ме такву више волео,

не би ме такву хтео,

чак и кад би ме данас смео.

Visits: 9
Today: 0
Total: 178444

Не бој се – Данијела Јевремовић

  Не плаши се кад је тешко и кад завлада тама то рука судбине вешто све решава сама.   Кад се затворе врата отворе се нова, казаљке сата доносе прегршт нових радости и снова.   Не брини,не тражи,не лудуј само се помоли Боже ти ми се смилуј, неко за тебе дише, неко те воли.   … Настави са читањем “Не бој се – Данијела Јевремовић”

 

Не плаши се кад је тешко

и кад завлада тама

то рука судбине вешто

све решава сама.

 

Кад се затворе врата

отворе се нова,

казаљке сата

доносе прегршт нових радости

и снова.

 

Не брини,не тражи,не лудуј

само се помоли

Боже ти ми се смилуј,

неко за тебе дише,

неко те воли.

 

Небо увек зна све,

оно испуњава и оне највеће сне,

негде је горе записан план

за свaког,па и за твој сан.

 

Храбро корачај даље

живот ти путоказ шаље,

пред тобом баца ловоров венац,

изазов нов,

из мајчиних груди молитве пој

да будеш још јачи,још више свој!

Visits: 25
Today: 0
Total: 178444

Точак среће – Данијела Јевремовић

  Заврти тај точак среће негде је запело, много се туге уплело у моју косу заплело.   Из новогодишње вреће узми мало оног што нам је промакло, неки зрачак наде,неки пакет среће, зрно радости из руке одбегло.   Помери сат, нек успори време да ноћас чујем само твојих корака бат, скини ми с леђа то … Настави са читањем “Точак среће – Данијела Јевремовић”

 

Заврти тај точак среће

негде је запело,

много се туге уплело

у моју косу заплело.

 

Из новогодишње вреће

узми мало оног што нам је промакло,

неки зрачак наде,неки пакет среће,

зрно радости из руке одбегло.

 

Помери сат,

нек успори време

да ноћас чујем само твојих корака бат,

скини ми с леђа то тешко бреме

ти то једини знаш.

 

Отерај те ликове

из наших живота ружне кипове

досликај из бајке јунаке

и на снегу веселе санке.

 

Насликај зимску идилу

и додај мало боје

у ту беличасту свилу

и мало сјаја у те очи моје.

 

Донеси нам вино,

нек ми буде и топло и фино,

нека цимет замирише,

воли ме ноћас највише.

 

 

Visits: 48
Today: 1
Total: 178444

Ја ћу те волети – Данијела Јевремовић

  Научи два,три стиха Јесењина, па ми их шапни када сам тужна и сама, и ја ћу те волети!   Помилуј  по коси дете без мајке,сироче, покажи самилост и љубав, и ја ћу те волети!   Нахрани гладно псето промрзло и покисло, ил’ птицу повређених крила из руке,на нашем прозору, и ја ћу те волети! … Настави са читањем “Ја ћу те волети – Данијела Јевремовић”

 

Научи два,три стиха

Јесењина,

па ми их шапни када сам

тужна и сама,

и ја ћу те волети!

 

Помилуј  по коси

дете без мајке,сироче,

покажи самилост и љубав,

и ја ћу те волети!

 

Нахрани гладно псето

промрзло и покисло,

ил’ птицу повређених крила

из руке,на нашем прозору,

и ја ћу те волети!

 

Засади ми цвет црвене боје

у нашој башти

нека расте,нека цвета,

нека му се дивим,

и ја ћу те волети!

 

Visits: 10
Today: 1
Total: 178444

Дуњо моја – Данијела Јевремовић

  Ноћас си ми дошла у сан бела,чиста и насмејана да ме питаш шта ти чедо ради.   Да ми кажеш да си добро и да твоји не брину што си отишла без поздрава.   Анђели те чувају и певају песме, а ти играш у белој хаљини са венцем на глави.   Око тебе звезде … Настави са читањем “Дуњо моја – Данијела Јевремовић”

 

Ноћас си ми дошла у сан

бела,чиста и насмејана

да ме питаш шта ти чедо ради.

 

Да ми кажеш да си добро

и да твоји не брину

што си отишла без поздрава.

 

Анђели те чувају и певају песме,

а ти играш у белој хаљини

са венцем на глави.

 

Око тебе звезде сестрице

и они које си волела,

потоци и ливаде,птице и сунце.

 

Ноћас је и звезда Даница

обасјала твоје село

и кућу на крају пута

у којој ти се неке очи надају

да им се вратиш са далеког пута.

 

 

Посвећено драгој  Јасмини,трагично настрадалој.

 

Visits: 18
Today: 0
Total: 178444

Чекам те – Данијела Јевремовић

  Чекам! Моје очи су сада још тамније и зеница више немам. Ваљда због ноћи ил’ можда бола. Осећам да се губим у сутону. Губим се,нестајем,умирем, а са мном и нешто недоречено,незавршено.   На уснама ми остао траг и залуд покушавам да га се решим. Неизбрисив је,вечан. Нешто склизну низ лице.Суза. Можда је ипак капљица … Настави са читањем “Чекам те – Данијела Јевремовић”

 

Чекам! Моје очи су сада још тамније

и зеница више немам.

Ваљда због ноћи ил’ можда бола.

Осећам да се губим у сутону.

Губим се,нестајем,умирем,

а са мном и нешто недоречено,незавршено.

 

На уснама ми остао траг

и залуд покушавам да га се решим.

Неизбрисив је,вечан.

Нешто склизну низ лице.Суза.

Можда је ипак капљица кише.

Река суза је пресахла.

Моја улица пуста.

Самоћа хоће да ме прогута.

 

Али, не бој се,у мени је нешто ђаволски јако,

и не да да одустанем,побегнем од тебе,

од себе,од времена.

Ноћ увек побегне пред зором.

Врати се поново са још већим сјајем.

Задивљујућа сличност!

Доласци,одласци и увек нада!

 

Нада да ћу те ипак једном

заробити својом љубављу,

разнежити својим чекањем,

сакрити дубоко у својим зеницама,

да никад више не одеш!

 

 

Visits: 28
Today: 0
Total: 178444

Маске – Данијела Јевремовић

Ходамо тако већ дуго са повезом на очима, са замагљеним погледима и смркнутим лицима. Једни поред других пролазимо тако ћутке ни не видимо се у том мору људи,ми воштане лутке. Правимо се луди, неми и глуви, не чујемо ни смех, ни јауке загледани у своје ја и своје душе. Свако од нас прича за себе, … Настави са читањем “Маске – Данијела Јевремовић”

Ходамо тако већ дуго
са повезом на очима,
са замагљеним погледима
и смркнутим лицима.

Једни поред других
пролазимо тако ћутке
ни не видимо се
у том мору људи,ми воштане лутке.

Правимо се луди,
неми и глуви,
не чујемо ни смех, ни јауке
загледани у своје ја и своје душе.

Свако од нас
прича за себе,
свој универзум, сопствено битисање,
нема нас за друге, изгубисмо себе.

У тој тврђави
сатканој од лажи и клевета
у тој кући са кровом
од неморала и суза,
помало сви очајни и несрећни.

Али, колико ћемо тако дуго
ти незнани странче,
ти оловни војнику
без срца у грудима?

И где ћемо стићи
мој верни пријатељу
моја надо и узданице,
где ћемо ми кад нас
прегази време и
убије ћутање?

Visits: 17
Today: 0
Total: 178444