ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Данијела Јевремовић


Данијела Јевремовић, рођена 1974. године у Крушевцу. Завршила Учитељски факултет и по образовању је професор разредне наставе. Почела да пише још у основној школи и тада су јој радови објављивани у школским часописима. У Гимназији била члан Књижевне омладине, а касније наставила да пише и на факултету, што и данас са великим задовољством чини. Пише описну ( дескриптивну), родољубиву, љубавну, духовну, мисаону поезију, поезију за децу, као и приче и текстове. Има свој блог под називом Откуцаји душе где објављује своје песме и краће текстове на различите и актуелне теме. Многе њене песме су награђене и објављене у разним часописима и зборницима широм Србије. Неке од награда су 1. место у Крушевцу на манифестацији ЉУБАВ И ВИНО, 2. место на Поетској позорници плус у Ћуприји, 3. место на Фестивалу поезије Оловко не ћути у Барајеву. 3.место на Песничком маратону КЦК које додељује Културни центар Крушевац поводом Сајма издаваштва Расинског округа, похвала за допринос родољубивој поезији на Међународном конкурсу Опростити Да, Заборавити Не, захвалница Књижевног друштва Косова и Метохије, подружница Крусевац, за учешће на књижевној манифестацији Роде љуби род свој и Србију своју. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца.

Овај чланак прочитало је 52. посетилаца сајта

ПОВЕДИ МЕ – Данијела Нела Јевремовић

ПОВЕДИ МЕ

Моја душа иште мало воде
са планинског извора
доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.

Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.

Настави са читањем „ПОВЕДИ МЕ – Данијела Нела Јевремовић“

Овај чланак прочитало је 16. посетилаца сајта

СЛЕЗ У БАШТИ – Данијела Нела Јевремовић

СЛЕЗ У БАШТИ

Понекад тихо навучем
завесе на своје срце,
па га у тами лечим
маштом и сновима.

Буде ми тешка јава,
спознаја и обмана,
светлост што буди ме
и куца о прозор.

Понекад се сакријем
у ризници од злата
пуној снова и успомена,
сунчевих стаза и
башта слезове боје.

Настави са читањем „СЛЕЗ У БАШТИ – Данијела Нела Јевремовић“

Овај чланак прочитало је 21. посетилаца сајта

Боже – Данијела Јевремовић

 

Боже, дај ми срце лавље

и душу велику ко православље

да сећање ме не боли

и да срце опет воли,

да не мрзи и не суди,

да зло семе у мени не буди,

кад се оно својски труди

да злотвору опрости

и ником не напакости.

 

Боже, дај ми очи Христове

да опростим возове,

пијаце и мостове,

бомбе и ракете

и људе што беху

несрећне мете,

Милицу и Сању

и све пале анђеле,

дечје уснуле главе,

војнике и хероје

што на небу сузе броје,

Косово и Кошаре,

цркве и манастире.

 

Да опростим им земљу своју,

родну груду и колевку моју,

напаћену, крвљу напојеном,

плачом мајки надојеном.

У пролеће место цвећем

ливаде јој бомбама посуше,

црним птицама небо прекрише,

челичним „анђелима“ зло разнеше,

смрт у пролеће сејаше

и децу нам из сна пробудише.

 

Боже, дај ми мир

и снагу да наставим даље

и ову песму којом срце

поруку шаље

да се Србин не предаје

и вековима на огњишту опстаје,

док је вере да и он траје

и да све од себе даје,

сваком пружа своју руку

и подноси сваку муку.

 

Боже, помози мом народу

у малом Ноевом броду

да се сложи, обожи и умножи

и да памти своје претке

ко иконе ретке,

свој крст ко Божји прст,

своју славу, ратове и историју

и поносну земљу своју

и јунаке све на броју.

 

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

Не тражи ме – Данијела Нела Јевремовић

Не тражи ме,не зови ме,

не пиши ми,не моли ме,

нисам више она иста,

не би ме такла ни твоја

суза чиста.

 

Ако ти се учини да негде

видиш мој лик,

то је нека друга жена

мени налик,

не би ме такву хтео

чак и када би ме  данас смео.

 

Можда ме има у крошњама

дрвећа,

можда су ми усне у боји

цвећа,

или у лелујавој трави

где се назиру пупољци плави.

 

Можда ми чујеш глас

у ветру који ти речи шапуће

да је за мене био спас

што си ме оставио у пролеће.

 

Можда ми се душа вије

негде међ’ птицама ластавицама

или псима луталицама,

убогим бескућницима.

 

Међ’ рекама и морима,

модрим зорама,

дубоким водама

и нечујним рибама.

 

И када би ме срео

ухватио,у мрежу бацио

не би ме такву више волео,

не би ме такву хтео,

чак и кад би ме данас смео.

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

Не бој се – Данијела Јевремовић

 

Не плаши се кад је тешко

и кад завлада тама

то рука судбине вешто

све решава сама.

 

Кад се затворе врата

отворе се нова,

казаљке сата

доносе прегршт нових радости

и снова.

 

Не брини,не тражи,не лудуј

само се помоли

Боже ти ми се смилуј,

неко за тебе дише,

неко те воли.

 

Небо увек зна све,

оно испуњава и оне највеће сне,

негде је горе записан план

за свaког,па и за твој сан.

 

Храбро корачај даље

живот ти путоказ шаље,

пред тобом баца ловоров венац,

изазов нов,

из мајчиних груди молитве пој

да будеш још јачи,још више свој!

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

Точак среће – Данијела Јевремовић

 

Заврти тај точак среће

негде је запело,

много се туге уплело

у моју косу заплело.

 

Из новогодишње вреће

узми мало оног што нам је промакло,

неки зрачак наде,неки пакет среће,

зрно радости из руке одбегло.

 

Помери сат,

нек успори време

да ноћас чујем само твојих корака бат,

скини ми с леђа то тешко бреме

ти то једини знаш.

 

Отерај те ликове

из наших живота ружне кипове

досликај из бајке јунаке

и на снегу веселе санке.

 

Насликај зимску идилу

и додај мало боје

у ту беличасту свилу

и мало сјаја у те очи моје.

 

Донеси нам вино,

нек ми буде и топло и фино,

нека цимет замирише,

воли ме ноћас највише.

 

 

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

Ја ћу те волети – Данијела Јевремовић

 

Научи два,три стиха

Јесењина,

па ми их шапни када сам

тужна и сама,

и ја ћу те волети!

 

Помилуј  по коси

дете без мајке,сироче,

покажи самилост и љубав,

и ја ћу те волети!

 

Нахрани гладно псето

промрзло и покисло,

ил’ птицу повређених крила

из руке,на нашем прозору,

и ја ћу те волети!

 

Засади ми цвет црвене боје

у нашој башти

нека расте,нека цвета,

нека му се дивим,

и ја ћу те волети!

 

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

Дуњо моја – Данијела Јевремовић

 

Ноћас си ми дошла у сан

бела,чиста и насмејана

да ме питаш шта ти чедо ради.

 

Да ми кажеш да си добро

и да твоји не брину

што си отишла без поздрава.

 

Анђели те чувају и певају песме,

а ти играш у белој хаљини

са венцем на глави.

 

Око тебе звезде сестрице

и они које си волела,

потоци и ливаде,птице и сунце.

 

Ноћас је и звезда Даница

обасјала твоје село

и кућу на крају пута

у којој ти се неке очи надају

да им се вратиш са далеког пута.

 

 

Посвећено драгој  Јасмини,трагично настрадалој.

 

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

Чекам те – Данијела Јевремовић

 

Чекам! Моје очи су сада још тамније

и зеница више немам.

Ваљда због ноћи ил’ можда бола.

Осећам да се губим у сутону.

Губим се,нестајем,умирем,

а са мном и нешто недоречено,незавршено.

 

На уснама ми остао траг

и залуд покушавам да га се решим.

Неизбрисив је,вечан.

Нешто склизну низ лице.Суза.

Можда је ипак капљица кише.

Река суза је пресахла.

Моја улица пуста.

Самоћа хоће да ме прогута.

 

Али, не бој се,у мени је нешто ђаволски јако,

и не да да одустанем,побегнем од тебе,

од себе,од времена.

Ноћ увек побегне пред зором.

Врати се поново са још већим сјајем.

Задивљујућа сличност!

Доласци,одласци и увек нада!

 

Нада да ћу те ипак једном

заробити својом љубављу,

разнежити својим чекањем,

сакрити дубоко у својим зеницама,

да никад више не одеш!

 

 

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта