Pre oko 20 godina kada sam bio rukovodilac Poreske uprave u Ćićevcu dodje kod mene Radoslav Dojić iz Grad Stalaća i donese mi pesmu “Balada o jednom Stevi” i kaže “Pogledaj ovo pa mi reci mišljenje, a ja ću doći za neki dan”. radoslav nikada nije došao jer je umro a ja sam pesmu sačuvao i juče sam je pročitao. Juče sam saznao, znači posle oko 20 godina, da je Radoslav bio muž naše članice Mire iz Grad Stalaća koja je bila prisutna. Za nju je to bilo dirljivo.
Живео једном један Стева,
у цветној улици улаз лево.
Волео Дражу, славио Краља
црвенима све што не ваља.
Бре људи, грмео Стева,
помориће нас та куга лева,
бежите браћо од комуниста;
хуле на Бога, псују Христа.
А када црвени дођоше на власт,
погази Стева понос и част,
пљуну на Краља, стаде уз Тита,
хоћемо Јожу народ се пита!
Постаде Стева левичар главни,
у своме граду говорник славни.
Размахнуо се па само пени:
Еј, браћо моја, сви смо црвени!
Текле године СКЈу неста,
црвени занос Стевин преста,
скиде ознаке, промени дрес
и уписа се у еСПееС.
Слушајте људи, ново је доба,
нека живе Мира и Слоба!
Тако је Стева грмео градом,
сад опет ношен новом надом.
Ал, све пропаде и све неста,
и брзо Стевин занос преста,
прикупи скуте, покуњи нос
и пришуња се уз ДОС.
Грађани, браћо, људи моји
сви помозимо нашем Воји!
Дере се Стева и у глас кличе:
Мој Коштунице, победниче!
И опет Стева корача градом,
и понекад баци поглед крадом
на срп и чекић, барјак црвени,
а шта ако се опет све промени?
Па неће ваљда – шапатом каже
и опет исти принципи важе:
Стева ће увек уз власт да буде
баш брига њега што се сви чуде.
Свака је власт од Бога дата,
и зато куцај на свака врата.
Који бре, образ – какве трице,
ја сам уз тебе Коштунице!
Радослав Дојић
Стева и данас у власти чучи,
ја сад додајем на ове риме,
од њега може да се научи,
и да завршим песму са тиме.
МиљкоШљивић
Презентација књиге „Живот у вери“!
