ВЕРА
Створио ме је по свом лику
… и обличју.
Удахнуо ми је одмах живот
… записао судбину.
Дао ми сву срећу и патњу
… и избор.
На слабашна плећа натовaрио
… крст тежи од Свог.
На крају шкрто ми рекао
… у првом сну и сазнању:
БУДИ ЧОВЕК !
Тим речима, уздигао ме је високо,
да постанем људско биће
дао ми је ВЕРУ…
Сада верујем, да нисам сам,
да је вечни живот предамном.
Надам се…
Крст притиска плећа:
из вере црпим надљудску снагу.
И Његове и своје битке бијем:
за Веру, за Часни крст,
за спас човека у себи,
за спaсење душе пред Њим
и покољењима Веру православну
у аманeт да оставим.
Трајаће борба и НАДА макар трен,
после послeдњег издаха душе
кад чистих мисли и савести
пред Њега станем и кажем:
веровао сам,
верујем,
веровaћу,
БОЖЕ !
Дуле Пауновић
30. 09.2021. год.