ВЕРА – Дуле Пауновић

ВЕРА

Створио ме је по свом лику
… и обличју.
Удахнуо ми је одмах живот
… записао судбину.
Дао ми сву срећу и патњу
… и избор.
На слабашна плећа натовaрио
… крст тежи од Свог.
На крају шкрто ми рекао
… у првом сну и сазнању:
БУДИ ЧОВЕК !

Тим речима, уздигао ме је високо,
да постанем људско биће
дао ми је ВЕРУ…
Сада верујем, да нисам сам,
да је вечни живот предамном.

Надам се…
Крст притиска плећа:
из вере црпим надљудску снагу.
И Његове и своје битке бијем:
за Веру, за Часни крст,
за спас човека у себи,
за спaсење душе пред Њим
и покољењима Веру православну
у аманeт да оставим.

Трајаће борба и НАДА макар трен,
после послeдњег издаха душе
кад чистих мисли и савести
пред Њега станем и кажем:
веровао сам,
верујем,
веровaћу,
БОЖЕ !

Дуле Пауновић
30. 09.2021. год.

ТРЕБОТИН – Љубодраг Обрадовић


ТРЕБОТИН

Врх брда,
што се диже из воде,
одмах иза каменог друма,
с десне стране,
повише Липњака,
изломљен храстовима,
украшен брестовима…
И одатле поглед.

Попнеш се на липу
и док пчеле зује
и мириси воде борбу
са ваздухом
у твојим плућима,
погледаш…

Пред тобом
пукне поглед
на камени друм,
који кривуда у малој,
рачвастој долини
Треботинске реке…

На друм,
који осваја брежуљке,
сужава се и проширује,
после пљуска,
нетакнут, бео
и опран блиста…
Па погледаш даље…
У бездану, у измаглици,
кривуда река,
а преко ње,
беласа село.

Треботин.

Село,
рађајућим сунцем
обасјано.
Окупано зеленилом.
Село!

Настави са читањем “ТРЕБОТИН – Љубодраг Обрадовић”