ВЕРА – Дуле Пауновић

ВЕРА

Створио ме је по свом лику
… и обличју.
Удахнуо ми је одмах живот
… записао судбину.
Дао ми сву срећу и патњу
… и избор.
На слабашна плећа натовaрио
… крст тежи од Свог.
На крају шкрто ми рекао
… у првом сну и сазнању:
БУДИ ЧОВЕК !

Тим речима, уздигао ме је високо,
да постанем људско биће
дао ми је ВЕРУ…
Сада верујем, да нисам сам,
да је вечни живот предамном.

Надам се…
Крст притиска плећа:
из вере црпим надљудску снагу.
И Његове и своје битке бијем:
за Веру, за Часни крст,
за спас човека у себи,
за спaсење душе пред Њим
и покољењима Веру православну
у аманeт да оставим.

Трајаће борба и НАДА макар трен,
после послeдњег издаха душе
кад чистих мисли и савести
пред Њега станем и кажем:
веровао сам,
верујем,
веровaћу,
БОЖЕ !

Дуле Пауновић
30. 09.2021. год.

Visits: 90
Today: 2
Total: 1629408

ТРЕБОТИН – Љубодраг Обрадовић


ТРЕБОТИН

Врх брда,
што се диже из воде,
одмах иза каменог друма,
с десне стране,
повише Липњака,
изломљен храстовима,
украшен брестовима…
И одатле поглед.

Попнеш се на липу
и док пчеле зује
и мириси воде борбу
са ваздухом
у твојим плућима,
погледаш…

Пред тобом
пукне поглед
на камени друм,
који кривуда у малој,
рачвастој долини
Треботинске реке…

На друм,
који осваја брежуљке,
сужава се и проширује,
после пљуска,
нетакнут, бео
и опран блиста…
Па погледаш даље…
У бездану, у измаглици,
кривуда река,
а преко ње,
беласа село.

Треботин.

Село,
рађајућим сунцем
обасјано.
Окупано зеленилом.
Село!

Настави са читањем “ТРЕБОТИН – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 907
Today: 0
Total: 1629408

HAIBUN RIP

Skoro od rođenja, mala je sa majkom dane provodila po bolnicama. Na kratkim zatišjima tumora, otac bi koristio lepo vreme da je prošeta. Dete bi zaboravljalo šta je bilo, a nije ni slutilo šta ga čeka: radovalo se novim knjižicama i nasmejano pružalo ručice svakoj.
Dva tri osmeha ~
slikaju uspomenu
na ceo život
Visits: 76
Today: 0
Total: 1629408