pesma protkana sumrakom

tvoja je kuća
bila na bregu
večno odana
mraku i snegu
za tvoje se
misli kaže
da pri mesecu punom
lepota zna
ženski da laže
sumrak je opkolio
tvoje šume
dan ti nikad
ne prilazi
vele da se plaši
i da ne ume

tako grandiozno peva
svetinja glasnik večnog znanja
što u nemir
i vrućicu tera
boli i kad šušti lišće
pod dodirima
uličnog fenjera

u daljini znaš da potok
protiče pod stopama duha
pesnik je egzotičan
ma koliko
čamio i voleo
u svetu bludnom
on je zlatni otok

i njegov je sumrak
što ti kuje
pesmu na rastanku
kraj basamka
uši mu trnu
od ljubavi
prestaje da čuje
svoj poziv i nemilu dušu
sobom truje

Visits: 125
Today: 1
Total: 862649

Rov

svežina već prohujalih strasti
jošte leži u zemlji kraj mene;
čekaj me pesmo, krvavi, saborče –
od tvog mesa ljubav ću krasti.

kao da je rat i ona hladna polja
zavejana maglom i barutom;
ti me ljubiš, najhladnije ženo –
nebesa, i gola od mene si bolja.

ja ispisujem preko očnih kapaka
pesmu poslednje kapi krvi, znoja;
a ti leti prevarena munjo –
kao da nikad nisi bila moja.

kao hladni dodir tvoga mesa
svežina prohujalih nadražaja;
u najhladnijoj zemlji, moja pesma –
bez tebe ostaje bez sjaja.

Visits: 71
Today: 0
Total: 862649

Glad i mrak

Čuli ste li, da mrak ima lice.
Kako vetar prozbori, sve tiše.
To je grobljanski pesnik, nemilice
zamolio reku da umesto njega piše.

O, kako skromno ta prevara zvuči,
kad zatrube mladi stomaci, prazni.
Za čiju feštu da se smrt naruči,
kad lažu da život je prolazni;

Zaboravili ste reči ratova čednih.
U koju smo to krv zagazili mučno.
Moje oči dajem za ljubav bednih
što razumeju glad halabučno.

O, presveta knjigo glasova noći,
čije kočije sad voze, prozirni satiri.
Reci mi najdraža gladi, majko moći,
hoće li ovo pero, ljubav i smrt da pomiri,

Ikona zelena, mračnog, nebeskog svoda.
Ne mari za mene i moje ptice.
Usmrti me mrtvog i kada hodam,
jer niste čuli da mrak ima lice.

Visits: 112
Today: 0
Total: 862649

tmina

                                           Kafe bar, 2017.

oglašavanje
tišine u zaostalim
satima
kad godina i njeno ruho
menjaju narav
i način hoda
tada u ponoć počinje nov život
sa starim scenariom
budan pre svih piću kafu i
čitati novine u kojima
opet nisam ja
i tako sve dok vetar
njiše grane
i baca otuđeno lišće
na pragove tuđinaca i ljudi bez
mana
prosipanje tišine
po mokrom
podu predsoblja
i kupatila
kuda tumaraju bube
bauci i 
pauci
kao jedno nastojanje
života da
sve čovečije što postoji
se troši
u poslednjem zrnu peščanog sata
kada sklizne
niz ždrelo samoće
i utihne kad drugi
progovore
odajući počast meni pod
zapaljenim listom novina
čiji plamen kao duh
odlazi nebu prositi
tišinu

Visits: 69
Today: 0
Total: 862649

: 4. maj i rano jutro

Pogrešna inspiracija 2018.

danas je kiša omela sve
galebovi skriveni
pate što ne mogu
na more
zatvoren u ćeliji sa
jednim prozorom
meni je sve gore
od tišine i njenog daha
više ne znam šta bi
ćutim i ćutaću još
i više
perom protiv boli
i straha
daleko od svih
u intimnom društvu
samo slobodne kiše

Visits: 281
Today: 0
Total: 862649

Pismo V

                                         Pisma u stihu i u boci  2019.

dok vetar sve njiše
glasovi dece daleko
u teškoj noći kad kiše
pronose vesti da umro je neko

tad se moje srce budi
samo jednom iz ružnog sna
ne verujući da će ljudi
biti tako puni pakosti i zla

dok more ždere svaki žal
gladno i silno kao neman
gazim kroz svoj usud i kal
jer sve što imam je da nemam

po poslednji put je sat
otkucao moj čemer tvrdi
kao štura kap kad pada za vrat
i pesnikova reč da ljubav nagrdi

ostajem bez glave, jer noć
ponovo donosi bolesne kiše
i valjalo bi konačno poć
u neku novu sreću da me ne bude više

Visits: 110
Today: 0
Total: 862649

6# Trnje

                                           ~Novi ciklusi i pesme~ 2019.

gde li su sad oni dani
proleće kao da plače
ko mi te uze, sem
što nestao sam lani
misli su sve duže, a reči
sve kraće

nek ostave nebesa prljav
trag
ka i ja što uradio
sam
za sva zajednička uspenja
više nikom ni nisam drag
postao sam samo
mrlja fosila i
stenja

Visits: 76
Today: 1
Total: 862649

II

                             Jesen, 2018.

noć sklanja se
ritam bubnjeva
na prohujale vetrove
sećam se svih ružnih
sana
one mutne reke sa visoka
i svih minulih dana
okićenih košavom
i lišćem

noć sklanja se
da podseti
na gitare zvuk
na stare mahale
pogano pijanstvo
razbijena stakla
i na krv ptica
što život su pesniku dale

Visits: 121
Today: 0
Total: 862649

Jutro na mulu

                                  Pesme sa broda 2019.

prvi vali ulivaju
koće
galebovi i cuke se jure
kamen je svež i čeka
korake lepih cura
da me bar jedna od njih
hoće
poneti poput
orkanskih bura

vetar je u zraku
dok sunčev dodir
šarmantno pleni
napijte se vinom, radnici
biće to dug dan
vama na sreću, a na
žalost meni

Visits: 684
Today: 0
Total: 862649

Priče

Ono što se čini da je pesma, pričom
izvajana tako gnusno, sva od nade,
a bez mozga i jezika vrela –
uspela samu sebe da ukrade.

Zašto kamen ovog dana, ne crveni.
Dok je sunce zanosni ljubavnik,
pa udvara se, kao nekoj ženi –
prolaznom vremenu i rečima slatkim.

Stojte zanesenjaci olakih vera,
čije ime skovano od jada i bede,
stoji visoko nad lomačom oka –
čije suze za života, malo vrede.

Recite zaboga, istini ko bi
dao glavu, kao što reč je prosta.
Čiji eho i najtvrđe duše drobi –
u gluvoj noći, kad mladost posta.

Ono što se čini da je pesma, pričom
izvajana tako gnusno, sva od nade,
a bez mozga i jezika vrela –
uspela samu sebe da ukrade.

Visits: 255
Today: 0
Total: 862649

Broj i munja

 

Kroz zidove tutnje, zvuci oluje.
Rasplamsao se plamen nadanja;
I senka brojeva, lagano nas stiže,
miris greha, kao da nas čuje.
 
Broj je avet, kad se niže.
U bezbroj utroba, iskvarenih moći,
čije kočije u vasionu diže,
bedevija divlja, crnja i od noći;
 
Kroz uši se, sudba smeje;
Istresenih snova, u nemili plamen.
Ja sam pesnik, bez aleje –
u drugačijem, posađen kamen.

Visits: 206
Today: 0
Total: 862649

Divlji jauk

 

na vrhovima prstiju
berem zvezde
kao jabuke
i spuštam glas u ponor
tamo iza tuđeg neba
u mekane kosti
ja nosim nadu

na mesečevom pragu
pod velom noći
dotičem nebo
kao plač
tvoji su strahovi
od usana teži
i ja se ne bojim
ljubavi

Visits: 56
Today: 0
Total: 862649

Suton vremena

                                      Herceg Novi 2011.

Ulicom riblje glave;
I ljudi zaudaraju na vonj.
Od prapočetka do danas,
vucaraju svoje kosti,
ne suzdržavaju se nad
umiranjem.
Već umećem pepela kradu,
nemaštinu i zlo –
Bože, sad nam oprosti.

Vetar donosi kišu;
I dani se, tako grozno ređaju.
Zabodena hladnoća,
prljavo i sluzavo –
u meso i kosti;
Male dece, žena bez imena,
porekla i namene.
Nad svećom kao da bdi,
jedina uteha –
Bože, sad nam oprosti.

Sunce se pretače
na izmaku vremena;
I ostalo je još malo,
olovnih koraka, tvrdih ćudi.
Da se bolest zauvek premosti;
Magla bez boje u plavom krugu,
ljudi su danas gluvi za sve,
i nemaju srca da mekano ćute.
Već glasom, što posle smrti, venama
neumorno dobacuje potomstvu –
Bože, sad nam oprosti.

Visits: 132
Today: 0
Total: 862649

Slikajući Bramaputru

~Sve čega nema od ljubavi~

slikam te
u boji sunca
kako tečeš
i piješ se

vetar miluje
tvoje blede obale
i stidljivo
ti dolazi sa leđa
slikam
kako ih nesigurno
nosi i ljubi

bačeni zraci
po tebi puze
i ponizno se klanjaju
slikam ih kao žive reči

plešu oko tebe
tepisi
milion boja
ti nisi običan park

slikam te u šeširu
ispod zidina grada
izležavaš se crvena

kičice uskaču
kao u tebe
i burama po platnu
kidišu
ti si san

kao da te slikam
oduvek
na kiši
ti ne kišiš
jer za tvoje daljine
kiša ne postoji

Visits: 101
Today: 0
Total: 862649

aorte smisla

~Nemiri i Snovi~

zamara me smisao života
pa nisu sve priče crne
ne trebaju knjigama korice
kad goli mišić u meni trne

za sobom ostavi sitne stvari
premudrost za nastrano živi
cilja život da nas iskvari
pravoj emociji svi su krivi

zamara me smisao života
prirodno je da ničem iz tla
stenovito pogrdan rastem
gori od dobra lepši od zla

na dobroj se čaši poznaje
koji je čovek u biti vredan
sa stanovišta neme spoznaje
moraš piti kad si žedan

Visits: 81
Today: 0
Total: 862649

Čežnja se peva sama


Moja je pesma sebi proleće;
Uskovitlana istorija bez daha.
Čuči na uglu
tvog mirnog sluha,
sklopljenih oka
ljubi nas, bez predaha.

Meni je moja reč tapija;
Jedno znanje nošeno olujom.
Neskrasiva, obojena
neodlučno, kao da, čeka,
okrugli razum, ludilom zadojena.

Razulupana vrata, nebeskih marina;
Užareno vitlo, što na usne moje,
sazvežđa kad cvetaju,
davnim snom
ređa, kao stihove
u krvotoke koji stoje.

Počuj me stranče iz nadanja cveća;
Moje krivo nebo je mudrosti prah.
Poseješ li gola kolena
čežnji, seti
na ledine, kao na prag,
u njima će iznići dete,
pesma, kao od vatre
da poljupci vetrovima lete;

Zluradoj slobodi, ljubavnici
koja će kao poslednja želja
zauvek da nas satre.

Visits: 456
Today: 0
Total: 862649

Iznenađena sećanja

                                     na otok 2019.

Lampadina musavo
treperi
u glasu starog druga
čemer, šok
i neverica
Kao da setnim glasom
meni veli;
Beše to godina duga –
ta godina od bezbroj
godišć.

Natapamo svoju muku
kaže kamenim suzama
očvrslim prstima
dok miluje
kao jastuk, meku joj ruku
i smeši se onako
zaboravljeno
pak i otrgnuto iz vena
lepote detinjstva.

Bilo je i biće, kaže
žena
na poslednji odlazim vapor
ne sećam se više ni tvojih
stihova
onako pijano vezanih u čvor
što smo blebetali
i kroz lati
ruža
no samo mi jedan dan
pruža
kao na dlanu, dan bez
smisla i bez sati.

Evo, nek ostane bar jedan
smiraj
u magli duvanskog dima
na kraju i španjulet
dogori
za dokaz da nas nema,
a da nas opet ima.

Lampadina musavo
treperi
nedelja je, a sve stoji
nikud se čoveku duša
ne seli
ni kroz glas, ni plač
sutra nije ni za juče
ni za danas
niti je ikad više vreme
do sad
da budemo ljudi boji
                              (bolji)

Visits: 149
Today: 1
Total: 862649

Orhideja

nekad lepa i strast
danas iznošena šminka
grubog glasa

kod zalazećeg sunca
ona umiva lice
i pere telo

njena reč nije samo ona reč
smisao bogova je već
i vetar na pustom polju

ona je probudila maštu
ono što je bilo
ono što je bila

njena majka večno plače
gledajući ruine sveta
dok ona luta, luta …

Visits: 186
Today: 0
Total: 862649

Zaboravljena barža

ribari na izgubljenoj
pučini
horizont grle
kao flašu ruma
u čekanju zore
neke drugačije
i nove
šire dlanove ka Dunavu
sanjajući njegove
betonske obale
po kojima korake pružaju
dame sa broševima

Visits: 82
Today: 0
Total: 862649

O tebi tobom

tebi tobom
što ljubimo zvezde
poklanjam sebe
sobom

i ostajemo ljubav
sve dok volimo
postojanje nas

tebe tobom
uzimam sebi
sa sobom

Visits: 87
Today: 0
Total: 862649