СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2020 – Годишња награда Саши Милетићу

Поетска манифестација „СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ“ одржаће се по осми пут, (овога пута због стицаја здраствених прилика) виртуелним приказом на YouTube-u и на матичном порталу www.poezija.rs 17.09.2020. године са почетком у 19:15 сати. Подсетићемо Вас на предходне манифестације у прекрасном амбијенту ресторана „АС“ Хемопродукта Крушевац у власништву Бранислава Кљајића. На овој виртуелној манифестацији уручићемо ГОДИШЊУ НАГРАДУ за 2019. годину песнику и сатиричару Саши Милетићу из Крушевца, а прогласићемо и песника који је добио награду за најбољу песму О БАЛЕРИНИ по нашем пригодном конкурсу.

Одабрали смо добру поезију и музику за ову прилику, зато нас гледајте премијерно 17.09.2020. године у 19:00 сати на YouTube-u и на матичном порталу www.poezija.rs


Саша Милетић jе рођен 1970. године Крушевцу. Пише љубавну, сатиричну, рефлексивну, дечију, хаику поезију, афоризме и приче. Члан је удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“ из Крушевца (где је и члан управног одбора) и КК Душан Матић из Ћуприје. За свој досадашњи рад добитник је више награда и признања. Једна од највећих је и специјална награда ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ – за причу „Раде брка“. Заступљен је у више зборника поезије. Објавио је 2012. године књигу љубавне поезије ,,Замах лептирових крила“, а у децембру 2013. године светлост дана угледала је и његова књига афоризама „Тајне тајкунског длана“. Афоризми су му објављивани на многим сајтовима за хумор и сатиру (Жикишон, На првом мјесту, Шипак…) Афоризми су му редовно објављивани у Новостима, Политици, Илустованој политици, Блицу… Тренутно је у припреми његова нова књига поезије као и књига афоризама. Са биографијом и поезијом Саше Милетића настављамо са аудио представљањима песника у виртуелном програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Засад ћемо песнике представљати аудио записом.
18 ПУТА ПРОЧИТАНО

НА РАМЕНУ МОМ – Саша Милетић

НА РАМЕНУ МОМ


Кад прођу студени и снегови
И први цветови оките ти дом
Кад загргољи река и шума олиста
Ти још спаваш на рамену мом

Кад вуцима очњаци расту
И однекуд запуца гром
Кад се ратови разгоре
Ти још спаваш на рамену мом

Кад бесне и олује и ледене кише
И прети потоп, слути бродолом
И пржи сунце, и оставља сушу
Ти још спаваш на рамену мом

И медведи кад се буде и Снежане
И птице чекају на прозору твом
Док јунаци серија пројахаше
Ти још спаваш на рамену мом

Одједном и снена и блага
Прогледала у тренутку том
Прибијаш главу као дете
Да и даље спаваш на рамену мом

(C) Саша Милетић

35 ПУТА ПРОЧИТАНО

БАГРЕМ – Саша Милетић

БАГРЕМ


Крај потока у травама дивљим
Витлало је неко ветровито време
На брежуљку поред старе разгранате липе
Проклијало гордо багремово семе

Храниле га кише, подизало сунце
Будиле га зоре, опседали дроздови
Радовале пчеле, штитили га људи
Зими га грејали чисти бели гроздови

Нарастао багрем сад у небо гледа
У месецу мају ништа није крио
Цветовима својим бојио је рухо
И од своје браће најлепши је био

А крошња му лишћем препуна живота
Клањају се пред њим врбе и тополе
Гране су му топла украсила гнезда
И зверке што у трњу заклоништа воле

Настави са читањем “БАГРЕМ – Саша Милетић”

71 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Саша Милетић


Саша Милетић jе рођен 1970. године Крушевцу. Пише љубавну, сатиричну, рефлексивну, дечију, хаику поезију, афоризме и приче. Члан је удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“ из Крушевца (где је и члан управног одбора) и КК Душан Матић из Ћуприје. За свој досадашњи рад добитник је више награда и признања. Једна од највећих је и специјална награда ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ – за причу „Раде брка“. Заступљен је у више зборника поезије. Објавио је 2012. године књигу љубавне поезије ,,Замах лептирових крила“, а у децембру 2013. године светлост дана угледала је и његова књига афоризама „Тајне тајкунског длана“. Афоризми су му објављивани на многим сајтовима за хумор и сатиру (Жикишон, На првом мјесту, Шипак…) Афоризми су му редовно објављивани у Новостима, Политици, Илустованој политици, Блицу… Тренутно је у припреми његова нова књига поезије као и књига афоризама.

Са биографијом и поезијом Саше Милетића настављамо са аудио представљањима песника у виртуелном програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Засад ћемо песнике представљати аудио записом.


Поезија Саше Милетића на порталу ПоезијаСРБ

ЗАМАХ ЛЕПТИРОВИХ КРИЛА – Саша Милетић
“Ништа више неће бити као што је било пре … објављивања ове књиге … Увек дође дан кад носталгија човека покрене на стваралаштво за одбрану свог сањаног света … Саша Милетић je од данас на том путу … Град Крушевац, који је изнедрио многе уметнике светског гласа, може се једнако поносити континуитетом врхунских остварења и у поезији, том најтананијем и најпрефињенијем стваралаштву душе”…
212 ПУТА ПРОЧИТАНО

ВИОЛИНА – Саша Милетић

Saša Miletić (treći sa leva) – drugo mesto publike u Soko Banji ВИОЛИНА У подруму старог Рома Заробљена у мрежи паука Слути лабудову песму Покидане струне Иструнуле кости јавора Прашином бојена без лака Жељна мелодије Прстима плетене Зове гудало ломно Променила руку много Испратила све класике Па до шатре закићене Рођена давно Пре три века … Настави са читањем “ВИОЛИНА – Саша Милетић”

SasaMiletic

Saša Miletić (treći sa leva) – drugo mesto publike u Soko Banji

ВИОЛИНА

У подруму старог Рома
Заробљена у мрежи паука
Слути лабудову песму

Покидане струне
Иструнуле кости јавора
Прашином бојена без лака

Жељна мелодије
Прстима плетене
Зове гудало ломно

Променила руку много
Испратила све класике
Па до шатре закићене

Рођена давно
Пре три века
Можда је са Алпа или Карпата

Чезне за концертима
Жали вечну љубав
Њеног контрабаса

Сурова је судбина
Плаши се ватре
Не воли музеј

Верује у чуда
Чека неког маестра
Да пробуди успомене

Саша Милетић

205 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПИСМО – Саша Милетић

ПИСМО Реших да напишем које слово љубве, ваљда је адреса остала ти иста, да ти кажем да сам још помало жив, да ми савест није ни мало чиста, без тебе ми живот поста облак сив. Ниси томе, душо, ти нимало крива, ма, криве су речи, ово лоше време, капи горких суза у рујноме вину, наша … Настави са читањем “ПИСМО – Саша Милетић”

ПИСМО

Реших да напишем које слово љубве,
ваљда је адреса остала ти иста,
да ти кажем да сам још помало жив,
да ми савест није ни мало чиста,
без тебе ми живот поста облак сив.

Ниси томе, душо, ти нимало крива,
ма, криве су речи, ово лоше време,
капи горких суза у рујноме вину,
наша луда срца јача и од стене,
криве су године што лако промину.

Знам, лудост је ово што пишем ти сада,
али хришћански је опраштати бедним,
верујем, у души остала си иста,
са очима сјајним и осмехом чедним,
да ти бујна коса као некад блиста.

Хтедох да ти кажем да си вечна књига,
омиљени роман с неизвесним крајем,
за опроштај можда постало је касно,
ал’ себе бих теби, још увек да дајем,
да те опет љубим, као некад страсно.

Вратио бих с тобом оне беле зоре,
трчали би сами по пољима боси,
да мазим те руком ко ветар по лицу,
маслачке би брали по јутарњој роси,
смејали се опет за сваку ситницу.

Жељно моје срце само тебе тражи,
иако на њега паде црна скрама,
од кад неста мирис плавог јоргована,
слутили смо, мила, шта ће бити с нама,
и време нам стаде још од оног дана.

Можда ће потећи нека суза сама,
и можда ће писмо изгужвано бити,
пчела можда нисам на твом ретком цвету,
пробуђену љубав ја не могу скрити,
па макар те чек’о и на оном свету.

184 ПУТА ПРОЧИТАНО

НЕМУШТИ ЈЕЗИК – Саша Милетић

Говори птица са шумом И писац са књигом Говори виолина са гудалом И рибар са морем Говори ветар са врбом И водени свет са реком Говори дете са трешњом И лептир са цветом Говори месец са звездом И облак са кишом Говори петао са зором И слика са зидом И ми смо говорили Немуштим језиком … Настави са читањем “НЕМУШТИ ЈЕЗИК – Саша Милетић”

Говори птица са шумом
И писац са књигом
Говори виолина са гудалом
И рибар са морем

Говори ветар са врбом
И водени свет са реком
Говори дете са трешњом
И лептир са цветом

Говори месец са звездом
И облак са кишом
Говори петао са зором
И слика са зидом

И ми смо говорили
Немуштим језиком
У два неразумљива облика

171 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЖЕНА ИЗ ПОЉА – Саша Милетић

ЖЕНА ИЗ ПОЉА Крадем те од вилине ноћи Где се месец у теснацу копрца А ти плодна ко црница Роди ми осмех и откуцаје срца У пољу се будимо Где се шева росом умива Заплетени к’о немирна река Кад се у другу реку улива Сладиш ме као твоје слатко име К’о најслађе воће пуно нектара … Настави са читањем “ЖЕНА ИЗ ПОЉА – Саша Милетић”

ЖЕНА ИЗ ПОЉА

Крадем те од вилине ноћи

Где се месец у теснацу копрца
А ти плодна ко црница
Роди ми осмех и откуцаје срца

У пољу се будимо
Где се шева росом умива
Заплетени к’о немирна река
Кад се у другу реку улива

Сладиш ме као твоје слатко име
К’о најслађе воће пуно нектара
Пустила си богомољке и скакавце
Да се опију мирисом твојих недара

А ти немирна као ватра жива
Буктиш сва усплахирена
К’о булке на жару испуцале
Храниш ме гладним устима

Шћућурени у пласту сена
Нађосмо наше вечно станиште
Да не трагамо за кошеном травом
Да нам рајско поље буде уточиште

Саша Милетић

229 ПУТА ПРОЧИТАНО