Категорија: Vuk Todorović

tamo gde si u kosu stavljala cvece
tamo gde smo se valjali u travi
siva svetleca zgrada otvaranje slavi
sve je u teskom kamenu do kog lako ne dopire sunce
drvo sto je nosilo inicijale
podleglo je ruci s’ planom
dignut je bilbord komercijale
koja vapi za reklamom

ovaj ritam ubija korake
zato cesto kuci ostajem
okolina salje crne poruke
da sam sebi preostajem
da sve caure su prazne
da leptiri nisu uspeli
da zivimo kazne
da smo na ljubav otupeli

pesme sto smo pevali
snove sto smo snevali
ne mogu da prodju
kroz metalne ograde
slobodu sto smo hvalili
vatru istine palili
ne mogu da predju
industrijske pregrade

sa gitarom i sa psom
setam pored prljavih obala
i sve lici na los film
sa skupim glumcima
iz cevi pici dim
cujem kasalj u zoni pesaka
slusam rastimovan stim
pluca mojih zemljaka

Mon Amour
krijes se iza sigurne ljubavi
svesna da goris na dnu
u nama je bila vatra
Brigitte Bardot, Serge Gainsbourg
Mon Amour
budim se u starom svetlu
tvoje kose boje klasija
noc sve lomi tera na hod po ivicama

Mon Amour
crveni ruz na beloj kosulji seca me
na vreme vina i muzike
naboj strasti brojne prilike
kroz koje smo tek tako prosli
Mon Amour
ljubavnicki svet se gusi
sta smo ucinili dusi
zapali cigaru pusi
sve se rusi
jer smo daleko

Sto se cekalo cekalo se
na kraju se svi ipak okecu sebi
J’teme zauvek J’teme
ovo je kraj moje pesme baby

Neki su rodjeni da slazu,neki istinu da kazu,
neki samo oci zamazu, neki sve razmazu.
Neki svoj put prate,neki se vrate,
neki usput negde svrate, dok neki nikad nigde ne krenu.
Neki se ne zaduzuju, neki novac ne duguju,
neki se zbog vise para utrkuju neki se sitnicama raduju.
Neki slepo veruju u Boga,neki u dva roga,
oba dva su droga, ovog sveta moga

Neki u zivotu traze svrhu,neki teze ka vrhu,
neki nesto postanu, neki nista ostanu.
Neki se zarumene, neki se namrgode,
nekom se ljubavi dogode nekog pogode.
Neki pravu ljubav dostignu, srecan zivot postignu,
brzinu vremena uspore, paze da se neraspore.
Vreme za nikog ne radi,nekog samo okolnosti vole,
sreca prati hrabre ostale vuce dole.

Neki da zive strahuju,neki se zivotom razmahuju,
neki svoju srecu nabijaju na nos,neko nosi carape neko ide bos.
Neko zazmuri na nepravdu, neko vikne i udari,
neko izbegava zavadu, neko se sa zlom sudari.
Neko laze sav ubedjen u istinu,
neko veruje je u sudbinu.
Neko u svemu trazi sustinu,
nekog kopanje odvede u dubinu.

I dok nekom smo pesma, nekom smo zal
nekom smo talas ,nekom val.
Nekom smo muzika, nekom bal,
nekom smo vrat ,nekom smo sal…
I dok za nekog smo ljudi, za nekog ne,
za nekog smo ludi, za nekog ne,
za nekog smo svoji, za nekog ne,
za nekog smo cudni ,a za nekog smo sve
Dobro je…

Od silnoga dana
Jakog sunčevog zraka
Na livadi se nadjoh
Probudjen i uplašen
Iz nesvesti sam ustao
Uz osećaj
Smrznut i ugrožen

Gledam u šumu razjarenih grana
Po Sovinjem huku , gluvo doba dolazi
Zvukovi u tami, ništa mirno ne čami
Nemušti jezik koji mami odjednom
razumom sad govori

Sačekaj još malo izgubljeni stranče
Nemoj poći u grad ako za Boga znaš
Sad će mesec da se otkrije

Večeras ne ćeš biti nikome drag
Večeras ne ćeš ostati nag
Uskoro će mesec da te pokrije

Ломе ме таласи
И не могу дуго баш дуго заспати
Стојим на палуби
Док делфини чувају
Мој брод од ајкула
Тишина је морнарски чвор
Која везује за кормило
Сам и сама је ноћ
Кад се мио лик на месецу дојмио

Ми смо као орлови увек нешто ловимо
Ми смо као бродови увек негде пловимо
Кад нас време понесе
Песак на очи нанесе
Далеки смо али видљиви
На радару су наша срца
Полови

На трен сам зграбио
Слику што сам давно добио
И због мириса и због сећања
У дубок сан уронио
Сањао сам да ме чувају
Њене руке од падова
Очи да пазе водени пут
Спас од ледених брегова

Imah je na dohvat ruke
Pamet moja bese brza
Prevideh da srce trza
Kasno je cujem samo zvuke
Zanesen pricom svojom
Mahao sam recima
Zadivljen slicnosti tvojom
Ne mogu te zvati mojom

Okreni se opet ka meni
Obecavam ne ces biti od soli
Riba sam koja moli
Zaplivaj samnom u Seni

Video sam san u snu
Ugledo sam crno sutra
Proklinjo nova jutra
Probudjen na dnu
Ako je tesko i tebi
Provuci prste kroz kosu
Licem pokupi rosu
Zasto sretna bila ne bi ?

Oce, majko mene boli danima.
Gde ste jataci moji?
Uteha mojim jadima.
Oce, majko cela godina je vasa.
Ne prodje dan da duh moj nije sa vama.
Secanja najskuplja rado placam.

Zagrli te me, izgrdite me!
Za sve sto sam lagao nisam zeleo.
Za sve sto sam rekao nisam mislio.
Lose nikad nije bilo lose namerno.

Oce, majko sakrite hajduka,
od ovog zivota, neka bude i u podrumu raja.
Prazan je svet, okruzenje bez sjaja.
Na pocetku sam, a došo bih do kraja.
Ne prodje dan da duh moj nije sa vama.
Secanja najskuplja rado placam.

Zagrli te me, izgrdite me!
Za sve sto sam lagao nisam zeleo.
Za sve sto sam rekao nisam mislio.
Lose nikad nije bilo lose namerno

Kazu, dolazi voz niz sudbonosne sine.
Kazu, prazan s’mestom za sve.
Kazu, Bog ce dobre da vine.
Kazu, novo svetlo ce oziveti sne.

Dotle u bunilu je doba,
staro, mlado i ono izmedju.
Svetom tumara zloba,
dobri i zlobni se susreću.

Raj je pijaca raskosa.
Pakao novac u ruci.
Covek vazda na muci.
Zivot uzima i daje.

Kazu, dolazi voz niz sudbonosne sine.
Kazu, prazan s’mestom za sve.
Kazu, Bog ce dobre da vine.
Kazu, novo svetlo ce oziveti sne.

Jadna ti zemljo i more
jer djavo napuni osmneast godina
Vise ne stanuje gore
promenjena mu je sudbina

Pljunuo je na ocevu cast
zeleo je imati svu vlast
Izmedju smo zovu nas balast
ljudi sami zadiru u njegovu oblast

S’pogledom na Sionsku goru
praticemo vodostaj na crvenom moru

Jadna ti zemljo i more
djavo zna da ima malo vremena
Forsira zlo,nanosi bore
nudi svoga semena

Okovo u lancima
covecija ramena
Sluzi se znacima
u saku stavlja hleb od kamena

S’pogledom na Sionsku goru
praticemo vodostaj na crvenom moru

Jadna ti zemljo i more
otud gde je nebo busno bije strasan vetar
Oseke i plime gnusno
odranjaju hektar po hektar
Odrekni se ispravi me kaze Sv.Petar
dobrota doseze u etar
Cudni su putevi kojim setas
to tako treba iskusenje na svaki metar

S’pogledom na Sionsku goru
praticemo vodostaj na crvenom moru

Zli jezici bi rekli nek’ ide redom,makar se naziveo.
To me rastuzuje i pogled zamagljuje.
Zamislite najlepsi san otet komsmarom,
poslednji poljubac coveka i zemlje zakopan.
Bezbroj drugih lepih i manje lepih stvari.
Da’l ce reci i za sebe tako nesto,
mislim da ce mozda i moci,samo oni koji mogu otici bez zelja.
A,mene jedna misao kida,kao zelja razmazenog deteta.

Kakav je Pariz?
Voleo bih poslednji put tamo da setam.
Te ulice sam poznavao kao svoj rodni grad.
Taj grad nocu nije grad,vec kolevka izgubljenih.
Svako pronadje sebe ima svrhu,smisao.
Pariz je nacin zivota.
Pristao bih.
Tamo bih zaspao jednom onako zauvek.

Znam otici moram,cekam da me prozovu.
Nisam u cekaonici tamo ne zelim biti.
Imaju sve o meni otvorena knjiga je moj zivot,
ali jos uvek nista…niko me ne zove.
Sve mislim da nije neko usao i rekao:
“”Izvinite samo nesto da pitam”
i ostao vecno.

Svi su prosli i sam sam ostao.
Crne ptice su pored mene svetle ,
ne mari one me vole.
Ne moraju jos dugo da glumataju
sve odlazi vremenom.
Ali kako cujem,a sve bolje nesto u zadnje vreme cujem,
sve se i vraca zajedno sa vremenom.

Nije nista lako,ovo ovde je balkan.
Sve ide tesko,a najteze je ziveti.
Ima hrane,ima vode,
za jelo i pice nikad problem.
Da se razumemo nije Afrika.
Na drugaciji nacin tesko pre bih rekao,
da je to jedan mentalni zalogaj koji se vari ceo zivot.

Legnem tako,pa mislim da sanjam.
Ustvari sam u mraku sopstvenom,
i prevare me kad mi kazu da bice bolje.
Uvek kazem mora da bude.
Legnem tako,pa mislim da sanjam
pa ako su to sni…smesi se kraj.

Ostaju razgovori koji su ostavili trag
bilo glupi,smesni,zalosni,pametni.
Ostaju slike na kojima smo lepi,
i one na kojima mislim da sam ruzan.
Ostaje sve za nekog drugog pa cak i ja.
Za nekog ko’ dolazi da me odvede spusti na dubinu
i sprovede kroz otvorena vrata u zemlji.
A,da ostaje i Pariz kao uramljeni leptir na zidu.