Neki su rodjeni da slazu,neki istinu da kazu,
neki samo oci zamazu, neki sve razmazu.
Neki svoj put prate,neki se vrate,
neki usput negde svrate, dok neki nikad nigde ne krenu.
Neki se ne zaduzuju, neki novac ne duguju,
neki se zbog vise para utrkuju neki se sitnicama raduju.
Neki slepo veruju u Boga,neki u dva roga,
oba dva su droga, ovog sveta moga
Neki u zivotu traze svrhu,neki teze ka vrhu,
neki nesto postanu, neki nista ostanu.
Neki se zarumene, neki se namrgode,
nekom se ljubavi dogode nekog pogode.
Neki pravu ljubav dostignu, srecan zivot postignu,
brzinu vremena uspore, paze da se neraspore.
Vreme za nikog ne radi,nekog samo okolnosti vole,
sreca prati hrabre ostale vuce dole.
Neki da zive strahuju,neki se zivotom razmahuju,
neki svoju srecu nabijaju na nos,neko nosi carape neko ide bos.
Neko zazmuri na nepravdu, neko vikne i udari,
neko izbegava zavadu, neko se sa zlom sudari.
Neko laze sav ubedjen u istinu,
neko veruje je u sudbinu.
Neko u svemu trazi sustinu,
nekog kopanje odvede u dubinu.
I dok nekom smo pesma, nekom smo zal
nekom smo talas ,nekom val.
Nekom smo muzika, nekom bal,
nekom smo vrat ,nekom smo sal…
I dok za nekog smo ljudi, za nekog ne,
za nekog smo ludi, za nekog ne,
za nekog smo svoji, za nekog ne,
za nekog smo cudni ,a za nekog smo sve
Dobro je…