Категорија: Prvoslav Pendić Penda

ФЛЕКА ОД ВИНА – Првослав Пендић Пенда


ФЛЕКА ОД ВИНА

Шапатом ми кажеш
Не прија ти вино!
Можда те плаши
Његова моћ.
Веруј да уз вино
И друштво фино,
Понеће нас жеље
У прелепу ноћ.

Наше се чаше
На столњаку љубе,
Звонке нам шаљу
Поруке кратке,
Додиром уз звекет
Вино нам нуде,
Да спојимо усне
Уз пољупце слатке.

Ћутимо мудро,
Нек ‘ вино говори.
Нек’ нас бојом дражи
И мирисом мами.
Та Божја кап
Што у вину гори,
Храбри нас шапатом
Да будемо сами.

Шапућемо,  јер
Прича нам је иста.
Из топлих погледа
Читамо мисли страсне,
А вино буди и бистри
Осећања чиста,
Водећи рачуна,
Да страсти не закасне.

Нек ћутимо само,
Вино ће урадити своје.
Оно је с нама
Да нам мисли чита,
Вино ће знати
Све твоје, вољене боје.
За моје зна,
Не мора да пита.

Зна и за јесен
Препуну златних боја,
С вечери небо,
Кад сунце залази,
Румена и жута
Твоје су боје,
Вино и сунце
На истој су стази.
Настави са читањем “ФЛЕКА ОД ВИНА – Првослав Пендић Пенда”

Вино душу мије – Првослав Пендић Пенда


Вино душу мије

Само ми још ову ноћ поклони
ноћас пијмо вино црвено.
Вино и чаше, остало склони,
хоћу да љубим лице румено.

Нека ми срце задрхти,
крв са вином нек′ помеша,
нек′ срце дрхти, боли и пати,
душе нам немирне омекша.

Ноћас ћу душу вином умивати
што грешна лута и љубав тражи.
Дрхтаво срце не може да схвати
да љубав без вина не важи.

Настави са читањем “Вино душу мије – Првослав Пендић Пенда”

ЦРНО МАСТИЛО – Првослав Пендић Пенда

ЦРНО МАСТИЛО
 
Сад морам тужну песму да пишем.
Црним мастилом мртву децу да милујем.
Рука ми ми тешка, не могу да дишем.
Ја морам барем песмом да их дарујем.

Невиност Ваша, тај дашак живота,
Уснуле очи: кестењасте, црне, зелене ил’ плаве
Што су угашене, наша је срамота.
Ми отесмо Вама све вредности праве.

Боли, кајање боли. Ви то не чујете.
Животима Вашим скренусте нам пажњу,
Непитавши: “Зашто нас трујете,
Наводном пажњом уз бригу лажну”?

Нисмо вам причали о животу нашем.
Угасисмо вам школске игранке,
Спортске игре, мишићима Вашим.
Што се не дружите нису криве мајке!

Рађале су децу да би друштву дале,
А друштво их учи: “Само ви, друго није важно”
“Будите себични”- само то су знали.
Та малена бића одрасташе лажно.

Ми делисмо јабуку; са дај један гриз,
Бициклу; са дај један круг,
А сладoлeд; са дај један лиз.
Било нам је важно да друг буде друг.

Тих вредности правих сада нас је стид
Сад жељни богаства, џипова и вила
Од престижа силног изгубисмо вид.
Ја не могу више, децо моја мила.

© Првослав Пендић Пенда

 

СЛИКЕ

ЗРНО ТАМЊАНИКЊЕ – Првослав Пендић Пенда


ЗРНО ТАМЊАНИКЕ, – Првослав Пендић Пенда, Крушевац

ЉУБАВ И ВИНО – Александар Милановић, Крушевац

ЉУБАВ И ВИНО – Александар Милановић, Крушевац

МОЗАИК ЉУБАВИ – Дуња Јовановић, Гимназија Крушевац

Дуња Јовановић, Гимназија Крушевац

ЉУБАВ У ЧАШИ – Емилија Николић, Пирот


Емилија Николић, Пирот

ЉУБАВ ВИНОМ БОЛИ – Првослав Пендић Пенда


Првослав Пендић Пенда, Крушевац

ЉУБАВ ВИНОМ БОЛИ

Вино! Вино, црвено дајте,
А ви господо засвирајте.
Запевајте о њој и вину,
Да ме опију не дајте!

Вином точите бокале
За љубав њену и очи плаве.
Њима прво, па да запевају
Ону о мајци кад преклиње сина.

“Мани се вина, само њу воли
Ти се вином тешиш, а њу вино боли”.
Свирајте господо свирачи!
Ту, баш ту ми запевајте.

“Дајте вина хоћу лом
Дајте музику на сто”.
Руменијег дајте ко образи њени,
Хладној зими, плавој жени.

Свирајте господо свирачи!
На танкој жици ме нађите,
Од дима и вина будите јачи
Душу ми на памук вадите.

Вино, вино ми дајте
Лек за душу отпевајте.
Хоћу да чујем крчму и планину,
О крчмарици и руменом вину.

Ноћас да ми нисте сели.
Ноћас кафану и вино певајте,
Нек’ заћуте ”Багремови бели”
Певајте ми ”Виногради зрели”.

Почните са граном од бора.
Хеј Марице вина нам донеси,
Ноге босе нек’ милују росе.
А кад сване рујна зора,

Вино и свирачи нек ме кући прате
Њу нек ми пробуде, па нека се врате…
Ипак има нешто што се више воли
То је љубав њена, која вином боли.
Настави са читањем “ЉУБАВ ВИНОМ БОЛИ – Првослав Пендић Пенда”

БОЖИЋ У ЗДРАВИЊУ 2024.


БОЖИЋНА ЗДРАВИЦА
Помаже Бог драги верници,
Помаже Бог православци,
Честитам Вам Бадње вече.
Дижем ову чашу у здравље ваше и ваше деце.

Молим се теби Исусе Христе и теби Господе Боже,
Помозите србима да се сви сложе, умноже и обоже,
А ви верници драги, исеците бадњаке и кандила упалите,
Уз вино и  свећу и погачу ломите.
Срећан вам Божић и Бадње вече,
И нек вам у кући мед и млеко тече.
Нека вам роди кукуруз и пшеница, а  у кући рађају дечица.
Настави са читањем “БОЖИЋ У ЗДРАВИЊУ 2024.”

МЛАДО ВИНО – Првослав Пендић Пенда

МЛАДО ВИНО


Авлија мирише на младо вино,
Са старе крушке детлић се чује,
У бачвари претаче вино фино,
Детлић не мари, по крушки кује.

Нека благота обузима тело.
То само младо вино може,
Да на вино замирише село.
Откуцаје срца с детлићем сложе.

По плоту висе вргови рујни,
Под стрехом дрема паприка црвена,
На црепу чуваркуће, цветови бујни
И све мирише на стара времена.

Кратак је дан за лепоту ову,
Уз златну јесен и њене моћи,
Кад детлић заћути, па чујеш сову
Са драгом женом и младим вином
Најлепше су златне јесење ноћи.
Настави са читањем “МЛАДО ВИНО – Првослав Пендић Пенда”

ЕХО СА ГОЛИЈЕ – Првослав Пендић Пенда

ГРУДВО ЗЕМЉЕ ЗАВИЧАЈНЕ

 
Грудва земље
Грудву снега попи,
Каљава и црна
Бели снег отопи.

Земља греје и опстаје.
Бранимо је да нас храни,
А снег хлади и нестаје,
Ал’ од жеђи он нас брани.

Завичајна грудво земље,
Прљушо посна и проста,
Да ми те је у шаку понети,
Као грудву снега,
било би ми доста.

Но свако од нас,
Што по свету лута,
Да шаку земље
Са собом понесе,
Остало те не би
Ни стопе тамо
Где треба да будеш
И где вредиш само.

Ко би рађао песнике,
Грлио камен и зелене клеке,
Хранио децу и птиће нејаке,
Да у свет пођу и у небо полете?

Рађала си људе, даровала свету,
Да свет песмом буде
И да све ти узму,
ништа не понуде.

Настави са читањем “ЕХО СА ГОЛИЈЕ – Првослав Пендић Пенда”