Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ наступило је на Звезданом Здравињу 25.08.2022. године. Своју поезију говорили су Светлана Ђурђевић, Богдан Јевтић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда, Градимир Карајовић, Драган Марковић Лака, Живојин Манојловић, Желимир Вуковић, Драган Ракић Сингер и други. Домаћин поетске вечери био је Драгиша Гиша Ђурђевић, а програму је присуствовао и начелник Расинског округа Иван Анђелић, као и председник МЗ Здравиње Милисав Ивановић. Наравно, са песницима су наступили и бројни фрулаши “из краја”. Пре самог програма изабрана и најбоља ракија Звезданог Здравиња 2022. Жири је радио у саставу: Светлана Ђурђевић, Драган Ракић Сингер и Драган Вулић Косир. Треће место је освојио Миломир Ђурђевић, друга је била ракија Верице Ивановић, а победила је ракија Горана Агатоновића. Слике је фотографисао Живојин Манојловић, видео снимак је забележио Градимир Карајовић, а за објављивање на сајту их је припремио Љубодраг Обрадовић.
Одахните, груди, у овој слободи,
Што моћима својим све исцијели
на овој висини гдје сам Господ бдије,
Василије Острошки Свети.
Поред тебе душа је слободнија
на висини испод литица и платија
нигдје није боља и нигдје топлија.
Ту мир пјева пјесму која душу грије.
Из камена тог свјетлост види се,
пред тобом свако Богу моли се.
Гле, ноћ тиха броди и одором меком,
У порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу је 12 јула 2022. године одржан завршни дан манифестације САБОРАВАЊЕ у организацији Културног центра Крушевац. Цео програм, који се састојао од ликовне колоније, изложбе слика, свечане литургије и завршног културно – уметничког програма обојили су КУД “Пепељевац” из Пепељевца, КУД “Герасим Вујић” из Коњуха и КУД “Миодраг Вучковић” из Здравиња… Посебну ноту духовности и добре животне поезије дали су и песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца: Аријана Хинић, Милосав Ђукић Ђука, Градимир Карајовић, Богдан Јефтић, Љиљана Тамбурић и Љубодраг Обрадовић. Програм је уредио и осмислио Чедомир Милосављевић, водила га је Вера Поповић, а за озвучење и тонску реализацију био је задужен Марко Вишњић… Бројна публика је уживала у приређеном програму, уживајте и Ви у сликама и видео запису…
У оквиру Лета културе 2022 у организацији Рибарске Бање на летњој позорници, одржан је 6. 7.2022. године поетско-музички програм Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем У Крушевцу. Комплетну иницијативу, припрему и реализацију маестрално је одрадио Милосав Ђукић Ђука. Учествовали су песници: Светлана Ђурђевић, Милосав Ђукић Ђука, Љубодраг Обрадовић, Даница Гвозденовић, Снежана Поповић, Нада Милосављевић Кети, Првослав Пендић, Миљко Шљивић и Градимир Карајовић. У музичком делу програма наступили су чланови бенда: 2+2: Ивица Јовановић Шљива и Иван Ђука Ђукић. Певала је и Александра Иванов. Још једно прелепо вече, које је било идеални спој поетске речи и одличне музике за бројну публику, а које је одлично водила и уредила Светлана Ђурђевић Ђурђа. Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић, а видео Љубодраг Обрадовић. Уживајте!
Набој видовдански прашти и у дечјој машти Векови прођоше, уз тугу, бол, благослов… Иверје традиције нашироко грандиозно расуше Достојанством омеђеним историјским сећањима О вихорним варничним ратним збивањима Видовданским, јунским, помен погинулима, Да их памти постојана православна српска глава А да још није сасвим симболима опстанка стасала за Нивелацију истине, пре но Газиместанска сен мине. Настави са читањем “Набој видовдански прашти и у дечјој машти – Снежана Марко-Мусинов”
Баш синоћ сам, ружан сан уснио,
и зло страшно у њему видио,
а страх кад ме из сна пробудио,
зној ми бјеше сво чело облио!
Виђех мрачне раке од гробова,
силна јата црних гавранова,
а по земљи измиљеле змије,
да се ниђе крочити не смије!
А крвава троглава аждаја,
људско месо с костију одваја,
огањ бљује и све редом пржи,
док на челу, знак сотоне држи,
пламен суче и сву земљу лиже,
дим се густи до небеса диже,
а ријеке мутне и крваве,
трупла људска носаху без главе!
На Косову, ђе `но божур цвјета,
ђе би` давно и битка проклета,
и ђе земља метохијска света,
све бијело бјеше од костију,
ту, највећу видио сам змију!
Сан ми овај, на несрећу слути,
да ће много људи изгинути?!
Видов дане, Бог те не убио,
што си јада, много нам` донио,
од косовског боја па до сада,
наш је народ на те` често страда`!
Од искона и древних времена,
Световид је божанство Словена,
и Он Бог је свих српских племена,
што на душе мученика гледа,
да их царству небескоме преда!
Ал` Бог каже, да су снови лажа,
па, истина, од сна ми је дража!
Те, кад свјетлост са истока грану,
понадах се новом Видовдану,
да ће јутрос, са Сунцем да бане,
и све српске зацијели ране,
да нам зора у слободи сване,
да сви људи глупости се ману,
да мир једном донесе Балкану,
и ратови за вазда престану?!
Но се бојим, зла које нас стеже,
и у ланце хоће да нас веже,
па то мени на рат нови слути,
док се молим, разум ми се мути,
Бог ће ваљда молитву ми чути,
те се неће поново гинути?!
Свети Виде божанство највеће,
дај нам` сада, слогу и умјеће,
и мом` роду подај више среће,
да по земљи слободно се креће,
отаџбину своју да одбрани,
од зла сваког`, але и немани!
Гавран, змија и вода црвена,
ипак, слуте на лоша времена!
Па, све Србе позивам на слогу,
само сложни одбранит` се могу,
од свих јада и тешких бремена,
е друге нам`, браћо моја нема!
Мој витешки и дични народе,
браниоче правде и слободе,
нек` вас мисли ка истини воде,
а најбољи владари предводе!
Српски роде, ви сте Богу мили,
кад сте сложни и за борбу чили,
свакој ћете одољети сили,
и здраво ми за довијек` били!
Glavu uspravi srpski knez Lazare
Glavu uspravi jer te još uvek pominju,
Glavu junačku s’ ramena strgnutu,
U čast naroda tvog što je dade.
Što je dade za slobodu našu,
Za slobodu tvoga slavnog Kruševca,
Tvoga grada, prestonice tvoga carstva,
Tvoje sile i našega bratstva.
Glavu uspravi i pogledaj u nas slobodne
što nas ostavi,a sad ranjene nadje,
Glavu uspravi i vidi te grehote nad srpskim narodom što se zapatile,
jer krenuo brat na brata,
Sve neprijatelj medj’ prijateljima,
Glavu uspravi i pogledaj,
Pojeli smo se k’o mravi,
Nama neprijatelj ne treba,
Jer neprijatelji sebi smo sami.
Srpski Knez Lazare
Pogledaj još jednom
na tvoje dvore,
Digni i sve glave naše što vuku se po još tvojoj,
A našoj zemlji,
Uspravi glavu srpski knez Lazare,
u slavu što položismo tvoju.
