Добродошли!
Два песника – четири песме. Једног лепог 15. октобра 2025. године, два песника, члана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ састали су се у Треботину у стану Љубодрага Обрадовића, оснивача овог удружења. Два песника су били Живота Трифуновић и домаћин Љубодраг Обрадовић Љуба.
Настави са читањем “ДВА ПЕСНИКА – ЧЕТИРИ ПЕСМЕ – Живота Трифуновић и Љубодраг Обрадовић”
Песници Драинцу у Походе – Трбуње 2015
Песници Драинцу у походе – КЦ Драинац Блаце
Još slika na Fejsu YOU TUBE: 1 deo – 2 deo
Манифестација “Песници Драинцу у походе” одржана је и ове године по пети, јубиларни пут, у Трбуњу у родној кући Радета Драинца. Како је мали јубилеј у питању, Удружење песника Србије је, овога пута, у сарадњи са Културним центром Драинац и Народном библиотеком Рака Драинац 12. новембра 2015. године организовало два програма. Први програм је био у 17:00 часова у Драинчевој родној кући у Трбуњу, а други у 19:00 часова у холу Културног центра Драинац. У оба програма промовисана је књига “Загонетка Драинац” коју је ПоезијаСРБ објавила Драинцу у част уз помоћ града Крушевца који је издвојио финансијска средства за њено штампање. Учествовали су: др. Велибор Лазаревић, Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Драгојло Јовић, Саша Милетић, Вељко Стамболија, Милош Ристић, Ратко Тодосијевић, Владимир Митровић, Топлица Ђоковић, Дејан Велимировић и Витомир Јовановић Џогурда…
SANJAJ DJEČAČE
Tošetu
Znam da si sanjao smijeh djeteta
u trenu kad Ti se duša Stvoritelju vratila
kao blagi lepet golubijeg leta,
kao kad se dodirnu andjeoska krila.
Znam da Te nije boljelo… Znam da nisi patio,
samo si odletio gore omamljen poznatim zvukom
i znam da si oblak jedan dodirom svojim pozlatio
nestrpljiv da dodirneš Nebo svojom plemenitom rukom.
Настави са читањем “SANJAJ DJEČAČE – Neven Milaković”
АЈДЕ ЈАНО
“Ајде Јано коло да играмо,
ајде Јано ајде душо коло да играмо!
Ајде Јано да се погледамо,
ајде Јано, ајде душо да се погледамо!
Ајде Јано песме да певамо,
да певамо Јано душо, да их сачувамо!
Ајде Јано коња да седламо,
ајде Јано, ајде душо коња да седламо!
Ајде Јано да се прошетамо,
до Бистрице да идемо да се умијемо!
Ајде Јано кућу да не дамо,
ајде Јано хајде душо кућу да не дамо!
Да не дамо, да је не продамо,
кад продамо Јано душо, како да играмо?
Кад продамо Јано море, како да играмо?”
Манифестација “ДУША ТРОМОРАВЉА” (Vidi sve) одржава се ове године по девети пут.
Манифестација “ДУША ТРОМОРАВЉА” одржава се ове године по девети пут. Ред је да се подсетимо како је све почело:
1. – 2017. На месту ” САСТАВЦИ” где се састају Јужна и Западна Морава и чине Велику Мораву, највећу домаћу реку, 23.07.2017. године МО СПС-а Сталаћ у сарадњи са ОО СПС-а Ћићевац, Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КК Душан Матић из Ћуприје, а поводом јулских празника и 27-ог рођендана СПС-а, организовао је по први пут Поетско-музичку манифестацију “ДУША ТРОМОРАВЉА”. Идеју за оснивање манифестације изнедрио је Борисав Бора Видојковић, тада председник ОО СПС Ћићевац, а припомогли су му Борисав Бора Благојевић и Љубодраг Обрадовић. На самом почетку програма одржана је промоција књиге ДОШЛА САМ ТЕБИ Мирославе Смиљанић, песникиње из Сталаћа. О књизи је говорио Љубодраг Обрадовић – писац рецензије за књигу, а стихове из књиге казивала је сама ауторка.
2. – 2018. Ове године су по први пут изабрани и најбољи песник и песникиња троморавља. ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Светлана Ђурђевић, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Хранимир Милојковић Хране, члан Удружења књижевника Стојан Живадиновић из Соко Бање. Жири који је имао тај тежак задатак да у мору одличних песника одабере 2 најбоља радио је у саставу: Бора Благојевић, Боривоје Видојковић и
Љубодраг Обрадовић.
3. – 2019. Ове године су по други пут изабрани и најбољи песник и песникиња троморавља. ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Мирослава Смиљанић из Сталаћа, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Борисав Бора Благојевић, члан КК Душан Матић из Ћуприје. Такође по први пут су ове године додељене још три награде и то: Топуз Војводе Пријезде – добио Златомир Јовановић – песник из Београда, Кондир госпође Јелице – добила Милка Ижогин- песникиња из Ћуприје и Повељу Моравске тајне – добио Сабах Ал Зубеиди – песник из Ирака. Жири који је ове године имао тај тежак задатак да у мору одличних песника одабере најбоље радио је у саставу: Боривоје Видојковић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Хранимир Милојковић.
Glumica Jelena Tinska maestralno recituje najnoviju pesmu Saše Milivojeva – SUDNJI DAN.
Saša Milivojev
SUDNJI DAN
Sudar zvezda
Pad kometa
Mesec gori
Nebo se ruši
Zemlju mrvi
Dim guši
Pali krovovi i snovi
Hramovi i mostovi
Preorani grobovi
Cure otrovi
Pobijeni orlovi
Počupani koreni i korovi
Tonu bedemi i gradovi
Mrak
Čuje se huk jak
Ruševina i olupina
Prži lavina
Poslednji čas kuca
Grom vatrom puca
Prži pašnjake i stada
Brda u parčad kida
Užareni čelik pada
Ponovo kao nekada
Neće svanuti nikada
U ovom času tame
nestaće sve pesme i rime,
bajke, basne i poeme.
Isteklo je vreme.
Tonu i senke i kaldrme
u jame vatrene
A sa vrha planine
na zvezdi spasa
Odozdo se čuje odjek
Velikog praska!
Na pragu kraja
Na početku beskraja
Kroz ivice rajskih dveri
Nešto nežno treperi
.
Sva prava zadržana © Saša Milivojev. Strogo zabranjeno kopiranje prema Zakonu o autorskim pravima i intelektualnoj svojini
ЗВУК ВИОЛИНЕ
Звук виолине из новог апарата
и мириси поветарца, буде сету.
Звече шерпе на старом путу,
птице застају у лету,
лудост лебди на уснама,
кључ у туђем џепу.
Разигра се носталгија,
филм се рaзвије.
На белим кобилама,
долазе смеле клинке.
Осмехе и слатке
речи доносе.
Волео сам увек супротности:
шетње по киши, мраз,
бекство са капија…
Сад вино прија,
ко смешна и сурова
стварност.
Поток је нов, корак лак,
а дечак смео.
Звечи тишина.
Твоје усне другог љубе,
моје срце на другу мисли…
Ноћ је, певају славуји.
ЗИМСКА
Да ли пожелиш да легнеш у снег
и да се ту раздрагано ваљаш,
кад топла соба добра је за бег,
који хладноћу другима оставља?
Хладну зиму како да кунеш,
док камин весело пуцкета?
Тек кад зима покаже зубе,
зажалићеш за топлином лета!
А када лед, који се не види,
просеје душу у ситни прах
и после магле, кад се развиди,
врелу машту заледиће ти страх.
Снег веје и у душама људи,
толико изгледа, копни у тами…
Савест се свима пробуди,
тек кад смо завејани и сами!
Живот и под сметовима буја,
баш сад ласте у завичај пoлeћу!
Ковитлац душе, исконска је струја,
увек смело отвара врата прoлeћу.
А овај страх, који те обузима,
титраје душе залeдити никад неће.
Разум ти леди само истина,
да зврчак си на жици, који се окреће!
© Љубодраг Обрадовић
Пао је први снег у Треботину 14.11.2024. године. Зато Вам поклањам снимак снега и једну ЗИМСКУ ПЕСМУ!
Аудио снимак – Марко Вишњић КЦК
ВАСКРС
Како је мали свет,
како је смртан грех!
Палим пламен душе,
нек светли васкршњи сан.
Све ће једном засијати,
кад заблуда престане!
Сад док из пакла бежим,
чемер никако да нестане!
Како сам мали,
а увек желим ореол среће!
И стално ми нешто фали,
а око мене… пролеће!
