Категорија: Borivoje Bora Vidojković

ДУША ТРОМОРАВЉА 2024.

У видео снимку који je ове 2024. године снимаo Славиша Паунковић из Крушевца можете погледати програм ДУША ТРОМОРАВЉА 2024., који је ове године по четврти пут одржан поред Јужне Мораве
у прекрасном  амбијенту Етно куће „МОРАВСКИ ДО“.

Ове, 2024. године, поетско-музичка манифестација „ДУША ТРОМОРАВЉА“, уместо на месту где се састају Јужна и Западна Морава и чине Велику Мораву, највећу домаћу реку, одржана је по осми пут 20.7.2024. године у у прекрасном амбијенту Етно куће „МОРАВСКИ ДО“, мало изнад Град Сталаћа поред Јужне Мораве. Организатор манифестације био је, конкретно Боривоје Бора Видојковић – члан Удружења песника Србије -ПоезијаСРБ. У организацији су му помогли и СПС ЋИЋЕВАЦ, МО СПС-а Сталаћ, а традиционално у припреми награда манифестације помогли су и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КК Душан Матић из Ћуприје. Програм је осмислио и водио Боривоје Бора Видојковић, а помогао му је Милосав Ђукић Ђука – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Дипломе које су уручене песнику и песникињи Троморавља, као и дипломе за добитнике признања топуз Војводе Пријезде и кондир Госпође Јелице, урадио је је Љубодраг Обрадовић  – уредник сајта www.poezija.rs  и изавачке делатности Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и члан жирија за доделу истих награда. Награде су ове године добили:

Драгојло Јовић, Милосав Ђукић, Љиљана Павловић Ћирић, Боривоје Видојковић

Песникиња Троморавља за 2024. годину:

Љиљана Павловић Ћирић из Сталаћа

ЖИВА ВОДА

Жива си вода моја.
Сакривена, неоткривена.
Руке у крст ко рашље носим.
Шире се саме кад ти их приносим.

ВОДА ЈОВАЊСКА

Вода сам бистра, јовањска.
Отпиј за отпој и спокој.
Извор на увиру.
Вољени ни по смрти не умиру.

РАНА

Сунчев зрак сам на длану.
Сам на рану.
Сенком ти одсуства грејем.
Не плачем више;
Нити се смејем.

(C) Љиљана Павловић Ћирић

Песник Троморавља за 2024. годину:

Драгојло Јовић, песник из Крушевца

ДА ЛИ СИ НЕКАД

Да ли си некад ћутао дуго
Па пробао тишином да победиш себе
Да ли си тада разумео друге
Који никад нису разумели тебе.

Да ли те тишина у прошлост враћа
Па сваког греха мораш да се сетиш
Да ли у дубини душе паћеника
Свој бол додирнеш или га осетиш.

Кратко се траје за путеве дуге
Живот крај нас у мимоходу прође
Кад дођемо себи па се приберемо
Живот већ далеко, а старост нам дође.

И не стигнеш ништа да учиниш за се
Увек корак ближе а три назад ходаш
Све мислећи ту сам, ево стижем живот
Кратак ти је корак, брже, брже мораш.

Ал’ не жали друже што репризе нема
Три живота нова научио не би
Да победник зна се још даном рођења
Само тихо чека, гледа сновиђења.

И све би зрачак,  и ко санак прође
Чекање је само истина и јава
У чекању силном истина нас чека
Вечност је за Бога, земља за човека.

(C) Драгојло Јовић

Кондир госпође Јелице за 2024.
годину су добили:

Биљана Станисављевић из Параћина

Каја Николић Стојановић из Ражња

Топуз Војводе пријезде добили су:

Јован Бундало из Београда

Првослав Пендић Пенда из Крушевца

Учесници овогодишње манифестације „ДУША ТРОМОРАВЉА били су песници из Крушевца: Милосав Ђукић Ђука, Драгојло Јовић, Нада Милосављевић Кети, Нада Гајић, Првослав Пендић Пенда, Љиљана Тамбурић, Мирослава Смиљанић и Љубиша Шапоњић. Били су присутни и учествовали и песници из Ћићевца, Сталаћа, Ражња, Параћина, Ћуприје, Соко Бање, Прокупља и Београда. Боривоје Бора Видојковић,  Мирослав Кркић, Јован Бундало, Каја Николић Стојановић, Биљана Станисављевић, Љиљана Павловић Ћирић, Миодраг Глигоријевић Миган, Зоран Павловић, Злата Јовановић, Љиљана Јана Бајић …   У Музичком делу програма учествовали су невероватни: Мирослав Маринковић Којица, Љубиша Боровац Боки и Дејан Живковић.. Гости су били: Синиша Максимовић председник ГО СПС Крушевац, Горан Ћирић Ћира – секретар ГО СПС-а за Крушевац, Горан Мацић – председник ОО СПС Ћићевац, Драгољуб Станојевић – председник ОО СПС Варварин и Драгослав Нагулић – председник МО СПС Сталаћ, Влада Ивановић – председник МО СПС Лучина, Милош Радосављевић – председник СО Ћићевац, Миле Вучићевић из Прокупља – председник ОО пензионера за Прокупље и други.


Настави са читањем “ДУША ТРОМОРАВЉА 2024.”

ЛЕТО КУЛТУРЕ 2023. – Рибарска Бања – ПоезијаСРБ

У оквиру Лета културе 2023 у организацији Рибарске Бање у конгресној сали, одржан је 31. 8.2023. године поетско-музички програм Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем У Крушевцу. Комплетну иницијативу, припрему и реализацију маестрално је одрадио Милосав Ђукић Ђука. Учествовали су песници: Милосав Ђукић Ђука; Љубодраг Обрадовић; Љиљана Тамбурић; Снежана Поповић; Јована Марковић; Живомир Миленковић Жића; Боривоје Бора Видојковић и Бранко Ћировић Ћиро. У музичком делу програма наступили су чланови бенда: 2+2: Ивица Јовановић Шљива и Иван Ђука Ђукић. Певао је и вечерас надахнути Милосав Ђукић Ђука. Још једно прелепо вече, које је било идеални спој поетске речи и одличне музике за бројну публику, а које је одлично водио и уредио Милосав Ђукић Ђука.

Настави са читањем “ЛЕТО КУЛТУРЕ 2023. – Рибарска Бања – ПоезијаСРБ”

Тајна – Боривоје Бора Видојковић


Тајна

Отвараш ми врата ноћас
У љубави и вину тражиш спас
Доведе ме до постеље смело
Утеху тражи твоје врело тело.

Уз вино и љубав дамари бију
Чаша уз чашу усне се вију
Љубав у нама дуго већ тиња
Вино и страст гасе свитања.

Црно вино и пољупци
Нестадосмо у прилици
Границе се избрисаше
Разуми се помутише.

Моје усне твоја недра
Твоје руке моја бедра
Све ће сутра другачије бити
Нашу тајну ми морамо скрити.

Победише осећања разум неста
Заборависмо ноћас наша места
Уздахе моје пољупци скрише
Усне твоје дрхтаје смирише.

И још једном пуне чаше
Да оперу грехе наше
Вино мути вино бистри
Осташе нам греси исти.

Настави са читањем “Тајна – Боривоје Бора Видојковић”

ОД ВИДОВДАНА ДО ВИДОВДАНА – Боривоје Бора Видојковић


ОД ВИДОВДАНА ДО ВИДОВДАНА

На Видовдан затамни се небо
Равно поље натопи се крвљу
Крв потече Лабом и Ситницом
Па се разли васцелом Србијом.

Из те таме једна звезда сину
Са земаљског у небеско царство
Из крви се црвен божур вину
И Србији путоказ означи.

Да не гледа испред себе силу
Већ да брани иза себе њиву
Родну кућу и тарабу криву
Црвене божуре да чува и памти.

И Принцип се на Видовдан дрзну
Да поразе у победе слави
Зар несрећа нама доста није
Срце храбро у небеса оде.

И још један Видовдан освану
На олтару се опет један Србин нађе
Из уста се тежак прекор изви
Срби браћо, знате ли дан који је?

Настави са читањем “ОД ВИДОВДАНА ДО ВИДОВДАНА – Боривоје Бора Видојковић”

Промоција две књиге у истом дану – Боривоје Бора Видојковић

После краћег затишја, 13. 5. 2022. године почeла је сезона промоција књига и поетско-музичких програма. А затишја није ни било када је у питању издавање књига. Напротив издавачка делатност била је у пуном замаху. Сада су (13. 5.2022.) посетиоци били у прилици да у Народној Библиотеци у Ћићевцу  погладају представљање књига Боривоја Боре Видојковића: “КАФАНСКИ ДРУГОВИ” и “ОЧЕВИ ОПАНЦИ” и одлучe се да обе прочитају. Драго ми је да ће наш члан Боривоје Бора Видојковић изашао пред Вас са две књиге у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, од којих је једна КАФАНСКИ ДРУГОВИ била номинована за НИН-ову награду… У програму су учествовали, поред аутора обе књиге Боривоја Боре Видојковића и писци рецензија Љубодраг Обрадовић и Томислав  Ђокић, као и Бранко Ћировић Ћиро и глумац Томислав Ђорђевић. У забавном делу програма наступили су: КУД Мореавац – ветерани, Љубиша Боровац – певач и Дејан Живковић – гитара. Интересантно је напоменути да је рецензент књиге “ОЧЕВИ ОПАНЦИ” Томислав Ђокић, својим приказом књиге и неких својих одокативних  примедби покренуо на крају промоције  низ реплика, пре свега самог аутора Боривоја Боре Видојковића, а затим и присутних гледаоца промоције,  а посебно интересантна је била реплика Синише Максимовића о радним акцијама.  Уосталом погледајте видео, фотографије и уживајте!

НОВЕ КЊИГЕ – Боривоје Бора Видојковић – “ОЧЕВИ ОПАНЦИ”

Недавно је из штампе изашла књига ОЧЕВИ ОПАНЦИ Боривоја Боре Видојковића, књижевника из Ћићевца у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, чији је члан. Књигу Вам за сада представљамо витруелно на нашем сајту, насловном причом ОЧЕВИ ОПАНЦИ, биографијом аутора и рецензијом књиге Томислава Ђокића. Уживајте!

ОЧЕВИ ОПАНЦИ

Јутарњу тишину прекинула је оштра звоњава старог сата који је чланове породице Видојковић будио већ скоро пола века. Миливој је тај сат купио кад је почео да ради као пружни радник и ево, дочекао је с њим и пензију. Временом се навикао на рано, свакодневно устајање, па му сат није ни био толико потребан. Једино, кад се добро напије па тешко устаје а јутарње пешачење до Сталаћа, радног одредишта, дође му као добар начин трежњења. Кад би сишао по мраку устаљеном стазом низ Високи брег, па Колиним браником, пре него што прескочи поток он би застао и поново се умио бистром ратевачком водом. Она освежи и зими, а поготову лети. Сада, када је у пензији, тај сат му је био још мање потребан. Понекад само послужи укућанима кад се спремају рано ујутру за путовање аутобусом. Свим становницима села Плочника то је, иначе, једини излаз ка Крушевцу, као и Параћину. Миливој је свој радни век и своју пензију заслужио пешачећи свакодневно Плочник – Сталаћ. Лето, зима, сунце,
киша, дубок снег, понекад и до појаса, али напредовало се. Аутобуси су сада били бржа, једина и стална веза ових села са светом.

Тако је тог јутра Љубомира тргао и пробудио звук тог старог, али још увек ефикасног предмета и прекинуо диван сан у коме је видео себе као подофицира у Љубљани, како врши смотру одељења везе чији је био командир. Баш у тренутку кад је наилазио капетан Дрљевић и спремао се да му преда јутарњи рапорт, оштар звук сата је прекинуо тај диван сан. Љуба, како су га сви звали, још се радо сећао тих војничких дана и у себи носио тешку и непреболну рану што је одлучио да скине униформу и врати се у своје село због родитеља. Могао је да се активира и остане као водник у том лепом граду, Љубљани, али жудео је за својим селом, родитељима, сиротињским имањем, врзинама, својим шљивама и њивама.

Настави са читањем “НОВЕ КЊИГЕ – Боривоје Бора Видојковић – “ОЧЕВИ ОПАНЦИ””

У ПЛОЧНИКУ РОДОЉУБЉЕ ЖИВИ 18.10.2021.

У Плочнику под липом, 18.10.2021. године, испред споменика палим борцима у минулим ратовима почев од 1912. године, одржан је помен у част гардисте Синише Стојановића. Помену су присуствовали бројни мештани села Плочника, и представници политичког и културног живота Србије, који су положили цвеће и одали почаст Синиши Стојановићу. На помену су говорили: Мирјана Кркић – председник општине Ћићевац и Боривоје Видојковић – одборник општине и председник ОО Социјалистичке партије Србије у Ћићевцу и Синиша Јевтић, херој са Кошара . У уметничком делу програма своје стихове су говорили су песници чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Јасмина Димитријевић, Мирко Стојадиновић, Бора Видојковић, Бранко Ћировић и Градимир Карајовић, као и песник из Трстеника Милош Милошевић Шика. Део из романа Боре Видојковића “Де си бре Станимире”, казивао је Милош Ивановић.

У наставку овог текста прочитајте говор Боривоја Боре Видојковића…

Говор Боривоја Боре Видојковића

Поштовани родитељу храброг гардисте Синише, часни оци, представници наше храбре војске, председнице општине Ћићевац, председниче скупштине, Синишини другови, фамилијо и рођаци, представници медија, сви присутни,

Данас смо овде да одамо почаст нашем храбром Синиши.

Са својих непуних 19 година, Синиша је оставио трајан и неизбрисив траг у нашим срцима и мислима. Памтимо га као неустрашивог храброг, изнад свега поштеног момка који се није плашио никаквих изазова. За то је и био гардиста, јер тамо иду најбољи. Одбрана православља и српства за њега је била светиња и није размишљао о себи, нити је жалио себе, већ је кренуо јединим исправним путем, путем својих одважних предака. Храбро се, са својим друговима, ухватио у коштац са огромним светским силама које су са собом носиле неправду, уништење и зло. Деветнаест Нато земаља је немилосрдно ударило на једну малу, али храбру и непокорену земљу, њену младост, њене фабрике, путеве, болнице, старачке домове, па чак и на децу која су свуда у свету заштићена .

Настави са читањем “У ПЛОЧНИКУ РОДОЉУБЉЕ ЖИВИ 18.10.2021.”

Од Видовдана до Видовдана – Боривоје Бора Видојковић


Од Видовдана до Видовдана

На Видовдан затамни се небо
Равно поље натопи се крвљу
Крв потече Лабом и Ситницом
Па се разли васцелом Србијом.

Из те таме једна звезда сину
Са земаљског у небеско царство
Из крви се црвен божур вину
И Србији путоказ означи.

Да не гледа испред себе силу
Већ да брани иза себе њиву
Родну кућу и тарабу криву
Црвене божуре да чува и памти.

Настави са читањем “Од Видовдана до Видовдана – Боривоје Бора Видојковић”

Предлог за НИН-ову Награду за 2020.

Поштовани посетиоци, драги песници,

Чини ми част да Вас обавестим да је књига КАФАНСКИ ДРУГОВИ у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, коју је написао наш члан Боривоје Бора Видојковић из Ћићевца ушла у конкуренцију за престижну НИН-ову награду.


Боривоје Бора Видојковић

БИОГРАФИЈА – Боривоје Бора Видојковић рођен је при крају месеца децембра 1949. године у Плочнику, општина Ћићевац, од оца Љубомира и мајке Драгиње рођене Карастојковић.Тешко и неизвесно време Информбироа, немаштине и оскудице надокнађује топлином скромног, поштеног и вредног породичног дома. Основну школу завршава у Плочнику и Ћићевцу као ђак пешак. Први стихови ничу у гимназијским данима, а поред поезије, прозе и фудбала велика љубав му постаје и кафана.

Запошљава се у тадашњој „Југобанци“ у Крушевцу, експозитуре у Ћићевцу, где
пролази пут од приправника до шефа експозитуре у Варварину. Враћа се поново у Ћићевац, где завршава свој радни век у Комерцијалној банци. Сада своје пензионерске дане проводи поред супруге, двоје деце, прелепе унуке Јане и дивног унука Луке. Био је активан комуниста, где је једно време обављао и дужност секретара Општинског комитета. Члан је СПС-а од његовог оснивања где је обављао низ дужности, а тренутно је на месту председника општинског одбора у Ћићевцу. Учесник је многобројних поетских манифестација и заступљен је у више збирки песама и зборника од којих су најпознатији часопис за поезију „ПоезијаСРБ“ из Крушевца, “Месопотамија“, Удружење књижевника ирачко-српског пријатељства, где је и преведен на ирачки језик. Добитник је и више књижевних признања и награда.

Покретач је и оснивач манифестације „ Душа Троморавља“ која се сваке године одржава у склопу јулских празника, на месту где се састају Јужна и Западна Морава у Сталаћу и чине нашу највећу домаћу реку, Велику Мораву. Сваке године се бирају песникиња и песник Троморавља и додељују признања као што је „Кондир Јелице“ и  „Топуз војводе Пријезде“.Такође је и један од оснивача традиционалне манифестације „Селу у походе“ заједно са огранком књижевног клуба “Душан Матић“ у Ћићевцу. Његов роман „Деси, бре, Станимире?“, писан народним језиком свог завичаја је изванредно прихваћен код читалачке публике. Члан је Удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“ из Крушевца и књижевног клуба „Душан Матић“ из Ћуприје.
У наставку, прочитајте које су све књиге до сада предложене за НИН-ову награду и интегрални текст предлога Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за НИН-ову награду.

Настави са читањем “Предлог за НИН-ову Награду за 2020.”