Промоција две књиге у истом дану – Боривоје Бора Видојковић

После краћег затишја, 13. 5. 2022. године почeла је сезона промоција књига и поетско-музичких програма. А затишја није ни било када је у питању издавање књига. Напротив издавачка делатност била је у пуном замаху. Сада су (13. 5.2022.) посетиоци били у прилици да у Народној Библиотеци у Ћићевцу  погладају представљање књига Боривоја Боре Видојковића: “КАФАНСКИ ДРУГОВИ” и “ОЧЕВИ ОПАНЦИ” и одлучe се да обе прочитају. Драго ми је да ће наш члан Боривоје Бора Видојковић изашао пред Вас са две књиге у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, од којих је једна КАФАНСКИ ДРУГОВИ била номинована за НИН-ову награду… У програму су учествовали, поред аутора обе књиге Боривоја Боре Видојковића и писци рецензија Љубодраг Обрадовић и Томислав  Ђокић, као и Бранко Ћировић Ћиро и глумац Томислав Ђорђевић. У забавном делу програма наступили су: КУД Мореавац – ветерани, Љубиша Боровац – певач и Дејан Живковић – гитара. Интересантно је напоменути да је рецензент књиге “ОЧЕВИ ОПАНЦИ” Томислав Ђокић, својим приказом књиге и неких својих одокативних  примедби покренуо на крају промоције  низ реплика, пре свега самог аутора Боривоја Боре Видојковића, а затим и присутних гледаоца промоције,  а посебно интересантна је била реплика Синише Максимовића о радним акцијама.  Уосталом погледајте видео, фотографије и уживајте!

НОВЕ КЊИГЕ – Боривоје Бора Видојковић – “ОЧЕВИ ОПАНЦИ”

Недавно је из штампе изашла књига ОЧЕВИ ОПАНЦИ Боривоја Боре Видојковића, књижевника из Ћићевца у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, чији је члан. Књигу Вам за сада представљамо витруелно на нашем сајту, насловном причом ОЧЕВИ ОПАНЦИ, биографијом аутора и рецензијом књиге Томислава Ђокића. Уживајте!

ОЧЕВИ ОПАНЦИ

Јутарњу тишину прекинула је оштра звоњава старог сата који је чланове породице Видојковић будио већ скоро пола века. Миливој је тај сат купио кад је почео да ради као пружни радник и ево, дочекао је с њим и пензију. Временом се навикао на рано, свакодневно устајање, па му сат није ни био толико потребан. Једино, кад се добро напије па тешко устаје а јутарње пешачење до Сталаћа, радног одредишта, дође му као добар начин трежњења. Кад би сишао по мраку устаљеном стазом низ Високи брег, па Колиним браником, пре него што прескочи поток он би застао и поново се умио бистром ратевачком водом. Она освежи и зими, а поготову лети. Сада, када је у пензији, тај сат му је био још мање потребан. Понекад само послужи укућанима кад се спремају рано ујутру за путовање аутобусом. Свим становницима села Плочника то је, иначе, једини излаз ка Крушевцу, као и Параћину. Миливој је свој радни век и своју пензију заслужио пешачећи свакодневно Плочник – Сталаћ. Лето, зима, сунце,
киша, дубок снег, понекад и до појаса, али напредовало се. Аутобуси су сада били бржа, једина и стална веза ових села са светом.

Тако је тог јутра Љубомира тргао и пробудио звук тог старог, али још увек ефикасног предмета и прекинуо диван сан у коме је видео себе као подофицира у Љубљани, како врши смотру одељења везе чији је био командир. Баш у тренутку кад је наилазио капетан Дрљевић и спремао се да му преда јутарњи рапорт, оштар звук сата је прекинуо тај диван сан. Љуба, како су га сви звали, још се радо сећао тих војничких дана и у себи носио тешку и непреболну рану што је одлучио да скине униформу и врати се у своје село због родитеља. Могао је да се активира и остане као водник у том лепом граду, Љубљани, али жудео је за својим селом, родитељима, сиротињским имањем, врзинама, својим шљивама и њивама.

Настави са читањем “НОВЕ КЊИГЕ – Боривоје Бора Видојковић – “ОЧЕВИ ОПАНЦИ””

У ПЛОЧНИКУ РОДОЉУБЉЕ ЖИВИ 18.10.2021.

У Плочнику под липом, 18.10.2021. године, испред споменика палим борцима у минулим ратовима почев од 1912. године, одржан је помен у част гардисте Синише Стојановића. Помену су присуствовали бројни мештани села Плочника, и представници политичког и културног живота Србије, који су положили цвеће и одали почаст Синиши Стојановићу. На помену су говорили: Мирјана Кркић – председник општине Ћићевац и Боривоје Видојковић – одборник општине и председник ОО Социјалистичке партије Србије у Ћићевцу и Синиша Јевтић, херој са Кошара . У уметничком делу програма своје стихове су говорили су песници чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Јасмина Димитријевић, Мирко Стојадиновић, Бора Видојковић, Бранко Ћировић и Градимир Карајовић, као и песник из Трстеника Милош Милошевић Шика. Део из романа Боре Видојковића “Де си бре Станимире”, казивао је Милош Ивановић.

У наставку овог текста прочитајте говор Боривоја Боре Видојковића…

Говор Боривоја Боре Видојковића

Поштовани родитељу храброг гардисте Синише, часни оци, представници наше храбре војске, председнице општине Ћићевац, председниче скупштине, Синишини другови, фамилијо и рођаци, представници медија, сви присутни,

Данас смо овде да одамо почаст нашем храбром Синиши.

Са својих непуних 19 година, Синиша је оставио трајан и неизбрисив траг у нашим срцима и мислима. Памтимо га као неустрашивог храброг, изнад свега поштеног момка који се није плашио никаквих изазова. За то је и био гардиста, јер тамо иду најбољи. Одбрана православља и српства за њега је била светиња и није размишљао о себи, нити је жалио себе, већ је кренуо јединим исправним путем, путем својих одважних предака. Храбро се, са својим друговима, ухватио у коштац са огромним светским силама које су са собом носиле неправду, уништење и зло. Деветнаест Нато земаља је немилосрдно ударило на једну малу, али храбру и непокорену земљу, њену младост, њене фабрике, путеве, болнице, старачке домове, па чак и на децу која су свуда у свету заштићена .

Настави са читањем “У ПЛОЧНИКУ РОДОЉУБЉЕ ЖИВИ 18.10.2021.”

Од Видовдана до Видовдана – Боривоје Бора Видојковић


Од Видовдана до Видовдана


На Видовдан затамни се небо
Равно поље натопи се крвљу
Крв потече Лабом и Ситницом
Па се разли васцелом Србијом.

Из те таме једна звезда сину
Са земаљског у небеско царство
Из крви се црвен божур вину
И Србији путоказ означи.

Да не гледа испред себе силу
Већ да брани иза себе њиву
Родну кућу и тарабу криву
Црвене божуре да чува и памти.

Настави са читањем “Од Видовдана до Видовдана – Боривоје Бора Видојковић”

Предлог за НИН-ову Награду за 2020.

Поштовани посетиоци, драги песници,

Чини ми част да Вас обавестим да је књига КАФАНСКИ ДРУГОВИ у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, коју је написао наш члан Боривоје Бора Видојковић из Ћићевца ушла у конкуренцију за престижну НИН-ову награду.


Боривоје Бора Видојковић

БИОГРАФИЈА – Боривоје Бора Видојковић рођен је при крају месеца децембра 1949. године у Плочнику, општина Ћићевац, од оца Љубомира и мајке Драгиње рођене Карастојковић.Тешко и неизвесно време Информбироа, немаштине и оскудице надокнађује топлином скромног, поштеног и вредног породичног дома. Основну школу завршава у Плочнику и Ћићевцу као ђак пешак. Први стихови ничу у гимназијским данима, а поред поезије, прозе и фудбала велика љубав му постаје и кафана.

Запошљава се у тадашњој „Југобанци“ у Крушевцу, експозитуре у Ћићевцу, где
пролази пут од приправника до шефа експозитуре у Варварину. Враћа се поново у Ћићевац, где завршава свој радни век у Комерцијалној банци. Сада своје пензионерске дане проводи поред супруге, двоје деце, прелепе унуке Јане и дивног унука Луке. Био је активан комуниста, где је једно време обављао и дужност секретара Општинског комитета. Члан је СПС-а од његовог оснивања где је обављао низ дужности, а тренутно је на месту председника општинског одбора у Ћићевцу. Учесник је многобројних поетских манифестација и заступљен је у више збирки песама и зборника од којих су најпознатији часопис за поезију „ПоезијаСРБ“ из Крушевца, “Месопотамија“, Удружење књижевника ирачко-српског пријатељства, где је и преведен на ирачки језик. Добитник је и више књижевних признања и награда.


Покретач је и оснивач манифестације „ Душа Троморавља“ која се сваке године одржава у склопу јулских празника, на месту где се састају Јужна и Западна Морава у Сталаћу и чине нашу највећу домаћу реку, Велику Мораву. Сваке године се бирају песникиња и песник Троморавља и додељују признања као што је „Кондир Јелице“ и  „Топуз војводе Пријезде“.Такође је и један од оснивача традиционалне манифестације „Селу у походе“ заједно са огранком књижевног клуба “Душан Матић“ у Ћићевцу. Његов роман „Деси, бре, Станимире?“, писан народним језиком свог завичаја је изванредно прихваћен код читалачке публике. Члан је Удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“ из Крушевца и књижевног клуба „Душан Матић“ из Ћуприје.
У наставку, прочитајте које су све књиге до сада предложене за НИН-ову награду и интегрални текст предлога Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за НИН-ову награду.

Настави са читањем “Предлог за НИН-ову Награду за 2020.”