ПОСТОЈБИНУ НЕМАМ – КОЗИЋ САША

Постојбину немам
Изнедрила ме дивљина.
 
Спавао сам по животињским јазбинама.
Храну сам научио да налазим
и да ловим.
 
Научио сам и да постављам замке.
Светла немам,
имам сунце.
 
Грејање немам.
Кад ми треба,
ватру ложим.
 
Воду тражим,
а знам и кишницу
да сакупљам и чувам.
 
Телефон немам,
ни интернет немам.
 
То смо имали пре,
пре велике олује.
 
Живели смо у кућама, становима.
Све смо имали.
 
Онда дође рат.
Све изгубисмо.
 

Победника нема.
 
Сви смо изгубили
 
Давно је то било.
 
А зашто? 
Мислим да ни дан-данас
то нико не зна.

А нико ни не спомиње.

(C) Саша Козић

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić