ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Латинка Ђорђевић


Латинка Ђорђевић, истанчаног сензибилитета и модерног израза са мислима које тако брзо наилазе у нама на одобравање, поуку и пример. Рођена је у Земуну у Србији 1951. године. Школовала се у Крушевцу и Београду, а са школовањем растала у Цириху где је завршила за менаџера текстила. Говори три језика, српски, немачки и енглески. Књижевним стваралаштвом се бави још из средњошколских дана. Као песник заступљена је у многим зборницима, часописима и електронским издањима у Србији и Швајцарској. Написала је знатан број басни за децу. Креативно је стварала за дечије позориште “Звезда” у Швајцарској као аутор, редитељ и сценограф. 96 У оквиру публицистичког рада написала је књиге: “Козарачка 39”, “У сенци варошких капија”, “Непрећутана сећања”, “Ферњигт им херзен”, “Шапуће љубав”, двојезичну књигу “Ин тхе шадоњ оф тхе тоњн гатес”, “Пусти ме да сањам”, “ Јесен”, “Цветови из старог пања”. Била је секретар “Удружења српских писаца у Швајцарској”, члан је Удружења књижевника Србије, Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Удружења “Велимир Рајић” – Алексинац и других бројних књижевних клубова. Сада је председник “Литерарног клуба Десанка Максимовић”- Цирих. Донатор је многих акција и главни актер за помоћ на свим пољима. Носилац је бројних награда и захвалница за свој рад. Уживајте у њеној поезији!

Настављамо са аудио представљањима песника у виртуелном програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Данас 05.04.2020. године представљамо Латинку Ђорђевић. Засад ћемо песнике представљати аудио записом.

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Латинка Ђорђевић”

167 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА – Латинка Ђорђевић

 

ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА


Не желим пукотине
у нашем дружењу,
нит пријатељско раме
за плакање,
нит последњу станицу
свеске небеске.

Мрвећи моје осмехе,
нећу да правдаш дане
умора и тескобе…
Ствараш буку,
Сахрањујеш поверење.

Хоћеш мелемом горчине
да рана зараста,
Белосветски злотвор
да ме вара.

Зар не желиш да завист нестане
у бело ткање дана,
у налету
усијаних олуја
и пликова рана.

И срце би своје
сами прогутали,
кад спазе неког
да иоле вреди.

Спознам ту тајну врзиног кола,
све ми пометњу ствара…
Нејасне мисли
бистрим у сутоне снене…
Један трен, једна суза,
мрве моје драге успомене…

© Латинка Ђорђевић

 

221 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЋУТЊА – Латинка Ђорђевић


ЋУТЊА

А сад је доста.
Ћути
не реци ништа
све приче
једна на другу личе.

Уморна сам,
живот је празан,
попут реке тече,
боре јасно зборе
и ово вече.

Ћути,
откопчај кошуљу
баршунастој месечини
пусти бол из ње,
ако ме опет позовеш
нећу ништа рећи,
ни реч,
ни две…

© Латинка Ђорђевић

 

246 ПУТА ПРОЧИТАНО

MAGIJA – Latinka Djordjević

MAGIJA

Srebrnom zvezdom,
kosu ukrasim,
nebo rukom zaklonim,
nemir svoj tebi podarim,
pa rekom ljubavi  zaplovim.

Zaigram
na oštrici meseca
opojnost trenutka razvejem
i olujom hladnih suza,
oboje potopim.

Настави са читањем “MAGIJA – Latinka Djordjević”

251 ПУТА ПРОЧИТАНО