НОВЕ КЊИГЕ: Латинка Ђорђевић – ПТИЦА КОЈА НЕПРЕСТАНО ЛЕТИ


ПТИЦА КОЈА НЕПРЕСТАНО ЛЕТИ – Латинка Ђорђевић
 

ПЛАТАН, ДРВО ЖИВОТА

Сунце је стидљиво одскочило негде далеко иза облака који је носио ветар. Светлост је обасјавала врхове планина. Прoлeће је. У души ми је  дубоко урезано сећање на платан, једног пријатеља, искреног друга на веома тешком послу. У земљи где рад крста ломи као курјак грање, небо је море, а облаци галебови. Тамо скоро свако, осим мене, кипти од задовољства.

Платан, сада дрво мог живота, најбољи пријатељ, поносно се уздигао између бетонских зидова околних зграда, не обазирући се на услове живота. Израстао је високо до прозора просторије у којој радим. Онако висок, кићен зеленим враголастим лишћем, одише животом пуним снаге и лепоте. Чим сам га угледала, завoлeла сам га. Била сам срећна, срећна због сазнања да је то нешто само моје. Нико ми то не може одузети, или забранити да га својом душом обожавам, волим. Само је мени причињавао радост и најлепши одушак у време тешког рада. Кoлeге не слуте због чега је мој поглед у сваком тренутку упрт у широм отворен прозор. Не знају да је моја срећа у посматрању његових враголија. Нису приметили његове бравуре, које чини да би ме развеселио. Он се искрада сваког тренутка, провлачи, бежи у густо зелено грање, као птица из кавеза.

А ја врло често мислима излетим кроз прозор и уживам у његовом зеленом миришљавом загрљају. Као зрачак сунца, у тренутку се поново вратим обавезама. Време је одмицало. Проблеми су се низали. Неразумевање и умор на послу бивали су сваким даном све већи. Једино светло у овом мрачном тунелу био је платан. Својом раскошном бојом лишћа, разиграношћу и младалачком лепотом бодрио ме, давао снагу за даље. Сваким даном бивао ми је све дражи. Нисам могла да замислим дан када дођем на посао да се прво не сретнем с њим, поделим осмех, а он ми својим веселим лепршавим листићима пожели леп дан. Понекад онако уморна наслоним главу на прозор, а он као да ме милује. Чврсто ме стеже у загрљај, док небо припаљује сунце. Блажена језа проже ми тело, чело ороси, срце убрзано закуца, налет среће запљусне моје лице, е то је божанствена лепота. Живела сам за те тренутке. То је био велики подстицај да се све издржи и иде даље.

Настави са читањем “НОВЕ КЊИГЕ: Латинка Ђорђевић – ПТИЦА КОЈА НЕПРЕСТАНО ЛЕТИ”

Visits: 251
Today: 7
Total: 1629163

НОЋ ЈЕ – Латинка Ђорђевић

НОЋ ЈЕ

Ноћ је без  иједне
звезде.
Мрак би хтео
у очи да уђе.
У ваздуху мирис
биља,
ниједна реч,
све  ћути
као  и ја.

Сећања
мрави  буде,
сребро је пучином,
таласи у хору
брује,
над свемиром
пркосим,
а ветар из стакластих
наручја
ноћ прошива.

Низ леђа студен нека,
И ако студен,
пали и сагорева!
Ноћ  је…

(C) Латинка Ђорђевић – Цирих

 

Visits: 114
Today: 0
Total: 1629163

ЖИВОТ – Латинка Ђорђевић

Ж И В О Т

Не бежи звездо
са звезданог пута,
само ме чувај у срцу,
колико год олуја дошло,
колико год била забринута.
           Немој ми завирити у душу,
           историја је
           склупчана у њој.

А веру,
преносим на избоченим
и оштрим хридинама
са љубављу која
превазилази
језике анђела.
           Ах, нејасне
           мисли бистрим
           борбом у
           сутоне снене
           док садашњост шиба и тебе и мене.

Чистота, јединство
долазе од наших дела,
а витештво, херојство,
отпор туђину,
од срца чедна.

Све сцене овог прoлeћа,
савићу испод скута Видовдана,
да ме сећа Домовине,
Косовског боја, Цара Лазара
и великог патриотизма.

Настави са читањем “ЖИВОТ – Латинка Ђорђевић”

Visits: 467
Today: 0
Total: 1629163

ПЕСМЕ ГОДИНЕ ЗА 2020. на сајту www.poezija.rs

Песма године за 2020. годину је песма САМИ мр Ратка Тодосијевића Баће. Одлука је донета 01.05.2021. године, а заједнички су је донели посетиоца сајта и чланови жирија Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у саставу: Латинка Ђорђевић, Драгојло Јовић и Љубодраг Обрадовић.

САМИ

Звао сам те
Да ми у снове дођеш
У снове да
Их одсањамо а
Нису досањани.

Још колико
Јуче смо се винули
Изнад облака.

Зар смо
Све звезде већ
Скинули
Па и падалицу?

Звонило је
јутро
На мом прагу
И одзвањало
Свитању дана.

Док се моје
Вртоглаве мисли роје
Ја слушам тишину.

Не криви ме
Што се не наоружах
Стрпљењем
Што не осетих
Шта доноси нови дан
Што дозволих
Да ми те из снова
Однесе нови дан.

А веровасмо
Да ће нам живот
И снови бити све…
Сами.

© мр Ратко Тодосијевић – Баћо

Настави са читањем “ПЕСМЕ ГОДИНЕ ЗА 2020. на сајту www.poezija.rs”

Visits: 1858
Today: 1
Total: 1629164

MALA PESMA – Latinka Đorđević

Visits: 284
Today: 0
Total: 1629164

POTRAŽI ME – Latinka Djordjević

POTRAŽI ME

Potraži me,
u  proleće,
u prvom stidljivom
zračku  sunca,
iza  belih,
  paperjastih  oblaka.
Poslat ću ti osmeh.

Potraži me.
Sa neba  što greje,
iz  tog  plavetnila,
smešiće se oči moje,
plavo  zelene,
što te  sa visina  gledaju,
cvetu  pored  tebe,
život  daruju,
a  tvoj  ulepšavaju.

Potraži  me, 
na  reveru  kaputa.
Krasit ću ti grudi,
grančicom 
ruzmarina mirišljavog,
za  najsrećnije dane
života tvog,  zakićenog.

Настави са читањем “POTRAŽI ME – Latinka Djordjević”

Visits: 663
Today: 0
Total: 1629164

ЉУБАВ И ВИНО 2021. – Најава за промоцију 14.02.2021 у 18:15

Гласањем жирија виртуелним путем, преко мејла или телефона у периоду од 9 до 11.2.2021. године, жири конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА, у саставу: Љубодраг Обрадовић; песник – председник, Светлана Ђурђевић, песник – члан; Живорад Милановић Маки, академски сликар – члан; Мирослав Живановић, песник – члан; Латинка Ђорђевић, песник – члан; Саша Милетић, песник – члан; Слађана Бундало, песник – члан и Драгојло Јовић, песник – члан, донео је одлуку о наградама на овогодишњем конкурсу. Резултате можете погледати 14.02.2021. године у 18:15 у прeмијери на YouTube и на www.poezija.rs .

Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО 2021. – Најава за промоцију 14.02.2021 у 18:15”

Visits: 4787
Today: 1
Total: 1629164

Е, НЕЋУ – Латинка Ђорђевић

Е, НЕЋУ – Латинка Ђорђевић

Е, НЕЋУ – Латинка Ђорђевић


Прочитајте и погледајте видео!

Е,…

Posted by Ljubodrag Obradović on Понедељак, 28. децембар 2020.


Е, НЕЋУ

Нећу да слушам
лажи и обмане,
нећу да верујем
у ђавoлe и вештице.

Нећу да плачем
уз  јутарње програме,
нећу да ме плаше бројкама
умрлих од разних врста
бoлeштина.

Нећу да губим наду,
нећу да ми веру, децу,
унучад краду.
Нећу да ме по рамену тапшу,
а над  главом мачем машу.

Нећу, нећу
овакву стварност,
трулост, мржњу и
бруталност.

Настави са читањем “Е, НЕЋУ – Латинка Ђорђевић”

Visits: 845
Today: 2
Total: 1629164

ЗАГРЛИ  МЕ – Латинка Ђорђевић


ЗАГРЛИ  МЕ

Заборавићу тугу,
болне успомене.
Запловићу речима твојим
к’о капетан галије
на валове помахнитале.

Загрли ме,
На груди привиј
откуцај срца твога
на срцу свом
да осетим.

Нека твоје руке
душом моје милују,
нек усне пољубце ткају.
Нек траје опој срећом
и вечношћу у загрљају
звезда кроз хоризонт.

Нит по нит у љубавни вез
топлином нежности
преплавићу твоје срце.
Заголицаће ноздрве,
мирис шездесет осме.
Радост и срећа
избрисаће године.

Загрли ме.

Настави са читањем “ЗАГРЛИ  МЕ – Латинка Ђорђевић”

Visits: 131
Today: 1
Total: 1629164

ВАГОНИ ПАТЊЕ  ПУТУЈУ – Латинка Ђорђевић

ВАГОНИ ПАТЊЕ  ПУТУЈУ

Зашивених несаница
вагони патње путују.
Шапућу улоге,
планове, жеље
малог дана.

Шурују са животом
будећи зло
непрестано.

Неста косца
на ливади,
босих ногу
по  падини,
тихих чежњи
румених латица,
врцавих ноћи
свитаца.
Настави са читањем “ВАГОНИ ПАТЊЕ  ПУТУЈУ – Латинка Ђорђевић”

Visits: 191
Today: 0
Total: 1629164