Категорија: Latinka Djordjević

LjUBAV I VINO – Latinka Djordjević

LJUBAV I VINO

U čaši večeri
sija tišina,
kao Rubin
što pamti
dodir dana.
U tvom pogledu
treperi istina
da ljubav
nikad nije bila sama.

Sipamo snove,
polako, bez reči
da ne prolijemo
ono što boli,
jer vino zna
da srce leči
kako da suze
u osmeh pretvori.

U svakom gutljaju
prošlost se budi,
dve senke,
jedna drugoj
večita snaga
na usnama
ukus zrelog dana
u grudima plamen
vinom okupan.

Podignimo čaše
za ono što jesmo
za sve što smo bili
i što ćemo biti,
jer dok ima vina
i dok ima pesme
ljubav će znati kako
da mene tebi
i tebe meni vrati .

Настави са читањем “LjUBAV I VINO – Latinka Djordjević”

NISAM SE PROMENILA – Latinka Djordjević

NISAM SE PROMENILA

Nisam se promenila,
samo sam naučila da ćutim,
kada me ne razumeju.
Ne trošim reči na one
koji ih ne čuju.

Nisam hladna, samo više
ne dopuštam da me rane lako dotaknu.
Naučila sam da i tišina
zna da govori,
često jače od hiljadu
glasova.
Настави са читањем “NISAM SE PROMENILA – Latinka Djordjević”

ŠTA TO BEŠE SREĆA – Latinka Djordjević

ŠTA TO BEŠE SREĆA

Sreća beše osmeh blag,
jutrom kad osvane dan,
kada voliš tako
kao vetar miran san.
Beše sreća ruka meka,
nežna pesma, tiha reka.
Sreća beše pogled blag,
jedan susret mio drag.
Beše zvezda što treperi
osmeh sunca što se smeši.

Настави са читањем “ŠTA TO BEŠE SREĆA – Latinka Djordjević”

ПЕСМА НА ДАР – Латинка Ђорђевић

                                            ПЕСМА НА ДАР


Ноћ мила, тиха
блага, чила
у песму се
преобразила.
Ритам и стихови ткани
то су снови и мисли
побркани.
У свакој речи
скрива се нада,
кристална звезда
најлепших дана.
Нека те песма
попут ветра грли,
осећајем дивним
груди буди.
За сваки осмех,
сваку жељу
песма ова хрли
у твоју постељу.
Дарује речи срца
које ће наћи начин
да за тебе куца.
Сваки дар је
души траг,
а песма на дар
је
загрљај вечни
веома драг. Настави са читањем “ПЕСМА НА ДАР – Латинка Ђорђевић”

ОГРЛИЦA СТИХОВA – Латинка Ђорђевић & Једно дружење које непрекидно траје – Љубодраг Обрадовић

Једно дружење које непрекидно траје – Љубодраг Обрадовић

Латинку Ђорђевић сам први пут упознао 20. 1. 2006. године, када је на сајту www.poezijascg.com објавила своју прву песму РУМЕНИ КОЛАЧ  и тако почев од тог дана постала наш члан и сарадник ПоезијеСРБ. И та сарадња траје до данас!

МАЈСКО ВЕЧЕ – Латинка Ђорђрвић  – Прочитано: 482
Постављено – 22. Јануар 2006. г. @ 19:53:56 ЦЕТ
https://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=112

МАЈСКО  ВЕЧЕ

Боја пенушавог мора,
рузмарина и црвеног вина,
ватра у мени.
На  песку,
ношени шумом таласа,
занесени.

Срце стрепи
од обиља живота
и душа трепери.
Трен је, да је поклоним.
сад или никада,
најдражи,
теби.

© Латинка Ђорђевић 2006

  Настави са читањем “ОГРЛИЦA СТИХОВA – Латинка Ђорђевић & Једно дружење које непрекидно траје – Љубодраг Обрадовић”

PRIČALA BIH TI O SEBI i još 3 pesme – Latinka Djordjević

PRIČALA BIH TI O SEBI

Pričala bih ti o sebi…
Oh, kako bi volela,
da šetamo ulicama grada,
mojom pričom zaneseni.
Toliko toga je u meni,
ali bojim se,
otrovala bih te tugom
i bolom mojim golemim.

Bojim se,
podsmeha tvog.
Smešno je,
koliko zrela žena,
u sebi ima, sanjalačkog,
detinjastog…

Настави са читањем “PRIČALA BIH TI O SEBI i još 3 pesme – Latinka Djordjević”

РАЊЕНА ПТИЦА – Латинка Ђорђевић

РАЊЕНА ПТИЦА

Прхнем под крилато небо
са запада на исток
са севера  на југ,
где се сви летови
у један уплету.

Лебдим и чекам
између бљеска
и светлости.
Гоњена  муњама
плашећи се да ме дан
не заборави.

Исти лет
Исте мисли
невина ћутања
призивам и мамим
истом љубављу
измирена са собом
у себи,
знајући
док крилима
бешумно треперим
у тишини
рањену птицу
соколом.

Настави са читањем “РАЊЕНА ПТИЦА – Латинка Ђорђевић”

КАД ОСТАРИШ – Латинка Ђорђевић


КАД ОСТАРИШ

Оставићеш шаку нереда
превише очекиваних надања,
беседе у грудима
што китише речи
драгим људима.

Кад остариш,
одјек лутајућих корака
струјаће кроз оронуле
зидине  успоменама
преплетене.

Уцвељена, склупчана,
меланхолична, апатична,
бледа, али храбра до старачког
унутрашњег склада.

Једном кад остариш,
све  ће стати у један поглед,
мало душе,
срце памучно,
на длан где туга дрема
и исписује задње поздраве.
Настави са читањем “КАД ОСТАРИШ – Латинка Ђорђевић”

НЕ ОТКОПЧАВАЈ ДУШУ – Латинка Ђорђевић


НЕ ОТКОПЧАВАЈ ДУШУ
Не откопчавај душу
задајеш  још једну
рану.
Занемеће небо
на сломљеној клупи.

Не показуј своје тело
бедном сумраку,
не чини ме грешним
смртником,
тражећи љубав
нежни додир бескраја.

То ми глође црне трепке,
кожу, душу шупљу.
Љубав се  исчашила,
никла на лирској кости
неорезане наде.

Потражи ново небо,
птичицу заспалу,
нови пољубац,
па  га  стрељај.
Тад ће да се слави,
моје срце неће
да крвари.
Настави са читањем “НЕ ОТКОПЧАВАЈ ДУШУ – Латинка Ђорђевић”

Песничко дружење у организацуји ЛИТЕРАРНОГ КЛУБА “Десанка Максимовић”, Цирих у  библиотеци ХРАМА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – Швамендинген


У недељу 12. 6.2022.године, у 11 и 30 часова у организацуји ЛИТЕРАРНОГ КЛУБА “Десанка Максимовић”- Цирих у  библиотеци ХРАМА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – Швамендинген, одржано је песничко дружење. На дружењу су промовисане књиге Милене В. Стаменковић, Лепе Симић, Латинке Ђорђевић, Катарине П. Бошњаковић и других чланова литерарног клуба. Отац Мирослав Симјеоновић  благословио је овај диван песнички  скуп и пожело  успех у даљем раду и очувању наше српске културе и речи. Председник Латинка Ђорђевић је  поздравила све присутне и пожелела лепо дружење уз поезију и прозу! Наравно, на тај начин и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је преко својих чланова Латинке Ђорђевић, Лепе Симић и Милене Вукоје Стаменковић било присутно на поменутом догађају…