Издвојено

Промоција ПоезијаСРБ број 20.

Снимио Славиша Паунковић

Снимио Љубодраг Обрадовић
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је основано 17. 9.2012. године. У то име желим да данас свим члановима удружења и посетиоцима нашег сајта честитам 11. рођендан са доста одличних песама објављених у Часопису за поезију ПоезијаСРБ број 20 чију смо промоцију организовали 19. 9.2023. године у Великој сали Народног музеја у Крушевцу. У промоцији су учествовали неки од аутора који су писали у њему. Часопис је штампан уз помоћ Града Крушевца. Вечерашњу промоцију су водили песници: Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Данијела Јевремовић. На промоцији се чула и поезија Пере Зупца, Бранка Мијатовића, Драгојла Јовића, Стевана Раичковића, Радета Драинца, Сање Петровић, Животе Трифуновића, Градимира Карајовића, а изговорили су је Даница Гвозденовић,  Данијела Јевремовић и Љубодраг Обрадовић. Своју поезију  и друга ауторска остварења изговорили су: Мирослава Смиљанић, Бранко Ћировић, Слађана Бундало, Драгиша Павловић Расински, Љиљана Тамбурић, Братислав Костадинов, Боривоје Бора Видојковић, Миљко Шљивић, Првослав Пендић Пенда, Даница Рајковић, Гордана Влаховић, Олга Раденковић, Стефан Кнежевић, Мирослав Кркић, Дејан Петровић Кенац, Милосав Ђукић Ђука, Снежана Поповић, Ана Миливојевић, Љиљана Марјановић, Живојин Манојловић, Данијела Јевремовић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. Промоцију су својом музиком оплеменили: Женски хор БИСЕР из Крушевца и Љубиша Боровац Боки и Дејан Живковић из Ћићевца. Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић , а видео Љубодраг Обрадовић и Славиша Паунковић. За беспрекоран тон била је задужена фирма АРТ ЕЛЕКТРО Горана Ракића из Крушевца. УЖИВАЈТЕ!

 

Издвојено

НОВЕ – Љубодраг Обрадовић – СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је основано 17. 9.2012. године, тако да је данас 17. 9. 2023. наш рођендан. У то име желим да данас свим члановима удружења и посетиоцима нашег сајта честитам 11. рођендан са пар мојих песама и пожелим још много лепих рођендана. У ту част организоваћемо и промоцију нашег јубиларног Часописа за пезију – ПоезијаСРБ број 20 која ће се одржати 19. 9.2023. године у Народном музеју Крушевац у 18:00 часова. Па изволите, придружите нам се у нашем малом слављу. Више детаља

НОВЕ

Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Настави са читањем “НОВЕ – Љубодраг Обрадовић – СРЕЋАН РОЂЕНДАН!”

Издвојено

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 20

У уторак, 19. 9. 2023. године у Народном музеју Крушевац, у 18:00 часова одржаће се промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 20. У промоцији учествују аутори који су писали у њему. Трошкове доласка и боравка у Крушевцу нисмо у могућности да обезбедимо. Биће одличне поезије и одабране музике, па Вас позивамо да дођете  и својим присуством увеличате овај наш догађај. Часопис је штампан уз помоћ Града Крушевца.



УМЕСТО УВОДА – Љ. Обрадовић

При писању уводника, обично одаберем, једну или пар рубрика у часопису и посебно их препоручим читаоцима. Овога пута издвојио сам рубрику У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО и у њој једног песника. И не треба ту ништа додавати, довољно је само рећи Перо Зубац. Такође издвајам и рубрику ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ и подсећам Вас, који редовно пратите сајт www.poezija.rs  да је песма 2022. године У КАМЕН МИ МИСО УКЛЕСАНА, песма Бранка Мијатовића песника из Шапца. И не могу, а да не поменем да је слике за насловну страну часописа овога пута урадио Првослав Пендић Пенда, песник и сликар из Крушевца.

Али не могу побећи ни од чињенице да су и остале рубрике у часопису квалитетне, и да Вам све садржаје часописа у овом 20.-том, јубиларном броју часописа ПоезијаСРБ топло препоручим.

Дакле у овом броју имамо рубрике:

·    УМЕСТО УВОДА;
·    У ОВОМ БРОЈУ ИЗДВАЈАМО;
·    ПЕСМА 2022. ГОДИНЕ:
·    ДРАМА;
·    ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВЕ;
·    ХУМОР И САТИРА;
·    ЕСЕЈИ, ПРИЧЕ, ПРИКАЗИ…;
·    НАГРАДЕ ПоезијаСРБ;
·    НОВЕ КЊИГЕ  и
·    САВРЕМЕНИ ПЕСНИЦИ.

Зато и опстаје констатација да је овај лист посебан. Ми заувек у Ваша срца уносимо лепоту поезије! Свака песма коју у часопису за поезију – ПоезијиСРБ прочитате или је објавите, оплемениће и челичити Ваше тело и душу!

Поштовани песници, ауторски хонорар за објављивање у часопису нисмо у ситуацији да платимо!  Ако сте са тим сагласни, пошаљите нам свој рад.

Наш мејл је: poezijasrb@poezija.rs

Добродошли!

Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 20”

Издвојено

ПОД ИСТИМ КРОВОМ – ПОЕЗИЈА 2. – ПоезијаСРБ


Радна верзија корица – по слици Бранка Мијатовића

ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 2.  – ЋИРИЛИЦА

Бранко Мијатовић је покренуо иницијативу за издавање заједничког зборника песама под називом ПОД ИСТИМ КРОВОМ. Ја као уредник сајта и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ сам поменуту иницијативу прихватио и ево крећемо у реализацију те идеје. Прва књига је изашла, а друга је у  рипреми. У том послу помоћи ће мени и Бранку Драгојло Јовић и Јовица Ђорђевић.

Детаљи:

  • Уредник: Бранко Мијатовић;
  • Издавач: Удружење песника Србије – Поезија СРБ;
  • Учесници: 20 песника који пишу на сајту www.poezija.rs које одабере редакција;
  • Издавање књиге финансирају сами песници, учесници у пројекту;
  • Са свим ауторима потписаћемо уговор о издавању књиге који ће садржати и цену учешћа за сваког песника;
  • Сваки песник добија 5 А5 страна у књизи за биографију, своју фотографију и песме;
  • Биографија са фотографијом може бити на једној А5 страни;
  • Књига ће имати оквирно око 110 страна А5 формата заједно са предговором уредника, издавача и чланова редакције;
  • Књигу би радили у тврдом, биндованом и прошивеном повезу, а дизајн корица би се усагласили уредник и издавач;
  • Тираж књиге је 110 примерака, по 5 за сваког од учесника, а остатак од 10 књига остаје издавачу за потребе обавезног примерка и архиву;
  • Редакција и припрема књиге за штампу: Љубодраг Обрадовић; Бранко Мијатовић, Драгојло Јовић и Јовица Ђорђевић;
  • Лектура песама – сваки аутор за своју поезију, а финална лектура  уредник књиге;
  • Можете се пријавити за учешће у овом пројекту најкасније до 15. 7.2023. године, односно до попуне планираног броја од 20 учесника.
  • Када редакција одабере учеснике пројекта о томе ће их обавестити јавно, на сајту, а тиме и све посетиоце сајта;
  • Учесници своју биографију, фотографију и поезију у дигиталној форми могу послати на један од мејлова редакције:

Мејлови редакције:

1. Уредник књиге Бранко Мијатовић: branko.mijatovic1949@gmail.com,

2. Јовица Ђорђевић: jovicad221@gmail.com

3. Драгојло Јовић: jovicdragojlo59@gmail.com

4. Љубодраг Обрадовић  (за издавача):  pesnik@poezija.rs

  • Своју биографију, фотографију и песме шаљите у једном Word документу на ћирилици најкасније до 15.7.2023. године!

После зборника поезије – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 2. уследиће идуће године зборник поезије ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 3. и тако редом…

Настави са читањем “ПОД ИСТИМ КРОВОМ – ПОЕЗИЈА 2. – ПоезијаСРБ”

Достојан живота

Када уме да укроти дубок бол,
да угуши срџбу, и попут видара
прибави мелем од заборава
и датих опроштаја.

Када је искуством платио
свој дуг разочарањима и горчинама,
ненаграђеним напорима,
не занемарујући ни заседе,
ни подлости, ни издајства.

Када човек уме да жели и воли,
и има снаге да се избави путева
мрачних, на које га наводи слепа коб.

Храбрости када има да погледа у очи
свом најгорем страху и одоли охолости
и буде једнако достојанствен
и у победи и у поразу, јер зна да пораз
исто као и победа бива лековит.

Када зна да има тренутака када је свака
одлука лоша, и уме да одабере баш ону
због које ће најмање жалити.
Док ћутке, без речи кајања, минулих дана,
испраћа поворку сенки.
Човека достојан проживе свој век.

ЗВЕКЕТИ ЛАНЦА – Душан Комазец

Ти ниси чула одјек тишине
пренутих зора, ни звекет ланца
што душу роби треном истине,
нити си чула вапај „ незнанца”

чије си снове срушила крадом,
не знајућ’ да ће у трену једном,
малена искра стазом безнадном
лед изворити у срцу чедном.

Ти ниси чула жуборе реке,
ни цвркут птица када се гнезде
у снежној ноћи, којом далеке
звезде безгласно због тебе језде.

Ти ниси чула шапат ветрова
који са собом уздахе носе,
нит’ вапај чежње у мору снова
док је бездушјем тишине „росе”.

Бесрамна ноћи слажи је! Кажи,
да су ме снежне замеле зиме,
да сам умин’о на „мртвој стражи”
где дах безгласја краде ми име!

Јер, када чује да трагом мојим
кораци неме, нестају пути,
спознаће срећна да не постојим.
Да јесен руди, да лист сам жути,..

Можда ће очи плаветне боје
што чежњом робе новог незнанца,
сву тужну прошлост да упокоје?
Минуће тада звекети ланца!

Saša Milivojev: PRESTANITE DA UBIJATE PESNIKE!

Saša Milivojev
Saša Milivojev

DIPLOMIRANI PESNIK!

Biti nezavisan pesnik u Srbiji znači biti gladan, nemati posao u rođenoj zemlji, nemati zvanično zvanje, ni status dostojan ljudskog bića, nemati zdravstveno osiguranje, staž, penziju, iako je pesništvo profesija, zanimanje, jer pesnik radi i stvara pre svega za svoj narod. Univerzitet u Beogradu da otvori poseban odsek za pesničko usavršavanje, ne kako postati kritičar, istoričar književnosti, tumač poezije ili profesor, nego kako postati pesnik. Da ne bi bilo zloupotrebe zvanja, u fakultetskoj diplomi mora da piše DIPLOMIRANI PESNIK, a ne profesor književnosti. Pesništvo je najvažnija umetnost, iznad svake druge umetnosti, iznad književnosti, literature i istorije, živi trag, dela. Pesnici bi trebalo da budu lice države i nacije, a ne da umiru od gladi. Dovoljno je da ceo svet pogleda biografije najvećih srpskih pesnika, tuga za tugom, da se Srbin postidi što je Srbin. I onda se čudimo što nas nazivaju “monstrumima” i “najgenocidnijim narodom na svetu”? Kad smo takvi prema rođenim pesnicima, kakvi smo prema drugim ljudskim bićima? Nešto lepše biografije imaju samo oni pesnici koji su bili bliski vlasti, ili diplomate, drugi su proslavljeni tek nakon strašne smrti, a nesebično su davali svoje duše, srca i živote srpskom narodu pišući na srpskom jeziku! Zapravo Srbija ni ne zaslužuje tako genijalnu poeziju kakvu ima.
.
.

СПЛИТ – Aндреја Ђ. Врањеш


СПЛИТ

Кад долазимо у Мостар касно послије подне као да улазимо ,,У ШАНТИЋЕВО ПРЕДПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ“, писао je некада давно Стеван Раичковић. У Сплит кад улазимо или када га напуштамо он радује аутентичним изразом:Он није град већ дио неба са којег се види цијели свијет“. Када житељи Гламоча, Ливна,
Босанског Грахова долазе у Сплит, обично одсједну у ексклузивном хотелу Лав, ноћ двије, довољно да оду до Бачвица, осјете море, онда се појаве на неким од познатих тргова, Пјаци обавезно која је својеврсни театар дешавања. Ако су у прилици да до дубоко у ноћ на Тргу републике остану на запаженом концерту , онда су направили себи угођај за незаборав. Ипак највећа вриједност овога града су људи, а Сплит их је одувијек имао: Мештровић, Тартаља, Вицко Крстуловић, Марулић, Борис Дворник, Јагода Буић и многи, многи други, могло би се набрајати цијели сат а да опет нисмо сигурни да ли су сви побројани. Не знам напросто некога из моје нападнуте младости да није волио овај град, били увјерени да Сплит неће бити контра Београда а и што би био мислили смо када су у времену злу дјелили исту судбину. У Сплит сам долазио и одлазио најмање четри пута годишње, пошто бих исто толико пута боравио код ђеда у Гламочу. Горштацима је овај град увијек био важан културни, трговачки , болнички и сваки други центар иза Динаре. Сјећам се имао сам пет година породично смо љетовали у Омишу, када је оца на вечеру позвао хрватски пјесник Јуре Каштелан, који је тако лијепо писао о нашој Десанки и ђацима Крагујевца побијеним у једној земљи сељака на брдовитом Балкану. Било је лијепо те медитеранске ноћи код Каштелана и било је искрено топло около срца у граду који гостима је поклањао све што је имао, до меканог сленга и пјесме далматинских клапа које су изводили слухисти, а грађани препознатљиве отворености, темпераментнoг духа уводили су нас у другачији свијет нама непознат али драг. Овдје ћете увијек осјетити призвук давне ренесансе, трубадура, серенада ослоњених на античку културу, овдје се стално велича радост, његује сензуалност али складно уметнуто у ново доба. Дука каже: ,,ЧОВЈЕК ЈЕ ДО ПАРИЗА ЈЕДНО А ОД ПАРИЗА ДРУГО.“; исто би се могло рећи за Сплит. Додао бих само човјек је од Сплита господственији за лакоћу вјеровања у непролазно лијепо. Тако је било некада. У овом каменитом поднебљу тешко је рећи шта је овдије мјера, шта су границе, сваки доживљај је засебан и посебан. И НИГДЈЕ ТУГЕ ЗА ПРОЛАЗНОШЋУ.

Настави са читањем “СПЛИТ – Aндреја Ђ. Врањеш”

МОРАВСКИ РАЈ

МОРАВСКИ РАЈ

Док Морава тихо шуми,
и уз њу се поља злате,
моје очи с уживањем,
те чаробне слике прате.

Док ријеке и потоци,
ка Морави хитро теку,
са предивним аријама,
жуборећи праве јеку.

Свуд` се плодне њиве шире,
и ливаде процвјетале,
а на њима пјесма ори,
уз чаробни звук свирале.

С об`е стране од Мораве,
питома се брда дижу,
у њиховим њедрима се,
ко бисери села нижу.

Слушајући пој славуја,
и чудесни зов природе,
на душу ми мелем пада,
а чула ме у рај воде.

Свемогућем Творцу хвала,
што је има` пуно дара,
и што бјеше шире руке,
Поморавље, кад је ствара`.

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

Село Корман, јул 2018 љета Господњег

ПРОЛАЗНИ СМО

Пролазни смо,
као киша, као ветар,
као песма што оде у етар,
полени ветром понети,
одасвуд, са свих страна донети,
па расути, па бачени, тлачени,
поражени, смрвљени, стрпљени,
ућуткани, у ништа послати,
да престану, да нестану,
легну и остану, ту за свагда,
а драга би била и магла и кише,
само да не брише, само да не једе,
и све ове беде, биле би драге,
да није влаге, да није буђи,
ђаво отвара врата, каже,
слободно уђи, сада си у својој кући,
не брини, ништа ти сметати неће,
ништа мање ни веће,
од ове таме, од ове језе,
јесте без везе, ал’ сад си ту,
у свом вечном сну.
Пролазни смо.

КАДА

КАДА

Питам се, када ће умрети нада,
када, зашто не одмах, сада;
када ме увек у магле одвуче,
од силне чежње срце пуче.

Времена самотног прође доста,
колико га још оваквог оста;
не жалим за њим, већ за свим,
тренуцима сјајним, очима тим.

Када ће престати све, даве ме,
у празној соби сенке сабласне;
прилазе, умом пролазе, не одлазе,
гласом твојим говоре, тихо роморе.

Сети се, како нам било је пре,
кад волела сам само тебе, друге не;
сећам се, то заборавити не могу,
да врати време молим се Богу.

Када, више не могу чекати,
низ празан пут тужно гледати;
дођи њиме, њиме си отишла,
до сад си можда цео свет обишла?

PČELA

U oku je tvome mesec osmeh skrio,
na dlanu mi pčela nežno gnezdo svila;
poverovah pčeli, naivan sam bio,
pod plaštom lepote žaoku je krila.

Lagala me lepo, reče da bi htela,
toplinom mog srca da ugreje krila;
oko mene vešto zlu je mrežu plela,
svojim slatkim medom me je prevarila.

Žaokom mi snažno iskasapi grudi,
otrovima teškim zatrova mi telo;
da se nikad dobro u me ne probudi,
da razum ne pamti šta je srce htelo.

Dok mi gusti korov humku obavija,
na maleni cvetak ti mi nežno sleti;
neka na tren oko opet ti zasija,
na predivni mesec da me pčelo seti.

autor
Jovica N. Đorđević