Издвојено

Промоција романа Наде Милосављевић Кети “ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ”

У Белој Сали КЦК у организацији Културног центра Крушевац, одржана је 24.9.2026. године промоција књиге Наде Милосваљевић Кети ” ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ”. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На одлично организованој промоцији у име издавача књиге говорили су председник удружења Милосав Ђукић Ђука и уредник издавачке делатности удружења Љубодраг Обрадовић. О књизи је говорио рецензент проф. др. Миливоје Р. Јовановић. Програм је осмислила и водила ЈеленаЂорђевић. За музички тренутак био је задужен професор виолине Стефан Јовановић. За техничку реализацију програма био је задужен Марко Вишњић, а за фотографије Веркан Гвозденовић и Ђурђија Обрадовић. Видео промоције снимили су Салвиша Паунковић и Љубодраг Обрадовић.

Нада Милосављевић Кети – Милосав Ђукић Ђука

Тамо где је рођена, ценио се рад и квалитет у вери и понашању. Она је у свет понела ове породичне вредности и смело корачала у живот. Ево је данас на пиједесталу књижевног стваралаштва, једнако успешна   као у животу. Породица је увек уз њу и боље подршке нема.

Уз њу је и наше Удружење Песника Србије – ПоезијаСРБ, које ће овај роман   „ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ“ предложити за НИН-овунаграду 2026. Читајући „ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ“, одлагао сам ручак, не би ли што пре стигао догађаје, уживао сам у успеху једног Србина, главног јунака и пролио по коју сузу радосницу. Прочитајте и ви и станите у ред за поштовање. Надо честитам !

  24.09.2026.  Милосав Ђукић Ђука

Љубодраг Обрадовић  – Увек је добро бити издавач добрих књига

Поштовани пријатељи писане речи!

Као уреднику издавачке делатности Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, баш ми је драго што сам у прилици да кажем неколико реченица о Нади Милосављевић Кети, ауторки овог романа, а чланици Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Ми смо поносни на Наду и њена два романа: „ПЛОД“ и „ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ“ чији смо ми, као удружење, издавачи. Ја сам приликом промоције њеног првог романа „ПЛОД“ рекао: Увек је добро бити издавач добрих књига!

И остајем при томе. Заиста је добро бити издавач добрих књига. Нада за свој роман „ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ“ каже да он „није само плод маште, већ и апел млађим генерацијама да чувају породичну традицију, блискост и моралне вредности које су у модерном добу почеле да бледе“.

Још ако Нада Милосављевић Кети добије НИН-ову награду за свој други роман, а намеравамо да је предложимо, (што је председник удружења већ рекао) ако и кад објаве конкурс, то ће бити и добра реклама за наше удружење. Наравно ми ту нећемо имати никакве заслуге ни посебан напор – све заслуге и велики труд да напише овако добар роман, припадају искључиво Нади.

И ево још само пар реченица о Нади. Нада поред романа пише и једнако добру поезију за коју је већ добијала награде и признања. Навешћу једну од тих награда „КОНДИР ГОСПОЂЕ ЈЕЛИЦЕ“ – на манифестицији ДУША ТРОМОРАВЉА 2025. године у Ћићевцу. Надине песме су и искомпоноване и могу се чути и у аудио верзији… Мало ли је?

Да! Увек је добро бити издавач добрих књига. И зато у том стилу, за Наду уместо цвећа, мој мали поклон пар стихова из моје песме „ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР“

Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
У збиљи снови изгоре

Добро је пронаћи “НАДУ”
И излаз кад је густо
Надања сад нам краду
А без илузија све је пусто…

Љубодраг Обрадовић

ЛИЧНО КАО ОПШТЕ – Миливоје Р. Јовановић

Нада Милосављевић излази пред читалачку публику својим другим романом ,,Дукат са женским ликом“, кога је у тематском смислу тешко одредити пошто ова проза инкорпорира најразличитије садржаје од историјских, социјалних, љубавних до мистичних и детективских.

Уосталом роман као жанр нема никаква тематска ограничења, јер свака тема, односно сваки садржај и свака емпирија могу бити стварност модерног романа.

Знајући за те особине савременог романа, отвореног за све изразе аутора, за све његове потребе и све рукавце његове маште, чак до највулгарнијих, Нада Милосављевић се определила за овакав мозаичан садржај који у основи има љубав између мушкарца и жене, љубав коју кроз неколико генерација рађају и руше социјални, сталешки, историјски, социолошки и материјални разлози.

Иако значајно кокетира са историјским личностима и историјским догађајима као што су цар Франц Јозеф, царица Елизабета, први светски рат, Крф и Плава гробница овај роман није историјски, он је исторични, а то значи да ауторка не поштује карактеристике жанра ра историјског романа већ укључује и другачије жанровске особине што ово приповедање чини историчном романескном прозом.

Настави са читањем “Промоција романа Наде Милосављевић Кети “ЗЛАТНИК СА ЖЕНСКИМ ЛИКОМ””

Издвојено

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ 23.9.2026. у 18:00

У Белој сали КЦК у Крушевцу, 23.9.2026. године одржана су ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ за септембар. У оквиру сусретања, у првом делу – представили смо књигу Милосава Ђукића Ђуке “КЛАВИР ОД ПАПИРА”. У другом делу сусретања своју поезију казивали су песници чланови удружења и њихови гости. Наравно био је и музички тренутак када су наступили Иван Ђукић Ђука и Тамара Ристић. Први део програма водила је Даница Гвозденовић, а други Милосав Ђукић Ђука. О књизи су говорили Љубодраг Обрадовић и професор српског језика и књижевности Александра Живадиновић… Поезију из књиге КЛАВИР ОД ПАПИРА говорила је Нада Гајић. Фотографију “КУД ПЛОВИ ОВАЈ БРОД”; Првослав Пендић Пенда поклонио  је Милосаву Ђукићу Ђуки. Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић… Видео је снимио  Љубодраг Обрадовић

У дргом делу поетског програма своју поезију и друге књижевне радове говорили су песници:Тамара Ристић, Љиљана Тамбурић, Љубиша Живојиновић, Слађана Бундало, Вера Шабаић, Сандра Јовановић, Александар Миладиновић, Снежана Попповић, Миленка Весић, Нада Милосављевић Кети, Олга Раденковић, Љубодраг Обрадовић, Лидија Бјелица, Стефан Кнежевић, Звездана Минић, Милош Ристић, Драгослав Мирковић и Милосав Ђукић Ђука.

Рецензија Љубодраг Обрадовић  – КЛАВИР ОД ПАПИРА, Племените поетске нити које повезују сутон, папирни клавир, моравске таласе и црни шешир у поезији Милосава Ђукића Ђуке…

Пред нама је осма књига аутора Милосава Ђукића из Крушевца КЛАВИР ОД ПАПИРА. Она није само збирка песама, већ истински споменик једној животној доследности – подсетник да се највеће истине не налазе у далеким световима, већ у топлом длану завичаја и песми која, попут Мораве, никада не престаје да тече.
Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ 23.9.2026. у 18:00”

Издвојено

НАШЕ ПЕСМЕ КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ

Многи стихови наших песника одлично звуче и кад се од њих искомпонује музика… Зато сам одлучио да пре свега своју поезију, а затим и поезију наших чланова који деле моје мишљење искомпонујем и дако јој дам нову звучну димензију… Уживајте у одличној поезији оплемењеној музиком!  (Овде су и неке песме које су постављене на YouTube па их можете погледати у уверити се да су и њихови аутори креативни у изради видео снимака).

/Љубодраг Обрадовић/

Последња песма у мојој првој књизи “ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ” била је песма “НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ”. За њу је карактеристично да је далеке  2005. године као прва понела признање ПЕСМА ГОДИНЕ на сајту www.poezijascg.com  Погледајте је и преслушајте у две верзије:

на српском језику у модерној СИРТАКИ варијанти, Настави са читањем “НАШЕ ПЕСМЕ КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ”

Издвојено

СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА

ЛАЖНИ СВЕТИОНИК – Далибор ШкорићLažni svetionik - Noseći zidovi knjiga - Dalibor Škorić

Испловили смо из луке Кардиф у Велсу, четвртог фебруара, Лета Господњег 1795. на броду „Abercrombie“, боје црног вина, са белим једрима пуним леденог ветра. Дан беше ведар, испратило нас је јато галебова који су дуго кликтали изнад највишег јарбола. Наш капетан Блејк, са титулом ерла, некад заповедник војних бродова, тврд човек, старог кова, стајао је … Настави са читањем “СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА”

ОТРГНУТА-Здравка Пап

Отргнута животом,
одсечена од света,
оглодана до кости-
задојена страхом.

Лутам бескорисна,
неприхваћена, тужна,
уклета, простодушна-
тражим истину.Правду.

Преварена лажима,
награђена неправдом
згажена под земљу-
да никад не прогледам.

Отргнута од себе
и свега што волим,
сама,потцењена-
ни у речи да постојим.

И више не знам
да ли сам постојала.

НЕ РАЗУМЕМ – КОЗИЋ САША

 

Ne razumem, a nije moje da razumem.

 

Moje je da pišem.

 

Svaka pesma je pesma. Onakva je kakvom ju je pesnik razumeo i napisao kako je hteo.

 

Ostalo nije bitno.

 

Važna je poenta pesme. Treba je razumeti.

 

Zato pesmu ne treba kažnjavati ako je ne shvataš.

 

Shvatićeš je kada nebo odluči da je razumeš.

 

Kada te njena svetlost obasja, sve postaje jasno.

 

Nebeski putevi se otvaraju.

 

Pesma počinje da živi.

 

Sve dok je Muze Euterpa i Kaliope budu htele.

 

ГОТОВО – КРАЈ ПРИЧЕ

ЖИВИМО ЗАЈЕДНО – КОЗИЋ САША

 

Све што сада живим,

преживљавам.

 

Покушавам да запишем,

барем се трудим.

 

Мада се понекада питам

чему све то,

коме то треба.

 

Не пијем.

Не пушим.

Кола не возим.

Жене више не јурим.

 

Ћутим,

пишем.

 

Да ли ја то покушавам

да убијам време

или оно убија мене?

 

Не знам.

 

Живимо заједно.

 

Нема свађе,

а ни препирке.

 

Једно другом

не мешамо се у живот.

 

Поштујемо се.

 

Не идем више на терасу.

Жена ми забранила,

да не бих пао.

 

Свашта…

 

Мислим,

нисам баш

толико луд.

 

Зато ћутим.

Боље ми је.

 

Нећу да се свађам.

 

А време ми

тече,

пролази,

 

несвесно,

а свесно

свога постојања

Задатак-Здравка Пап

Умор ми виси са рамена
као мокар капут,
хладан и тежак,
што не да кожи да дише.

Вучем га кроз дан
као туђу сенку
што се лепи за пете
и не уме да оде.

У мени, разливено небо,
облаци без пута,
и једна птица без крила
што лети без циља.

Мисли ми капљу
низ зидове тишине,
као вода која тражи,
пукотину да побегне.

А негде, испод свега
испод тог тешког умора,
жар се још не гаси
тек да ме посети
да нисам умор
већ Задатак.

ГУБИМ СЕ- КОЗИЋ САША

 

Губим се

у шумама прошлости,

 

као да тражим распукле

делове моје страсти,

изгубљене или бачене

у прашину сурове историје

наших смешних живота,

препуних глупости.

 

Раскалашни покрети

наше тренутне стварности

патe,

затворени у кутију прошлости.

 

Ја јуришам,

тражим излаз

у неке боље ситуације,

настале у мојим мислима,

боје неба.

 

Плачем,

силујем стварност,

тражим помоћ од Бога.

 

Бежим у сутра,

иако знам

да ће бити тешко

одбацити окове старих навика,

 

Бојим се,

изгубићу себе

Навиклог на…..

U srcu Alhambre- Snežana Popović

U srcu Alhambre

U srcu Alhambre,                                                                                           
gde sunce zlatom zlati.
dok zvezde na nebu tkaju
mapu zlatnih niti.
Od lepote vrtova njenih
oči site, srce će mi stati.

Kad sunce zarumeni
nad obalom Malage,
gde zlatni pesak sja,
talasi mi šapću priču
o flamenco igri i gitari
što zvukom srce osvaja.

Granada spava,
dok Alhambra bdije.
Njene kule crvene,
s mesečinom plešu.
U srcu Andaluzije,
večnost se krije.

Španiju i more njeno
vazda nosim u sebi,
tamo je srce
koje nikada ne stari,
već živi u radosti
i ritmu kastanjeta.

Svaka kap u sebi nosi
ukus gorke narandže
miris ruže i sneno šaptanje
što srce mi dotače.
Alhambra piše o fontanama priče,
Beše to davno carevanje.

Snežana Popović

Bitange iz nacionalne čitanke

Od drevnog Egipta, Grčke, Rima,
sujeta vladarska osta ista,
večni trag da ostave za njima,
piramide, Partenon il’ bista.

Danas nije bitan samo kamen,
novo vreme i tehnologije,
kroz učionice trajni znamen,
da se vrti s točkom istorije.

Balkanskom raspadu nema kraja,
dok živi mit Titove države,
svak’ svoju istoriju prekraja,
po svecu se i tropari prave.

Sa mikro istorijske distance,
emeritusi uz sumnjiv moral,
na “tih predlog” najviše instance,
smisliše “čitanku nacional”.

Nasleđe za decu sa Balkana,
čvrsto formirano ko plastelin,
različito vidi svaka strana,
ko je kome kad bio vlastelin.

Istoriju pišu “pobednici”,
kroz sujetu interese štite,
istine i znanja pogrebnici,
“historia est magistra vitae”.

T R A G

Kada tuga prhne, iskaplje iz oka
pa se spomen slije niz usahlo lice
ureže se rana teška i duboka
što me kao mačem seče nemilice

Kad se noć nad dušom prepisti tišini
i poslednja zvezda za oblakom sine
čujem stari korak negde u daljini
čekam da mi prošlost kraj pendžera mine

Da se nežno spusti na uzglavlje meko
kao tiha sena što mi dušu prati
da na srce sleti što beše daleko
da te u moj život samo na tren vrati

Dok se jutro rađa iza crnih gora
i poslednji sanak u tišini mine
još ću dugo slušat’ šapat starih zora
da mi tvoje ime dođe iz daljine.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
19.09.2026g.