Издвојено

Промоција књиге ЗАПИС Љубодрага Обрадовића – аудио

У организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. 15.5.2024. године у 15:00 часова у Биоскопу Крушeвац одржана је промоције моје девете књиге „ЗАПИС“. Скоро цео садржај промоције: рецензије, аудио песме и песме из књиге чућете по реду како су изведене… Моје песме казују моји сарадници, пријатељи и чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. /Љубодраг Обрадовић/

Настави са читањем “Промоција књиге ЗАПИС Љубодрага Обрадовића – аудио”

Издвојено

ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 3. – ПоезијаСРБ

 

ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 3.
– ЋИРИЛИЦА

Бранко Мијатовић је покренуо иницијативу за издавање заједничког зборника песама под називом ПОД ИСТИМ КРОВОМ. Ја као уредник сајта сам поменуту иницијативу прихватио, а иницијативу је  прихватио и председник Удружења песника Србије Милосав Ђукић Ђука и ево крећемо у наставак  реализације те идеје. Прва књига је изашла, друга књига је изашла, а ова трећа је у припреми. У том послу помоћи ће мени  и Бранку и нови председник Удружења песника Србије – Поезија СРБ Милосов Ђукић Ђука, Драгојло Јовић, Љубиша Ж. Војиновић – Мајсторовски и Јовица Ђорђевић.

Детаљи:

  • Уредник: Бранко Мијатовић;
  • Издавач: Удружење песника Србије – Поезија СРБ;
  • Учесници: 30 песника који пишу на сајту www.poezija.rs које одабере редакција;
  • Издавање књиге финансирају сами песници, учесници у пројекту;
  • Са свим ауторима потписаћемо уговор о издавању књиге који ће садржати и цену учешћа за сваког песника;
  • Сваки песник добија 5 А5 страна у књизи за биографију, своју фотографију и песме;
  • Биографија са фотографијом може бити на једној А5 страни;
  • Књига ће имати оквирно око 170 страна А5 формата заједно са предговором
    уредника, издавача и чланова редакције;
  • Књигу би радили у тврдом, биндованом и прошивеном повезу, а дизајн корица би се усагласили уредник и издавач;
  • Тираж књиге је 170 примерака, по 5 за сваког од учесника, а остатак од 20
    књига остаје издавачу за потребе обавезног примерка и архиву и ;
  • Редакција и припрема књиге за штампу: Љубодраг Обрадовић; Бранко Мијатовић, Милосав Ђукић Ђука, Драгојло Јовић, Љубиша Ж. Војиновић – Мајсторовски и Јовица Ђорђевић;
  • Лектура песама – сваки аутор за своју поезију, а финална лектура  уредник књиге;
  • Можете се пријавити за учешће у овом пројекту најкасније до 15. 7.2024. године, односно до попуне планираног броја од 20 учесника.
  • Када редакција одабере учеснике пројекта о томе ће их обавестити јавно, на сајту, а тиме и све посетиоце сајта;
  • Учесници своју  биографију, фотографију и поезију у дигиталној форми могу
    послати на један од мејлова редакције: Настави са читањем “ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 3. – ПоезијаСРБ”

I PESNICI PLAČU

I PESNICI PLAČU

Zabluda šalje još nemirnih snova,
uzaludno srce ljubav u se čuva;
sve je manje radosti, sve više je bola,
na svaku se misao i zla nit dopuza.

Vreme staro zlo pamtilo!
Vuče teret i prkosi,
uzalud je srce čilo,
život svoje pute kroji.

I pesnici plaču, reč opelo drži
i pesnici dušu zaviju u stih,
cvetovi u cvatu napoje se krvi,
čuješ po tom zvuku i jecaj i krik.

Sve gorčine sveta
skupi duša jadna,
zavije to malo ljubavi u crno;
za radost i sreću već danima gladna,
komad za komadom istroši se zrno.

I pesnici plaču stihom suzu puste,
zacvile ko pas usamljen na kiši,
misli potopljene od večite žudnje
morem čežnje postanu popucale hridi.

Pesnička je suza stopljena sa rimom,
sanjive su oči tugom oblivene,
lutalica večna sa snažnom lavinom
osećanja toči direktno iz vene.

I pesnici plaču suza im je stih.

AUTOR; Vesna Jakovljevic ©️®️

KIŠA – Ivo Torbica

Tamni oblaci nada mnom,
Kao nebeski brodovi,
Sporo plove.

Teški su, prepuni vode,
Kao što je moja duša ispunjena
Ništavilom, gnevom i gorčinom.

Samo jedna kap,
Što se, najednom, na licu mom stvori,
Nije od sitne i hladne kiše,
Koja po meni kreće da pada.

Al’ za časak, ona će je sprati;
Vetar će je obrisati u trenu!

Pamtićemo je dugo,
Samo kiša i ja,
Koja muku i ćutanje moje razume,

I utehu,
Kao jedini prijatelj,

U korovu od života, pruža.

TEATAR ČUDA

Sećanja naša tirani, stalno se vraćaju, muče,
ne budi rob prošlosti, već živi u svetome trenu;
ono što nazivamo sutra, već je zapravo juče,
prvi jutarnji petli u stvarnost će tebe da prenu.

Ne, neću te večno voleti, jer ni ja večan nisam,
pa moj tren kad prođe, trulež će, zemlju, tada u ćivot;
onaj mali deo večnosti, kad dobro znadoh s kim sam,
voleću tebe dok traje to što nazivamo život.

Oni koje volimo zadaju baš najviše boli,
ljubav umire bolno, od izdaje, slepoće, jada;
da li je pesnik mazohist kad samo zna da voli,

najteže mre od samoće u kojoj predugo strada.
Na pozornici se digne zavesa pa krene drama,
Život? Čudan teatar: prvo drama… zavesa… tama.

LAZAREVA KRUNA – Ljiljana Tamburić

LAZAREVA KRUNA

Ima više od dva veka, kad obiše Turci rezu
na vratima Ljubostinje, te ukraše krunu knezu.
Od tog trena, zvona crkve, ko da mole sa zvonare,
prosipaju tužne zvuke, kroz raskošne četinare.

Ravanica nebu stremi, prema Bogu krst svoj pruža,
da svečani put pripremi, da ga pospe cvećem ruža;
Da što bliže nebu bude kupola joj Vaznesenja,
da se anđeli probude i otvore vrata njena.

Da Bog dušu Lazarevu, uspavanom telu vrati,
pa da tako oboženog, na spasenja put isprati.
U kneževim rukama će mesto mača krst staviti,
ovog puta neće Lazar, svoje ruke krvaviti.

A usnuli car nas zove, da palimo sveće žute,
da molitve krenu nove i osvetle, njemu, pute,
jer Lazar će jednog dana, u pohode nove poći;
Nema njemu ovde sana, smiriti se neće moći…

…Dok na glavu, koja leži, pored tela miomirna,
bez raspada i truleži, što miriše kao smirna,
krunu carsku ne povrati iz Stambola sa Bosfora,
pa da usput opet svrati, tamo gde se svratit mora.

Metohijom kada Lazar, s krunom svojom zakorači,
videće tad srpski glavar, kako beže osvajači.
Jer Srbija nije cela, obezglavljena j’ i ona,
nema njojzi Vaznesenja, dok je steže zla Sotona.

Pa Kosovo, srpsku glavu, sastaviće s telom njenim,
vratiti joj staru slavu, da ponovo svet je ceni.
Krunu carsku postaviće, na sred polja kosovskoga,
i Svevišnjeg zamoliće, za spasenje srpskog roda.

Kruna čeka na istoku, u turskome kazamatu,
dok Morava u svom toku, skuplja vodu čudnovatu
da njom leči srpsku muku i nameru ovu zlati;
Da osvešta onu ruku što će krunu da nam vrati.

Ljiljana Tamburić

PESMO MOJA

Pesmo moja ko li mi te ruži
ko ti lomi nežne krhke rime
ko se mržnjom tako podlo služi
pa ti kalja sveto milo ime

Ko se pesmo tebi mučki sveti
zašto ne da da ti lice sine
dal iz straha što ne sme da leti
da dotakne nebeske visine

Ko se plaši nežnog ptičjeg poja
zašto mučki pupoljak ti gnječe
Kome smeta melodija tvoja
pa ne daje stihu da poteče

Pesmo moja zbog laži ne brini
nek ti duša na oblake sleti
pa se tiho u visine vini
gde ni zlotvor ne može da leti.

autor
Jovica N. Đorđević

УМЕШ ЛИ ТИ-Здравка Пап

Умеш ли ти
Казнити свој его
И посрамити самог себе

Умеш ли ти
Да грлиш и љубиш
Погледом без речи

Умеш ли ти
Својим искреношћу
Саградити лепоту и срећу

Умеш ли ти
Отворити срце и душу
И посадити цвет помирења

Умеш ли ти
Горети и сијати
И никад не потамнити..!?

Срећа -Здравка Пап

Хоћу да певам
радост душу грли
пршти на све стране
срећа ме из сна буди
не дам да те грле
не дам твоје усне
слађе су од меда
грлићу те пољупцима
помози ми Боже
од велике среће
срце да не пукне..!

ЧУДНО – Андреја Ђ. Врањеш


ЧУДНО

Кад пишем песму,
као да у мору гасим свећу,
буде ми помало тешко,
уплашим се каква ће  песма бити,
кaкав ће имати стид?

Настави са читањем “ЧУДНО – Андреја Ђ. Врањеш”

НАЦРТ ЗА ПОРТРЕТ ПЕСМЕ – Снежана Печујлија

 

КО САМ ЈА

Оно што мислим о себи
заправо нисам.
Оно што други мисле о мени
заправо сигурно нисам.
И, ко сам заправо ја?

© Снежана Печујлија

ПЕСМА МОЈЕ ДУШЕ

Нико нека не пева ову песму.
Њу да отпева зна само моја Душа!
Ово је песма и вапај Душе моје
Коју ћу отпевати свима!
Нека се ори васељеном целом,
Слушајте песму у којој плаче Душа моја,
Нека се ори до Неба,
Ово је песма и вапај Душе моје коју певам свима.
Нека се ори до Неба
И нико да не пева ову песму,
Њу зна отпевати само моја Душа.

© Снежана Печујлија
Настави са читањем “НАЦРТ ЗА ПОРТРЕТ ПЕСМЕ – Снежана Печујлија”