Издвојено

СВЕТИ САВА – Јована Марковић

СВЕТИ САВА

Чуј ме, Христе Боже! Ја, твоја слушкиња патим
и на рубу пропасти одавно се клатим.
Зло ми Свето одузе! Зло ми боли даде!
Чуј ме, Христе Боже! Пружи трачак наде!

О, где ли си нестао, Анђеле Чувару?
На леђима терет поста искушење
-срце поднет’ неће. Тражим искупљење.
О, где ли си нестао, Боже, господару?

И у тмини себе, где дуго ме нема
остала је нада да ће бити боље,
остала је нада и ова поема…
Чуј ме, Христе Боже! Имај миле воље.

Немој ме се одрећи, немо сузе зборе
и икона заплака.Погледах ка горе.
Тада видех светлост што донесе мира,
што отера демоне и осећај хира.

Та икона Свеца као да ће рећи,
као да ће прозборити и савете дати,
„Буди мудра, дете, ти мила си срећи,
твоја душа нема због чега да пати!“

У чуду сам, станем. Да л’ сан је ил’ јава?
Прекрстим се, помолим, беше Свети Сава.
Па полако, венама, проструји ми вера,
нови живот започе, моја нова ера!

Дух поново оживе – прођох васкрсење,
Свети Сава од тад’ значи ми спасење!

Настави са читањем “СВЕТИ САВА – Јована Марковић”

Издвојено

Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић

ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА

Сви по некада добијемо инспирацију.
Дође време када нам се пише.
Тако се и рађају све наше песме.
Неке мало боље, неке мало више.

Свима се по некад јави клик у глави.
Кад добије жељу да почне да ствара.
Па и ако песма није тако добра.
То не треба никада да те разочара.

Свака песма има свога читаоца.
Једноме се једна свиђа, другом нека друга.
Омиљена песма некоме је лоша.
Немој да те зато обузима туга.

Моје песме настају у првом трамвају.
Тад добијем жељу да најлепше пишем.
Нека одмах засија у светлости дана.
Неке се не роде јер их одмах бришем.

У трамвају путници док по мало дремају.
Мени се у глави идеје родиле.
Оловку у руке па све брже пишем.
Песме из трамваја тако су настале.

© Јасмина Димитријевић

ЗАЈЕДНО

Са нама кроз дане
Са нама кроз ноћи
Делимо осмех људима
Јер једном ће и то проћи.

Кроз тугу и смех
Сузе и срећу
Не остављамо нашу
Породицу највећу.

Јер сви смо ми људи
Води нас срце јунака
А имамо породице
Које се боје мрака.

Уместо светла
Свећа тиња
У загрљају свом
Мама држи ћерку и сина.

Не брините децо
Постоје добри људи
Све док су уз нас
Наша нада се не губи.

С љубављу и вером
Молим све вас
Помозимо овим људима
Јер они верују у нас.

© Даница Димитријевић-Петровић


Трамвај жеља поетске душе илити ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА
– Љубодраг Обрадовић


Како настају песме? Омиљено питање свих новинара, кад узимају интервју од песника, било да је познат, било да је тек закорачио на сањани пут славе, је: Кад пишете песме? Које је доба дана или ноћи, најбоље за Вас? И на ком месту пишете најбоље песме? Настави са читањем “Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић”
Издвојено

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2021. – Књижевни конкурс

Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна (14. фебруар), Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац расписују:

13. РЕДОВНИ ( Први виртуелни конкурс)
међународни литерарно-ликовни конкурс за 2021. годину на тему:

“ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА”

Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2021. – Књижевни конкурс”

Издвојено

PONEKAD, SAMO PONEKAD – Milovan Petrović

Ponekad postanem pesma što tugu u sebi nosi jesen u proleće rano sa prvim injem u kosi.

Ponekad postanem pesma
što tugu u sebi nosi
jesen u proleće rano
sa prvim injem u kosi.

Настави са читањем “PONEKAD, SAMO PONEKAD – Milovan Petrović”

ZIMSKI SNJEŽNI DANI – Željko Perović

Prvi zimski i snježni dani u mene promjene unesu, tijelo mi pahuljama raznježe i obraduju, na djetinjstvo podsjete i srce raskucaju da požili toplinu zagrljaja, sa ljubavi da se do proljeća grije!
Ko zna da voli on ljubav nosi u sebi i ljepotu vidi u svemu oko sebe! ŽeSP

ZIMSKI SNJEŽNI DANI

Zimski dugi
I hladni dani
Trebaju
Rame
Trebaju
Ruka milovanje
Trebaju
Poljupce sočne
Da ljubav ohrabre

Da prigrle
Hladne zimske dane
Da srce utople
I poglede
Na bjelinu
Sviknu

Trebaju
Ljubav pravu
Koja će riječ svaku
U cvjetak obojiti
I pričom dočarati
Ljepotna zelena
I cvjetna polja!

ŽeSP

Zaista, ptice

-dobrodošle ptice na moj
dlan od ovasa i riže.
U maglama popijenih reči,
razvučen i nizak vaš poj –
do mene krhko i utešno stiže;

Razlama se senka vas
i vaših krila u meni,
zbog jutra i vetra,
što ljulja misao i vlas –
kako dan sve više rumeni, rumeni . . .

Srećno vam bilo! – ali ja
ne mogu vam usne pružiti.
Zbog ovog grada i njegove memle,
budite moje pesme galija
i Bogovi će se s vama družiti.

СВЕТОСАВЉЕ-Душан Комазец

Свети Саво српско чедо

кренуо је путем Христа.

Где год крену, где застаде,

све позлати, све заблиста.

 

Решио се Растко трона

и земаљске бедне славе.

Више воли јеку звона

него круну поврх главе.

 

Лечио је боне људе

и учио српску децу

да нам царство вечно буде.

Хвала њему, хвала свецу.

 

На Врачару Синан паша

спали мошти Светог Саве,

да утихне вера наша,

ал’ још јаче Срби славе.

 

Столећа су прохујала

у голготи српског рода,

ал’ моћници нису знали:

Светосавље је слобода!

 

Privid i čekanje

Gordi je kamen od reči nad nama,
čeka te tama u znaku svom;
U lepoti koja čami sama.
U ljubavi koja nema dom.

Pričekaj na sreću u noći,
kad zvezde spevaju stih o nama;
Možda ćeš sam, iz pepela doći
na kočijama bez srama!

Kao oluja, nek zaori se smrt!
Što crnim slovom obeleži nas,
ne pružaj ruke u daleki vrt,
jer pod cvećem leži spas.

Zaćuti o nadi na velikom tronu;
Možda Bogovi daju nam znak.
Kad sva čekanja i poljubci klonu,
reči će biti svetlost za mrak . . .

M E Ć A V A – Željko Perović

Pjesma je napisna u vremenu moje rane mladosti, dok sam slušao starije od sebe i njihove bolne ljubavne priče, shvatio sam da oni koji traže istinu u ljubavi često završe u ljubavnoj mećavi!
Istina je bodljikava kupina, nekome slatka, a nekome bolna! ŽeSP

M E Ć A V A

Koračam po ledu istine tvoje
Oko mene rulja povici parole
Mi nećemo dalje ovdje nam je bolje
Makar pili čaja iz ledene šolje

Kočijašu za me upregni saone
Kad konji pojure nek praporci zazvone
Vozit ćeš me tamo amo snjeg se topi
Ja ti nudim piće ako želiš popi

Ajd sad kreni popusti dizgine
Nek projure brda i doline
Šibni jače pa oni su stali
Vidiš da smo na okuci sami

Krš se začu pomjeri se stjena
Sve crveno bjelo vieše nema
Nek i dalje piju čaj iz šolje
Svima njima bit će tako bolje!

ŽeSP

НОВИ ДАН, ДАН ПАТЊЕ

        НОВИ ДАН, ДАН ПАТЊЕ

Вечерње небо тамном плавети се своди…

звезда по звезда се пали… сазвежђа цела

Даница и Месец у трену заблисташе.

Само у оку мом, изгледа.

И већ корачам миришљавом, цветном ливадом:

расплићем уплетене, угрљене цветове.

Зазујале пчеле, зашаренили лептири, просуо мирис…

рај се спустио и полегао по Божјој земљи.

Опише ме мирис и лепота, нека Божја снага

и у том заносу потрчах пољем испуњен моћи:

оном уплетеном, угрљеном цвећу падаше латице

и све: пчеле, лептири, бубе утихнуше… мук.

Раширених руку винух се у плавет неба

до Сунца, чини ми се, за јатом распеваних птица.

Понесен лепотом и песмом, прилегох на облак

да сакупим снагу за још веће висине, далеки пут…

Зрак јутарњег Сунца роди Нови дан, дан патње:

погледах у ноге: безосећајне, немоћне… мртве ноге.

Кроз зрак излазећег Сунца заискри крупна суза…

паде у прашину, с е што је душа претвори се у блато…

Дуле Пауновић                                                           Мајданпек                                                                                                           25. јануара 2021.год

Moj Prijatelj Lisko – Željko Perović

Ovu sam pjesmu pisao sa posebnom ljubavi, ljubavi koja se može samo osjetiti  druženjem sa kućnim ljubimcem. To je ljubav koja srce raskuca sedam puta brže od svih ostalih ljubavi. Meni kao čovjeku i piscu ove pjesme teško je koristiti bilo koju drugu riječ sem ljubimac!

Lisko je rađanjem sa sobom unjeo ljubav u naš dom, a šeretskim je pogledom plijenio sve oko sebe!
Ko zna da voli on nosi ljubav u sebi i ljepotu vidi u svemu oko sebe! ŽeSP

MOJ PRIJSTELJ LISKO

Moje se sunce
Nebom pokrilo
Veliko srce
U sićušno se tijelo
UGNJEZDILO

Za jednu godinu sedam godina je
DAO

Vragolasto gleda
Samo što ne pita
Zašto
Si suze
Umjesto mene
POZVAO

Za jednu godinu sedam godina je
DAO

Sada znam
Što znao nisam
Za ljubav moju
Ljubav je umnoženo
VRAĆAO

Za jednu godinu sedam godina je
DAO

I eto spusti se tuga
Da plačem za druga
A nikada dosta
I uvijek je malo
Kada bi moglo
LISKO

I ja bih sedam godina za tvoju godinu
DAO!

ŽeSP

Crno i sve – Miloje Đorđić

Pesmo ne škrgući zubima!
Ne budimo na ljubavi škrti;
Ovaj će cvet plakati večno
odan zvezdama u tuđoj smrti.

Skladu nesklada crna,
tvoje oči krojač rubi.
Senka igra po nožu kao srna,
al ne seče mrak usna koja ljubi.

Srećo, ti ne skrivaj mene
iza kulisa mekane kiše,
već pod nebom u otvorene vene,
saspi melodiju koja mnome diše!

Настави са читањем “Crno i sve – Miloje Đorđić”

Moj Prijatelj Lisko – Željko Perović

Ovu sam pjesma pisao sa posebnom ljubavi, ljubavi koja se osjetiti može druženjem sa kućnim ljubimcem. To je ljubav koja srce raskuca sedam puta brže od svih ostalih ljubavi. Meni kao čovjeku i piscu ove pjesme teško je koristiti bilo koju drugu riječ sem ljubimac!
Lisko je rađanjem sa sobom unjeo ljubav u naš dom, a šeretskim pogledom plijenio sve oko sebe!
Ko zna da voli on nosi ljubav u sebi i ljepotu vidi u svemu oko sebe! ŽeSP

MOJ PRIJSTELJ LISKO

Moje se sunce
Nebom pokrilo
Veliko srce
U sićušno se tijelo
UGNJEZDILO

Za jednu godinu sedam godina je
DAO

Vragolasto gleda
Samo što ne pita
Zašto
Si suze
Umjesto mene
POZVAO

Za jednu godinu sedam godina je
DAO

Sada znam
Što znao nisam
Za ljubav moju
Ljubav je umnoženo
VRAĆAO

Za jednu godinu sedam godina je
DAO

I eto spusti se tuga
Da plačem za druga
A nikada dosta
I uvijek je malo
Kada bi moglo
LISKO

I ja bih sedam godina za tvoju godinu
DAO! Настави са читањем “Moj Prijatelj Lisko – Željko Perović”

ПЛАНЕТО  ПЛАВА – Андреја Ђ. Врањеш 

ПЛАНЕТО  ПЛАВА

Каква ли те превара покреће,
кад  са собом вртиш толико несреће,
од када се плава у свемиру видиш,
нагрђена, за туђе се стидиш.
Хоћеш ли се икад,
окретати чила,
одагнати немир
и бити идила.
На небу нага,
бескрајем се  храниш,
небеска сага,
ко` да неког тражиш.

MIR I TIŠINA – Željko Perović


MIR I TIŠINA


Često se desi da umoran sjednem
Na klupu u parku da odmorim
A vjetar hladan i jesen hladna
Zubata od prošlosti kazna
Šiba mi lice i ratuje sa tjelom
I srcem mojim
Mir i tišina

U meni sve zamrlo
Hladilo okovalo tijelo
A pogled kao da noge ima
Stidan od sretanja
U stranu bježi
Da me neko ne prepozna
Da me ne tješi
Od mene su i zvukovi
Kao i vukovi
Daljinama se skrili
Mir i tišina

Настави са читањем “MIR I TIŠINA – Željko Perović”

SIGURAN SAM

/Toše Proeski: TVOJ 40ti RODJENDAN/
SIGURAN SAM

Siguran sam,
Onaj glas milog Andjela,
Jutros što jedini ispuni
Sva naša čula, magle potera
I donese nadu, a snivao nisam,
To Ti si bio.

Siguran sam,
Ponovo braniš nejač rodjenu
Na zemlji ovoj jada i tuge,
Ovde gde radosti postaše nejasne,
I tudje i druge,
Daleke od razuma,
Daleke od nas.

Siguran sam,
Pomažeš pravednim da pute pronadju,
Otvaraš ponovo skrite vidike,
I mene vodiš na pute daleke,
Najmilu ponovo, opet, da vidim,
Nju najlepšu, dobru, najtoplog srca;
Da opet budemo čarobne, bliske,
Najlepše pesme najdražih duša…
Pa hvala za pravce i dane što dodju.

Siguran sam,
Uvek ćeš biti najlepša zvezda,
Nju samo gledam, onu što čujem,
Onu što volim, u srcu čuvam.
Hvala ti Andjele za sve što činiš,
Hvala na svemu,
A ja to znam.

Darko,
Bgd, 24. jan. 2021.