Издвојено

НАШЕ ПЕСМЕ КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ

Многи стихови наших песника одлично звуче и кад се од њих искомпонује музика… Зато сам одлучио да пре свега своју поезију, а затим и поезију наших чланова који деле моје мишљење искомпонујем и дако јој дам нову звучну димензију… Уживајте у одличној поезији оплемењеној музиком!  (Овде су и неке песме које су постављене на YouTube па их можете погледати у уверити се да су и њихови аутори креативни у изради видео снимака).

/Љубодраг Обрадовић/

Последња песма у мојој првој књизи “ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ” била је песма “НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ”. За њу је карактеристично да је далеке  2005. године као прва понела признање ПЕСМА ГОДИНЕ на сајту www.poezijascg.com  Погледајте је и преслушајте у две верзије:

на српском језику у модерној СИРТАКИ варијанти, Настави са читањем “НАШЕ ПЕСМЕ КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ”

Издвојено

СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА

Vila

Nežne niti njene plave kose, Odišu svežinom poput jutarnje rose. U očima magija pliva, Sa obraza joj se svetlost sliva, Ona je iz bajki vila.   Pogled topao poput julske večeri, Njen glas nežno treperi, Miluje sluh poput najmekšeg pamuka, Čuješ 50 nijansi tog divnog  zvuka.   Za sobom ostavlja magični prah, Od njene lepote … Настави са читањем “СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА”

ГОДИНАМА – КОЗИЋ САША

Годинама ја живим овако.

Лети на тераси у колицима,

зими у соби,

на кревету или у столици.

 

Гледам кроз прозор,

снег,  кишу, ветар…

 

Тече време, у неповрат,

годинама уназад.

 

Некада читам, некада пишем…

 

Пишем много,

о свему и свачему,

да не заборавим сва лепа времена,

прошла прохујала некада брзо,

некада полако.

 

Сва та сећања остала су у мени,

чекала тренутак да сазру,

да изађу из мене,

да некоме очи засијају од суза и милине.

Да покушам да лепота нашег живота не оде у заборав

Да га време незакопа

УСЕКОВАЊЕ – Душан комазец

Крив је што рече цару Ироду
“братоубици” да родоскр”ви.
Да грех је његов велик к’о први
грех, кога Каин подари роду!

Играј Салома” мајка је моли,
јер игра није ни грех, ни порок.
Страдаће, само Божији пророк,
ал’ туђа рана никог не боли.

У царском двору препуном руја
док Ирод брише знојаво чело,
увија своје заносно тело
у страсном плесу младост што буја.

“Играј још мало, тањир је спреман
за Христкрсца и Светитеља!
Ишти шта хоћеш, сијасет жеља…”
Мач оштар, пророк. Дош’о је земан!
– – – – – –
Далеку реку дах студи љуби,
Салома плеше, усуд је гледа!
Тело у води и “санта” леда
што као сабља главу јој руби!

Без жудног тела вечним сном спава
јер испи чашу Светачког бола.
И све је исто, сред царског стола
Иродијада, тањир и глава!

Život kao u raju – Nataša Nježić


Život kao u raju

 
U planini kućica i zelena travica,
po njoj zečić  skakuće i mače mjauče.
 
Ovde je živeti milina, nema ljudi, nema kola,
vidiš samo polja.
 
Ne bi dao ovaj život za život u gradu,
uživam u ovom raju.
Čujem samo ptice kako pevaju.
 

Настави са читањем “Život kao u raju – Nataša Nježić”

ТРАГОВИ САМОЋЕ

Ти си осмијех у моме сјећању,
први зрак сунца у јутарњој роси,
ти си онај што дукате просипа
по мојој дугој таласастој коси.

Ти си лахор што пољупце разноси
са твојих усана на дрхтаве груди
да се играју с’ два топла белутка
кад зора пуца и почиње да руди.

Ти си моја нада ружичасто ведра
што би да те отме од тајних снова,
док теку сјетне године прошлости
и кришом гледам твој одраз изнова.

А кад сјећање зађе за хоризонте,
када у снима сусрети изблиједе,
трагове самоће нико не избрише,
остају само косе да за тобом сиједе.

УКАНАЛИШЕ НАС БРАТЕ – КОЗИЋ САША

 

И ову ноћ сам пробио

дочекао јутро

Глас разума давно сам изгубио

Још само нека измаглица прошлости

Доказују да сам

Некада био човек

 

Сада живим живот мртвог човека

Хватам се за зидове када ходам

Као паук јурим неке трице и кучине

 

Плетем мреже

Ловим гласове давних дана

Када смо били деца анђела

Када нисмо имали данас а камоли сутра

 

Умирали сретни и изгубљени

Временом као велики грешници заборављени

 

Само још зоре заглављене

У придошлим каналима нашег смрада и неспокоја

Мртвим језиком говоре

 

Уканалише нас

Брате

НОВА ЈА – Тамара Ристић

НОВЕ КЊИГЕ У НАЈАВИ.

Пред нама ће ускоро бити прва књига Тамаре Ристић из Крушевца, НОВА ЈА. Из те књиге издвојио сам песму по којој је књига добила име:

НОВА ЈА

Управо седим сама
Док страшан призор затичем.
Понашам се као дама,
А на ивици сам да заплачем.

Ово није моја машта.
Ово је нешто дубље.
Тера ме да завирим више,
па угледам:
Једна госпођа на обали
реке пере рубље.

У њеној близини,
у очима неког клинца
Видим жељу да на свету
не постоји ниједна скитница.

Поред њега шепа
највернији пријатељ,
Док прекопута,
у школи без светла
вредно ради учитељ.

Видим шта се дешава,
А ништа се не решава.
Трудим се да жмурим,
Ове сцене растурим.

Настави са читањем “НОВА ЈА – Тамара Ристић”

ШАПАТ ПО КОЖИ-Здравка Пап

Шапат по кожи
као да ми прича
да срећа уме
тихо да дође.

Шапат по кожи
не уме да крије
да још верује
у бајке и снове.

Шапат по кожи
нежно се спушта
и својим додиром
говори колико вредиш.

Шапат по кожи
милује ти душу,
као да љубав
зна где треба
да пронађе срце.

ЈА О СЕБЕ ОГРЕШИХ СЕ – Сандра Јовановић

Где похитах, саплетох се
Где успорих, задржах се
Где заплаках, насмеших се
Ја о себе огреших се.

Где сам пошла, ту не стиже
Добро дошла, брже пошла
Где ноћ паде, раздани се
Ја о себе огреших се.

Где је извор,запрља се
Лепо цвеће, лепше вене
Где бол боли, ране веће
ја о себе огреших се.

Где ја згазих, ту пропаде
Ког помазим, олиња се
Поток плитак, удавих се
Ја о себе огреших се.

Где се надам, ту и падам
Где сам срећна, ту припадам
Кад ме гоне, брже бежим
Даљинама новим тежим.

АУТОР: Сандра Јовановић

“ИЖЕ ХЕРУВИМИ” – Душан Комазец

На вратима давно изгубљеног раја
тамо где се песма Анђеоска поје,
тамо где се земља с небесима спаја
са пламеним мачем Херувими стоје!

Бестелесног лика, с небом сједињене
чувају све стазе к “дрвету живота,
док под велом тајне скроз “изображени”
бдију испред Светог Заветног кивота!

Херувимска песма храмом одјекује,
с иконе се Свете Богомајка смеши
и у трену када тишине забрује
безмерном љубављу кајне душе теши.

Невидљиви оку лице прекривају
док олтаром хује молитве (без)гласне,
(чије тајне чак ни Анђели не знају)
да Дух Свети сиђе на дарове часне!

Пој црквених звона сваку тугу брише,
јер се хлеб и вино творе у лик Христа!
Залуд искри немир што би да кидише,
кад плам невидљиви из олтара блиста!

И док срца стреме безвремљу и миру,
стазом глогов-трња где не расте цвеће
сви са страхом Божјим ступају к’ путиру.
Сједињени с Христом крећу на распеће!

ПОСЛЕ ОЛУЈЕ – КОЗИЋ САША

Слушам ноћас како ветар вришти,

чупа гране,

помера црепове.

 

Олуја је.

 

Налети јаке кишe

топе земљиште.

Провала облака и град се спуштају.

 

Бујице воде надиру са свих страна.

Београдски потоци надолазе набујали.

 

Београд је потопљен.

 

Још понеки закаснели пролазник трчи улицама,тражи заклон.

 

Сви су побегли са улица.

Велика је олуја.

 

Облаци су зацрнели небо.

 

Звезде полако пробијају облаке

Месец се последњи појављује,

права скитница.

 

Очекује кишне капи

Видевши да их нема,

засија много јаче,

па истера све скитнице и разне живуљке напоље.

 

Полако се град враћа у нормалу