Издвојено

КОНКУРС “ЉУБАВ И ВИНО 2026 – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА”


Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна (14. фебруар), Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу (у сарадњи са Културним центром Крушевац – који обезбеђује простор и техничке услове за одржавање манифестације) расписују:

18. РЕДОВНИ МЕЂУНАРОДНИ поетско-ликовни
конкурс за 2026. годину на тему:

“ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА”


На поетском конкурсу могу бити заступљене све врсте уметничког изражавања у поезији на српском језику на тему “ЉУБАВ и ВИНО”. Право учешћа имају сви песници у следећим категоријама:

  •    ученици средњих школа и студенти,
  •    одрасли песници из земље и иностранства

Можете послати највише 1 песму, о љубави или вину (или о љубави и вину). Све песме се шаљу као Word ili Odt документ на Email: ljubav@poezija.rs

Истовремено ПОЕЗИЈУ у писаном облику потребно је поставити на сајту www.poezija.rs у категорији A – LJUBAV I VINO. Поезију можете поставити сами, а можете је и послати  aдминистратору сајта на Email: ljubav@poezija.rs који ће је за Вас поставити на сајту. У конкуренцији за награде учествују само песме објављене на сајту www.poezija.rs.

Радовe слати до 8. фебруара 2026. године, (значи најкасније 7.02.2026. године до 24:00), уз назнаку за  коју категорију шаљете, искључиво у у писаном облику: word или odt формат. 

На ликовном конкурсу могу бити заступљене све врсте уметничког изражавања и стилова. Право учећа имају сви сликари. Заинтересовани ликовни ствараоци своје радове о љубави или вину (или о љубави и вину) могу послати само у дигиталној верзији у jpg формату Emailom, до 8. фебруара 2026. године на адресу:

Настави са читањем “КОНКУРС “ЉУБАВ И ВИНО 2026 – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА””

Издвојено

СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА

PODZEMNA — Marina Adamović

Da… razumem Ne… ostajem a šta biste vi? da? ne? previše se dvo- u mi   te dvo um lje nje de-li bez umlje na O! i Zar? umreti se mora   a živetii-da-li? e to ne ra-zu-mem šteta šteta ne os ta jem ne a tre-ba-lo-je ma-da ne ra ze mem šta…. vidi! pada … Настави са читањем “СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА”

УЛИЦА СТРАСТИ -КОЗИЋ САША

 

Ходам улицама страсти, у руци носим своје срце , доказ да волим. А докле, не знам.

Можда до краја времена, или до мириса процветалог багрема.

И када утихне љубав, ја ћу бити ту. Чекаћу. Чекаћу повратак љубави у мој живот.

Чекаћу као пас и бићу срећан да чекам некога кога волим. А шта ће бити, не знам, а није ни битно.

Важно ми је да сам добио још једну прилику у животу и да је нећу пропустити

_________

___________________

Ljubavno vino – Jelena Odić

Jelena Odić, Sremska Mitrovica

Ljubavno vino

Svet je uvek mišljenja istog
Da vino deli na hladno i vrelo
Neko bi čašu rozea čistog
A neko voli crno il’ belo.

Postoji suvo za znance prave
Slatko i što manje sladil
Ono što se nosi na slave
I ono pitko što grlo hladi.

Ja ipak imam podelu drugu
Ni po boji ni ukusu svom
Imam ono što upija tugu
I ono što prija srcu mom.

Zatim postoji vrsta jedna
Što sa dna duše sećanja budi
Pa ona vrsta pažnje vredna
Što tera strah kod dobrih ljudi.

Ipak mene uvek veseli
Ono što jezik razveže smelo
Iskreno kaže šta srce želi
Ljubavno vino je remek delo.

Настави са читањем “Ljubavno vino – Jelena Odić”

ВИНО ЈЕ ИСЦЕЉЕЊЕ, ЉУБАВИ ОЖИВОТВОРЕНЕ – Славица Јовановић

 


Славица Јовановић, Шабац

 

ВИНО ЈЕ ИСЦЕЉЕЊЕ, ЉУБАВИ ОЖИВОТВОРЕНЕ

Лелујање чокота се чује,
ко вучја завијања на месечини,
све лозинке стиходарјем частим,
да отворе врата божанске љубави,
вином црним, белим или розе,
то Св. Трифун орезује лозе.
 
И ја имам мираз да напуним кућу,
то су моја вечна виногорја,
ту су младице и изданци,
виногради у праскозорја.
Озаре ме и препороде ме,
винарије кушаонице,
моје су резнице ожилиле се,
знају пут којим лете птице,
те небеске мале суђенице
и радости наших првенице.
 
И ја имам мираз рујно вино,
румене образе у свануће
миомирис тамјаника шири,
вино то је моје надахнуће.
Песникиње о вину песму пишу
и стабљика ожили се нова,
протицаће вино као река,
пуно пуце од рајских вртова.

УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ –


УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ

Кад восак капне са свеће,
бројећи протекле  зиме,
све отргнуте  године среће,
недостајењем целива ти  име.

Кап  црног  вина, да ми је
с  тобом  ко  некад  да  делим,
не  би  се  питала  сад шта  ми је
у  снег  се  претворим, замрзнем, обелим.

Ту  кап пролићу  земљи,
где  ти  се  тело  стопи,
крај  слике  твоје  остаћу
црно  се  по  споменику разлије, покропи.

Мермер  вино  попиће,
уместо  здрвице среће,
без  тебе  , као  без  себе
отапам  се  ко   восак  свеће.
Настави са читањем “УМЕСТО ЗДРАВИЦЕ ЗА ТВОЈУ ДУШУ –”

Ватрено љубавно осокољење – Снежана Марко-Мусинов


Снежана Марко-Мусинов, Земун

Ватрено љубавно осокољење

Ко је икад на жар људског срца закуцао
у искрености својој није се покајао,
отворила су му се одлучно врата љубави
коју нежност осећања успева да настави.

Кад се срећом јутро дочекује
сан прижељкивани се остварује,
омаловажавање пожељно није,
свака радост тело чврсто обавије.

Љубав се топлом емоцијом поплочава,
она грли, снажи, вољу ојачава,
доприноси повезивању мисли
радост да тугу диљем почисти.

Силовитог чаробног штапића нема,
упознавање је нових мисија смена
за позитивну енергију будућих успомена,
за глас за љубав поља су отворена.

Пољупцима уздигнути у орбиту љубавну
мењамо стварност често горко суморну
и усмеравамо се на знатно боље
да се и други енергично на том путу осокole.

Суптилности романтичних осећања
и чаша ароматичног вина топлину поклања
кад се од непца спорим потезом одваја,
а очи упрте у оног ко срце сродне душе осваја.

Љупкост привлачности женственост подразумева
и знање које од уобичајеног није тање,
свуда око нас су посејане дневне сање
способност је та да их неостварених бива све мање.
Настави са читањем “Ватрено љубавно осокољење – Снежана Марко-Мусинов”

НАИЋИ ЋЕШ НЕКАД НА ЧОВЕКА – Слађан Илић


Слађан Илић, Трговиште – Књажевац


НАИЋИ ЋЕШ НЕКАД НА ЧОВЕКА

Наићи ћеш некад на човека
може бити у парку на клупу
и ћутањем поклонићеш оно
што већ дуго не може да купи.

Наићи ћеш некад на човека
на пецању или путовању
на станици или близу куће
једног јутра ноћу или дању.

Наићи ћеш некад на човека
може бити свако место јавно
причаће ти о животу своме
као да се знате већ одавно.

Причаће ти о љубави некој
наићи чеш некад на човека
говориће о грешкама својим
или срећи какву дуго чека.

Наићи ћеш некад на човека
кога више ти ни срести нећеш
само оне са великом душом
у животу много мање срећеш.

Примети ће у очима твојим
а срео је и он разне људе
наићи ћеш некад на човека
причаће ти да му лакше буде.

Он то није чак ни пријатељу
те је тајне чувао за себе
а једном ће можда исто тако
неки човек наићи на тебе.
Настави са читањем “НАИЋИ ЋЕШ НЕКАД НА ЧОВЕКА – Слађан Илић”

Нафора – Ненад Карић


Ненад Карић, Лазаревац

Нафора

Врлине у катакомбама,
ризнице искона тихују,
поруке скривене у боцама,
песме лагуми стихују.
Спокој таме их облива,
прах-праха лице обасипа,
запечаћена истина,
купа се у тајни вина.
Рука им брижна прилази,
прегршт на челу бора,
хлебом га насушним мази,
причеста, чини се нафора.
Ред смернога народа,
ка храму Божјем се тиска,
вино са благословом Бога,
поруку од Исуса упија.
Живели, здраво нам било!
Нафоре причест се прима.
У крв вам се вино претворило!
Љубав је дивна истина.
Настави са читањем “Нафора – Ненад Карић”

БЕШЕ НЕКАДА – КОЗИЋ САША

Не разумем.

У годинама сам када и не морам

много да разумем

 

У моје време било је другачије.

Знало се.

Радиш , ако хоћеш да имаш.

 

Лепо Сремац каже:

„Оно наше што некада бијаше.“

И било је само наше

 

Данас су се вредности самог живота промениле.

Данас, што већа будала ,

више пара.

 

Ако доспеш на ТВ, благо теби.

А хоћеш?

Не мораш ништа да радиш.

 

Како рече Лаза:

„Све ће то народ позлатити.“

 

Данас влада духовна туга.

Правих вредности

више нема.

Нико их не поштује.

 

Данас је време друго.

Што више знаш , већа си будала.

Што си већа будала , више пара.

 

А само се то,

у данашњој Србији,

вреднује.

Sećanje

Sećanja

Istom ulicom hodam,

neka druga lica srećem.

Ulica poznata, sve već viđeno.

Vreme je stalo —

ogoljena sećanja rukuju se s nadom

da ću te sresti baš tu, na uglu Pošte.

Osmeh mi prikriva setu,

a usne šapuću, kao nekad:

„Hoćeš li mi pripaliti cigaretu?“

Opet je kišni oktobar

ulicu obojio u šareno,

samo ja sam ispod kišobrana

tužna i sama.

Osmeh mi i danas

prikriva setu na licu.

Davno je bilo

kad si mi pripalio cigaretu

ispod cvetnog kišobrana,

ispred stare pošte.

Ljudi bez lica, puna ulica.

Duša prazna.

I da te slučajno sretnem,

taj trenutak bio bi moja kazna.

МАЛА ВИЛА – Данијела Арсовић


Данијела Арсовић, Ужице

МАЛА ВИЛА

Зора јутром вилу пробудила.
Дивља ружа нежно је умила.
Лице бело сунце обасјало,
хаљину јој гора оденула.

Дугу косу, до паса расплела,
око главе, мален венац сплела.
На ливади шири своја крила.
Од других се вила вешто скрила.

У праскозорје, слушала пој птица.
Милова је од росе капљица.
Насмејана, кроз гај је ходила.
Другарице миле потражила.

Угледа их, стоје крај извора,
Умива их водом рујна зора.
У коло се јутром ухватиле.
Своју малу вилу загрлиле.
Настави са читањем “МАЛА ВИЛА – Данијела Арсовић”