Издвојено

JEDEŠ LUŠE – Ljubodrag Obradović

ЈЕДЕШ ЛУШЕ Једеш луше Горе доле Кроз рупе И ливаде цветне И од огромне душе Остану ти празне роле После растанка У тами шупе Бледо лето Одсјај чежње Тело поцрнело на ветру И једеш своје срце Кораци смели обалом реке Заборавити нећеш никад Вече протекло крај тебе И једеш луше Оне застају у грлу Ти … Настави са читањем “JEDEŠ LUŠE – Ljubodrag Obradović”

previous arrow
next arrow
Slider

ЈЕДЕШ ЛУШЕ

Једеш луше
Горе доле
Кроз рупе
И ливаде цветне
И од огромне душе
Остану ти празне роле
После растанка
У тами шупе

Бледо лето
Одсјај чежње
Тело поцрнело на ветру
И једеш своје срце
Кораци смели обалом реке
Заборавити нећеш никад
Вече протекло крај тебе

И једеш луше
Оне застају у грлу
Ти клизиш кроз ноћ
Чекаш на мосту
Отписане ствари
Осећаји се руше у бол
Живот губи чари

Онда месец засветли
Јасноћа разбије кошмар
Не друже
Неће се од тога умрети
Пусти срце нека кружи
И бол је пролазна
Као и све
Што са животом
У животу
Пролети

Ljuba Obradović Настави са читањем “JEDEŠ LUŠE – Ljubodrag Obradović”

200 ПУТА ПРОЧИТАНО

РОПАЦ ДУШЕ – Мирко Стојадиновић


РОПАЦ ДУШЕ

Скамењено моје срце у чамоти тебе тражи.
Јечи, руца, али твога гласа нема.
Само ехо из бездана одјекује.
Дал’ је слутња, или црна анатема?

Загромило громом црним, отворило тешку рану.
Да распукне и препукне у осами у бездану.
Стрепња, слутња, ропац душе.
Дал’ ће срце да те нађе и у овом невид дану?

Не стржи се ти од срца, које тебе само воли.
Не копај ми бездан душе, у осами да је сатреш.
У осами душа грца и дави се у чамоти.
Удављену душу нећеш моћи ти да сретнеш.

И кад моје руке сломиш, јер не желиш да те грле,
Грлиће те моје очи, док у њима има вида.
Кад утрну у бездану, у црнилу, невидилу,
Чућеш само ехо пусти из чамоте и невида.

Настави са читањем “РОПАЦ ДУШЕ – Мирко Стојадиновић”

47 ПУТА ПРОЧИТАНО

МАЛИ ПРОСЈАК – Јасмина Димитријевић


МАЛИ ПРОСЈАК


Немој да гледаш у моје лице
Иако просим поноса имам
Зла ме судбина од малих ногу
Тера да вашу милост примам.

Немој да ми гледаш прљави образ
У грудима ми чисто срце куца
Нећу да крадем да преживим
Мада ми у стомаку од глади пуца.

Не питај за године моје
Што ме малог натерало да просим
Себе често у самоћи питам
Да ли клетве на души носим?

Зашто сам сам на овом свету
Зашто немам ни сестре ни брата
Зашто су ме оставили родитељи моји
Зашто никог немам да ми отвори врата?

Не гледај у мени малог просјака
Дај ми ако имаш корицу хлеба
Реци ми неку топлу реч
Не тражим много, ситница ми треба.

Настави са читањем “МАЛИ ПРОСЈАК – Јасмина Димитријевић”

14 ПУТА ПРОЧИТАНО

ГАЛЕБ – Душан Комазец

Са дивних плажа и сребрних гора
маестрал тиху песму заподева.
Док ћарлија нежно уз обалу мора
већ уморно сунце спрема се да снева.

Пробуђени  месец урања у море
док несташни галеб својим дугим криком
пркоси поносно тами што до зоре
огледало воде не допушта ником.

Усамљена птица суну у висине
веслајући храбро кроз облака пруће,
ал’  охолост њена не хтеде да мине,
узлете још више, право у беспуће.

Пламен нове зоре прекрива обалу
на коју је болна чемерност се свила.
Сам у хладу палми на пешчаном жалу
лежи рањен галеб поломљених крила.

2 ПУТА ПРОЧИТАНО

POSLEDNJI GOVOR HEROJA-Miroslav Krnjeta

Vojsko,slušajte me dobro!
Ne znam koliko ćemo moći ovako još da izdržimo,
ustaše će tek žestoko navaliti,ovo što mi imamo za njih
je viđe nego dragoceno.Kad dođe trenutak,kad se više
ne bude moglo izdržati,tražiću da se udaljite na pristojnu
udaljenost od objekta,lezite u rovove oko magacina i ne
izlazite to je naređenje.
Hoću da ostanete živi a ja sam rešio šta ću…
Ne dam ustašama da se dočepaju oružja i da ga
koriste protiv mog naroda!to je moja davna odluka
i ne želim da se komentariše.
Ne zamerite mi ako sam negde prema nekome od vas
pogrešio,neka neko od vas sačuva ovaj moj ratni dnevnik.
Voljno i zbogom-junaci moji!

Kada su pripadnici zng približili se magacinu
i ponadali se da će ga osvojiti,u 10:44
odjeknula je snažna eksplozija…
Major Milan Tepić digao je u vazduh
sebe i 170 tona eksplozivnih sredstava,
pritom je poginulo 11 ustaša

MAJOR MILAN TEPIĆ
BJELOVAR,29.09.1991.

SLAVA PALIM PRIPADNICIMA JNA
U BJELOVARU.

4 ПУТА ПРОЧИТАНО

a šta je sreća?

šta si po zanimanju?

-zajebant, drugarčina, boem…

pišem pesme koje niko ne objavljuje, pišem tvitove koje odavno niko ne fejvuje. voljen sam, volim…. da li sam srećan? a šta je sreća?
nisam bogat, ali imam vredne stvari i osobe u životu….

mada, ovo nije život, ovo je već odavno samo preživljavanje.

ali opet svaki dan ustajem i borim se

4 ПУТА ПРОЧИТАНО

Исте смо судбине Гаврило брате – Стојан Жупљанин

Исте смо судбине Гаврило брате
27. јуни 2014. године

Исте смо судбине Гаврило брате
Моћни нас анђели господњи прате
Наше су судбине тамнице и окови
Путеви историје, и њени токови.

Наша је судбина борба за слободу
Да је освојимо српскоме роду
Наше су судбине тамнице проклете
Гаврило брате, Гаврило дијете.

Наш пут је Господу добро знан
Он нам је од Њега рођењем дан
На њему су сузе, патња, голгота
И смрт је дио овог живота.

Храбро је гледасмо Принципе у очи
Из којих суза никад не точи
Тамнице су награда вјечном животу
И стога трпимо страдање, голготу.

Од стада свог си у свијет пошао
У несрећно Сарајево ти си дошао
У њему си у историју право ушао
Господљу вољу ти си слушао!

Са робије никад нећемо изаћи
На оном свијету тебе ћемо наћи
Чекај нас Гаврило, чекај брате
Нека те Господњи анђели п р а т е !!!

© Стојан Жупљанин

 

5 ПУТА ПРОЧИТАНО

JER SAMO TE VOLJELA – Mirko POPOVIĆ

Jednom je čeznula da shvatiš
Dubinu bisera u njenim očima
Nježno se utiskujući
U slike svibnja, u misao juga
Koje si volio kad iznenada
I snažno donese dah
I mirise juga Настави са читањем “JER SAMO TE VOLJELA – Mirko POPOVIĆ”

5 ПУТА ПРОЧИТАНО

КРОЗ ГРАЊЕ НЕБО

посвећено Бранку Миљковићу

Стазе су моје одавно знане
по ветровима што стално њишу
суморне дане који кидишу
на бесанице бисером ткане.

Залуд ми приспели немир слути
занос. Он тихне с пренутом зором,
па сваког јутра са новом бором
приносим жртву дану, он ћути.

Тихо по гори где неста неба
газим, ал’ усуд што прође први
немире мами и нежно мрви
кораке које даљина вреба.

Лелуја ветар ту где ме стече
кроз грање небо чудесним ткањем.
Разбуди тугу са поимањем
да траг се пута сав не дорече.

5 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЗАЉУБИ СЕ АЈДУК МОМЧЕ – Сава Мијодраг Радивојевић

3АЉУБИ СЕ АЈДУК МОМЧЕ

Заљуби се ајдук момче
У ђевојку дјеву младу
Вјерио је, стопе крио
Да за јатак не сазнаду

Ој ђевојко селен велен
Не узвијај oбрвама
Под вјером сам три године
Још из куће невођена
 
Пропјевале тица шеврљуга
да не ода тајну што се крије
Ђе поитај горска вило –
А пред кућом просци и буклије

Како тице јадолико грачу
Пуче оздо бојница јуначка
Мили Боже у крвавој јурци
Главом харач наплатише Турци
Настави са читањем “ЗАЉУБИ СЕ АЈДУК МОМЧЕ – Сава Мијодраг Радивојевић”

8 ПУТА ПРОЧИТАНО