Tvrd sam na suzi ko niko moj
Sam sebi sam ko pas
Ne plačem ni kad sve u meni jauče
Samo se zakamenim
I škripi mi u prsima ko nepodmazana vrata
Da ne osujem u sebi puko bi
Kad zaigra od muke meso na kostima
Ili od radosti kad mi se nadunu prsa
Pa pucaju ko šav na tesnoj košulji
A ja nemam suzu da odanem
Ni dugme da se otkopčam
Samo mi se zakuju vilice i srce
Ni glas ni suzu da istisnem
Sapne me
Ko kad sam ćer jedinicu udavo na daleko
Pa me ko kost u guši gušilo
I pesma i jauk
Ni poljubio je nisam na rastanaku
Samo sam joj kosu udano
Umal da izdanem
Isto ko kad sam sinove u beli svet pratio
Ni pozdravio se čestito nisam na pragu
Tvrđi od kamenog basamka pod nogama
A klecala mi kolena ko da su od gliba
Il mati kad mi je na rukama dušu ispustila
Samo ko tica pr’nula i pogledala me
Nisam ni suzu pustio
Ttvrđi od kera
A eto jutros u zoru
Plako sam ko nikad:
Crko mi Šarov pod ambarom
Čuvar moje kuće i avlije od kad sam se zakućio
Za njim sam jauko ko za čovekom
A sve mi pred očima ćer jedinica u belom
I sinovi moji u belom svetu
I mati moja u crnoj zemlji
Za kerom sam ruljo
Za raskućenim sobom
Tvrđim od kera
Plako sam
Ko otac
I sin
I Čovek
59 пута прочитано
други живот
почиње
…………………………….
Baci suzu
razularenu
nije vredna
pomena
baci omče i okove
pokidaj vene
najgluplje dileme
baci sve
drugi život
počinje
81 пута прочитано
LajmiFundit.al (Shqip) – Sasha Milivojev – Djali i shtëpisë së verdhë
76 пута прочитано
ЛАЂЕ
Био сам искрен према њој.
Целог детињства је држао за руку
говорио о жељама својим и
водио је у најбољу посластичарницу.
Био сам искрен према њој.
Обећавао јој острва и лађе…
А, живот…, а живот овај насушни
оставими само љубав за вечерње сате.
83 пута прочитано
Zamirisao je jorgovan u tvojoj kosi
Kad sam juče prošao pored tebe
Sećam se tog mirisa
U meni sećanja budi
Nisi me prepoznala
Mnogo je vremena prošlo
A nekad smo bili zajedno svake noći
Ljjbili se dok zora ne zarudi…
Taj opojan miris u tvojoj divnoj dugoj
Crnoj kosi
Vratio me u srećne dane
I ako sam te video samo na tren
Stao sam i udisao ga dugo za tobom
Ko nekada usne tvoje
Taj miris nikad zaboravljen…
Zbog tebe sam zavoleo jorgovan
I svo ostalo cveće
Zbog tebe volim dugu crnu kosu
I neodoljiv pogled mio
To tražim u svakoj ženi koju sretnem
U nijednoj ih nisam našao
Jer sam samo o tebi snio…
Širio se miris jorgovana
Dugo pošto si prošla pored mene
Gledao sam za tobom i udisao ga
Miris prelepe žene…
Predivan miris jorgovana
Prelepa duga crna kosa
Tanka haljinica lepršava oko nogu
Vraća me u dane kad si moja bila
Sad je to prošlost, drugi te ljubi
A, ja da te zaboravim ne mogu…
I taj tren je bio tren
Ni posle toga te više nikada nisam sreo
Nestala si isto ko i prošli put
A sa tobom o miris jorgovana
Koji sam toliko voleo.
29 пута прочитано
ne znam
koliko je godina
imao dan
kada sam rođena
ne znam
koliko je bila
tamna noć
kada sam umrla
ali znam
da sam mlađa i svetlija
od
sebe
van ovog sveta
74 пута прочитано
ПУТНИК
( Теодулу)
Не жудим да видим свјетске метрополе,
Ни стаклене колосе, ни бразилске плаже,
Не марим за китњасте пагоде, куполе…
Пешчаре ми неразвалне Светогорске драже.
Не жудим да видим презне пирамиде,
Нека други радост у прешини траже,
Ја се дивим очима Свете Симониде,
Звона су ми Дечанска од Европе драже.
Не бих издржао дуго у сјенци кипа слободе,
Отуд бих вапио тужно к`о кос из невјером горе спржене:
Овдје су бакље угашене, овдје је вјечита тама Господе,
Ово је царство од царства лишених и шкргут зуба из геене.
Ја путујем неуморно док у мјесту стојим,
Не треба ми мучни пртљаг ни пасош ни виза,
Обиш`о сам читав свијет, молитвама својим,
И видио све што вриједи, истински, изблиза.
Нећу да читам књигу мртвих,
ни Илијаду ни Махабхарату,
Нећу да крадем обелиске безвриједне,
нек` се њима ките европски јазавци,
Мијењ`о бих цезара и Навуходоносора
и ума лишеног цара Бонапарту,
За свети благослов Монаха Оптинског,
за шав на Његовој дивној камилавци.
Нећу да зидам боговима лажним,
храмове велике и скупоцјене,
Нек` се други клањају гадовима адским,
нека други славе звјерска чудовишта,
Мени је довољан хлад од Манастира,
рај из ножем нагрђене Светитељске зјене,
Мени је довољна ријеч Господа мога,
и ван Царства Његовог, не треба ми ништа.
Невен Милаковић
144 пута прочитано
ОНА је
Неухватљива ко Река и
Дубина њеног Вира
Протеже се ко Јека
ОНА је
Зачеће
Прапочетак и
Крај Свега
ОНА је
Прва и
Последња
Историја неисписива
Лелек и
Крик
Уздах и
Урлик
Суза и
Смеx
ОНА је
Стамена ко Стена
Тешка и Отромбољена
и онда када
Никога Нема
Долази сва Снена
Раскошна и Отмена
у Одаје Празне
ОНА је
Сјај неугасив
Топлота која зрачи
Реч не речена што увек нешто
Значи
ОНА је
Твоја и
Моја
Свачија и
Ничија
Цветна Долина Помрачина
ОНА је
Нешто Налик Нечему
а опет То није
када се најмање Надаш
Тад свог те Опије
Само
Једна Кап Ње
СРЕЋЕ
у овој Песми опеване….
60 пута прочитано
Boga molim
Da ulepsa ti san,
Vazduh moje ljubavi
I nocas da udises,
Vizijom poljubca mog
Zapocnes novi dan,
Da me iz srca i duse
Nikad ne izbrises.
Boga molim-
Da moj bol
Te i ne dotice,
Ali tebe molim
-istinu govori vazda,
Ma mi
Zbog toga morala
Dusa da narice,
– Ta, bol i patnja
Smisao sazda.
52 пута прочитано
У СУСРЕТ ВИДОВДАНУ
Још увек у моја свитања
Кад жита у песми свитаца зрију
Витезови копља и заставе крсте
и изнова, и изнова косовски бој бију.
Још се у поноћ док звезде сјаје
И јабланова ред се крај реке руши
У несаници мисао свевишњем предаје
И моли покорно за мир у души.
Још ми у сну гаврани врани
Јуначке руке предака приносе
А ја заборавио како се плаче
Док мирис зла ветрови доносе
С јутра у поља росна божурови газе
и теку кроз врбаке Лаб и Ситница
а ја не знам пут где је, а где су стазе
којима дом ће у мени наћи скитница.
У подне док трепте детињства пејсажи
кроз сећање што ми осмех искрада
Опет ми душа јунаштво предака тражи
и опет ми срце крвари и страда.
Не чујем више црквена звона
и стада под храстом не гледам више
То што из даљине ветрови доносе
само ми из груди надање брише.
92 пута прочитано
Скорашњи коментари