СВЕТИ САВА
Чуј ме, Христе Боже! Ја, твоја слушкиња патим
и на рубу пропасти одавно се клатим.
Зло ми Свето одузе! Зло ми боли даде!
Чуј ме, Христе Боже! Пружи трачак наде!
О, где ли си нестао, Анђеле Чувару?
На леђима терет поста искушење
-срце поднет’ неће. Тражим искупљење.
О, где ли си нестао, Боже, господару?
И у тмини себе, где дуго ме нема
остала је нада да ће бити боље,
остала је нада и ова поема…
Чуј ме, Христе Боже! Имај миле воље.
Немој ме се одрећи, немо сузе зборе
и икона заплака.Погледах ка горе.
Тада видех светлост што донесе мира,
што отера демоне и осећај хира.
Та икона Свеца као да ће рећи,
као да ће прозборити и савете дати,
„Буди мудра, дете, ти мила си срећи,
твоја душа нема због чега да пати!“
У чуду сам, станем. Да л’ сан је ил’ јава?
Прекрстим се, помолим, беше Свети Сава.
Па полако, венама, проструји ми вера,
нови живот започе, моја нова ера!
Дух поново оживе – прођох васкрсење,
Свети Сава од тад’ значи ми спасење!
