Издвојено

БОРИНИ ДАНИ 2026. – Дани Борисава Боре Благојевића “Бана Моравског”


У селу Супска, општина Ћуприја, 16.5.2026. године одржани су по други пут “БОРИНИ ДАНИ”. Организатор ове манифестције био је Живорад Милетић – Екс председник КК Душан Матић из Ћуприје. Ја сам Љубодраг Обрадовић, члан Удружења песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник сајта www.poezija.rs. Из нашег удружења су ове 2026. године на манифестацији су поред мене били присутни наши чланови и сарадници: Милосав Ђукић Ђука – председник удружења, др Велибор Лазаревић – сарадник удружења, Првослав Пендић Пенда – члан, Бранко Ћировић Ћиро – члан, Миодраг Глигоријевић Миган –  члан и Мирослав Кркић Пилот. Манифестацији су присуствовали и директорка Народне библиотеке „Душан Матић“ у Ћуприји Љиљана Ђорђевић и Снежана Милојковић дипломирани библиотекар Народне библиотеке „Душан Матић” у Ћуприји, као и Моравка Младеновић – председник КК “Душан Матић” и Звездана Милосављевић члан КК “Душан Матић” и водитељ ове манифестације и други бројни песници из Ћуприје, Крушевца, Ћићевца, Ниша, Јагодине, Ћуприје, Багрдана, Соко Бање и других места. На манифестацији су говорени стихови Боре Благојевића и присутних песника. Било их је по мојој слободној процени више од 50.

Већину фотографија са овог догађаја погледајте при крају овог мог извештаја.

Морам истаћи да је Боривоје Бора Благојевић из Ћуприје био дугогодишњи председник КК Душан Матић из Ћуприје и да је имао изузетну сардању са нашим Удржењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Та сарадња се огледала пре свега на организовању и реализацији бројних манифестација, као што су ” ДУША ТРОМОРАВЉА”, “МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК”, “ПОЕТСКА ПОЗОРНИЦА”, “МАТИЋЕВИ ДАНИ” и бројне промоције књига и часописа у Крушевцу и Ћуприји… Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је у свом часопису ПоезијаСРБ број 23., у знак сећања на великог песника Борисава Бору Благојевића објавило његову целу, до тада не објављењу књигу “ДА СТИХОМ ЦРТАМ ТВОЈЕ ЛИЦЕ”. Овде ћу објавити фотографију корица те књиге, фотографију Борисава Боре Благојевића и 3 песме из те књиге… Као и моју рецензију за ту књигу. /Љубодраг Обрадовић/


Борисав Бора Благојевић…

Настави са читањем “БОРИНИ ДАНИ 2026. – Дани Борисава Боре Благојевића “Бана Моравског””

Издвојено

ПоезијаСРБ & MUSIC

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Одлучио сам да Вам за ВАСКРС 2026. године поклоним неколико наших песама искомпонованих и отпеваних уз помоћ платформе SUNO AI. Можете их преслушати у наставку овог чланка.

Настави са читањем “ПоезијаСРБ & MUSIC”

Издвојено

СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА

Pesnički konkurs Mesopotamija – Međunarodni dan poezije 2014

III INTERNACIONALNI POETSKI DAN 2014. – BEOGRAD, SRBIJA Kulturni Centar Mesopotamija – Beograd, Srbija RASPISUJE Pesnički konkurs Mesopotamija – Međunarodni dan poezije 2014 MESOPOTAMIA INTERNATIONAL POETRY DAY 2014 objavljujemo pesnički konkurs MESOPOTAMIA INTERNATIONAL POETRY DAY 2014 , koji se održava dana 03.05.2014. godine u Beogradu .Imena učesnika , tačan termin i lokaciju održavanja Dana, biće … Настави са читањем “СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА”

БЕЗ ЦИЉА ТРЧИМ – КОЗИЋ САША

Бесциљно трчим историјом свог живота,

тражећи своје младалачке снове

 

Све у нади да их нећу наћи,

да их не разбудим,

да ми не побегну,

да више не сањам.

 

Јер када престанем,

бојим се, нестаћу.

 

Можда ће неко причати о мени,

а можда и неће.

 

Постали смо дрвени,

осим себе никога не видимо,

а живот меље

појединце

који су поклекли.

 

Плаше се себе

и својих мисли,

зато и нестају,

необележени.

 

Не сањају више.

Туга и тишина

их прекривају.

Sve moje

Sve moje
Sve moje snove, divlje konje
Skrivene od sećanja,
Svilene od nežnosti,
Daleko od mladosti.
Divlje, a pitome samo danju,
Skrivene pod jastukom,
Krunisani nemiri k’o vojnici,
Uporni i smeli.
Zatvorenim okom vidim
More, okeane srećne duše
Zatrpane tobom.
Čudne su ispod oka
Te izdužene niti,
K’o da ih pauk plete, razdvaja
Snove u javu,
Svetlost u tamu.
Sve topi i upija u mene samu,
A voštane vojnike
U lovorovu jamu.
Sve moje — divlja, kulja i vri.
Snovi se kidaju, brzo nestaju.
Divlji konji po okeanu
Plešu i na talasu
Baš gde se mora u okean ulivaju.
Teški su jastuci pa tonu.
Zatvorenim okom iz duše
Vadim sidrom nadu.
Sutra je novi dan
I pauci pletu mrežu
Da ulove još jedan
Neukrotiv san,
Kao kap mladosti.
Sve moje…
Divlja, kulja i vri.

Lice prezira

 

Lice prezira

Kad prezir okuje osmeh

Kad prezir okuje osmeh,

nema više vremena za kajanje.

Navru trenuci sećanja,

pa zebnja i tiha previranja.

Nema tu više ničega.

Nema vremena.

Nema prošlosti,

ni sadašnjosti,

ni budućnosti.

Vrtlog tame,

ničega,

bez osećanja.

Kasno je za sve i za ništa.

Kasno je za suze.

Kasno za nemir.

Ostaje samo prezir

i lice od kamena.

Dokaz —srce izgorelo od sopstvenog plamena

УГАЉ И КРВ – Милица Дрндаревић

Отац је морао попити кафу

То је разумљиво

Али зашто је морао пролити

младу крв дечака који се

случајно нашао у рударском копу.

 

Тако уморан и необријан, црн и неокупан

лупао је главу комадима угља

Сироти дечак ошишан

на кеца

Је плакао тихо, а болно.

 

А отац? Он је потурио белу, гараву шољицу и скупљао крв са детињег чела и образа.

 

Снажно сам ударала оца

песницама и шутирала га у леђа,

грлила дечака,

али моје га руке нису спречиле да умре у мом загрљају.

Отац је морао да попије кафу.

ЧЕКАМ – КОЗИЋ САША

 

Задњих пар дана

покушавам

да напишем нешто.

 

Али не иде.

 

Напишем једну реч

и тако сатима ,

ништа.

 

Покушавао сам

да разговарам сам са собом.

 

Остајао бих

загледан у своју душу

сатима.

 

Будим се

са телефоном у руци.

 

Тишина је тукла

неуморно

по мојим ушима.

 

Непрекидно је зујало.

 

Уплашио сам се ,

себе и својих страхова.

 

У тренуцима

моје тишине

читао сам.

 

Прочитао сам једну мисао:

 

„Када наступи тишина

и када речи занеме,

долази олуја

из саме душе.

 

Спреми се

и чекај тренутак

 

када речи нагрну.“

 

И ево ,

чекам.

 

Надам се.

ПИТАМ СЕ

Коме сад да пишем писма,
Слова на папиру чиста,
Да ли има шарати смисла
Кад неће oтпутовати иста

На адресу Булевара два,
У плавој коверти савијена
Упакована моја љубав сва,
Чврста као гранитна стијена.

Нема коме да полете жеље,
Топле варнице из срца сину,
Узалуд носим Свето Јеванђеље,
Ово безнађе тражи тишину.

Туга ме грли и стеже све јаче,
Шта ће ми ове руке празне?
Ја немам снаге ни да плачем,
Одакле ме стигоше ове казне

Зашто се Бог на мене расрди,
Сви најдражи ме напустише,
Усуд ми без суђења пресуди
И тебе ми у прах претворише

Сабласни путници душеубице,
Да ти писма не могу писати,
Заувјек су се изгубиле голубице,
Зато ће моје риме за тебе дисати.