Издвојено

Промоција часописа ПоезијаСРБ број 25. – Народни музеј Крушевац

Промоција часописа Поезија СРБ број 25 одржана је 11.12.2025. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу. Програм промоције припремило је и реализовало Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Народним музејом Крушевац. Програм су водили и уредили Љубодраг Обрадовић, Љиљана Тамбурић и Милосав Ђукић Ђука. За музички тренутак постарали су се: Магдаленa Ђукић, Михајлo Симић, Александр Гашић – златна фрула Шумадије и професор музике Иван Ђукић. О часопису је говорио уредник часописа Љубодраг Обрадовић, председник удружења Милосав Ђукић Ђука, чланови УО Љиљана Тамбурић и Боривоје Бора Видојковић, и сви присутни песници и аутори својим радовима… Своју поезију и друге радове говорили су аутори: Љиљана Тамбурић, Милосав Ђукић Ђука, Слађана Бундало, Љубодраг Обрадовић, Даница Гвозденовић, Славољуб Јовановић, Миљко Шљивић, Снежана Поповић, Живојин Манојловић, Мирјана Смиљанић, Бранко Ћировић Ћиро, Боривоје Видојковић, Марија Чворовић, Нада Гајић, Мирослав Кркић Пилот, Нина Симић, Драгица Трајковић из Лебана, Милош Г. Перовић из Медвеђе, Милош Ристић, Миган Глигоријевић, Олга Раденковић, Звездана Минић, Миодраг Марковић Лака, Првослав Пендић Пенда, Љубиша Шапоњић, Милан Ћурчија из Шида и Миленка Весић.

У Народном Музеју Крушевац 112.12.2025. године у 17:00 часова одржаће се промоција најновијег часописа за поезију ПоезијаСРБ број 25. Учествују аутори заступљени у часопису. Часопис је одштампан уз пресудну помоћ Града Крушевца. Дођите да уживамо у одличној поезији и музици… У међувремену преузмите и погледајте погледајте садржај часописа на линку:

[ddownload id=”5137″]

Скраћени СИНОПСИС ПРОМОЦИЈЕ ПоезијаСРБ бр 25 – 11.12.2025.
Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 25. – Народни музеј Крушевац”

Издвојено

СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА

KAŽU MI – Milovan Petrović

Kažu mi da pišeš pesme, da stvaraš predivne rime, da tvoja ruka peru je vična, da život opišeš njime. Kažu mi da si princeza, da živiš snove svoje, kažu mi da poput molitve, čitaju stihove tvoje. Kažu mi a ja slušam, osećam svaki stih, pomislim… o Bože dali je, neko u njima od njih. Kažu … Настави са читањем “СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА”

ПИТАЛИЦА

Да ли би ме њежно
Привио на груди
Ко уснуло птиче
Што топлину жуди,

При смирају дана
Када сумрак мије,
Испод јунских липа
Љубавнике крије,

Сада кад су прошле
И утихле страсти,
Када младост тамни
Распукла од сласти.

 

Čujem te

Čujem te kroz noć,

čujem te kroz mrak.

Čujem tvoj glas,

tvoj korak —

preblizu si,

osećam tvoj dah.

Budna sanjam,

kroz nebo vidim znak,

svemir mi šalje čarobni trag.

Luda gledam u sunce

i gubim vid,

hrabra sa strahom —

i ne dam te nikom.

Čujem tvoj korak, ali tiho,

budna u bunilu —

ne dam te nikom.

Čujem te blizu,

a nema te nigde,

i dalje —

ne dam te nikom.

Znam…

ne postojim.

Usne mi trpe reči što bole.

Luda sam,

sve luđa iz dana u dan,

a ti —

što dalje, sve dalje.

Misli mi broje

korake tvoje,

dok gubim sve

što je bilo moje.

Noć me uči

kako se nestaje polako.

Čujem tvoj korak, ali tiho,

budna u bunilu —

ne dam te nikom.

Držim te mislima,

gubim se skroz,

i dalje —

ne dam te nikom.

Teši me misao

u ovom mraku,

dok srce ćuti

i razum se lomi…

da ti

ne postojiš.

Ti nedostojan, Jovana Živković

Ti nedostojan

……

 

Ti privlačiš pitanja medjuprostoru

U Suetskom kanalu

Gva 1temalskih ostrva

Vulkana erozija

I okeanskih pučina

 

Deduktitivno tumačiš

Povlačenja….

 

Veronskih poljubaca

Izmedju Provansnih terasa

Doručaka Francuskih kroasana i

Mirisa engleskih čajeva jutarnjih žagora,

Ljudskog prekora i

Borhesovog čekanja

i čak smelog Luidjijevov tanga u operi Smrti u Veneciji .

 

Taktizirano…

Sakupljaš…

Čekaš

Logički induktivno zaključuješ….

 

Putujući teškim koracima crvenim cipelama kanalima od tinte istisnutog Karavadja,

Ukusima Bosforskih lokuma i vazduhom dubokih Dardanela,

Lutaš u mislima

Dok prolazeći ispod trijumfske kapije

Boraca

Najveći gubitnici penju se

Na toranj Ajfela,

Dostojni slobodnog pada.

 

Zaustavljaš,

Ti nedostojan…

Bez prava daljeg nastupa,

 

Ti nedostojan…

 

Sa pitanjima,

Ja bez prava žalbe

bez odgovora.

 

Taktizirano…

 

Meni provlačiš kraj.

 

Ti nedostojan….

 

 

 

 

БЕЛОВОЂАНКА – Нина Симић

      

БЕЛОВОЂАНКА

МОЈ ЈЕ ДРАГИ КЛЕСАР
У ЊЕГОВИМ РУКАМА
КАМЕЊЕ ГОВОРИ
СИТАН ВЕЗ
У КАМЕНУ ВЕЗЕ
КАО ХЕКЛИЦОМ
ПРОВЛАЧИ ПЕТЉЕ КАМЕНЕ
КАО ПАУК ПАУЧИНУ
ПРАВИ ЧИПКУ
ТКА СТРПЉИВО
СВОЈ РУЧНИ РАД
НЕ БЕРЕ МИ ЦВЕЋЕ
НИ РУЖЕ НИ ЛАЛЕ
ЊЕГОВО ЈЕ ЦВЕЋЕ
ОД КАМЕНА
НИКАД НЕ УВЕНЕ
ТРАЈЕ КАО МОЈА ЉУБАВ.
Настави са читањем “БЕЛОВОЂАНКА – Нина Симић”

Дамски сан – Нина Симић

Дамски сан

 

И кад  сам се напила

Као права дама

Лепезом сам срушила наше чаше

Извадила пудријеру Хелена Рубинштајн

Просула сам ти пудер по коси

А пуфном ти натрљала нос

Ау, што је било смешно

Доста си само ти правио глупости

Онда сам твој поклон Живанши

Сипала у вазу са цвећем

Мирисне ноте су се вратиле

Тамо где спадају

Скинула сам ципелицу стаклену

И сипала ти вино да пијеш из ње

Онда сам на једној нози

Одскакутала

А ти си трчао

Са другом ципелицом

Као да сам Пепељуга

Е, једном ћу то стварно урадити

Слатко сам се насмејала у сну.

ШТА ДА ВАМ КАЖЕМ – КОЗИЋ САША

Шта да вам кажемм ?

Не знам ни сам , нисам сигуран 

Пишем тако што изненадне речи долазе у моју главу .

Наваљују .

Проваљују , као потоци за време кише што се створе и подивљају .

Ја записујем , памтим .

Понекад , заправо често , водим велику битку .

Некад , не увек , немам појма шта пише  док не прочитам и не схватим .

После средим .

Мени тада буде лепо .

Мени , не свима .

А понекад , као луд , плачем .

Надам се да није тачно .

Тада се речи у глави створе као пролећни ветар миришљав и тужан .

Вичу мени :

Ћути . Не поправљај ништа.

Када прочитају разумеће .

 

Научено без речи

Научила сам шта значи ћутање

Кад се појави у сред реченице.

Научила сам

како да препознам

кад неко одлази

и пре него што се окрене.

 

Научила сам

да време не лечи –

али да ми дозвољава

да се боље упознам.

 

И то је довољно.

Понекад чак и више

него што сам тражила.

 

Saša Milivojev, svetski priznati pesnik i novinar, pisac, kontroverzni kolumnista, politički analitičar, književna ikona

Saša Milivojev, svetski priznati pesnik i novinar, pisac, kontroverzni kolumnista, politički analitičar, književna ikona
Saša Milivojev, svetski priznati pesnik i novinar, pisac, kontroverzni kolumnista, politički analitičar, književna ikona
Saša Milivojev, svetski priznati pesnik i novinar, pisac, kontroverzni kolumnista, politički analitičar, književna ikona, autor stotinu kolumni objavljenih u dnevnim novinama, autor romana „Dečak iz Žute kuće“, autor zbirke pesama „Svetski bol“ prevedene na engleski i arapski jezik, autor zbirke „Kad svitac odleti“ prevedene na engleski i arapski, lice koje je štampano u novinama širom sveta na 15 jezika u više miliona primeraka zahvaljujući Glasu Rusije, autor pesme „Genocid u Gazi“ objavljene na persijskom jeziku u brojnim iranskim medijima 2025.

Photographer: Tarlan Bayramov, Hilton, Dubai 2021.

Čežnja

Čežnja

Čelični okovi mesečevog sjaja
zlatnim lancima čežnje bez kraja
zalutalog putnika — mene —
odvode do tužnog kraja.

Svaki trenutak naš presta da postoji,
sve osim patnje, suza i boli.
Sumnja i nemoć svojim velom
sigurnim žarom noći
i zvezde za čas osvoji.

Tuga i bol svojim prisustvom
dane i sunce za čas udostoji.

Zaludno breme ljubavi moje
upijam kao plamen
što me vodi
do konačnog raja.

Nisu mi strani hladni jastuci sami,
nisu mi strani nemiri
čežnjom pred jutro okupani.

Oblaci beli, pusti, daleki —
dala bih jedan, samo da mogu,
u zalog za vreme i trene
kad bio si moj
i stajao uz mene.

Dala bih leptira, goluba belog,
sve što u vazduhu liči na lepo,
za jedan delić  trenutka večnog
da te vidim kraj mene srećnog.

ПОВЕРЕЊЕ -Здравка Пап

Певаш бајалице
без мог имена,
као да ме вучеш
у своје обавезе.

Задовољна разликом,
држиш ми придике
и помераш карактер
којем не верујем.

На уснама невиности
напиши:
човек је мера
а поверење -избор.