Издвојено

IN THE BEGINNING AND AT THE END – НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ – Љубодраг Обрадовић

Моја песма НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ је до сада објављена у безброј верзија, што је само знак да је рад на унапређењу текста и порука песме увек могућ. Ово је верзија објављена у другом издању моје прве поетске књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Зато сам одлучио да Вам овде на једном месту представим све варијанте ове песма на српском језику. Овде су и преводи ове песме на енглески, немачки и италијански. Можете прочитати све верзија и ако пожелите, написати нешто о томе и сугерисати ми неке промене. Наравно ја ћу одлучити које прихватам. Хвала Вам Љубодраг Обрадовић, мејл:  pesnik@poezija.rs.


НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

И на почетку и на крају,
одувек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.

Оно прошло, нас не дотиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.

Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.

Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.

И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мрак сном да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.

Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.

А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.

Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком…
Ко остане, нек се весели!

На почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…

© Љубодраг Обрадовић

Ево још верзија песме на српском:

IN THE BEGINNING AND AT THE END – Ljubodrag Obradovic
Datum: – 23. January 2008. g. @ 23:47:29 CET

Poem of the Year 2005. POEZIJASCG

By Ljubodrag Obradovic

 

IN THE BEGINNING AND AT THE END

In the beginning and at the end
Something happens always
In oblivion and infinity
Remain success to us

What is past, doesn’t concern us
Our bygone times disturbs to someone
The train now moves away
Taking away the world’s treasures

My darling travels in the train
She doesn’t think, she’s so happy
Talking excitedly to a friend
Hoping future times will be much better

Future coming so bad, so nice
Sleepy I wave from the platform
Tomorrow I will with a goblet of wine
Welcome in some new dreams

Everything will be gone in life’s game
The moon will shine and the frost will harden
And workers will drink a glass of beer
And old memories will be gone, before was heavier

Again workers could work
And wise men can speculate and dream
And then from new parade
Feel annoyance from the scolding

I will go down on the street
Beside shop windows full and light
In soul will shine the moon
And pocket will be empty

I will come at the end
All will arrive although they don’t like it
I will wave with hand
Who will stay let them be cheerful

In the beginning and at the end
Always something happens
But in oblivion and infinity
Remain all the defeats
And all the success

(C) Ljubodrag Obradovic

Prevod na engleski

Maria Deyana

 U nastavku na nemačkom:

Glad i mrak

Čuli ste li, da mrak ima lice.
Kako vetar prozbori, sve tiše.
To je grobljanski pesnik, nemilice
zamolio reku da umesto njega piše.

O, kako skromno ta prevara zvuči,
kad zatrube mladi stomaci, prazni.
Za čiju feštu da se smrt naruči,
kad lažu da život je prolazni;

Zaboravili ste reči ratova čednih.
U koju smo to krv zagazili mučno.
Moje oči dajem za ljubav bednih
što razumeju glad halabučno.

O, presveta knjigo glasova noći,
čije kočije sad voze, prozirni satiri.
Reci mi najdraža gladi, majko moći,
hoće li ovo pero, ljubav i smrt da pomiri,

Ikona zelena, mračnog, nebeskog svoda.
Ne mari za mene i moje ptice.
Usmrti me mrtvog i kada hodam,
jer niste čuli da mrak ima lice.

СНОВИ  БЕЛИ и ОДБЕГЛА  ВРЕМЕНА… – Андреја Ђ. Врањеш

СНОВИ  БЕЛИ

Пред оком видим море плаво,
а мени жао што зелено није,
кроз низку снова, речи,
буди срећан што је твоје,
могло је бити и без боје,
шта би рекао  да је Мртво,
у коме  рибе не постоје.

ОДБЕГЛА  ВРЕМЕНА

Скрушених надања,
остале су приче
и са њима потрошене године,
стигли замори,
казнило га време,
куда без себе?
Како бити море без соли,
сачувати сећање.
Како? Кад и радост боли.

Настави са читањем “СНОВИ  БЕЛИ и ОДБЕГЛА  ВРЕМЕНА… – Андреја Ђ. Врањеш”

Čula – Marina Savović

Moja bedra

Pulsiraju ritmom

Zaboravljenih

Damara

Dlanovi vlažni

Traže put

Smelih

Uzdaha

Okret

Preokret u umu

Dal’ o snu

Sanjam budna

Čujem vrisak

Kao impuls

Za moja čula

Bludna

Mozaik duše

Okovan lancima

Uz prasak puca

Na delove oštre

Oslobodjen prostor

Unutar butina

Otkriva vrata

Dubina

Sirove reči

Настави са читањем “Čula – Marina Savović”

JEDAN TON U PROSTORU – Mirko Popović

Bude ga koraci. Reski, kao udaljene nerazumne riječi, kao hladna
mjesečina. Ustaje. Pokušava zamisliti nezgrapnu spodobu koja ga
koracima kao metalnim kotačima u kasni sat izbacuje iz kreveta. No, naginjući se s prozora ne dozove mu ni oblik, ni veličinu, ni boju, ni glas, pa mu ta nemoć znatiželjnu, ili zelenom tamom preplašenu sopstvenu sjenu razvuče kroz šiblje, preko krovova, preko vrhova krošnjatih lipa.

Dolje: iskrivljene sjenke i vrbe.
Desno: niske ograde obrasle mrakom.
Lijevo: bokori krizantema.
A koraci…?

Настави са читањем “JEDAN TON U PROSTORU – Mirko Popović”

Мој други живот

Судбине коб ме на путу пресрела
док је срце тебе у заседи чекало
Руке у загрљај жеља ми завела
У пешчаном сату време је нестало

Не жалим себе док мртав лежим
већ мољење моје неуслишено
Спокојан сам, јер више не бежим
од погледа твојих, вољена жено

Својим ми сузама покров исплети
и мада, на никада више све мирише
у радостима твојим ја ћу оживети
и душа ће моја са тобом да дише

И када године мину ти ме се сети
У твом ћу осмеху ја поново рођен
мирисати миром као сви свети
сигурном руком кроз снове вођен

Мој глас кроз усне твоје нека буде
док песма недопевана у мени стасава
када те јутром пољупци пробуде
то љубав моја са сунцем васкрсава

Vrijeme je kiša Stranče

 

Stranče, vrijeme je kiša.

Poneka kap pašće ti na lice

baš kao što pade tad, nekad.

Sklopićeš oči i uzdahnućeš, znam,

i usnićeš, Stranče, čudan san.

Vidjećeš oči jedne kako te

gledaju pogledom jasnim

oči sjajne poput zvjezde i

tamne poput noći.

Ne plaši se Stranče

to je, ipak, samo san

probudićeš se, a te čudne oči

bile su i ostaće u snu.

Vrijeme je kiša i to nije san

već samo još jedan sumoran dan.

Znam, stajaćeš dugo na kiši,

lutaćeš pogledom i tražiti nešto,

nešto što podsjeća na

sjaj zvjezda i tamu noći,

tražićeš svoj san i u tom snu

one čudne oči.

I ne znaš da li to kiša pada

ili to plaču one oči

i znaš da sunca nema

pa opet vidiš kako nešto u daljini sija.

Vrijeme je kiša Stranče,

vrijeme kad tuga dođe sama,

kad sanjamo čudne snove

i kad ne znamo gdje je san prestao

a gdje počela java.

Vrijeme je kiša Stranče

i zato, samo sklopi kapke

i ne čudi se otkud baš sad

da sanjaš te čudne oči.

Vrijeme je kiša Stranče,

vrijeme kad tuga ne pita

u čije snove smije doći.

СЕОБЕ – Душан Комазец

Пошли смо стазом трња и стигли у предвечерје
у  мрку недођију, у легло змијско, зверје
где сури орли зоре буде немилим кликом.
Путем најлепших снова не дају проћи ником.
 
Песму отеше птица са тек рођених грана
и крв  што капље, липти из процветалих рана.
Узеше плам из ока да га деле на пола.
Уместо извор среће он поста зденац бола.
 
Рекосмо здраво двору, јер време ово иште
сузу из ока чедног да је тишином леди,
док вапај тужног срца на старо пепелиште
приноси море чежњи с осмехом који бледи.
 
Ту где небо и земља границу моћну праве,
кораком тихим, немим, између сна и јаве
бежимо од безнађа премда ту смо се свикли
у земљу лепшу, плодну не би ли бољи никли.
  Настави са читањем “СЕОБЕ – Душан Комазец”

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића

ЖИВЕТИ СЛОБОДНО

Убери сваки цвет,
сваку травку згази.
Да крочиш у слободан свет,
све око себе унакази.

Не бери бригу за друге,
ти си епицентар света.
Да се твој сан оствари,
продај одмах све,
продај и спокој детета.

За трен лажног весеља,
смело поклони туђе идеале.
Да се испуни твоја жеља,
режирај бројне скандале.

Титраји стихова што блуде,
учмалост и таму разбијају.
Све слободе света сад се нуде,
очима у мраку што сијају.

Очима за слободом што светле,
певају се омамљиве баладе…
У име сутрашњице светле,
ноћас их лежерно раде.

Гласник који доноси мрак,
сад о срећној будућности труби.
Чим изгубимо властити знак,
чим се разум изгуби.

Живети слободно, у ред стати:
светски поредак је нов!
Ако хоћеш да те срећа прати,
у својој башти истреби коров.

Искрчи шуме, преори ливаде…
Оне који о слободи сањају,
построј у радне бригаде,
да за моћне рај стварају.

Живети слободно,
душу са ђаволом стопити…
А оне што ходају узводно,
у вртлозима потопити.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “ЖИВЕТИ СЛОБОДНО – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића”

Dok toneš u san

 

Dok toneš u san i lagano te obuzima blagost noći
tiho ću, na prstima, do tebe doći
stajaću tu, u nekom ćošku dalekom oku
samo ću te pogledom dodirnuti meko
dodirom pera pauna
gledati te tako mirna, sanjiva
kako ti osmjeh na licu počiva
dok ti ime tišina noćna doziva.

Dok te od svega krade san,
dok za sobom ostavljaš još jedan dan,
doći ću nečujno sa sjajem Mjeseca
što proviruje kroz prozor usnule sobe,
prekriću ti lice zvjezdanim prahom
i otići s prvim Sunčevim zrakom
u nepregledne šume dolazećeg sutra.

Dok ti mir prekriva lice i svakoj bori utire trag
poput Mojre što sreću donosi
na jastuku ću ostaviti nevidljiv znak
bez dodira, bez riječi,
kao dah ljetnje noći,
u snu svom ćeš znati sve ono neizrečeno
što odnose dugi dani neodsanjani
rosama sjetnim prekriveni.

Dok u san toneš, snevajuć ko zna šta
stajaću poput Anđela Čuvara
nevidljiva, daleka,
tek ovlaš pogledom te dotaći
sa čela umornog pramen maći
i s rumenim zracima jutra
otići u svoje nepoznato sutra.

Eh,taj kompresor-miško pločić

Sedim u hladu,i ubijam se od dosade
Posla nema,i vreme nikad da prodje
Ceo dan sedim,i ne radim ništa
A tri sata nikako da dodje..

Nisam neki radnik,al ne volim dosadu
Milije mi je kad se nešto radi
Al danas je dan izgleda za odmor
Sedećemo sve dok kompresor ne proradi…

Postoje šanse da ga poprave narednog meseca
I onda da krenemo u radove nove
Da dignemo Kruševac put i zaradimo pare
Da bude bolje naredne godine nego što je ove…

A sad sedimo i koristi nema
Koristi nema,a i dosadno mi je
Sedim u hladu i prolaznike gledam
I sam se pitam dokle će ovo da traje…

Ma nek traje dok traje
Sve to ide u službeni rok
Kad majstori poprave kompresor
Tad ćemo da završimo kružni tok.

tmina

                                           Kafe bar, 2017.

oglašavanje
tišine u zaostalim
satima
kad godina i njeno ruho
menjaju narav
i način hoda
tada u ponoć počinje nov život
sa starim scenariom
budan pre svih piću kafu i
čitati novine u kojima
opet nisam ja
i tako sve dok vetar
njiše grane
i baca otuđeno lišće
na pragove tuđinaca i ljudi bez
mana
prosipanje tišine
po mokrom
podu predsoblja
i kupatila
kuda tumaraju bube
bauci i 
pauci
kao jedno nastojanje
života da
sve čovečije što postoji
se troši
u poslednjem zrnu peščanog sata
kada sklizne
niz ždrelo samoće
i utihne kad drugi
progovore
odajući počast meni pod
zapaljenim listom novina
čiji plamen kao duh
odlazi nebu prositi
tišinu

Opet ti i ja _ Miško pločić

Korak po korak,opet ti i ja
Naša se ljubav opet vratila
Ne možeš bez mene,ne mogu bez tebe
Zašto da kažemo sebe…

Stvoreni jedno za drugo,pričaju nam svi
Da najlepši par smo mi
Al sad je najvažnije to
Da smo opet zajedno…

I neka nam ljubav večito cveta
Ko što na nebu zvezda sja
Evo ti srce moje na dlanu
Samo za tebe,dajem ti ja…

Korak po korak,i opet si moja
Kao nekad kad delili smo sve
Nek večito,srećo,bude tako
Voleći te,i ti voli me.

SVETI PROROK ILIJA-Miroslav Krnjeta

Rođenjem te anđeli vatrom povijahu
plamenom hraniše silom ognjenom blagosiljahu,
javiše svetu rodi se prorok u Tesvitu
Ilija vatra Gospodnja seva silu gromovitu.
Ispod zvezda u pustinjama živeo u molitvi,
čuda činio,vaskrsnuo udovici sin mrtvi,
spusti oganj sa neba zapali Bogu
a zrečevi valovi ni varnice ne mogu.
Sveti Ilija snago Gospodnja
zvao si narod rušite lažne idole
vrati se Izrailje u kuću Avrama ne ljubi vale
nema bekstva od mača i nebeskog ognja.
Car Ahav i opaka Jezavelja te goniše
a ti reče psi će vam krv lizati i kosti izesti,
Gospod oblacima čuva Iliju a desnicom udari tri godine suše
srce Ilijino umoli podaj Gospode zemlji milosti.
O sveti proroče vatro i grome Božiji
pred Jelisejom ti udari plaštom po sred Jordana
anđeli te živog odnesoše na ognjenoj kočiji
Gospod će te vratiti poslednjih zemaljskih dana.
Kada grmi zemlja se trese munje sevaju
sveti Ilija po nebesima vozi vatrenu kočiju.

НЕМАМ ПОЈМА – Драган Величковић – Стихове говори Бранка Благојевић

НЕМАМ ПОЈМА

Могу у себе да се закунем
Да чиним све што најбоље умем

Док неко врло смишљено ради
Да ме са самим собом завади

Ја немам појма с ким сам и где сам
На дно ме тешко безнађе вуче

Зато сам очајан, можда и бесан
Да ли је данас, сутра ил јуче

И нема смисла и нема реда
Нисам ни овде, још мање тамо

Живот са стране стоји и гледа
И прстом не мрда, а баш се знамо

Не бих га мењао, нема тих пара
Виси о концу и једва стоји

За мене гине, страда и вара
Добро је, каже, и кад се боји

И баш се трудим да га разумем
Некад га опсујем, ређе и пљунем

А њега брига, јасно се види
Махне и каже, слободно иди

А могу у себе да се закунем
Да чиним све што најбоље умем

Док неко врло смишљено ради
Да ме са самим собом завади

Настави са читањем “НЕМАМ ПОЈМА – Драган Величковић – Стихове говори Бранка Благојевић”

ЦАР ДУШАН и КНЕЗ ЛАЗАР – Мирко Стојадиновић

 


ЦАР ДУШАН

Несрећа нас тешка притиснула
Као стрви што срну раздиру
И бакљу нам у грло метали
Манастирски метох и земљу отели.

Све вас повах за својом трпезом
Да заједно савет поделимо
Буну нама да ли је чинити
Ил главу паклу похранимо.

Сведочење наше од давнина
Седиште нам на векове века
Трагови су српски на светој нам земљи
А награда, борба биће нама.

Туга, беда одасвуд притисли
Дал чекање нама је чинити
Ујармљени не можемо бити
Трговина утешит нас неће.

Настави са читањем “ЦАР ДУШАН и КНЕЗ ЛАЗАР – Мирко Стојадиновић”

Ljubav prava – Željko Perović

Ljubav se u tjelo rađanjem ugnjezdi iz godine u godinu uvećava i širi, u svakom je djelu tijela ima. Ljubav prava ima ljepotu svoju i zna ljubav umnoženo uzvratiti. Ljubav prava ima najljepšu dušu i tijelo, ona sebi ljubav odabere da dva puta u jedan ljepši spoje.
Ljubavne pjesme su ukročene istine i dragi gosti srca iznjedrice! © ŽeSP

LJUBAV PRAVA

Kada se ljubav pravu iskreno grli i
Voli
Misli se na pola puta sretnu i
Zastanu
Jedna drugoj strasne riječi uzvikne i
Svine
U naručje da podijele radosti srca i
Poljubca
Duge čežnje u jednu želju sliju i
Dosanjaju
Započetu idilu na javi neostvarenu i
Milu
To je ljubav prava jedna i
Jedina
Od hiljade odabrana!

© ŽeSP

 

Plači u samoći–miško pločić

Plačeš sama u samoći
Suze grešne samo liju
Jer grešnici što zasluže
To i dobiju…

Plači,plači,samo plači
Plakali su i zbog tebe
Nek te suze podsećaju
Da i povredjeni povrediti znaju…

Nek ti suze kvase lice
Nek te vole ko i druge
Jer i zbog tebe su mnogima
Oči bile pune tuge…

Plakali su zbog tebe mnogi
Sad ti plači zbog toga
Iako kazna kasno stiže
Ipak ima Boga…

Sada tuguj i plači
I like suze u samoći
Nek te svaka kletva stigne
Nek ti budu tužne noći…

Nek te stignu muške suze
Muška tuga i muški bol
Nek mi oprosti dragi Bog
Al zaslužila si to.

Noćni preferans

 

Kotrlja se noć
prijeteći da me povede
zabranjenim granicama nespokoja
skliskim strminama već viđenog.
 
Aprilska kiša razbija tišinu
zvuci stare balade u pozadini
konfuznih misli
još jedna nervozno zgnječena cigareta
sjaj upaljača i novi oblak dima
još jedna propala rima
kojoj nedostaje ona jedna jedina
riječ…riječ kojom se bujica
neukroćenih rijeka zaustavlja.
 
Kotrlja se noć
svoje bitke biju damari
na potezu su mudri kraljevi
i zadnji as je pao
izgubila je dama herc
kockar smiren ustaje
vrijeme je da se odustaje.
 
Kotrlja se noć
sa svim svojim tajnama
oblačno nebo mjesec je sakrilo
odnekud se iskrala jedna
zvijezda treperava
i dok nečujno ti na jastuk pada
blijedi odsjaj starih snova
neosjetno sjećanja briše.
 
Kotrlja se noć
nova cigareta baca plavičast dim
kocka je bačena…nemam ništa s tim…

Настави са читањем “Noćni preferans”