Posle – Marina Adamović

.

Kopita su bila brža od nogu

Sunce se cedilo

Nebo se smrzlo

Nije me bilo ni tu ni tamo

Ptice su odavno spakovale krila

Laku noć

Puževi spremaju krevete

Malo u kamenu više na ledu


30 пута прочитано

Pomorandža – Zlatko Knežević

Zlatko

49 пута прочитано

POMOZIMO BOJANU – Marina Adamović

http://promozis.com/pR_ha5_Bojan_Lekic.htm

ili WESTERN UNION – na moje ime; BOJANU je banka predaleko
Marina Adamović, Niš,Serbia ; +381 61 3214893

 

POMOZIMO!

Bojan Lekić, 1988, 18. 10. Krnule, Vladimirci, Šabac 

 

24 пута прочитано

KAD SNIJEG POKRIJE SVE ~ milka vukic v.

„ljubav za Ljubav“

.

Dozvolite kišama plakati

Mrazu krvavo kamenje zdrobiti

…

Nek  eho jeke ne odzvanja

Medvjedi vole da kolo vode…

.

Kad snijeg pokrije sve

Mnogi će ne tren odahnuti

Misleći da vreme prošlost briše

Al ne znaju: i đavo sija ispod inja!

.

Crkvena zvona temeljni su  prah postali

Nema naroda, stoke ni plodova…

Snijeg crni sve zlo pokrva

Đavo u neljudima se zabavlja.

28 пута прочитано

PUTNIK – Neven Milaković

Likota

ПУТНИК

( Теодулу)

Не жудим да видим свјетске метрополе,
Ни стаклене колосе, ни бразилске плаже,
Не марим за китњасте пагоде, куполе…
Пешчаре ми неразвалне Светогорске драже.

Не жудим да видим презне пирамиде,
Нека други радост у прешини траже,
Ја се дивим очима Свете Симониде,
Звона су ми Дечанска од Европе драже.

Не бих издржао дуго у сјенци кипа слободе,
Отуд бих вапио тужно к`о кос из невјером горе спржене:
Овдје су бакље угашене, овдје је вјечита тама Господе,
Ово је царство од царства лишених и шкргут зуба из геене.

Ја путујем неуморно док у мјесту стојим,
Не треба ми мучни пртљаг ни пасош ни виза,
Обиш`о сам читав свијет, молитвама својим,
И видио све што вриједи, истински, изблиза.

Нећу да читам књигу мртвих,
ни Илијаду ни Махабхарату,
Нећу да крадем обелиске безвриједне,
нек` се њима ките европски јазавци,
Мијењ`о бих цезара и Навуходоносора
и ума лишеног цара Бонапарту,
За свети благослов Монаха Оптинског,
за шав на Његовој дивној камилавци.

Нећу да зидам боговима лажним,
храмове велике и скупоцјене,
Нек` се други клањају гадовима адским,
нека други славе звјерска чудовишта,
Мени је довољан хлад од Манастира,
рај из ножем нагрђене Светитељске зјене,
Мени је довољна ријеч Господа мога,
и ван Царства Његовог, не треба ми ништа.

Невен Милаковић

45 пута прочитано

Zabranjena ljubav Bratislav Sargin

Svojim gracioznim I kadetskim korakom, pod kojima svet drobis
Polako, uz strogi prizvuk stikle, prinesi I ovu moju molitvu bogovima ceznje
Kao led nemocnu barku ,u srcu tvome, probaj nas da  okopnis
Jer samo uz tebe draga , zivot nosi neke druge teznje …

(више…)

44 пута прочитано

TALOG PAMĆENJA milka vukić vujnović

.

Snježne pahulje grebu izgubljene…

Cvrčak se uzdiže na noge,

U tananoj haljini

Ruglo je zimskoj idili….

Utrni vjetre,

Spusti ledene poluge,

Noć je dan siromaha…

Reflektor voli moćnika….

.

Svanuće jutro

Iz navike…

Preskočimo proljeće…

Kalendar juli doneće…

Ljudi više nisu ljudi

Egom lice obojiše,

Jahtom  oči popuniše…

.

Cvrčak neće drečati,

Svi će mirno spavati…

Talog  pamćenja

Halicunacijom metastazira..

Al koga za to briga…?!

35 пута прочитано

Тебе сам заволео

Огњеним пламеном,
моје срце куца,
отишла си далеко,
па ми душа тихо пуца.

Као ваздух небески,
тебе сам заволео,
зато те и никад,
нисам ни преболео.

Сећаш ли се улица,
романтичног Париза,
у ком си била лепша,
него Мона Лиза.

Чекаћу и године,
као усне пољупце,
слаћу ти и поруке,
јер још волим те.

24 пута прочитано

Bijele vode tvoje

Bijele vode tvoje što ih tokom tražim

Riječju čežnjom

Kapljom tugom

Sav život za san

Kapljom htijenja

Lud k’o i ja

Sam osviće dan

 

Bijele vode tvoje što ih tokom tražim

Jutra piju

Pjenom lome

Okom se ne bude

Krvlju teku

Damarom

Izora tvog žude

 

Bijele vode tvoje što ih tokom tražim

Tu u viru što me

Porinutu vide

Niz kožu mi

Bez tvog daha

I bez tebe

Sred mog puta

Vode tvoje idu

 

42 пута прочитано

ПЕТО ДЕТЕ…

ПЕТО ДЕТЕ…

Давно сам уснио један сан
у њему си била моје сунце, ноћ и дан
с твојим ликом зоре су свитале
звезде ми шапутале и за те питале
из сна сам тебе украо
срце и душу ти заувек дао
На мојим грудима си снила
у мом наручју сретна била
твоје биће родило је нова
четири бисера нашега кова
ал готово није драга моја
сан мој није жеља било која
Ја још сањам анђела једног
слатког, малог и чедног
по мислима он ми лута
за нас пита много пута
па те молим мили цвете
снаге нађи за пето дете….

Братислав Богдановић

23 пута прочитано
Previous Next

јул 13

5 ПЕСНИКА И ВИ – ПоезијаСРБ и КЦК, 12. 7.2019.

Još slika na Fejsbuku
У Клубу КЦК је 12. 7.2019. године реализован по 8 пут поетско-музички програм „5 ПЕСНИКА И ВИ“.  Програм је пројекат Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Културним центром Крушевац. У програму су поезију говорили: Драгојло Јовић – уредник КЦК и песник, Весна Лазаревић – заменик градоначелнице Крушевца, Дејан Милошевић – песник ПоезијеСРБ, Љиљана Пантелић –  уредница програма РТК и песникиња и Стефан Кнежевић – песник. Програм су музиком оплеменили оркестар Душана Дуце Пејчића и вокална солисткиња Радмила Бајић Рада. Програм су осмислили и водили песници Дејан Петровић Кенац и Љубодраг Обрадовић.

Преслушајте аудио снимак програма 5 ПЕСНИКА И ВИ који је снимио Марко Вишњић, радник КЦК

Погледајте видео снимак Љубодрага Обрадовића

Иначе, традиционалан поетско-музички програм 5 ПЕСНИКА И ВИ реализован је до сада 7 пута у клубу КЦК у Крушевцу. Програм је по концепцији поетско-музички и у њему крушевачки песници и њихови гости говоре своје најбоље песме, а између песника слушамо популарну музику… Наравно, реализовали смо и програм 5 АФОРИСТИЧАРА И ВИ. Погледајте све досадашње програме а посебно уживајте вечерашњем осмом сусрет песника и публике у програму „5 ПЕСНИКА И ВИ“…

Драгојло Јовић

Весна Лазаревић

Дејан Милошевић

Љиљана Пантелић

Стефан Кнежевић

Љубодраг Обрадовић и Дејан Петровић Кенац

Радмила Бајић Рада

Душан Дуца Пејчић

Милан Бата Петровић

28 пута прочитано

јул 21

ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ) … – Андреја Ђ. врањеш

ПЕСМЕ ИЗ НЕОБЈАВЉЕНЕ ЗБИРКЕ ( СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ )

ДИВЉЕ ГУСКЕ

Гласне најављују студи,
неке не долете до краја почетка,
очи их срећу на длану висина,
у поретку знака,
изнад Сунца тмина.

РОДА

Додир далеких међа,
крилата прича дана,
сањају је куће северно од лета,
јутра троши у тихој слободи,
вечно тражећ исто,
по заспалој води.

БЕЗ  ИМЕНА

Заборавио чежње далеке,
нису га дидиривале светиње,
заобишао туге старачке,
с њима и сузе детиње.

Животом разноси преваре,
без светости година,
остао је без себе,
остао без имена.

ЗАЖМУРИ

Ако ме будеш срела,
не застајкуј мислима,
запећеш сећањем,
заболеће те радост,
па ти се о недај Боже десити може,
да заридаш сновима.

ИЗВАН СЦЕНЕ

У самоћи песник и мисао,
камена судбина а срце меко,
лепоту стихова чека,
радост остала тамо далеко.

С вином заједно троши тмину,
пише песму о лепоти жене,
мотре га зидови бели,
живот потрошен изван сцене.

Јутро кроз окно поглед сели,
од поља неба део да има,
он ко  по облацима да хода белим,
висине модре грли са њима.
Nastaviti čitanje

42 пута прочитано

јул 21

GOSPODARI SVETA-Miroslav Krnjeta

Da vas nema gospodari sile
kakve bi ljubavi u svetu bile,
do moći hira vam je stalo
ne vidite koliko je glava palo.
Terate u rudnike umorne,tužne,
da za vaše dvorce rade
ostavljate ih gladne i dužne.
Igrate se gospodara rata
sejete smrt ispred svih vrata.
Nemate vere u ništa
ne verujete ni u Boga,
vama je stalo do zlatnog roga.

Od radničke muke i seljačkog žita
hrani se vaša dvorska svita,
ne znate za brata a ni druga
vama je sreća kad svetom vlada tuga.
Gde je bližnji,
ili ljubi svoga brata,
nema kod vas toga
ne bi bilo zabave vaše rata.
Milost,ljubav ne postoje
stavili ste okove i lance oko vrata
zbog riznica punih zlata.

Nahranite gladne,obujte bose,
ogrejte slabe pored vatre,
ali vama je stalo sve da se satre.
Vi samo znate za obest
i dobro ste zagazili u bolest.
Koliko još,kada je dosta,
koliko treba novca
da se sirotinja spasi izrabljivačkog posta.

U zemunice i rovove
šaljete voljene i sinove,
iz njih krv nevina teče
ali vas savest ne peče,
na smrti i ranama
vi se kitite krvavim parama.
Dosta je svetu krize
i zla koje čovečanstvo grize.
Sa neba smrt šaljete
posle nas u fabrike terate
da crnčimo i radimo
da vam razvrat i jahte platimo.
Gori ste od tornada i od suše,
od istoka do zapada
od severa prema jugu
gde prođete ostavljate
čemer i tugu.

Budite se mladi,stari
niko za vas ne mari,
ne dajte da vas lažu
istinu pred očima mažu
da bude kako oni kažu.
Borite se gladni,željni pravde,
ustanite mučenici,radnici,seljaci,
ne dajte slobodu,dušu,
kad im treba
da zidaju kule do neba.

Zbog bahatosti vaše
porobiste narode bele,crne,žute,
ali još barjak slobode maše.
Tama je vama dan
sa vama nema svetla dana
vodite čovečanstvo putem bezdana.
Narodu je došlo do guše
gospodari spasavajte duše.
Mučitelji naroda,faraoni novog doba
iz vas teče zloba,
mislite jačeg nema
silniji ste od planina,gora,
ali grešite
i faraon je propao usred mora.

7 пута прочитано

јул 19

У ВИНУ СПАС – мр. Ратко Тодосијевић Баћо


У ВИНУ СПАС

Из нектара твог
Процвета реч
У сласти и бојама
Љубави
На уснама твојим навиру
Сећања и песме
Уз звуке виолине
Прекланог гудала
Дим кафане ме покреће
Крстарим временом са тобом
Као светионик.
Пред оком покретне слике
Беспућа у процепу
Измђу прошлог и садашњег
Између сутра и јуче
И шта нам сва искуства значе
Када тумарајући
У самоћи и тишини
Тражимо спас
Питам вазда себе
Да ли је човек тако мали
Да у чаши вина
За срећу и тугу
Тражи спас
Желим да питам дугу
Верујући да на њеном
Крају и чаши вина
Заиста постоји спас
Гости полако одлазе
Док их ја крадомице
Са чашом неиспијеног вина
Испраћам молитвом
За опроштај који и
Нису тражили

© Мр. Ратко Тодосијевић – Баћо

 

12 пута прочитано

јул 18

ISPOD ŠARE NA BISTRICI *Dušan Marković – Kuršumlija

ISPOD ŠARE NA BISTRICI

Danas sam ti, na Kosovu bio,
gde crveni božuri se viju
dal sam bio, ili sam usnio
Al osetih našu Metohiju.

Neka vila svatove spustila,
kraj Bistrice, usred Metohije
svadbeni je barjak raširila,
raširila, da se opet vije.

Ispod Šare, usred bela dana
u Prizrenu, Dušanovom gradu,
venčaju se Čeda i Slađana,
nemoj Srbi, da gubimo nadu.

Ima nešto, što ljudi ne znaju
ma koliko vremena da prođe,
gde se krste, tu se i venčaju
rodnoj kući mora da se dođe.

Dok mladenci hladnu piju vodu
sa čuvene Šadrvanske česme
svatovi su na kamenom mostu
kraj harmonike i uz srpske pesme.

Svetog Đorđa hram obiđoše,
zatim crkvu Svetog Spasa
Prizrenskom kaldrmom siđoše
i gledaju kako Bistrica talasa.

Pod kamenim mostom,
Bistrica teče,
Ne iz Peći i ne iz Dečana
već iz grada cara Dušanova.

19 пута прочитано

јул 17

CAR DUŠAN SILNI-Miroslav Krnjeta

U prestonici Beogradu
u crkvi svetog Marka
leže mošti cara Dušana

Srpska kruna veličina mitska
zaveštanje Srpskom narodu
uspomena na vladara velikana

sin Stefana dečanskog
naslednik trona carskog

unuk kralja Milutina
gospodar šuma,mora,planina

princ kod velbužda
rodila ga slava
od sokola raste u snažnog lava

neustrašivo vojskom
juriša na Bugare
gazi ih kao travu
da nikad više na Srbiju
ne udare

carstvo od Grčkog mora
do Dunavskih zora

zvone pravoslavna zvona
preko nepreglednih gora

soko leti
od svitanja do mraka
izviđa kolika je
Srpska zemlja carska

dvoglavi orao ponosno
čuva carstvo
štiti ga mačem
orlova viteško bratstvo

kraljevi strahuju
carstva zaziru
kad Dušanovi silni oklopnici
nadiru

sa prestola carskim žezlom vlada
slova zakona piše

čvrsta ruka čuvar roda
Srpska nada
neprijatelje Srbije vatrom briše

hrabri car jaše kao vetar
Srbije ne da ni metar
zidine carstva granit stabilni

ostaćeš najveća kruna
epska legenda car Dušan silni

13 пута прочитано

јул 14

У  ЗАГРЉАЈУ  ЈУТРА… – Андреја Ђ. Врањеш

ИЗ  НЕОБЈАВЉЕНЕ  ЗБИРКЕ  (СВИ ПРАВЦИ ВОДЕ У БОЛ)

У  ЗАГРЉАЈУ  ЈУТРА

Срели смо се испод свитања,
носила је младост,
а ја  живот цео,
отишла је у загрљај јутра,
ја вратих у таму,
као њезин део.

ПИТАЊЕ

Питали су је,
да ли га познаје ?
Тек толико,као нико.

ХРАСТ

Олујама памти,
рукама грана,
по деблу рана,
цео живот сакупљао бреме,
још од њега траже,на времену путу,
да изгуби себе.

КАНДЕЛА  РЕЧИ

М. Цветајевој.

Вечности поклањала стихове,
ко сликар кад на платну игре ниже,
из ума њена светлост,
све ближе и ближе,
осветли једно доба,
а када дани  мржњом затамне,
кандела речи,
светлост своју,
изнова проба.

Nastaviti čitanje

315 пута прочитано

јул 12

ЗА РОЂЕНДАН – Милка Ижогин


ЗА РОЂЕНДАН 


Никодију Спасићу

Погледам на сат
склопљене казаљке беху
Питам се
да ли на Тебе мислим Ја
или на Мене мислиш Ти
или Обоје исте мисли имамо
И спојени великом љубави Смо?
Ако сматраш да је глупо
волети сад
Сети се народне пословице
“За љубав никад није касно“
Зато се насмеши и прихвати
или смеј се и одбаци све
али једнострано
А Ја те душом волим
и телом желим.
Ако те желим то није грех
За све ти си крив…
Срела сам те
Кад обоје тужни смо били
Ја хтедох а ти ми даде
Звездани пут љубави
Нежне руке твоје ме миловаше
Слађане усне ме љубише
Мили глас ме опи
а тело топлоту живота подари.
Мили, за рођендан шта се дарује
Поклона прегршт мисле.
То је мало
Искреност ти дарујем
Парама се купит не може,
Садим цвеће по стазама којим ходиш
Обасјавам свој мрачни кутак живота твог
И љубим тебе и твоја дела
И желим да те не изгубим.

© Милка Ижогин

 

29 пута прочитано

јул 11

САН БЕЗ СНА – Ратко Тодосијевић Баћо


САН БЕЗ СНА

Навикао на пут
Као коњ на самар
Још овог јутра
Морам поћи и понети
Рањено срце крадљивца
Овог jутра
Док она спава
И сања о повратку
Дана
Пукло румено праскозорје
Дукат јутра
Пукао видик
Без дна
Равница моравска
Отворено срце
Лопова
Мојим телом трачнице
Уместо вена
Без сна
Игра стара
Радост детињства
Још овог јутра
Отићи бићем
У сунчана рађања
Сну њеном и
Повратку сну
Без сна
Сан без сна

мр. Ратко Тодосијевић – Баћо

 

32 пута прочитано

јул 11

Умро је Слободан Лазаревић Лаза – радник КЦК. СЛАВА МУ!


Слободан Лазаревић Лаза на радном месту

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу имало је одличну сарадњу са Слободаном Лазаревићем Лазом. У Пионирском парку, где је он радио, одржали смо заиста доста програма, уз предусретљиво Лазино понашање, уз његове кафе и понеку ракију, јер песници су увек боеми… Лаза је не само радио и доносио пића, већ је и сам уживао у поезији и давао добронамерне коментаре песницима и многе од њих усмеравао на прави песнички пут.

Хвала му за све што је урадио за песнике Крушевца, а посебно за песнике Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Нека му је вечна слава и хвала!

Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

38 пута прочитано