Издвојено

Моравски цароставник 2023. – Конкурс и резултати

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА

На основу виртуелног гласања, мејлом и телефоном, 01.10.2023. године у Крушевцу, жири у саставу: др Велибор Лазаревић – председник, Светлана Ђурђевић – члан, и Љубодраг Обрадовић – члан донео је одлуке о наградама на МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРСУ ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ;TEMA: МОРАВА, БЕЛА ВОДА, РОЗЕТА, МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК… :

НА МЕЂУНАРОДНОМ КОНКУРСУ ЗА ПОЕЗИЈУ О МОРАВИ 2023. године награде су добили:

  • 1 место – Јован Бундало из Београда за песму: ЦАРОСТАВНИК И РОЗЕТЕ;
  • 2 место – Љиљана Тмбурић из Крушевца за песму: ИЗ КАМЕНА ВОДА ТЕЧЕ;
  • 3 место – Валентина Вања Дабић из Смедерева за песму: БЕЛА ВОДА.

Захвалницу су добили песници:

  1. Љиљана Терентић из Смедерева за песму: ТРИ МОРАВЕ ГРЛЕ МЕНЕ;
  2. Алекса Цојкић из Београда за песму: КРАЈ МОРАВЕ СЕЛО МОЈЕ; 
  3. Јасмина Димитријевић из Загреба за песму: У МОМ СЕЛУ КРАЈ МОРАВЕ.
  4. Боривоје Видојковић из Ћићевца за песму: КЛУПА КРАЈ МОРАВЕ;
  5. Живојин Манојловић из Крушевца за песму: ПРИСНЕВАЊЕ;
  6. Благоје Премовић из Велике Плане за песму ТРИ МОРАВЕ;
  7. Урош Аћимовић из Пожеге (Западна Србија) за песму ОЈ МОРАВО;
  8. Братислав Спасојевић из Коњуха за песму: БЕЛА ВОДА;
  9. Александра Мишић из Чачка за песму: МОРАВА НАС ВОДА ОДРАНИЛА;
  10. Катарина Ђорђевић из Крушевца за песму: РОДОЉУБЉЕ;
Све песме са конкурса обајвићемо у Часопису за поезију – ПоезијаСРБ број 21.
Награде које ћемо доделити:
  • за прво место – диплома, 5 књига и наступ на манифестацији МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК у новембру 2019. године на скели у Белој Води (8.10.2023.) у 15:30)
  • за друго место – диплома и 3 књиге
  • за треће место – диплома и 1 књига

За долазак на манифестацију „МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК“ организатори манифестације нису у могућности да сноси путне ни друге трошкове доласка и смештаја.

МАНИФЕСТАЦИЈА „МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК“ има позивни карактер. Одржаће се у Недељу 8.10.2023. године почев од 15:30 часова у Белој Води код Крушевца. (На три локације сукцесивно: У народном музеју, на чесми у Белој Води и скелу укотвљеној на Западној Морави.)

Настави са читањем “Моравски цароставник 2023. – Конкурс и резултати”

Издвојено

ПОД ИСТИМ КРОВОМ – ПОЕЗИЈА 2. – ПоезијаСРБ


Радна верзија корица – по слици Бранка Мијатовића

ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 2.  – ЋИРИЛИЦА

Бранко Мијатовић је покренуо иницијативу за издавање заједничког зборника песама под називом ПОД ИСТИМ КРОВОМ. Ја као уредник сајта и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ сам поменуту иницијативу прихватио и ево крећемо у реализацију те идеје. Прва књига је изашла, а друга је у  рипреми. У том послу помоћи ће мени и Бранку Драгојло Јовић и Јовица Ђорђевић.

Детаљи:

  • Уредник: Бранко Мијатовић;
  • Издавач: Удружење песника Србије – Поезија СРБ;
  • Учесници: 20 песника који пишу на сајту www.poezija.rs које одабере редакција;
  • Издавање књиге финансирају сами песници, учесници у пројекту;
  • Са свим ауторима потписаћемо уговор о издавању књиге који ће садржати и цену учешћа за сваког песника;
  • Сваки песник добија 5 А5 страна у књизи за биографију, своју фотографију и песме;
  • Биографија са фотографијом може бити на једној А5 страни;
  • Књига ће имати оквирно око 110 страна А5 формата заједно са предговором уредника, издавача и чланова редакције;
  • Књигу би радили у тврдом, биндованом и прошивеном повезу, а дизајн корица би се усагласили уредник и издавач;
  • Тираж књиге је 110 примерака, по 5 за сваког од учесника, а остатак од 10 књига остаје издавачу за потребе обавезног примерка и архиву;
  • Редакција и припрема књиге за штампу: Љубодраг Обрадовић; Бранко Мијатовић, Драгојло Јовић и Јовица Ђорђевић;
  • Лектура песама – сваки аутор за своју поезију, а финална лектура  уредник књиге;
  • Можете се пријавити за учешће у овом пројекту најкасније до 15. 7.2023. године, односно до попуне планираног броја од 20 учесника.
  • Када редакција одабере учеснике пројекта о томе ће их обавестити јавно, на сајту, а тиме и све посетиоце сајта;
  • Учесници своју биографију, фотографију и поезију у дигиталној форми могу послати на један од мејлова редакције:

Мејлови редакције:

1. Уредник књиге Бранко Мијатовић: branko.mijatovic1949@gmail.com,

2. Јовица Ђорђевић: jovicad221@gmail.com

3. Драгојло Јовић: jovicdragojlo59@gmail.com

4. Љубодраг Обрадовић  (за издавача):  pesnik@poezija.rs

  • Своју биографију, фотографију и песме шаљите у једном Word документу на ћирилици најкасније до 15.7.2023. године!

После зборника поезије – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 2. уследиће идуће године зборник поезије ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 3. и тако редом…

Настави са читањем “ПОД ИСТИМ КРОВОМ – ПОЕЗИЈА 2. – ПоезијаСРБ”

Издвојено

МУЗИКА и ПОЕЗИЈА УЖИВО – ПоезијаСРБ

Поштовани песници, драги посетиоци, од данас, 17. септембра 2023. године, 12. рођендана Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, поклањамо Вам одличну поезију и одличну музику. Можете их слушати и као радио на мобилном телефону, таблету, лаптопу, рачунару или телевизору…

Довољно је да кликнете на аудио плејер испод овог текста и можете покренути емитовање свих објављених песника и музичких нумера у континуитету од првог до последњег, баш као радио.

Наравно, поезија не иде без музике и обратно, у многим музичким нумерама поезија је основ. Представљамо Вам и музику крушевачких певача и инструменталиста који су често наступали на поетским вечерима Удужења песника Србије – ПоезијаСРБ. Уживајте!

Поезију наших чланова и одабрану оригиналну музику, (које не можете чути на другом месту), можете преслушати у свако време овде, у овом аудио плејеру. Све песнике можете преслушати  у континуитету, као радио на мобилном телефону, таблету, лаптопу, рачунару или телевизору…

Будите члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Радио ПоезијаСРБ биће Вам доступан за презентацију и Ваше аудио поезије. Настави са читањем “МУЗИКА и ПОЕЗИЈА УЖИВО – ПоезијаСРБ”

PTICA ZLOSLUTNICA

PTICA ZLOSLUTNICA

Zakleh se ćutanjem
u znak lojalnosti,
slušajući pesmu Zloslutne ptice.
I pretvorih se u nemu statuu.
Od okamenjenih ostataka
moje duše napravih svetilište.
Za beg od stvarnosti, tajno skrovište.
Zaronih u mrak, dotakoh dno…
Izgubih se u tišini.
Ne videh ni Sunca, ni Meseca.
Ni staze, ni puta…
Samo srce umorno što luta
nepreglednim prostranstvom života.
Na granici bezumlja i besmisla.
Na ivici pakla i raja.
Na putu, bez početka i kraja.

I videh Svetlo u mraku…
Negde u daljini gorela je vatra,
od munje što je oganj zapalila.
Od te vatre ogrejah promrzle prste.
A na uglu usana,
kao okamenjeni pupoljak ruže,
pojavi se Osmeh.
I oterah pticu Zloslutnicu
što me je u kamen pretvorila,
na usne mi pečat stavila
kako bih zauvek ćutala…

I opet je zora zarudila,
u oku Sunce probudila.

Iz zbirke poezije,, Dodir duše”-2022

Vesna Stojković, Leskovac

УЛИЦА ТУГЕ – Душан Комазец

    Пролази јесен, зима куца на врата парка
    у којем .мрве хлеба нудим смрзнутој птици
    и питам себе, да л’ је љубав безмерна варка,
    у којој ми смо били случајни пролазници?

    Никад нам више лето вратити неће снове,
    нити најлепши жубор таласа бурне реке,
    где су се среле лађе које супротно плове.
    Где оћутасмо своје најлепше недореке!

    И никад више шапат на тихој месечини,
    с усана сочних, медних пренути зору неће.
    Можда је „љубоморко” на нас бацио чини,
    заслепљен праскозорјем тек заруђене среће?

    Осећам како руди древност звездане ноћи
    због „луталица” што су саздале вечне пруге.
    Она је запосела престо безмерне моћи
    у бесомучној игри „господара и слуге”.

    Чак и најлепша прича приближи свом се крају.
    Док кровом свеистине добују тужне кише
    у немисао бацам помисао о рају.
    Затварам врата среће где не станујем више!

    Смрт није страшна казна, гора су сажаљења.
    У тој „несташној” игри где увек губе слуге,
    стазама „ходочашћа” однела су је хтења.
    Моја адреса сад је „улица туге дуге”!

    Кажњен сам, ал’ не желим ни због чег да је кривим,
    јер чезнем, патим, волим у „обиљу” изгнанства.
    Понекад сврати на трен, да види како живим,
    и да покупи нежно остатке достојанства?

Jesenja pesma

Jesenja pesma

Oktobarske hladne kiše. Leto broji zadnje dane.
Sa drveća vetar briše, nosi lišće na sve strane.
U gnezdu cijuče ptiče, goluždravo pile malo.
Iz majčinog, toplog krila, na zemlju je sad ispalo.

Miholjsko je leto prošlo, a noći su sad sve duže.
Jesenje je doba došlo, počinju da venu ruže.
U crvenim tonovima, haljina joj divna, zlatna.
Došla je sa darovima, jesen žuta, blagodatna.

Kukuruzi već se beru, na gomilu klip do klipa.
Ruka stoji na amrelu, hladnoća za obraz štipa.
Vinogradi raspevani , na noge se diglo selo.
S pesmom beru svi seljani grožđe crno,a i belo.

Devojačke noge bele , sad po grožđu sitno gaze
Sve su srećne i vesele, mlade mome, snaše – taze.
Na širu sad sve miriše, kaplje vino krv – crveno,
Srce momačko uzdiše,gleda momu zaljubljeno.

Za tren oka ruke snažne, obujmiše njen vitki stas.
Bez skromnosti neke lažne, začuo se zvonki glas.
Pesmu moma zapevala, iz pehara vino toči.
Ispod oka namignula… Eh, što volim crne oči!

Vesna Stojković

Leskovac

STARI ORAH – Ivo Torbica

Pokraj puta, na jednoj uzbrdici
Nalazi se razgranati orah stari
Pravi je ukras na polju i livadici
Najviše mu se obraduju ratari

Godinama tako ponosno raste
Iako plodova nikada nije imao
Često ga pričom seljani časte
Dok je o bogatom rodu snevao

Dođe jesen i sve grane mu ogoli
Ali s prolećem on više ne olista
Ceo krajolik je sada prepun boli
Jer nema starog oraha da blista

Jutros ga, bez milosti, posekoše
Kao da tu nikada ni postojao nije
Suze mnogima niz lica potekoše
I od prejake žalosti srce im bije!

Песма месеца: септембар 2023. Јована Марковић

 

ПРИЗНАЈЕМ ТИ…-

Не боле ме осмеси, искрености твоје,
што плод су ми варки које стварност теше,
не боле ни светови, маште плода моје,
у којим се опрашта таквима кад греше.

Не боли ни осећај сигурности, мира,
ни слободе духа, надреалне слике,
не ломе ме нагони ни беса и хира,
кад тишина завлада где осећам крике.

Не боле ме боли, у души олује,
ни тама, ни лаж, кад пригрле ме к себи,
не боли ни надање, што к’о сена ту је
и када се запитам да ли ишта вреди.

Не боли ни разум што полусном лута,
док оставља поруку “И ово ће проћи!”
не боли ни свеза, трајно откунута,
кад знам да је игра изван моје моћи.

Не боле ме груди када срце раним
пером, да бих мастило имала за риме,
не боли ни што те кривог свесно браним,
већ што моји стихови знају твоје име.

АУТОР:ЈОВАНА МАРКОВИЋ

Tvrđava od bola

TVRĐAVA OD BOLA

 

Kad zaćuti vetar u granama smreke
i utihne ptičji žagor pesme setne;
kad tišina plače, a bujica reke
u dubokom viru novi bol zametne.
Pojavi se tako usred bela dana
k’o da želi srce nožem da raseče.
I boli me jako nezarasla rana
od jutra do mraka,bez prestanka peče.
Neprebolom srca muči me i kida
te tanane niti duše raspredene.
U okove stavlja, oko mene zida
tvrđavu od bola, gde stanuju sene.
Kao sužanj živim, k’o u paklu gorim, sama u tišini, sa tugom se borim.
Vesna Stojković, Leskovac

KOREN

Ponoćne senke pred suncem beže,
bezumno hodam trnjakom gustim;
i dokle god mi pogled doseže,
nigde oaze koren da pustim.

Utvare noći svuda me prate,
još uvek strepi u meni dete;
tuđin me grli, zove me brate,
rođeni moji ni da se sete.

I sve me tišti, grebe u duši,
iščezle stope kako da pratim;
koren od jada da se ne suši,
rođenom selu ja da se vratim.

Da božja milost obasja veče,
nek vaskrsne opet žila svaka;
korenom mojim neka poteče,
presveta voda mojih predaka.

autor
Jovica N. Đorđević

Saša Milivojev – ZAO SVET BEZ DUŠE

Saša Milivojev
Saša Milivojev, Photographer: Tarlan Bayramov

SAŠA MILIVOJEV

ZAO SVET BEZ DUŠE

Svi su snovi pali
Nestali u trenu
Tužne oči sad su
zaspale dok plaču
Zvezde jauču
.
Nikog više nema
Pustinja i pesma
Izdaje su sada
ubod oštre kame
Rak na srcu rane
.
Zao svet bez duše
kao mrak je pao
Sve su sada tuge
vapaj i pakao
.
Kapi suza krvi
toče punu reku
A niko ni da stane
Nikog ni da gane
Nikako da svane
.
Svi su isto tužni
Glume sreću jadni
Teški su nam dani
Umiremo sami
.
Zao svet bez duše
u oči te gleda i laže,
ako ti neko nekad kaže
da te voli,
nasmeši se
i unapred preboli
.
.
2023.
.

ЕМПИРИЈА – Андреја Ђ. Врањеш

ЕМПИРИЈА

Понекад  пожелим у игру ући,
да угледам више, упознам себе,
какав  сам, а какви  они други.
Тек што сам ушао, угледах муљ,
подвалу тешку,
правим се лудим, залазим дубље,
у још  дубљу, тежу грешку.
Невероватно  је  то,
кад пожелим из ње изаћи,
из те игре грешке,
нешто ме повуче натраг, дал с инатом,
ил због муке тешке?

Настави са читањем “ЕМПИРИЈА – Андреја Ђ. Врањеш”

ДАЋЕ БОГ

ДАЋЕ БОГ

Бог ће дати, ал` и мудри људи,
да наш народ, из сна се пробуди,
па за опште добро се потруди,
да нас наше потомство не куди,
нека буде ка` што бјеше прије,
да се врати круна монархије.

И то треба урадит` што прије,
ни трен више, чекат` се не смије,
треба рећи, зашто да се крије,
ово никад` ни ваљало није.
Овај систем све нам је укаља`,
и без краља ништа нам не ваља,
ту је вишак свака прича даља.

Зато, хитно, без много повике,
укинути систем републике,
јер су лоше, ове нам прилике,
од овакве грдне политике,
доста нам је чемера и јада,
ђе свак сваког вара и поткрада.

Краљ је вазда, стожер отаџбине,
о држави најбоље се брине,
уз подршку из народне базе,
све планира на дугачке стазе,
с више воље и са више мара,
домаћински о земљи се стара.
Краљ сигурност у држави ствара,
најмање ће да мути и шара,
јер не иде, да сам себе вара,
па, са мало умјећа и дара,
са краљем ће свима бити боље,
оним` „горе“ и онима „доље“,
па сад ето нек вам је од воље,
браћо Срби, широко ви поље.

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Кад љубав према домовини замре, онда и држава мора умријети“.
Михајло Пупин

„Пепео мртвих, створио је отаџбину“.
Алфонсо Ламартин

Петроварадин, на Сретење 2020 љета Господњег