Издвојено

Промоција Часописа ПоезијаСРБ број 27. – Народни музеј Крушевац

Промоција Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 27. одржаће се  27.11.2026. године у 18:00 часова у Народном музеју Крушевац. Поред аутора заступљених у часопису који ће говорити своју поезију и остале радове, у музичком делу програма наступиће Женски певачки ансамбл “БИСЕР” као и Михајло Симић на клавиру.
Download

Можете преузети часопис у пдф-у.

УМЕСТО УВОДА – Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “Промоција Часописа ПоезијаСРБ број 27. – Народни музеј Крушевац”

Издвојено

СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА

Iznenađenje – Aleksa Stojčič

Došla je neočeivano, iznenađenje tako fino. Nadao se nisam, da ću ovako brzo biti motivisan, da njoj pesmu pišem, suze radosnice sa lica brišem. Nosi neke ruske gene, ledena krv teče joj kroz vene. Ali taj led nije oštar, on je nežan, topao, svakom bi se dopao. Ovo prijateljstvo na daljinu, može ići samo u … Настави са читањем “СЛУЧАЈНО ОДАБРАНА ПЕСМА”

Херцег Новом

Од Суторине Мамулу гледам,
од Боке врата тврда…
Југо запљускује наплавинама…
На Савини роси, док пада на Росама
Отежало небо ко сива брда
сваки ће трен на земљу пасти…
Топла па Топла, још мало поплав
И тако све до Шквера, не помјера се
једино, сав од бронзе Херцег, стамени
Замишљено гледа час свој град, час пут висина, не камени…
Горе на облаку раскалашно се гнијезди Елиза,
вјештица преотета од сина…
Углачане скале велике и мале
Пењу горе до градских врата па испод сата
На Белависти, пред Богом исти
Милујем успореним кораком
Сиве видике пут обзора
Древан ли си древни
Нови граде, што сједиш украј мора…

Pjesma

MIR U MEANDRIMA

Mijenjam vreo Čačak
za hladovinu klisure
gdje se grle
Kablar i Ovčar,
gdje obla i lijena,
modra kao more
Morava gospodari,
praveći meandre
da zbuni nepoželjne.

Svetionici skriveni
nezvanim gostima
rasuti voljom ktitora
svijetle neprolaznošću
velikog malog Atosa.

Zastadoh u banji
da koracima opišem
rukavac Morave
i u tišini izvora
pronađem izlječenje.

Rijeka šutljivo puzi
noseći priče,
stare pjesme
novim pokoljenima,
moravski mozaik.

КОШАРЕ НАША ПРИЧА – У организацији Хуманитарне организације ” БРАНИОЦИ ОТАЏБИНЕ”

У Белој сали КЦК у Крушевцу, 14.11.2026. године одржана је промоција књиге књиге “КОШАРЕ НАША ПРИЧА” у организацији Хуманитарне организације ” БРАНИОЦИ ОТАЏБИНЕ”. Настави са читањем “КОШАРЕ НАША ПРИЧА – У организацији Хуманитарне организације ” БРАНИОЦИ ОТАЏБИНЕ””

ФАЛСЕТ

ФАЛСЕТ

Танка вибро што укроћаваш јарост

Не видим утеху у земаљском сну

Гутала ме тмина, а привлачи светлост

До врха бих радо али сам на дну.

 

Љубављу твојом прошлост сада сневам

Силуету тмурне авети на зиду

Жака Дериде већ одавно нема

Неугасна жудњо живи суициду.

 

Поставите стражу утврдите врата вечна

Синови се буде и певају кћери:

Долази спасење у мехове презрења

Животе Чехов пиштољу у пудријери.

 

Изусти каткад туробност да заболи

Позови тишину настани празнину

Доживотна боли проклето заволи

Непреболну рану и незараслу бразготину.

 

Опсуј Бога и умри пријатељски је савет

Зима и таштина нека обузму ми кости

Нисам те љубио нежну као фалсет

Беспомоћном љубављу до бесконачности.

 

 

ЖАКАРД

ЖАКАРД

Нехатом послате парне руже на праг

Мале васионе безнадежни сам путник

Реквијем је ово за њу којој не бих драг

Смртодарној удовици, несуђени љубавник.

 

У Данијела Озме 1А тихо је потражи

Самотњак сјури пролазом сав у заносу

На полици архистратиг стајаше на стражи

Спремала је дуго стан, веш и сатенасту косу.

 

Остављам свуд леш и пустош, ово није крај

Из близа промрмља да имам две-три боре

Спава ми се с тобом, лу̏до, него добро знај

После тога смо на истом, теби биће горе.

 

Годину сам дана овде сама, окрутна

Пољуби ме, копиле, немој да се свађам

У Равену сврати да ме видиш сва је бајковита

Тад покупи шта остане, млада сам да рађам.

 

Милујеш ми слух, да се селим нудиш

С београдским идеалистом да живим

Зарићу ти нож у око немој да се срдиш

Мртав Јан ме с плоче гледа, нећу да се кривим.

 

Дивно склапаш речи, приче смислене

Желим да ти живот светли кʼо црквени бакар

Непомични цвете Сунца баште зелене

Задњу теби складам оду, моме врату жакард.

ИЗБЕГЛИЦЕ

ИЗБЕГЛИЦЕ

 

Преживесмо некако суморност и јаде

Гледали кад на срцу дуборезе раде

Потуцали се по немилу и недрагу

Могао бих причати Палавестри Предрагу.

 

Некима милина, некоме химера

Довлатов беше избегао из СССР-а

Цртице и цифре смернице живота

У орбити између слота и џек пота.

 

Сметљиште света, свима смрад до данас

Мало ко је хтео угледати се на нас

Маћехи и првој мати бејасмо ко секта

Спасе се Хелена Вајгел, супруга од Брехта.

 

Пројекат Менхетн, велика печурка

Њујорчанин и Данац, сукоб надкултура

Топал ваздух, бигбенг, нови, већи створ

Честица је сада бомба, у праву је Нилс Бор.

 

Милева је писала марљиво задатке

Алберт сакупљаше те вредне остатке

Трбухом за крухом потрча Нађ Ласло

Архитектни гениј, златоковни ласо.

 

 

Јесу биле буре, јесу вихорови

Али нисмо сламке негʼ борови

Лако је грло сачувати од ножа

То мислиш само кад није твоја кожа.

 

…

…

Остао сам те страсно жељан до бола и замишљам:

Твоја кожа непрекидно клизи под мојим прстима.

Нема те дуго, нисмо разговарали ни у најделикатнијој кризи.

Ни трага, ни гласа. Понео сам само неке болести и ћутања.

У загушљивој механи која мути разум седим за оним столом за двоје.

Тражим око себе људе који би ме за грош примили к себи, па одбацили.

Када хоће да ме увреде, помену те. Копају ми и соле старе ране, а ја ровит.

Уколико се некад дочепаш књиге са посветом, а ја оловке, прочитај, написаћу:

Чекам те у Скадарлији крај музичара, који ме поздрављају старим шармом песника.

Пошто је код нас све било и остало „ако“, у овом случају одвешћу те коначно на кеј.

У откривеној и непатвореној заоденутости у голотињу причаћу ти до јутра, као прве ноћи.

Само овог пута заборави на све, спреми уши да те чешем по њима јер желим нову зору.

Онакву каква је била прва, само са више љубави и додира. Одведи и ти мене на неку стену.

Разбићемо таблице закона о гребенове прошлости и наставити да се љубимо слепо и лудо.

Знам да ти то недостаје. Уосталом зар се не пожеле људи који се воле, а не виде се годинама?

Како год да буде, „ако“ и не будеш понела купаћи или твоја кожа не буде глатка и спремна

Можемо до изнемоглости, исто као некада, шетати улицама које су се залепиле за постоле.

Онај зидић са ког сам те дизао док си ме љубила одозго, имао сам прилику да посетим. Сад је зидић плача.

Дођи у Француску или Доситејеву улицу, одатле можемо почети, од прве до последње песме.

Тада ћу завршити сваку реч, која беше у почетку и беше Бог. Након тога нека ућути свако тело. Почеће љубав, коначно.

 

ЗЕМЉА

ЗЕМЉА

Вратио сам ти се маћехо, злокобнице

У летима младим причах о твојим пројавама

Од патријарха до скота су те мојим очима гледали већом

Дивећи се твојој смртности и раскоши, неспокоју којим дремаш.

Злотворко, погребнице, гњила ра̏ко, трула гриљо од које не видех смрт и зло.

Чиме сам те постʼо недостојан, патенице, несноснице, што се даде таква, самовољнице, узурпаторице, сопства тирјанко.

Из ада сећања гледам како у теби вавилонски муче и траже душе бедне које ти синовски похиташе у крило.

Ослепљују ти синове, с пирга ти место косе главе опет бацају, са изградишта чемернога од тих глава предграђа назидавају.

Развалине, мрвуштине одакле ме мртвог породи и отисну, кад се живи одвуд на небеса винуше.

Што ми, авај, по мелецима, демонима, инсанима или књигом не поручи да ћеш ми побацити душу?

Мртворођеног испраћаш другим абортусом.

Срећан ти погреб с очусима.

…

Е Ф Р О С И Н И Ј А

Е Ф Р О С И Н И Ј А

АГОРО МОЈА ТИ ЖИВОТОМ ПУЦАШ

РОЂЕНИ АМАЛГАМЕ ИПОСТАСЈА

КАРИЈАТИДО ДУШЕ У ГРЛУ МИ КУЦАШ

ПУТЕВОДИТЕЉКО КОРЗА ВЕЧНОГ САГЛАСЈА.

 

УГЛЕДАХ ТЕ ИКОНО ИКОНЕ, СЛИКО

ТВОЈЕ ОКО СВЕТЛО ГЛЕДАЛО ЈЕ НА МЕ

КУЦАВИЦО ЖИЛО, КУЋО, СЕМЕ И ПРИЛИКО

МОГА УСАХЛОГА ТЕЛА И ТЛА ДИЛУВИЈУМЕ.

 

БЛАГА ВЕСТИ, РАДОСНИЦЕ, СУЗО ПОКАЈНИЦЕ

КОГА ЗНАДОХ КАД СИ МЕНЕ ПРИЈЕ МЕНЕ ЗНАЛА

БОЖЕ СПАСИ, БОЖЕ ПРОСТИ, ЖРТВО, ПРЕПЕЛИЦЕ

ДЈЕВО БЕЗГРЕШНА, УДАВЕ МОЈИХ НЕМАНА И ЗАЛА.

 

ШИР ХА-ШИРИМ, ПЕСМО МОЈА НАД ПЕСМАМА

ЕФРОСИНИЈО, ЗЛАТОТКАНИЦЕ, ГРАДЕ СНИШЕДШИ

СТРУНО ЛИРА, ГУСАЛА, ГИТАРЕ И ПСАЛАМА

ПАРУСИЈО, ПЕСНИКИЊО, СПАСТИ МИР ПРИШЕДИ.

 

 

 

 

 

ТРИЈУМФАЛНИ ВХОД

ТРИЈУМФАЛНИ ВХОД

Тријумфални вход кроз капије славе

Топот маршева и официрски поклич

Отворених рана, мученици, пришивене главе

Платиће вам бог, похвале, симболични урлик.

 

На шипкама ноге, на брвну вам глава

Срце, стомак и ум ви немате више

Да ли неко од вас пева, плаче илʼ не спава

То никог не дотиче, мртви не прича, не дише.

 

Жива стражо, сјајна ноћи, не гледај у слику

Ту што гледаш кад се вратиш неће да ти дође

За рођеном пусти сузу, заборави вриску, цику

Четири оцила, грб и метак твоје кости утка, прође.

 

Споменице, налепнице, боје, транспаренти

Ваше име данас слика јефтини режисер

Продали вас неписменој, худој булументи

Проклето им било сјеме, продадоше бисер многоцјени.