Издвојено

ОДАБРАЛИ СМО ЗА ВАС ИЗ АРХИВЕ САЈТА


Љубодраг Обрадовић, уредник сајта

Архива на сајтoвима PoezijaSCG & www.poezija.rs је богата садржајима, чак би се могло рећи – ПРЕБОГАТА! Просто се и ја изненадим (пријатно) колико ту има квалитетних песама (преко 15.000) ! Зато сам се потрудио и обезбедио софтверску могућност да и Ви сами можете да се подсетите на песме и остале садржаје, који у архиви на нашим порталима стрпљиво чекају да заголицају машту и улепшају нам дан. Зато будите носталгични и завирите на трен…

Има ту многих великих песника, за које се још не зна. Слободно будите први међу једнакима, који ће допринети да њихово дело исплива на површину. Јер данас, поезију сви пишу, а мало је ко чита… И зато, слободно отворите ковчег са поетским благом. Читајући њихову пезију постаћете богатији.

ДОБРОДОШЛИ и УЖИВАЈТЕ!

THE END - Nevena Ugrenović - Iskrica

18 октобра, 2021 | Nevena Ugrenović-Iskrica | Comments (0)

THE END Znam da tugaljivi zvuci romantičnosti tako opor vihor nose. I patetična želja u grudi se utisne i ode... Osećam paperjaste želje kaplju po sred tvoje kose i rasuta sreća mahnito prkosi svemu istom, kad nema tebe, kad nema mene. (C) Nevena Ugrenović - Iskrica

[ read more ]

OSEĆAM ~ milka vukić v.

18 октобра, 2021 | Milka Vukić Vujnović | Comments (0)

  "Košulja plava" . Osećam da si tu, Čujem ti dah I trnem do srži! Pogledom te tražim.... Zgromi me razočarenje, Ko da dišem prašinu, A osećaj drži... Osetila sam te U duši, u sebi Zašto i ti nebi!? .

[ read more ]

Vama koji pišete poeziju *Dragojlo Jović

18 октобра, 2021 | Uncategorized | Comments (1)

Poštovani prijatelji lepe pisane reči, Ovaj sajt je namenjen svima koji vole da čitaju poeziju i onima koji poeziju stvaraju. Poziv Predsednika udruženja pesnika Srbije PoezijaSRB je namenjen svima koji pišu da svoju poeziju šalju i da ta poezija dodje do čitalačke publike. Svakom je sajt

[ read more ]

La Voz de Rusia - Saša Milivojev - Escritor serbio denuncia extirpación de órganos a secuestrados por terroristas albaneses

18 октобра, 2021 | Saša Milivojev | Comments (0)

[caption id="attachment_34536" align="alignnone" width="553"] La Voz de Rusia - Saša Milivojev - Escritor serbio denuncia extirpación de órganos a secuestrados por terroristas albaneses[/caption]

[ read more ]

Tag : El niño de la Casa Amarilla, Escritor serbio denuncia extirpación de órganos a secuestrados por terroristas albaneses, Jovana Vukotić, La Voz de Rusia, Saša Milivojev, Timur Blohin

IZMISLI ME (EROTIKON)

18 октобра, 2021 | Uncategorized | Comments (0)

ovo među nama je li da nije samo strast je li da nisi sa mnom samo iz ljubavničke  igre reci da sam ti potreba  i u srcu kao u postelji kaži  mi da sam ti i ljubav kad vodimo ljubav i da posle zanosa  i zagrljaja tela u noći misao tvoja mi dušu grli i ljubi i kada nismo

[ read more ]

Борислава Дворанац, ЛОВAЦ

18 октобра, 2021 | Borislava Dvoranac | Comments (0)

Борислава Дворанац Л О В А Ц Пушташ да желим да тражим не нудиш а дајеш играш се као мачетом вешт си ловац долази ти плен _________________________________ (,,Ишчезли цвет'', Б

[ read more ]

ЖЕНА СА КОСОМ БОЈЕ ЖИТА - Миомир Јевтић

18 октобра, 2021 | Miomir Jevtić | Comments (0)

ЖЕНА СА КОСОМ БОЈЕ ЖИТА Лакше би ми било да те тада, под овим липама, нисам срео. Косу боје жита не бих заволео. Од првог трена, ти ниси била за мене само жена, већ

[ read more ]

“ISTINA O MEĐUGORJU KLJUČ MIRA”- LUKA LUNE JOVIĆ

18 октобра, 2021 | Uncategorized | Comments (0)

      (Prepjevano po knjizi Cyrille Auboynoux “La vérité sur Medjugorje, clef de la paix”)       Pišem, mislim, moju zadnju pjesmu Ne kad mi se pisati prohtije Već nad glavom kad dopiru riječi I kroz ruku i uvijek s olovkom Na papiru poruka nas

[ read more ]

Тамо где је пут до слободе

18 октобра, 2021 | Uncategorized | Comments (0)

Тамо где је пут до слободе Шта ми дан доноси, шта судбина односи, то не могу знати. Кад речи заболе, а дела насмеју, ти окрени се и настави. Кад небо пусти своје суз

[ read more ]

Радости, радости ми дај - Јелена Д. Крезовић

18 октобра, 2021 | STIHOLJUBLJE PoezijaSRB | Comments (0)

Радости, радости ми дајНе тражим ти велика блага,Злато и новац срце не иште.Сигурност кућног прага,Кров један, једно огњиштеИ на њему ватре сјај.Животе мој, надо мој

[ read more ]

Песничка пловидба – Зоран Танкосић

Песничка пловидба

 Широком пучи, мирним морем пловље,
реч из срца мога, која се отисну,
да таласом моћи ваздиже све словље,
до самих свода, стиха који блисну.

Да у блеску таквом, удари у прами,
приказујући пловне ток`е мојих стреми,
световних строфа што живљу у нами,
заспалих ко ларве у песничкој дрем`и.

Без страха од буђења немани дубина,
обличја од стварности којих пером њекам,
без икаквог сазнања свршетка тог чина,
којег занесен у пловидби чекам.

Јер ја нисам овде, већ на мору плавом,
где не требам друго до те мирне струје,
што плимама снова пркосно пред  јавом,
златне снове плете, нове риме кује.

© Зоран Танкосић

 

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Весна Лазаревић

Весна Лазаревић – заменик градоначелника града Крушевца. Биографију заменика градоначелника Крушевца Весне Лазаревић можете погледати на сајту Града Крушевца.

Данас Вам представљамо Весну Лазаревић – заменика градоначелника Града Крушевца, која је велики љубитељ поезије. Као љубитељ поезије и свих културних дешавања подржала је и пројекат Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ „5 ПЕСНИКА И ВИ“ који је одржан 12. 7.2019. године у Клубу КЦК у Крушевцу и том приликом говорила поезију Српских песника по свом избору. Зато је представљамо и у нашем виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Програм су те вечери музиком оплеменили оркестар Душана Дуце Пејчића и вокална солисткиња Радмила Бајић Рада. Чујте како поезију говори Весна Лазаревић – заменик градоначелника града Крушевца и уживајте!

У Клубу КЦК је 12. 7.2019. године реализован по 8 пут поетско-музички програм „5 ПЕСНИКА И ВИ“.  Програм је пројекат Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Културним центром Крушевац. У програму су поезију говорили: Драгојло Јовић – уредник КЦК и песник, Весна Лазаревић – заменик градоначелнице Крушевца, Дејан Милошевић – песник ПоезијеСРБ, Љиљана Пантелић –  уредница програма РТК и песникиња и Стефан Кнежевић – песник. Програм су музиком оплеменили оркестар Душана Дуце Пејчића и вокална солисткиња Радмила Бајић Рада. Програм су осмислили и водили песници Дејан Петровић Кенац и Љубодраг Обрадовић.

NEDOSTAJEŠ MI – Zorica Brkić

Zoca

NEDOSTAJEŠ MI

Noćas ću biti zvezda
što te u stopu prati,
a oči tvoje, pune žudnje,
zlatnim ću sjajem obasjati,
u zanosnoj tišini
što nebo krasi,
za tebe i mene
noćas ću sjati i sjati…

Biću tvoj spokoj
u tami dok lelujaju trave,
uspavane mirise
razbudiću pred svitanje,
jata slavuja raspršiti
iznad tvoje glave,
dok gledaš ka nebu
znaćeš da postojim,
u mesečini punoj strasti,
bez ljubavi i zvezde umiru,
nedostaješ mi,
zagrli me osmehom
da se ne ugasim.

(C) Zorica Brkić

ЛЕТЊИ ДАН & ЛЕТЊЕ ВЕЧЕ – Дуле Пауновић

ЛЕТЊИ ДАН

Из таме, низ планину,
ливадом,
жубором реке,
котрља се Сунце
да се поново ушушка у постељу ноћи
…освит.

Мирисом, цвеће се буди
роса светлуца сјајем драгуља,
птице певају у хору оду новом дану
пчеле и инсекти брује вредно
зец начуљио уши-ослушкује
…јутро

Сунце ка зениту хита,
све је живо
ратари у зноју вредно раде,
косци песмом и откосом се надмећу
полегао мирис покошеног цвећа и траве
… до поднева

Све је утихуло и стало,
нови мириси под топлином Сунца опијају
и ратар и косац и Шаров стари
у хладовини, засели да предахну
и окрепе се из завежљаја
и тиквом хладне воде
… подне

Повремено, за собом поглед баце
пуно око и милина у души
берићетна и безбрижна година ће бити…
Док Сунце на запад хита
и топлина, сенке су све су дуже
… поподне …и сутон се сшушта.

ЛЕТЊЕ ВЕЧЕ

У даљини галама и дозивања се чују,
окаснела клепетуша и бич пастира запара мук,
шарови бесомучно око својих тараба једногласно залају
зелене гране и китњасто воће постају плаво тамне
и њише их лењо благи, ноћни поветарац,
само лампе чкиље и парају таму,
… повечерје, ноћ полеже.

Ноћ, тишина, мир… снови се већ сном везу.
Небом тамно-плавим звезде и Месец се пале:
надам се- засјаће две најсветлије звезде,
два ока Њена давно угашена, ову ноћ да доживе
а Месец враголасти испричаће ми своју причу
…ноћ за окрепљење и наду се спустила…

Дуле Пауновић
17. 10. 2021. год.

У ОЧИМА ПЛАВОГ НЕБА – Даница Рајковић


У ОЧИМА ПЛАВОГ НЕБА



Не волим да живим у самоћи
И неке ствари се разилазе и губе
Нису стајале на правом месту
За опстанак не треба да се труде

Никада те нећу заборавити
Ни љубав која је ушла у срце моје
Ту је насла право место
Да живимо нас двоје

Најбоље би било да време пише
И да све буде на месту где треба
Твоја љубав вредна је и драгоцена
У очима плавог неба

У тишини седим крај тебе
И стављам те на своје крило
Штитим те од додира времена
И да све буде како је и било

Настави са читањем “У ОЧИМА ПЛАВОГ НЕБА – Даница Рајковић”

Сећам се тог пољупца – Милутин Плочић

 

Сећам се тог пољупца

Падале су благе кише
И био је школски распуст
Нежно си ме загрлила око врата
И пољбила ме задњи пут.

Тог пољупца се и данас сећам
Јер више ме љубила ниси
Сузних очију си се окренула
И заувек негде отишла си.

Отишла си из мог живота
Негде далеко, не знам где,
Данима сам плакао, годинама туговао
И никад те нисам пребoлeо.

Сузе ми и данас квасе лице
Кад се сетим тог пољупца
Од тог растанка нашег
Никад се нисам опоравио ја.

Рекла си да на растанку нећеш плакати
И своје си обећање одржала
Али знам да си касније
И ти као киша исплакала.

А, ја, плачем још увек
И за тобом ме срце боли
Јер, као што смо се вoлeли ми
Нико никад неће да воли.

Настави са читањем “Сећам се тог пољупца – Милутин Плочић”

ВИЛИНСКО КОЛО – Јасмина Димитријевић

ВИЛИНСКО КОЛО

Где се нико надо није,
вилино се коло вије,
пoлeтније него прије
крај изворске воде двије.
Ту леп момак лице мије,
а и ледну воду пије.
Гледа коло сто се вије,
па му несто јасно није.
Да л`  је будан, или спије,
Да ли да се сад сакрије,
и да бира најмилије?
Гледа коло веселије,
а срце му јаче бије.
Све су виле убавије
И над њима он сад бдије.
Најлепсе се једна смије,
другој дуга коса вîје,
трећој  бисер око лије
четврта му душу грије.
Одлучит  се лако није
кад би мого бират двије.
Није момче најхрабрије,
мора бити одлучније.
Неста коло што се вије
то сан само момче сније.

Настави са читањем “ВИЛИНСКО КОЛО – Јасмина Димитријевић”

Опомена

 

Ходам по врелом пепелу
тек угашених пожара
брижљиво тражећи заостале искре
босим их ногама газим
да ни једна нигдје не остане.

Пуштам да стопала крваре
не обазирем се на оштре болове
што јаче и дуже боли
мање ће ичега остати
мање искри заостати.

Мјешају се пепео и крв
дим се са маглом стапа
на рањава стопала
обувам ципеле за сутра
које воде у ведра јутра.

Сваки корак изазива бол
подсјећа на згариште иза леђа
не одустајем, корачам
пуштам корак да рану врјеђа
да не заборавим, да се не окренем.

Нека боли, само је бол сигуран пут
што јаче боли дуже се памти
гдје су и кад настале магле
само је бол прави штит
од новог мача, од нове ране.

HIMNA ZA DRAGANU!!! – Nenad Živković SkySeeker

HIMNA ZA DRAGANU!!! – Nenad Živković
Postavljeno – 31.
July 2007. g. @ 21:38:04 CEST od ljuba-trebotin

SkySeeker
napisao-la

HIMNA ZA DRAGANU!!!


Nekako na ivici sunovrata
Kao zalutali bljesak
Kao vrisak u noći
Kao poruka u boci
Lakim dodirom misli
Očima, kao dva jezera
Upališ mi umrtvljeno telo
Zadrhtim ko nikad
I eto te kraj mene…
Moja Dragana!

Tad bujica provali
I miris žene obuzme čula
I govor kože zamenjuje glas
I tad ne smem da stanem
Ne želim da se zaustavim
Plivam dalje
I dalje, i dalje…
Opušten i miran
U sigurnim rukama
U mojoj Dragani!

Putujem u ženi
Kao po bespuću
Eto me na usnama
Na dojkama,
Na trepavicama,
Na obrvama
Na trbuhu,
Tamo gde se ne sme
A mora…
Eh, moja
Dragana!!!


Tutnji mi vreme u ušima
Kao teška konjica
Ništa ne sputava
Surovog jahača
Umišljenog pesnika
Razvratnika,
Bogomoljca,
Svirača himni
Još samo jedna himna
Za moju Draganu!

(C) Nenad Živković – SkySeeker

https://poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article&sid=1839

Настави са читањем “HIMNA ZA DRAGANU!!! – Nenad Živković SkySeeker”

НОВЕ КЊИГЕ: И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ – Тијана Рапаић Марковић

Пред нама је нова књига Тијане Рапаић Марковић “И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ” коју су објавили: ЕВРОПСКИ ДЕФЕНДОЛОШКИ ЦЕНТАР, Бања Лука (издавач) и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац (суиздавач).  Књига је одлична, па Вам препоручујем да је прочитате, тим пре, што је можете бесплатно преузети на сајту издавача. И ова презентација књиге је у функцији да Вас постакнемо да књигу прочитате. /Љубодраг Обрадовић/

ОСТАНИ КОД КУЋЕ!

Ово је мој живот сада
Ово је мој народ, моја цивилизација
Ово је моја барк
Насукана на дну океана
Што сад тражи утеху, наду и заборав
Да све што се десило
Не понови се више!

Ово је моја Србија
Мој камен и мој хлеб
Моје дрво, жбун
Моја клупа испред куће!
За нас, за нас и само за нас:
Остајмо овде
Јер Једно Је Сунце
Што нас сад све греје!

ОСТАНИ КОД КУЋЕ!!!

 

Прича о Тијаниној књизи “И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ” – Љубодраг Обрадовић


Зове ме мој друг Раде Биочанин пре неки дан и каже: Љубо прочитај вечерас ову књигу (И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ – Тијана Рапаић Марковић) и напиши у пар реченица рецензију. Сутра иде у штампу! Ја рекох да хоћу. Била су за то два јака разлога. Први – Тијану и њену поезију сам упознао случајно пре пар дана на сајту www.poezija.rs и то у аудио верзији и морам признати да ми се баш допала. Други – читајући њену аутобиографију прочитао сам и овај цитат “Писањем се бавим од своје тринаесте године, када сам први пут узела у руке Превера, који је био и остао мој узор”, који ме је одушевио, јер је Превер био у врху топ листе мени познатих песника. И рекох, то је било довољно да Радетову
неуобичајену понуду прихватим. Али ипак није било тако брзо. Узео сам тајм аут од неколико дана да прочитам све песме у књизи. И опет песма о Преверу “И ПРЕВЕР ЈЕ ЛЕЖАО ГО НА ПЛАЖИ”, која ме је оборила с ногу, као што ме је некад и сам Превер, сваком својом песмом обарао. Илустрације ради цитираћу:

“Он је мушко
Њему се може
Њему неће пасти капа с главе
Он је своју капу ставио на свој понос
Па се дигла капа
Уместо поноса
Сетим се каткад”

Да, Тијана је песник који осваја на прво читање, осваја сваким својим стихом. Осваја својим поимањем поезије, писањем, актуелношћу – својим поетикама које уграђује у сваку своју песму. Њен приступ, иако преверовски, толико је ориганалан и модеран, да ја кажем, као поенту овог заиста кратког приказа, свима Вама који читајући је, као и ја уживате у Тијаниној поезији: Слободно уживајте, таквих прилика неће бити много, када је поезија у питању.

„На тргу Слободе
Урлик
За слободу
За слободу!”

 

Љубодраг Обрадовић, песник

Настави са читањем “НОВЕ КЊИГЕ: И ОПЕТ СУ ЛИЛЕ КИШЕ – Тијана Рапаић Марковић”

НОВОКОМПОНОВАНЕ МИСЛИ – Драган Матејић

Промоција Драганове дванаесте књиге НОВОКОМПОНОВАНЕ МИСЛИ одржана је 19.05.2017. године у Белој сали КЦК. Промоцију је осмислио аутор књиге Драган Матејић, а у релизацији програма су поред аутора учествовали: Љубодраг Обрадовић – рецензент књиге, Саша Милетић и Дејан Ристић – водитељи, Мина Матејић – виолина (музички тренутак)и Драганове колеге афористичари Драгиша Павловић Расински, Михајло Ћирковић, Ивко Михајловић и Братислав Костадинов.

Е, јесте враг, овај наш Матејић Драган. Чим узме оловку у руке он пређе праг и загуби се у невремену, које нам овај живот дневни тако несебично дарује. И не знамо да ли смо то покисли из облака, или од животних неприлика које су врело наших живота. Јесте Драган враг, јер зна знање, после првих девет (књига) зна да је десета исто као и прва и да се и пред њом уздрхти од ишчекивања… (скоро као и пред првом девојком)… А у међувремену је догурао и до дванаесте, мислим књиге…

Настави са читањем “НОВОКОМПОНОВАНЕ МИСЛИ – Драган Матејић”

НОВЕ КЊИГЕ: Драган Матејић – ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА

ОШИШАНИ СМО ДО ГЛАВЕ, ОДАВНО – Љубодраг Обрадовић

Кад човека познајеш лично, дуги низ година, није лако да пишеш приказе његових књига, а да део из тог познанства не стекне право, да се у тој рецензији и појави. А и то је на неки начин и добро, мада многи кажу да није објективно. Како није?

Ко не познаје аутора књиге, него о књизи суди само на основу прочитаног, може бити у заблуди. Слаткоречивост писца може га завести да донесе погрешан суд? А ја нисам у тој ситуацији, знам га ко две паре у џепу!

Дакле, Драган је до сада написао много књига… И у њима објавио афоризме, епиграме, скечеве, једночинке, сценарије, радио драме, позоришне драме, поезију… Али кратке приче до сада није објављивао као самостално издање. А писао их је… Ваљда му је остао жал што је у основној школи увек на писменом задатку, (који је у ствари био увек кратак), никад није добио већу оцену од 3+. Како му је наставник српског објашњавао, рад му је био одличан и зато је ту онај плус, али пошто је кратак, онда је оцена тројка.

Драган је прошле године прославио 50 година, како он каже, „књижевног рада и нерада“, па је тако дошао и ред да објави и књигу са кратким причама, којих се баш накупило… И тако је са књигом ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА заокружио свој стваралачки опус.

Али не плашим се ја за Драганово будуће стваралаштво. Пред њим су нови изазови, да се филм доживљеног и преживљеног, који је у његовом мозгу већ снимљен, разлије на бели папир. Пред њим је да се нагомилано животно искуство, које је просејало трагове о стварности, која је више сурова него смешна, спаковује у роман, са циљем да нас замисли и насмеје…

Ја Вам нећу препричавати ове кратке приче. Њих морате сами прочитати и тако стећи свој суд, јер су приче кратке и животне и можете их прочитати по две уз кафу…

А такав приступ се и уклапа у поенту овог приказа, јер сам се одавно придружио онима који мисле да о писцу, био он песник, прозаиста или сатиричар, најбоље говори његово дело и да критичари и тумачи онога шта је писац хтео да каже, ту процену коју ће читалац читајући дело стећи, само кваре”.

И зато, прочитајте Драганове кратке приче и знаћете да је његов роман већ написан и да се по њему може снимити и филм, баш онај из Драгановог, а и наших живота.

ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА

Рачуни за струју и воду ме не брину. Струју не трошим, а воду слабо пијем. Све онај, кад дође да чита утрошак, врти главом, мисли да крадем воду. Јесте то, али ђубре, тачније, мањак ђубрета, велики ми је проблем.

Комуналци сваког понедељка одвозе смеће на депонију. Док нам нису бесплатно изделили канте за смеће, некако сам излазио на крај са тим. Двапут месечно, кад пођем у банку по пензију понео би и кесу са смећем ако би имало шта да се баци, па би исту убацио у неки контејнер испред стамбене зграде и готово.

Моја срамота је почела са тим вајним кантама. У први мах сам се и обрадовао, да ми држава поклони нешто, а онда сам устукнуо. Шта да ставим у канту кад комуналци дођу у понедељак да је испразне?

Кад год, мој први комшија избаци смеће, из канте кипи и прелива. Уз њу избаце и по две три вреће. Па кад се ветар раздува, разлете се фолије од чоколада по целој улици. А празне флаше од пића, све неке четвртасте, да их човек онако празне држи на креденцу као украс. Сви комшијини шири нег дужи. Он је пензионисани директор од неке фирме, а пре него што је отуд побегао у ту фирму је упослио оба сина и једну снају. Друга снаја основала фирму за утеривање дугова те је свако јутро полицајци прате на посао.

Кад сам, једног понедељка, видео кроз прозор маторог комшију како отвара моју канту и завирује у њу, тако сам се застидео и сакрио иза завесе. Шта он има да гледа у моје смеће? Шта да ставим у канту од десет хиљада пензије и нешто јаче? Од тада нисам имао мира од беса и немоћи. У дворишту имам липу. Откинем од ње грану па је бацим на дно канте и одозго набацам неке старе папире и по неку кесу са остацима кромпира или евентуално купуса. Липу сам тако подкусио да испод ње нема више хладовине и грана за шпрајцовање у канти.. Живу ограду шишам из два дела. Причам около како ме руке боле да је подшишам од прве, а овамо гранчице користим за канту у два понедељка. Тако сам решио проблем, али само за кратко. Срећом, ударише оне поплаве. Бујица на улици донела свашта, али нисам ја то одмах у канту, него под степениште па делкам. Ишао сам у Комунално да тражим да не плаћам рачуне због мањка ђубрета. Не да нису хтели, него ме још и изгрдише. Сад сам нашао да загађујем околину кад опет идемо у Европу међу чисти свет.

Држава је некима смањила пензије а мени подигла за пет посто. Повећање ми је добро дошло, таман има за толико да плаћам рачуне Комуналном.

Ђубре ме од скора више не срамоти. Због великог смећа у комшилуку донели нам контејнер. Није било згодно да га ставе испред компијиног дворишта, сметао би кад улазе и паркирају возила, па га гурнули испред моје ограде. Ја сам се у први мах и обрадовао, али сам се одмах покајао Кад сунце припече смрди из контејнера да прозор не смем да отворим. Али, ако, тај смрад што га ја удишем, то је мој допринос да што пре уђемо у Европу.

Претурам јутрос по контејнеру, онако из радозналости, кад у њему цела векна хлеб.

Притиснем је прстима, још свежа. Као да сам дошао у маркет. Завучем руку мало дубље, напипам и паштету скоро неотворену.

Добро је, биће још боље.