Добродошли!
СВЕТЛАНА
Срећно насмејана,
коса лепршава.
Пружи ми руке
и кренусмо лагано
у летњу топлу ноћ.
Беше то у мају,
баш на крају школе
кад сам се заљубио,
радовао се животу,
лепоти дивио.
Замирса коса, расута у сену
замириса сено
и задрхта тело.
Радост и милина
прекрише ми душу.
Откуцаје срца слушао сам њене
и данас се сећам
пољубаца њених,
баш као да није
отишла од мене.
Настави са читањем “СВЕТЛАНА – Милосав Ђукић Ђука”
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Oко тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
НЕКАД И САД
Кружи смела и усамљена
рода…над огледалом неба
погед јој допире преко брда
топао ветар милује бедра…
Испод ње амбис, дише долина,
шуме немири расутих чета,
кроз пируете распетих једара,
крију се погледи задужбинара…
Зајеча милина уз вијутак,
ту, где су пасла расута стада,
застаде тајно један тренутак,
и састаше се некад и сада….
Настави са читањем “НЕКАД И САД – Сандра Миладиновић Марја”
СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ
Поводом обележавања дванаесетогодишњице од дана оснивања (основани смо 17. 9. 2012. године), Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Вас позива: да пошаљете Вашу поезију за обележавање овог нама драгог датума и јубилеја нашег удружења.
Можете слати и постављати на сајту све врсте Ваше поезије (љубавна, родољубива, рефлексивна, социјална, елегична и друге) на српском језику. Право слања своје поезије и видео снимака имају сви песници (млади и одрасли), а сви ће бити у категорији:
Можете учествовати са највише 1 Вашом песмом, без обзира да ли је објављивана или не.
Песме се објављују у писаном облику на сајту www.poezija.rs у категорији “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ” односно “3. СТИХОЉУБЉЕ 2024”. Песме на сајту може објавити сам аутор који шаље песму, а може их послати и на мејл: stiholjublje@poezija.rs како би их на сајту објавили уредник сајта Љубодраг Обрадовић или Драгојло Јовић – члан ИО.
Видео или аудио снимак Ваше песме (у форматима mp4 или mp3) можете послати на мејл: stiholjublje@poezija.rs ако желите да своју песму пропратите и сликом и речима.
Приликом видео снимања Ваше поезије водите рачуна да телефон буде у водоравном
положају да би и снимак био водораван.
Радове можете објавити на сајту www.poezija.rs , или послати у писаном облику, односно видео формату (mp4) или аудио формату (mp3) на мејл: stiholjublje@poezija.rs најкасније 17. септембра 2024. године до 24:00 часова.
Сви радови обавезно треба да садрже податке о аутору (име, презиме, фотографију, место становања, мејл, телефон).
Ако имате нејасноћа, питајте на мејл: stiholjublje@poezija.rs и добићете одговор од уредника сајта.
Радови се не враћају. Слањем радова, аутори радова су сагласни да се њихови радови могу објавити без новчане накнаде ауторима, а по сопственом избору Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то:
Одлуку о најбољим песмама нећемо доносити, али ћемо најбоље песме по мишљењу
уредника сајта објавити у часопису ПоезијаСРБ број 23. Часопис ће бити објављен у пдф-у и биће бесплатно доступан свим учесницима који су послали своју поезију.
На дан 17.09.2024. године – рођендан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, све песме из ове категорије биће посебно истакнуте на сајту www.poezija.rs.
Организатори нису у ситуацији да сносе никакве трошкове учесницима конкурса у вези са припремом уметничких радова (аудио, видеа и поезије), као ни трошкове евентуалног доласка и боравка у Крушевцу на на неком од програма овог удружења…
ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 3.
– ЋИРИЛИЦА
Бранко Мијатовић је покренуо иницијативу за издавање заједничког зборника песама под називом ПОД ИСТИМ КРОВОМ. Ја као уредник сајта сам поменуту иницијативу прихватио, а иницијативу је прихватио и председник Удружења песника Србије Милосав Ђукић Ђука и ево крећемо у наставак реализације те идеје. Прва књига је изашла, друга књига је изашла, а ова трећа је у припреми. У том послу помоћи ће мени и Бранку и нови председник Удружења песника Србије – Поезија СРБ Милосов Ђукић Ђука, Драгојло Јовић, Љубиша Ж. Војиновић – Мајсторовски и Јовица Ђорђевић.
Детаљи:
Novi dan otkucao na brojčaniku
ne vidim se u ogledalu
ali osećam dušu posrnulu
mutnih misli potonulih u bunjiku.
Opet sam pao na ispitu
ništa dobro nisam zidao
samo blejao sa porocima drugovao
bacao u ponor svaku minutu.
Čujem nebesku trubu
znam da sam na rubu,
valjam se po blatu
a očekujem rajsku platu.
Kajem se dragi Bože
kojim putem iz ove kože,
slab kao trula grana
zelenim i venem svakog dana.
Želim tvojim putem Gospode
srce glasno zove proroka Iliju
hoću na bunar čiste vode
da ostavim blatnjavu avliju.
Otkucaji broje vreme
kojom rekom zaplivati
posejati iz srca zlatno seme
i doći do željene svetlosti.
Razmišljam sedim,godine se tope,
vozovi prolaze zastavama mašu.
opet pratim iste stope
noć pada otvaram novu flašu.
Živote imaj bar malo milosti
daj mi bokal radosti
da ne ispijam konjak
lutajući tunelom duboko u mrak.
МИНУТ
И знам
да ће се под минутом скрити
свака суза луда
свака суза блудна.
Само једно нећу знати
кад ми земљу под именом сјаше
да ли ће се ико сплети
пред костима јаде.
И знам што минути под крацима слепе.
да ли ће и ове сузе
у вама да бледе?
Веселин Мандарин
СВЕ ЋЕ ЈЕДНОМ НЕСТАТИ И ПРОЋИ
Све ће једном, заувек, нестати и проћи,
Kао са пролећем, опојан и царски бехар.
Неко друго време ће, са јутрима, доћи,
Али ћу до тад чувати наше љубави пехар.
На врелима твојим, страст ће опет блистати,
Kада низ чело и тело потекну капи зноја.
На грани љубави додири ће поново листати,
Kада будемо низали пољупце, без броја.
По бедрима ћу ти прстима песме писати,
Мада биће више неће бити младо и свеже.
На јоргован и ружу увек ћемо мирисати,
Иако нас време непрестано савија и реже.
Kада, напокон, пресуше сви извори наши,
Изнад облака, бићемо поново заједно.
Поред мене ничег се не стиди и не плаши,
Јер смо, још од првог дана, као једно!
Невиност Ваша, тај дашак живота,
Уснуле очи: кестењасте, црне, зелене ил’ плаве
Што су угашене, наша је срамота.
Ми отесмо Вама све вредности праве.
Боли, кајање боли. Ви то не чујете.
Животима Вашим скренусте нам пажњу,
Непитавши: “Зашто нас трујете,
Наводном пажњом уз бригу лажну”?
Нисмо вам причали о животу нашем.
Угасисмо вам школске игранке,
Спортске игре, мишићима Вашим.
Што се не дружите нису криве мајке!
Рађале су децу да би друштву дале,
А друштво их учи: “Само ви, друго није важно”
“Будите себични”- само то су знали.
Та малена бића одрасташе лажно.
Ми делисмо јабуку; са дај један гриз,
Бициклу; са дај један круг,
А сладoлeд; са дај један лиз.
Било нам је важно да друг буде друг.
Тих вредности правих сада нас је стид
Сад жељни богаства, џипова и вила
Од престижа силног изгубисмо вид.
Ја не могу више, децо моја мила.
© Првослав Пендић Пенда
Боже, помози,
да не лутам по трњу
где ђаволи коло воде
и испашта душа!
Речи да ме муче,
у греху да живе
и падају у казан.
У чаури да патим,
среће да немам,
у ђавољем крилу
снове да сањам.
Боже , молим те,
спаси нас греха,
прекрсти крстом
и умиј молитвом
Исуса Христа!
Ko to dahće?
Ja? Ja? Ne…
Mozda zlotvor moga srca…
Ko to plače?
Ja? Ja? Ne…
Možda glečer moga oka…
Ko to vrišti, ruši, trese?
Ja? Ja? Ohh…
Mučni oklop moje duše…
NE DAJ NA BRATA
Šta god da se desi –
U sreći ili nesreći,
U slavlju ili tuzi,
U radosti ili žalosti –
Ne daj na brata!
Ne daj na svoje,
Jer ne znaš
Šta nose na duši,
Šta kriju u srcu,
Jer nisi u njihovim cipelama.
Oni znaju zbog čega nose svoj krst
Kao što i ti nosiš svoj,
Koji, neretko, nije lagan.
Često je težak, najteži –
Poput najveće stene.
Veliki je –
Poput najveće planine.
Gorak je –
Poput pelina.
Svoju čašu žuči
Svi katkad pijemo.
I, zato –
Ne daj na brata!
Ne daj na bližnjega svog!
Nisi kadar da sudiš bilo kome,
Jer, ti nisi Bog!
On je gore
I na njega drugima pokazuj prstom,
I to onda kada se na pravdu pozivaš,
Kada mu u tišini molitve šalješ –
One iskrene,
One čiste,
Za bližnje svoje,
Za svoju sestru,
Za svoga brata!
Svako bira svoj put
I zna zašto je baš njega izabrao.
Možda je nekad bio i pogrešan,
Ali, to su odluke –
Koje moramo prihvatiti,
Koje moramo poštovati,
Sa kojima se pomiriti moramo.
Ne daj na svoju krv,
Ne daj na brata i sestru,
Jer vi ste jedno –
Od iste majke,
Od istog oca.
Bez njih
Nećeš biti ni
Srećniji, niti
Spokojniji.
Naprotiv.
Gola smo sirotinja,
Gladni ljudskosti
I svega što nas čini
Onim čovekom –
Velikim,
Najvećim!
НЕЖНА ПРЕМА СЕБИ БУДИ
Душо, ако си опростила, као дете буди,
нежно само према себи,
допусти да се себи вратиш.
Да исправиш шта било је,
не суди, није вредно да патиш.
Није лако, опростити кад обузме бес,
са емоцијом или без ње,
у човеку изазове стрес.
На теби је, ти пут изабери,
Опрост се ничим не мери.
То душа одреди.
Настави са читањем “НЕЖНА ПРЕМА СЕБИ БУДИ – Биљана Новаковић”
Loši smo ljudi
Bog snami budi
Bog snami budi
Egocentrici, manijaci
Perverznjaci…
Naduvani egoisti…
svi smo isti, isti, isti
loši smo ljudi
loši smo ljudi
loši smo ljudi
Od narcissa samo sisa
Egocentrici
Nadmeni… kreteni
Loši smo ljudii
Loši smo ljudi
Loši smo ljdi
Svako samo sebe voli
Svi smo, svi smo…
kurac goli
Loši smo ljudi
Osioni arogantni
Sudimo lako
To može svako
i sve znamo
Ne praštamo
Loši smo ljudi,
loši smo ljudi
loši smo ljudi
Bog s nami budi…