Издвојено

Светски дан Поезије – ПоезијаСРБ 2023.

Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима” (извод из УНЕСКО извештаја при дефинисању овог дана).

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ

Како песмом да мењам свет?
Како римом да натерам цвет,
да мирише и остане леп?
Како стих да започне тај преокрет?

Како жеље да се веселе,
да јава не буде страва
и лепоте буду доброте,
а у прошлост оду страхоте?

Како љубав да отпочне лет,
како срећа да долети опет?
Како добро да победи зло
и како, како да дочекам то?

Хајде сад, да офарбамо јаву
и на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,
да од данас почне весеље.

Хајде, нек нас занос понесе,
да мењајући себе, мењамо све.
Немире нек прошлост однесе,
а ми свој, да испевамо свет.

© Љубодраг Обрадовић

-Одлучили смо да данас, на светски дан поезије, објавимо да је Управни одбор Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је једногласно донео одлуку да се годишња Награда равноправно додели: Слађани Бундало из Крушевца и Лепи Симић из Цириха, ценећи посебно квалитет њихове поезије као и њихову ангажованост на свим пословима Удружења песника Србије ПоезијаСРБ. Овлашћују се председник, односно заменик председника удружења да упознају скупштину удружења са поменутим предлогом за додељивање ове награде. Награда се састоји од дипломе, уметничке слике и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.

Удружење песника Србије је 21.3.2023. године у Биоскопу Крушевац у сарадњи са Културним центром Крушевац организовало песничка сусретања, када су најбољим ствараоцима из издавачке продукције од 1. 1.2022. године до 31.12.2022. године уручене пригодне награде и то:

* – за област духовне поезије награђена је: књига Миљкa Шљивићa из Глободера “ЖИВОТ У ВЕРИ”;
* – за област прозе награду равноправно су поделили: књига “МЕЂЕ” – Првослав Пендића Пенда из Крушевца и књига “ПЛОД” – Наде Милосављевић Кети из Крушевца;
* – за област монографијенаграду је добила: – књига “Монографија – МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008.-2021.” то јест њени аутори Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић;
Накнадно, односно поштом ће бити уручене следеће награде:
* – за област поезије награду равноправно деле: књига Бранка Мијатовића из Шапца НЕКО ЧУДНО ДОБА и књига Љиљане Тамбурић из Крушевца ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ;
* – Похваљена је књиге прозе: КЊИГА ЖИВОТА – Дарко Рашета из Београда;

Сви присутни песници прочитали су по једну своју песму а дружење су поздравили и Горан Ђеличанин и Живорад Милановић Маки. Наступили су песници: Слађана Бундало, Латинка Ђорђевић, Драгојло Јовић, Душка Ерић, , Даница Рајковић, Градимир Карајовић, Олга Раденковић, Мирко Стојадиновић, Радмила Миљковић, Љубиша Шапоњић , Сандра Миладиновић, Бата Спасојевић, Мирослава Смиљанић, Боривоје Видојковић, Миломир Кркић, Милосав Ђукић Ћука, Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић

У музичком тренутку су наступили Сандра Миладиновић, Љубиша Боровац, Градимир Карајовић, Драган Живановић и Бата Петровић. Програм су водили Светлана Ћурђевић и Љубодраг Обрадовић, а за техничким пултом је био Марко Вишњић.

Настави са читањем “Светски дан Поезије – ПоезијаСРБ 2023.”

Издвојено

To note heart – Beleži srce beleži – Ljubodrag Obradović


Prevod Maria Deyana London

Ovu moju pesmu oslikala je i postavila Mesečeva rosa na sajtu mog prijatelja Zorana Matića http://poezija.6forum.info/t110-moja-poezija-ljuba-obradovia#326289.  Evo kako sam se zahvalio. *Mesečeva roso, Hvala za lepe reči i oslikanu poeziju. Postaviću je i na sajtu PoezijaSCG! U znak zahvalnosti poklanjam Vam jednu moju pesmu koja dosad nije objavljena na internetu, već samo u mojoj prvoj knjizi poezije TVOJE ĆUTANJE MI GOVORI…* Ljuba Obradović.

BELEŽI SRCE, BELEŽI… – Ljubodrag Obradović
Postavljeno – 07. February 2013. g. @ 19:47:41 CET od ljuba-trebotin

BELEŽI SRCE, BELEŽI

Beleži srce, beleži,
sve poraze i sve zamke.
Beleži srce, beleži,
sve spuštene rampe.

Beleži srce, beleži.
Sloboda je daleki san.
Beleži srce i sanjaj.
Sanjati nije sram.
 

© Ljubodrag Obradović

TO NOTE HEART

To note heart, to note,
all defeats and all traps.
To note heart, to note,
all downs ramps.

To note heart, to note.
Freedom is to far dream.
To note heart and dream.
Dreaming is not shame.

© Ljubodrag Obradovic

prevela Maria Deyana

Настави са читањем “To note heart – Beleži srce beleži – Ljubodrag Obradović”

Издвојено

ПЕСМЕ 2022. ГОДИНЕ


Поштовани посетиоци, драги песници,

Настављамо са избором песме године, овога пута за 2022. годину. Песме месеца у току 2022. године бираћу ја, а за месец август и децембар помагао ми је Драгојло Јовић. Знам да је то тежак задатак, јер много је добрих песама и песника, али обећавам да ћу се трудити да бирам најбоље. Али, такође знам да је то само мој субјективан избор, и молим Вас да то имате у виду… Од најбољих песама по месецима у току 2022. године, почетком 2023. године жири Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и посетиоци сајта, свако за себе, одабраће песму 2022. године. Зато, читајте све предложене песме, гласајте и уживајте… Песму 2022. године прогласићемо 31. марта 2023. године. /Уредник сајта Љубодраг Обрадовић/

Песме месеца децембар 2022.

Весна Стојковић

Посланица пријатељу – Војислав Илић
– глоса-

,, Има дана и часова кад те ништа не весели.
Када срце и не жали, и не љуби и не жели.
Кад овлада мрачна пустош у дубини твојих груди
Кад ти поглед бесмислено, у далеке равни блуди.
А тежак се отме уздах и чело се твоје смрачи.
И ти не знаш у том часу, ни откуд је, ни шта значи?! ”

1.
ИМА ДАНА

Има дана кад ти ништа, у животу баш не иде.
Пријатељи и родбина, као да се тебе стиде.
У душу се твоју слутња, нека тешка тад усели.
-Има дана и часова, кад те ништа не весели.

Има дана када с болом, зору чекаш да осване.
У тешкоме уздисају, тражиш лек за своје ране.
Лелујаш се непрестано, к’о на ветру лист увели.
-Када срце и не жали и не љуби и не жели…

Има дана кад те стисне, к’о кљештима нека мука.
И треба ти тада само, пријатељска, нежна рука.
Хладан ветар ошине те, изненада ти застуди.
-Кад овлада мрачна пустош у дубини твојих груди.

Има дана у животу, кад низбрдо све ти крене.
Пред очима к’о утваре, плешу старе успомене.
Кад пожелиш да побегнеш од стварности и од људи.
-Кад ти поглед бесмислено, у далеке равни блуди.

К’о гаврани сенке лете, црне мисли су у глави.
Покушаваш да пронађеш, у тренутку излаз прави.
Бол те сече посред срца, тако мучи те и тлачи.
-А тежак се отме уздах и чело се твоје смрачи.

Има дана кад останеш без пoлeта и без наде.
Неки немир обузме те, а срцу се бол прикраде…
Ветар дува са свих страна, осећаш да све је јачи.
-И ти не знаш у том часу ни откуд је, ни шта значи.

© Весна Стојковић

 Pesma meseca novembar 2022.

Branko Mijatović

U KAMEN MI MISO UKLESANA

Samotnog me rasanila mis`o,
u sred tmuše kad ušara lovi;
stotine sam sličnih već zapis`o,
ali ova za najbolju slovi.

Šta je čovek i zašto se rađa,
smrt na njega pre rođenja čeka;
vazda muka k`o da se porađa,
od života čovek nema leka.

Za par truni radosti se živi,
gore – dole život nas okreće;
šta zgrešismo i zašta smo krivi,
da svenemo k`o livadsko cveće.

Što sam rođen da k`o pesnik trajem,
da k`o klošar grobnog mesta nemam;
na stratištu zasijaće sjajem,
kostur što ga ja za večnost spremam.

Zasijaće celom srpskom rodu,
i svim inim časnim narodima;
što se borih njima za slobodu,
kad se zgodi zlo međ` neljudima.

Na mom grobu neće biti cveća,
jer znamen se meni neće znati;
niko meni neće palit sveća,
iak` mome rodu sve ću dati.

U kamen mi mis`o uklesana,
mis`o moja moćnija od mene;
ne moż`s učit, već je bogodana,
osim nje će sve živo da svene.

Telo moje crnicom kad skriju,
nemoj za mnom, nemoj suze liti;
pa kad vinom boema preliju,
miso moja za navek ćeš biti.

Ostaviću pesme nebrojene,
u knjigama i u rukopisu;
misli moje ničim obojene,
nikad nikog povredile nisu.

Čitaj pesme što pisah ih tebi,
kako golub golubici sleće;
da ne voleh ni pisao ne bi,
a ti moje samrtno proleće.

© Branko Mijatovic 2020. god.
Iz neobjavljenih rukopisa

 

ПЕСМА МЕСЕЦА ОКТОБАР 2022.


Jovica N. Djordjević

BALADA O RATNIKU

Tužni vetri probudiše zoru,
bezdan ječi gladan ljudskog mesa,
kišne kapi plešu po prozoru,
to zbog ljudi sad plaču nebesa.

Šta li radi moja verna žena,
dal’ u strahu oči su joj svele,
zbog zlih ljudi mlada ostavljena,
od brige joj kose pobelele.

Krhka hrabrost ustuknu pred strahom,
sa nemirom u srcu se bijem,
u grudima borim se sa dahom,
kako ljudsko biće da ubijem.

Zolje zuje k’o otrovne ose,
krvlju svojom zemlju natapamo,
mladi ljudi borbom se ponose,
a grobove sebi već kopamo.

Gledam mlada raztrgnuta tela,
posejana kao rodno seme,
po telu im pada slana bela,
dok im krvca ističe iz vene.

Kada zamru emocije snažne,
i porivi lažnih pravednika,
slaviće se sve pobede lažne,
bez poraženih, bez gubitnika.

Bože sveti ponizno te molim,
da ne bude nikad više rata,
da se vratim ženi koju volim,
da zagrlim rođenog mi brata.

Da milujem žuto klasje zrelo,
i na decu svoju nežno pazim,
da u zdravlju šetam svojim selom,
kad nedeljom u crkvu odlazim.

© Jovica N. Đorđević Настави са читањем “ПЕСМЕ 2022. ГОДИНЕ”

DOBA ISKUŠENJA

Sada kad je pomama sveopšta,
mnogo j` lakše biti uz magoga;
nego ići putem Hrista, Boga,
biti čovek života te košta.

Nastalo je doba iskušenja,
pa kad neko veruje i daje;
za njeg vele i lud odveć da je,
međ ljudima nestalo poštenja.

Al nije ti zaludno poštenje,
molimo se puni pokajanja;
nisu zalud od srca davanja,

svi čekajmo večno vaskrsenje.
Grehe Gospod svima da nam prosti,
na zemlji smo prolaznici…gosti.

© Branko Mijatovic 2023.
Sonet iz zbirke “NEKO ČIDNO
DOBA”
Objavljen u ukrštenoj rimi, a
sada
pokušaj obgrljene rime.
Meni je “Mala pesma” melodičnija u ovom obrascu, pa me
interesuje i vaše mišljenje dragi moji prijatelji.

Премијера драме Александра Поповића РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА у Југословенском  драмском позоришту у Београду

 ОБЕЗДУШИВАЊЕ ЗНАЧАЈНЕ КОМЕДИОГРАФСКЕ ТВОРЕВИНЕ

Премијера драме Александра Поповића РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА у Југословенском  драмском позоришту у Београду, на Великој сцени ЉУБА ТАДИЋ, 16.3. 2023. године Редитељ: ЕГОН САВИН

Обично је тачно када писцу који је написао толико драма да им се ни броја не зна, сви признају да му једна од њих улази у ред најбољих.

Реч је о комедији РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА Александра Поповића. Није то класична „обична“ комедија (као што му ни друге то нису) у којој се смејете до миле воље, која вас опусти, удаљи од свакодневља, раздрага – и завара…


Александар Поповић је први у српској комедиографији почео да пише мимосвет комедије, оне сасвим различите од дотадањих. Онеобичио је српску комедију, уградио је у њу нову врсту хумора у којем предњаче опорост, горкост (да се не каже патетично: горчина), комедиографска непоштедност према друштвеним појавама и ликовима. У првом реду, преселио је у своје комедије ону врсту говора која у њима никада раније није обитавала, била је инкопатибилна са свим њиховим уобичајеним принципима, поетиком и менталним устројством.
Настави са читањем “Премијера драме Александра Поповића РАЗВОЈНИ ПУТ БОРЕ ШНАЈДЕРА у Југословенском  драмском позоришту у Београду”

SLOVO LJUBAVI-Zdravka Pap

Zar nisi čuo
da slovo
na kraju
ljubavi plače.
Zakačilo se
na vrtešku
i preskače sve
što je dobro,
hoće da leti
i postane priča,
za mene neće
da čuje.

Slova se nižu
u redu sede.
Slovo ljubavi
iskoči i pobeže,
hoće da se igra,
pravila da ruši,
po traci neće
da se šeta.

Slovo ljubavi
meni treba,
po njemu život
da prospem,
ja ga tražim,
a on beži.
Bojim se da će
biti kasno
da ga uhvatim
u reči.

POEZIJA – KUTIJA ČUDESA * Ljiljana Tamburić

POEZIJA
(KUTIJA ČUDESA)

Poezija-iskona sjaj, kristalna aura svesti
Što kao pehar, blista, na polici pisanih reči
Nju ćete kao sirenu, u moru tišine sresti
Gde rimom, telo i dušu, od malodušnosti leči.

A nastala je odavno, u vreme nesavršenstva
Sa prvim gubitkom Raja, kad čovek poče da pati
Ponestade mu lepote i izgubi sva blaženstva
Te rečju reši, punoću, spoznaje sreće da vrati.

U umu su nicale reči, nove, čudne i teške
Nadimala su se pluća, i oticale su nepce
Vremena ne beše mnogo, da se naprave greške
Prve su pesme ličile, na sasušene vence.

Nekazano, kao teret, pesnike poče da mori
Kao bremenite žene, nosiše usude svoje
O, da li će jurnuti lava, grotlo kad se otvori
I dal’ će nebom da sinu, najlepše svemirske boje.

Poezija je sve ono, što iz čoveka iskipi
Plačljivo, voljeno čedo, sačuvano da poraste
Pa kad se kao takva, izvuče iz kožnatih niti
Poleti ljudima sličnim, kao što polete laste…

Osuđenica na prezir, obučena u metafore
Uvek skrajnuta s putanje, na marginama slave
Usipana kao vino u čitalačke amfore
Naiskap ispijena, kad dođe vreme za zabave.

Ona je zvuk i tišina, ritam, boja i osećaj
Sa nagonima stvarana, često mešana s bolom
Nekad je medeno vino, a nekad pelina gutljaj
Počne valcerom divnim, a postane ples sa đavolom.

Poezija sama po sebi, jedan je oblik magije
S Božjom promisli dođe, pesnika za ruku vuče
Da piše pesme radosti, il plače uz elegije
Nekoga da ozdravi, a nekoga da dotuče.

Iz te kutije čudesa, izvuče svako, baš ono
Nitima ranjene duše, za sebe što će da veže
I kao da stihovi nose, neko magično zvono
Neko im se zadivi, dok drugi sumanuto beže.

Ljiljana Tamburić

ŠTA JE TO-Zdravka Pap

Šta je to,
što me za te veže,
tiha narav ili oči tužne,
večna ljubav puna sreće,
ruke tvoje ili pogled iskren,
što se oko mene vrte.

Šta je to,
što me za te veže,
igra tvoja i ples duše,
sačuvana u pogledu
u tvom oku plavom.
Samo tebi sve ću reći.

Šta je to,
što me za te veže,
dušu ti mi greješ,
zavučem se u te bele grudi,
mir mi sve probleme reši.

БАХУ – Љубодраг Обрадовић

БАХУ

Доста је било лутања,
свет је делић небеса.
Доста је било ћутања,
пропада ко верује у чудеса.

Доста је било пијаних стања,
седења у диму са друштвом.
Пораз се сад ноћу сања,
страх долази са искуством.

Доста је било глупих речи,
брбљања и падања у транс.
Све око нас одавно се врти
и ко зна где и да ли постоји спас?

Настави са читањем “БАХУ – Љубодраг Обрадовић”

НЕРАЗУМНОСТ… – Андреја Ђ. Врањеш

НЕРАЗУМНОСТ

Опасност је велика,
понизити песника,
може до`ћ до немира,
три неба да се сударе
и још пет шест свемира.
Не тамните Сунце овог неба,
што у зору црнилу опрашта,
не дирајте скромност,
кад се светлу диви,
он тад само жели,
песму да измашта.

Настави са читањем “НЕРАЗУМНОСТ… – Андреја Ђ. Врањеш”