Категорија: Mirko Popović

Otvaram knjigu
nar iza kuće raspukne

Настави са читањем “TI SADA SAM KORAČAJ – M. Popović”

Dotakli bismo iščekivanje
bijelih okamenjenih profila
nepreglede u zidnim akvarelima
da umijemo odgonetnuti
htijenje tužne ljepote
što zapljuskuje iz daljine
odakle će stići snjegovi
Настави са читањем “ZNATIŽELJA – M. Popović”

Настави са читањем “SVE DALJE U NAMA – Mirko Popović”

prijeđeš li pustinju praga
oglasit će se moja
i tvoja pjesma

Настави са читањем “NADA U DOBRE DANE – M. Popović”

Настави са читањем “ČEMPRES – M. Popović”

Настави са читањем “U NAMA I CVJETAJU I TRUNU – M. Popović”

Настави са читањем “NAD TOBOM OSOVLJEN – M.Popović”

dok još šuti
teški olovni sat 
doziva te pusto
polje nebesko

Настави са читањем “RANO USTAJEŠ – M. Popović”

Opet se izvija upečatljivo i jasno
kao bistri snovi u jutarnjim ogledalima

Настави са читањем “U VENAMA MORSKIH OGLEDALA – Mirko Popović”

Između sumnje i nade
noć me ustaje, prepuštam se
zimskom zavijanju vjetrova
glasovima sudbine što huje
pustopoljinom, jesam li
uronjen u varke ili u
Настави са читањем “NOKTURNO – M. Popović”

čuješ li kako po obroncima
membrana povjetarca
doziva te 
nedorečeno šuteći

Настави са читањем “IZA TJEMENA – M. Popović”

Eh, protjecati i razarati
slike strasti, slike straha
Tamo gdje nema smijeha
s tugom prosinca
brazde lica ravnati
ušuškati glasne tragove
pamćenja da nikad
se u tebi ne dovrše
slike zlatne
i trule jeseni

Настави са читањем “KRHKOST – M. Popović”

katanac sreće –

zaključana zakletva

na vječnu ljubav

Настави са читањем “HAIKU #11 – M. Popović”

Sunčane kapi
golo kamenje prže.
Muk ljetnog sata.
Настави са читањем “HAIKU #10 – M. Popović”

Nešto si htjela reći
ili su gore odjeknule

Настави са читањем “DALEKO NEBO – M. Popović”