Заволи да волиш; Јована Живковић

Заволи да волиш 

Боже како је волети тешко,
А заволети лако,
Кад волиш се пати,
Кад заволиш прашта,
Кад волиш ти кајеш,
Кад заволиш у облаке летиш,
Кад волиш све боли,
Све ломи и мрви,
Ал’ заволиш ли тако јако,
Онда кад волиш срце те тишти,
Кад заволиш тад срце те превари лако,
Кад заволиш све је једноставно тако,
Кад волиш ти падаш,
Кад заволиш до звезда летиш,
Кад волиш ти сневаш, али снови ти сами себе ткају,
Ал’ кад тако заволиш јако,
Кроз снове само све долази,
Бескрај се отвара и магија шара,
Када волиш ти дајеш,
Кад заволиш тузи на крај стајеш,
Ал’ волиш ли тако да тугу припојиш,
Заволела си лако да срце ти сломиш,
Јер кад заволиш тако да груди ти ломиш,
Да срце к њему би да хода,
Ти волиш,
Ал’ волиш ли тако да заволела ниси,
Срце те ломи,
Груди боле, срце хоће ван,
Њега ти зове,
Ал’ заволела ниси нити ти волиш,
Зато се срце из груди тих не да!

Јована Живковић
Категорија – Млади песници

Visits: 308
Today: 3
Total: 1517890

~Neka naša traženja~

Neka naša traženja…

….u nekom ovom vremenu

Možda se nikada sresti nećemo,
Ali ja volim da verujem da hoćemo,
Nekad je najlepše vreme do ispunjenja,
Tada je nekako sve puno sanjarenja,
Sve lepote imaju veću vrednost,
Kasnije nekako isčeznu u moru traženja,
Šta tražimo i ne znamo, ali kad počnemo da tražimo to više nije ljubav,
A opet i ovo što nas dvoje imamo nije ljubav,
To je neki oblik privlačenja,
To su pogledi, igre svlačenja,
I tada sve pada i sve se zaboravlja,
Kao da se vreme prema nama upravlja,
Ne postoje traženja,
Našli smo se,
Nema ni ljubavi,
Prevazišli smo je,
Nema ni nadanja,
Želje su ispunjene,
Preplavljeni smo pogledima,
Više nema skrivanja,
Podvrgli smo nadanjima,
Više nema ni svlačenja,
Ogoljeni smo pred istinom,
Pred nama samima,
Ne znam šta je sa njom,
Ali ona nije u nama,
Sreće iskru dozivamo,
Da ovaj trenutak u vremenu se zaustavi!

Jovana Živković

Visits: 369
Today: 0
Total: 1517890

Један испуњен дан

Јована Живковић

Мислим да је данас
Сунце прикрило читаво небо,
Поносно стајем под њега, стављам наочаре
И свет гледам својим очима,
Корацима лаким тад газим булеваре
Срца пуштам бас и премотавам на најјаче,
Иде моја најлепша песма,
Враћа ме срећама,
Брише освајаче,
Води победама,
Срцем ме даје овом тренутку,
Враћа ме сећањима,
Тад грабим их и хватам  под руку,
Тражим смирај да их сакупим,
Да се не уплаше пред лепотама,
Да до срца мог дођу у муку,
Да немире одвуку,
И појачају у оку сјај,
Да не побегну,
Да их мисли не растргну,

Настави са читањем “Један испуњен дан”

Visits: 639
Today: 1
Total: 1517890

Sposobnost razuma; Jovana Živković

Sposobnost razuma

Ne žališ svoju dušu.
Ne žališ je kad znaš da je privlačna,
Ne žališ kad znaš da je željena,
Da bi neko voleo baš nju da obuzda,
Da bi voleo i njene jade da posluša,
Ne žališ je jer ona je sve što si ti,
I ako neko želi i bar delić nje
Dobiće tebe,
I ako neko želi da je ima,
Imaće ceo svet,
Jer tvoja je duša posebna,
Od snova i čarobnih misli satkana,
Plavom svilom umotana
I vatrenim zracima probodena,
Ona je i krvava i tužna,
Ali je i voljena i radosna,
Sve dok postoji,
Onaj koji želi,
Onaj koji mašta,
Onaj koji sanja,
Sve dok postoji zaljubljenik,
Tvoja duša biti sama neće!
I ti to znaš…
Al’ žališ je ipak što u pravom trenutku
Pronašla pravi put nije,
Do nekog što jako želela je.
Što nije bila u rukama tudjim,
Što je ti nisi znala obuzdati
A neko drugi mogao je
Ali nije…
Žališ što nije bila tvoja, što nije bila nečija,
A mogla je biti,
Mogla je, ali nije,
Zbog vetra što donosi ljubav,
Zbog vetra što nosi tu istu duši tudjoj,
Kad put do tvoje ne pronadje,
Žališ što ga prepreči,
Žališ što strah i pretnja,
Zapravo tišina… je pobedila,
Tišina i nemi uskraćeni pogledi.
Žališ što želja je ostala želja,
Žališ što velom neznanja ‘mesto
stvarnošću prikrivaš je,
Ali tvoja je u tvojim je grudima,
Tvoje srce za nju bije,
Tvoje telo bitke vodi,
Ti je tešiš i lečiš pa kad te ubije,
Tek onda shvatiš da moglo je.
Tek onda shvatiš da besmrtna je.

Jovana Živković

Visits: 439
Today: 2
Total: 1517890

Daj mi noći…;Jovana Živković

Daj mi noći…

Daj da pogledam u nebo
Kad na tvoje rame glavu stavim,
Daj da pogledam u zvezdu
i čitavo sazvežđe od nas napravim,
Daj da komad neba nas prožme,
Da kad gore pogledam,
Da u mislima me oblak obuzme,
Daj da Orion večeras samo za nas sija,
Daj da ova noć bude od sviju najmilija,
Daj da osetim da si potpuno meni predan,
Da obgrljen strašću me u ljubavi pronadješ,
Pa da me kao u fioku svojih stvari metneš,
Da zagorčaš ovaj život medan,
Daj da se iz grudi još uzdah ovaj otme,
Da obasja mi put,
Da vidim dal ulice su ka njemu strme,
Pa da me zaključaš i ne daš mi da mislim,
U tu istu fioku, da se ne predomislim,
Da ne posrnem pameti ludoj,
Da nema mesta za mislioca što prepreči srca,
Da nema mesta za prsten zlatni što njoj na ruku metnu,
Da se pojavi pred mene čarobnjak plavi,
Pa da se i nama putevi sretnu,
Da bude kao i u snu tako i na javi,

Daj da se ljubav oslobodi od vatre,
Daj da plameni njeni ipak večno traju!

Jovana Živković

Visits: 914
Today: 0
Total: 1517890

Од живота горе; Јована Живковић

Од живота горе

 

Како год живот наш је саткан,
И како год нам прекривао латицама камените путе,
Увек је болом проткан,
Увек среће јаде и боле љуте.
 
Ево радости, спаса великога,
Тад се она мени кроз дух јави,
Не да јаду, не да њему убога,
Да ми ватре слику тугом плави.
 
И када живот помрачи се,
Нада мном нестану путање,
Остане само туга са мном,
Од призивања среће луде само очајање.
 
Није ни среће велика рука,
Пружа се често ал’ измиче брзо,
Није се сетило тад великих мука,
Срце што бол је рукама свезо.
  Настави са читањем “Од живота горе; Јована Живковић”

Visits: 283
Today: 0
Total: 1517890

Ljubiš mi se; Jovana Živković

LJUBIŠ MI SE

 
Dok mrak polako pada
I dok se svoje svakodnevnice odričem,
Ljube mi se tvoje usne pune slada,
Da ti osmeh sa njih otmem.
 
Gledam kako lepa si,
Kako se smeješ,
O,bože i dalje si lepa,
I kad se duriš i mene prekorevaš.
 
Oh, moja slabosti
Što mi se iz grudi otme?
U srce navire vrelo radosti,
Čak i kad ona glavu odmakne od me’.
 
Korakom lakim
Po mom mi srcu šeta,
Od mene se sakrila i
Onim usnama slatkim
Mojoj požudi je meta,
Eh, kad bi je sada moja pamet srela,
Svu vatru u meni bi odnela.

Настави са читањем “Ljubiš mi se; Jovana Živković”

Visits: 128
Today: 0
Total: 1517890

Дан заљубљених душа наших; Јована Живковић

Дан заљубљених душа наших

 

Данас је тај дан,

Дан када се заљубљени

Шетају држећи се за руке,

Данас је тај дан,

Када љубав испушта радосне звуке.

 

Данас се смејеш,

Данас све заборављаш,

Јер данас је дан,

Љубавни…

 

Данас се љуби,

Онако фино и страсно,

Данас је срећан и онај што губи,

Данас је љубав и јутро снено.

 

Неким даном би и рекли,

Али данас не,

Све страхове што су срце пекли,

Данас их нема, данас не.

 

Данас се слави,

Данас се најлепше ћути,

Данас се пева али и слути,

Данас љубав слути још веће љубави.

 

Данас нам сне

У стварност доноси,

Привидом данашње љубави јасне,

Све обаспи, звезде нам с’ неба сноси.

 

Данас ми ружин цвет пружи,

И кафу у кревет донеси,

Данас нек туга срећу ми служи,

И нек види да љубави, ти све си.

 

Данас ми реци,

Најлепше речи,

Данас учини да верујем срећи,

Да када ми дође,

Умем да спознам,

Да је тај дан,

Дан заљубљених душа наших!

Visits: 336
Today: 3
Total: 1517890

Ljubavi bezvremene – Jovana Živković

Ljubavi bezvremene

Pričaj mi lepo kao što ti znaš,
Pričaj mi tako, da sete
zamene iskrice sreće
Pričaj mi priče što na tvoju mladost sete,
jer tako uz mene ostaćeš zauvek mlada.

Pričaj mi lepo,
i bodri me,
toplim zagrljajem smiri me,
jer znam da voleti je slepo.

Pričaj mi jer ti
ne pričaš kako je bilo,
ti pričaš kako će lepo u trenutku tom biti,
Pričaj mi kako se mesec suncu u zagrljaj svio,
Pričaj  jer tako znaš samo ti.

Pričaj mi priče,
ne ispričane davne,
pričaj mi one što na tebe liče,
pričaj, i dok se sećaš ponovo proživi te dane.
Настави са читањем “Ljubavi bezvremene – Jovana Živković”

Visits: 1772
Today: 1
Total: 1517890

Moja si večita praznina, Jovana Živković

Olujni gromovi se na mene spustiše,

usred ogromne topline,

iznenada osetih zebnje koje slutiše,

velike gorčine.

A nada da je sve san, nestade,

zajedno sa mojom dušom

koja ode za njom.

I sve na tren zastade.

Te strašne oluje te od mene odnele,

ugasila se jedna ali rodila nova,

Nada, Vera?

A zašto baš moja?

Ko li mi te sada čuva moj andjele?

Настави са читањем “Moja si večita praznina, Jovana Živković”

Visits: 455
Today: 0
Total: 1517890