Daj mi noći…;Jovana Živković

Daj mi noći…

Daj da pogledam u nebo
Kad na tvoje rame glavu stavim,
Daj da pogledam u zvezdu
i čitavo sazvežđe od nas napravim,
Daj da komad neba nas prožme,
Da kad gore pogledam,
Da u mislima me oblak obuzme,
Daj da Orion večeras samo za nas sija,
Daj da ova noć bude od sviju najmilija,
Daj da osetim da si potpuno meni predan,
Da obgrljen strašću me u ljubavi pronadješ,
Pa da me kao u fioku svojih stvari metneš,
Da zagorčaš ovaj život medan,
Daj da se iz grudi još uzdah ovaj otme,
Da obasja mi put,
Da vidim dal ulice su ka njemu strme,
Pa da me zaključaš i ne daš mi da mislim,
U tu istu fioku, da se ne predomislim,
Da ne posrnem pameti ludoj,
Da nema mesta za mislioca što prepreči srca,
Da nema mesta za prsten zlatni što njoj na ruku metnu,
Da se pojavi pred mene čarobnjak plavi,
Pa da se i nama putevi sretnu,
Da bude kao i u snu tako i na javi,

Daj da se ljubav oslobodi od vatre,
Daj da plameni njeni ipak večno traju!

Jovana Živković

Visits: 787
Today: 9
Total: 641600

Од живота горе; Јована Живковић

Од живота горе

 

Како год живот наш је саткан,
И како год нам прекривао латицама камените путе,
Увек је болом проткан,
Увек среће јаде и боле љуте.
 
Ево радости, спаса великога,
Тад се она мени кроз дух јави,
Не да јаду, не да њему убога,
Да ми ватре слику тугом плави.
 
И када живот помрачи се,
Нада мном нестану путање,
Остане само туга са мном,
Од призивања среће луде само очајање.
 
Није ни среће велика рука,
Пружа се често ал’ измиче брзо,
Није се сетило тад великих мука,
Срце што бол је рукама свезо.
  Настави са читањем “Од живота горе; Јована Живковић”

Visits: 206
Today: 0
Total: 641600

Ljubiš mi se; Jovana Živković

LJUBIŠ MI SE

 
Dok mrak polako pada
I dok se svoje svakodnevnice odričem,
Ljube mi se tvoje usne pune slada,
Da ti osmeh sa njih otmem.
 
Gledam kako lepa si,
Kako se smeješ,
O,bože i dalje si lepa,
I kad se duriš i mene prekorevaš.
 
Oh, moja slabosti
Što mi se iz grudi otme?
U srce navire vrelo radosti,
Čak i kad ona glavu odmakne od me’.
 
Korakom lakim
Po mom mi srcu šeta,
Od mene se sakrila i
Onim usnama slatkim
Mojoj požudi je meta,
Eh, kad bi je sada moja pamet srela,
Svu vatru u meni bi odnela.

Настави са читањем “Ljubiš mi se; Jovana Živković”

Visits: 94
Today: 0
Total: 641600

Дан заљубљених душа наших; Јована Живковић

Дан заљубљених душа наших

 

Данас је тај дан,

Дан када се заљубљени

Шетају држећи се за руке,

Данас је тај дан,

Када љубав испушта радосне звуке.

 

Данас се смејеш,

Данас све заборављаш,

Јер данас је дан,

Љубавни…

 

Данас се љуби,

Онако фино и страсно,

Данас је срећан и онај што губи,

Данас је љубав и јутро снено.

 

Неким даном би и рекли,

Али данас не,

Све страхове што су срце пекли,

Данас их нема, данас не.

 

Данас се слави,

Данас се најлепше ћути,

Данас се пева али и слути,

Данас љубав слути још веће љубави.

 

Данас нам сне

У стварност доноси,

Привидом данашње љубави јасне,

Све обаспи, звезде нам с’ неба сноси.

 

Данас ми ружин цвет пружи,

И кафу у кревет донеси,

Данас нек туга срећу ми служи,

И нек види да љубави, ти све си.

 

Данас ми реци,

Најлепше речи,

Данас учини да верујем срећи,

Да када ми дође,

Умем да спознам,

Да је тај дан,

Дан заљубљених душа наших!

Visits: 235
Today: 1
Total: 641600

Ljubavi bezvremene – Jovana Živković

Ljubavi bezvremene

Pričaj mi lepo kao što ti znaš,
Pričaj mi tako, da sete
zamene iskrice sreće
Pričaj mi priče što na tvoju mladost sete,
jer tako uz mene ostaćeš zauvek mlada.

Pričaj mi lepo,
i bodri me,
toplim zagrljajem smiri me,
jer znam da voleti je slepo.

Pričaj mi jer ti
ne pričaš kako je bilo,
ti pričaš kako će lepo u trenutku tom biti,
Pričaj mi kako se mesec suncu u zagrljaj svio,
Pričaj  jer tako znaš samo ti.

Pričaj mi priče,
ne ispričane davne,
pričaj mi one što na tebe liče,
pričaj, i dok se sećaš ponovo proživi te dane.
Настави са читањем “Ljubavi bezvremene – Jovana Živković”

Visits: 1708
Today: 0
Total: 641600

Moja si večita praznina, Jovana Živković

Olujni gromovi se na mene spustiše,

usred ogromne topline,

iznenada osetih zebnje koje slutiše,

velike gorčine.

A nada da je sve san, nestade,

zajedno sa mojom dušom

koja ode za njom.

I sve na tren zastade.

Te strašne oluje te od mene odnele,

ugasila se jedna ali rodila nova,

Nada, Vera?

A zašto baš moja?

Ko li mi te sada čuva moj andjele?

Настави са читањем “Moja si večita praznina, Jovana Živković”

Visits: 336
Today: 1
Total: 641600

JEDAN U LJUBAVI TRAG – Jovana Živković

I sada deo sebe tebi dajem,
Čime li si zaslužila da u moje misli uđeš?
Srce pitam te.
Ti uvek ćutiš ali tutnjiš i boliš najjače.
Žašto  te tako lako dajem,
A znaš u meni najlepše da budiš,
Osetim te u svakoj reći, stihu, pesmi…
Svojim nitima prolaziš kroz celo moje biće
Pa onda obgrlim te ja obema rukama,
pa pošaljem drugima da te svlače.
Ja to ne umem,
Samo te snažno privijem i ne puštam,
A onda kada odlučiš da odeš,
Ne mogu da te zadržim, ali čudno je
ja te još uvek osećam…
Čudna si ljubavi,
Opiješ pa otmeš,
Ne da se od tebe prezati,
Jedino kad ti se prepustim
Najlepša si,
Ali tad i najviše boliš.

Настави са читањем “JEDAN U LJUBAVI TRAG – Jovana Živković”

Visits: 115
Today: 1
Total: 641600