ЧЕРГА – Јасмина Димитријевић

ЧЕРГА

Месец се стидљиво појавио иза облака
Над великом пољаном спушта се вече
Чује се љутито рзање коња
Даире у ритму звече ли звече.

Пољана се шарени од јефтиног цица
Босе ноге весело поскакују у трави
Звонки смех се чује веома далеко
Јер циганска черга свако вече слави.

Ни куће ни дома немају они
Где им се свиди ту шатор направе
Разлог им не треба да буду срећни
Ако су данас сити то увече славе.

Уз звуке даира и веселог смеха
Циганска песма сетна ко душа
Даље мало виолина цвили
Хоће ли гудало нејака рука да слуша?

Док свира гледа омладину младу
Која не зна како љубав боли
Он тугује и никада прежалити неће
Што бела жена њега не воли.

Зар боја коже да препрека буде
Срце његово воли много јаче
Сиромах јесте али богате душе
Уз виолину тужан јеца и плаче.

Музика и песма дуго се оре
И ако се давно спустило вече
Старом Циги на гудало клонула глава
А жице на виолини и даље цвиле и јече.

Настави са читањем “ЧЕРГА – Јасмина Димитријевић”

103 ПУТА ПРОЧИТАНО

Наше две чланице Јасмина Димитријевић и Марија Најтхефер Попов представљају српско песништво у Египту


Данас сам добио од Јасмине Димитријевић следећи допис и част ми је да га објавим на нашем сајту: “Још један од доказа колико наше удружење има квалитетних песника је и тај што наше две чланице Јасмина Димитријевић и Марија Најтхефер Попов представљају српско песништво у Египту. Наиме, познати и признати египатски песник и књижевник Ахмед Моссад објављује на својој песничкој академији енциклопедију песама многобројних песника из целога света. Између осталих песника, из Србије је одабрао по три песме од Јасмине и Марије, што је част и понос и за Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу”.

 


Погледајте две објаве на Фејсбуку:  1 и 2

 

109 ПУТА ПРОЧИТАНО

БАЛЕРИНА – Јасмина Димитријевић

БАЛЕРИНА

Може ли патња да буде већа
Пита мајчино срце тужно
И где се скрила њезина срећа
Ко ми то шаље збивање ружно?

Гледа у таму смркнута лица
Од драгог Бога одговор чека
Зашто је болна моја девојчица
И зашто за њу нема лека?

Плакала је мајка над својом судбином
А кћерка је хтела осмех да јој врати
Гледала је мајку са нежном милином
Загрли је нежно, да јој тугу скрати.

На прстиће стала као балерина
Заплесало чедно, то болесно дете
Хладни патос собе, постао је бина
Побећи је хтела од судбине клете.

Ту чаробну игру гледала је мати
Као да је време у тренутку стало
Насмеши се мајка престаде да пати
Гледала је срећна своје чедо мало.

Обе беху свесне овог тешког трена
Који само игра улепшати може
И казаше сложно девојка и жена
За трен ове среће, хвала теби Боже.

© Јасмина Димитријевић

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Јасмина Димитријевић”

90 ПУТА ПРОЧИТАНО

ДИВЉАКУША – Јасмина Димитријевић

ДИВЉАКУША

-Принцезо, принцезо, где сте се поново сакрили?

Избезумљене слуге свуда по дворишту су тражиле малу, несташну девојцицу. Свакога дана им је успевала побећи и из свог скровишта се смејати њиховој потрази по великом краљевству. Била је најмлађа од све деце краља и краљице и од свих најнемирнија. Али, сви су је обожавали. Било је довољно да их весело погледа својим плавим окицама и љутња је престајала. Ретко када је била кажњавана због свог несташлука. Зато су је и прозвали Дивљакуша, а њено право име, сем њених родитеља, више нико није ни памтио.

Краљевски врт је уређивао стари брачни пар, који је веома касно добио сина. Дечак је био принцезиних година и она је обожавала да се игра са њим. Колико је она била немирна и свакакве лудорије су јој падале на памет, толико је он био озбиљан и покушавао да ублажи њене враголије. Дечак је свакога дана одлазио до оближње ливаде и тамо брао пољско цвеће. Уживао је у тим тренуцима где сем цвркута птица, до њега није допирала никаква граја из двора. Замишљао је да једнога дана, на једној таквој ливади, направи малу куђицу. Тако би са тим букетом пољског цвећа свакога дана чекао принцезу и дао јој букет. То је био њихов свакодневни ритуал. Девојчица је, док је била мала, то сматрала као неки део игре и то је забављало. Али, како је расла постало јој је чудно. Настави са читањем “ДИВЉАКУША – Јасмина Димитријевић”

94 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЧЕКАЊЕ – Јасмина Димитријевић

ЧЕКАЊЕ

Још увек те чекам…
На нашем перону свих жеља и надања…
Пролази година за годином…
Твој лик не бледи у мени.
Немам наших фотографија,
али је у мени јасна
свака слика наше прошлости.

Били смо млади,
а вoлeли се силином зрелих особа.
Сневали смо о заједничкој будућности.
О нашој кућици

испуњеној дечијим смехом.
Још певушим баладе које си ми певао.
И данас су ми то омиљене песме.
101 ПУТА ПРОЧИТАНО

“Sunce će ponovo da sja” – Jasmina Dimitrijević

 

Još jedno tmurno letnje jutro
Puste ulice bez prolaznika
Kao da leto suoseca sa nama
Svakoga dana ista slika.

Ptica nema da pevaju više
I one od tuge izgubile glas
Sunce je prestalo da nas obasjava
Ljudi u Bogu traže spas.

Svi se pitamo šta se ovo desilo
Bežbrižnost nestala za tili čas
Osmeh se pretvorio u grč na licu
Molimo te Bože spasi nas.

Pomireni sa sudbinom nekako živimo
Čekamo kada ce muka ova stati
Možda nam Bog usliši molitve
Možda ce Sunce isto sjati.

JASMINA DIMITRIJEVIC

81 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић


ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА

Километрима сам далеко
Али памтим порекло своје
Сећам се приче о косовском боју
Косовски божури још постоје.

Сећам се звоњаве са црквеног торња
Мада је овде баш не чујем често
Данашњи дан буди ми сећање
На моје драго родно место.

Са поносом свима причам о њему
О историји иза које векови стоје
О кнезу Лазару и српској престоници
Јунацима који смрти се не боје.

Видим да ме многи чудно гледају
Мисле вероватно да претерујем мало
Зар је такво јунаштво постојало
Борили се као да им до живота није стало.

Настави са читањем “ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић”

164 ПУТА ПРОЧИТАНО

ОАЗА ЉУБАВИ – Јасмина Димитријевић

ОАЗА ЉУБАВИ

Остала сам сама као пустиња,
У којој нема ни капи воде.
Као да живота у мени нема,
Стаза трња само, кактуса што боде.

Остала сам сама на пешчаној дини,
Несрећна, остављена у зао час.
Никога нема руку да ми пружи,
Реч прозбори, буде ми спас.

Дал’ сам сама у пустињи овој?
Дал’ још неког врело Сунце пече?
Да снове, наде, чежњу сања,
Слути љубав, док топло пада вече.

Верујем, знам да постоји оаза,
Мир и спокој кад вече заплави.
Потражи ме, знаш да те чекам,
Да нађемо нашу оазу љубави!

© Јасмина Димитријевић

 

284 ПУТА ПРОЧИТАНО

КУЛА ОД КАРАТА – Јасмина Димитријевић

КУЛА ОД КАРАТА

Мислила сам да је наша љубав јака,
да може прескочити препреку сваку.
Сећам се свих изговорених речи,
срећни смо били на сваком кораку.

Да, сећам се свих наших речи,
кад смо делити тајне знали.
Обећасмо: “Вечно ћемо се вoлeти”,
и своја срца једно другом смо дали.

Зар све то само тако је прошло?
Као да нису обећања дата!?
Зар једна свађа може срушити,
нашу љубав, ко кулу од карата?
Сада ми остаје само да пишем,
једино стихови остају мени!
Наша љубав сад је порушена,
веровао ниси искреној жени.
175 ПУТА ПРОЧИТАНО

Понекад пожелим да вратим време – Јасмина Димитријевић

Понекад пожелим да вратим време

Понекад пожелим да вратим време,
у дане оне, кад сам мала била.
Кад се сваког дана, радовах сунцу,
кад веровах да постоји зубић вила!

Несташно трчах по трави,
мада на њој још беше роса.
За мном мама насмејана јури,
Виче на мене, јер трчим боса!

Двориште било пуно перади,
од свих најдражи, беху ми пилићи,
Само се бојах мајке квочке,
због ње им нисам смела прићи.

Онда се тихо на прсте прикрадем,
да нико не зна да сам у штали.
Гледам свог драгог деду,
како коња нежно тимари.

Настави са читањем “Понекад пожелим да вратим време – Јасмина Димитријевић”

269 ПУТА ПРОЧИТАНО