ПРОЛЕЋЕ БЕЗ ЦВЕЋА – Јасмина Димитријевић

ПРОЛЕЋЕ БЕЗ ЦВЕЋА

Тежак је дан без Сунца.
Тешка је ноћ без месечине.
Ни веселе птице у шуми нема,
да се пoлeтна  ка небу вине.

Тешка је мушка очева суза.
Тешко кад мајка безгласно плаче.
Тешка је смртна мукла тишина,
тешко кад’ сирена завија све јаче.

Тешко је детињство без лепих дана,
када се нема ни корица хлеба.
Тешко је кад’ гледаш челичне птице
како лете преко твога неба.

Настави са читањем “ПРОЛЕЋЕ БЕЗ ЦВЕЋА – Јасмина Димитријевић”

Visits: 139
Today: 6
Total: 641701

НЕЋУ ДРАГИ ДА ТЕ ЛАЖЕМ – Јасмина Димитријевић

 


НЕЋУ ДРАГИ ДА ТЕ ЛАЖЕМ

Док Морава тихо тече,
на врбаке пада вече,
мој ми драги нешто рече.

“Сећаш ли се моја мила
кад’ си овде нешто снила?
Уснила си да си вила
плаве косе као свила,
ал’ те киша пробудила?”

“Мој драгане лепи, мио,
то си драги само снио.
Јесам драги млада била,
али нисам вилу снила!

Сањала сам твог другара,
који има прегршт пара.
Много воли он да шара,
сваку жену увек вара,
далеко му кућа стара!

Ето драги сад’ ти кажем,
нећу више да те лажем.
Твој ми другар мио био,
па се у сну појавио!”

Настави са читањем “НЕЋУ ДРАГИ ДА ТЕ ЛАЖЕМ – Јасмина Димитријевић”

Visits: 175
Today: 1
Total: 641701

ТАРАБА – Јасмина Димитријевић

Мала шашава и забавна прича

ТАРАБА

Сеоска кафана је била пуна. Лепо летње вече, измамило је вредне сељане да се мало окупе и друже. Били су то све радни и поштени људи, који би после мукотрпног рада тако себи давали одушку. Уз хладно пиво и шприцер испредале су се разне приче које су се преносиле са кoлeна на кoлeно. Тераса је била препуна. Сви су вoлeли ту да седе. Мало због ваздуха, а више јер је кафана била у центру села и тако су могли да виде свакога ко је ту пролазио.

Сада су све очи биле упрте у лепу жену средњих година. Била је најлепша од свих жена у селу. Дугих црних витица, крупних тамних очију и једрог тела, Ружа је била свесна да је сви мушкарци у селу желе. Али, она је вoлeла свога Марка. Била је то љубав на први поглед и Ружи није засметало што је он момак са села. Не кајући се што напушта град, дошла је у село и прихватила све сеоске послове. Добили су два сина који су били већ средњошколци. – Миле, ено твоје симпатије. Пера је задиркивао Милета, јер је била јавна тајна да се Милету Ружа веома допада. Миле је био сеоски мангуп, па и сада са скоро педесет година није могао да се смири. Његовој жени су у почетку сметали ти његови излети, а онда је дигла руке од њега.

Знала је да није нека лепотица и да јој се тело деформисало од трудноћа, и тако сама и себи и другима налазила оправдање за мужевљеве авантуре. За разлику од ње, Миле је још био наочит и то користио да осваја женска срца у селу. Једино се Ружа држала гордо и његови комплименти нису код ње имали успеха. То га је једило, јер су га и компањони у кафани задиркивали да му опада заводничка моћ. Када год би срео Ружу заустављао је да је нешто као пита и користио те минуте да јој се дубоко загледа у очи и крене са комплиментима. Ружа је на културан начин одбијала то његово удварање, али када је почео да јој предлаже да дође код ње када јој је муж у граду, решила је да то каже Марку.

Марко је у првом моменту полудео и хтео да се обрачуна са Милетом, а онда је изненада Ружи рекао. -Позови га сутра код тебе. Реци да ћу ја ноћити код твојих јер имам неких обавеза. Ружа га је зачуђено гледала и слушала не верујући шта јој прича. – Јеси ли ти нормалан? Наговараш ме на неверство. -Ништа не брини. Само уради како сам ти рекао.

Ружа је послушала мужа. Рекла је Милету да дође код ње на кафу пошто је сама. Миле није могао да схвати тај изненадни преокрет, али је био сав срећан и у себи само мислио да ипак није зарђао. Чак је и Ружа пала на његов шарм.
Настави са читањем “ТАРАБА – Јасмина Димитријевић”

Visits: 122
Today: 0
Total: 641701

У ИМЕ ЉУБАВИ – Јасмина Димитријевић


У ИМЕ ЉУБАВИ


У име љубави упалила сам звезде,
да за нас светле целе ноћи.
У име љубави успавала сам месец,
јутро да сване неће моћи.

У име љубави утишала сам ветар,
Не дам да нам олују спрема.
У име љубави украсила сам постељу,
латицама од ружа каквих нигде нема.

У име љубави молила сам зору,
да не свиће рано како зна.
У име љубави заћутале птице,
да ми не пробуде драгана.

Настави са читањем “У ИМЕ ЉУБАВИ – Јасмина Димитријевић”

Visits: 244
Today: 3
Total: 641701

И ДОЂЕ ТАКО ПО НЕКИ ДАН – Јасмина Димитријевић


И ДОЋЕ ТАКО ПО НЕКИ ДАН


И дође тако по неки дан
Ниодкуда наиђе ти сета.
У грудима те нешто тишти
А свака ситница ти смета.

И дође тако по неки дан,
срце те у грудима боли.
Осећаш се у гомили сам
Мислиш да те нико не воли.

И дође тако по неки дан,
у очима ти заискре сузе.
Плачеш, а не знаш разлог прави,
Мислиш да ти живот срећу узе.

Настави са читањем “И ДОЂЕ ТАКО ПО НЕКИ ДАН – Јасмина Димитријевић”

Visits: 185
Today: 2
Total: 641701

Mornareva tuga – Jasmina Dimitrijević

Mornareva tuga

Duboke bore izbrazdale čelo.
Prazan pogled pučinom se gubi.
Nekada davno što ga istrže,
iz naručja žene koju strasno ljubi.

Pučina prostranstvo koje nema kraja.
Godine se nižu, ostavljaju traga.
Izazov vremena dal mu daje nadu,
da će kad se vrati da ga čeka draga?

U svakoj mu buri kad je more besno,
svetionik behu njene oči snene.
Video je svetlost na pučini sivoj,
a bonaca behu ruse kose njene.

Tragovi u kosi ostavili traga.
Ljubavna je čežnja nadjačala strasti,
za morskim prostranstvom što ga je odvelo
tamo gde je stalo dal će opet rasti.

Настави са читањем “Mornareva tuga – Jasmina Dimitrijević”

Visits: 91
Today: 1
Total: 641701

Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић

ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА

Сви по некада добијемо инспирацију.
Дође време када нам се пише.
Тако се и рађају све наше песме.
Неке мало боље, неке мало више.

Свима се по некад јави клик у глави.
Кад добије жељу да почне да ствара.
Па и ако песма није тако добра.
То не треба никада да те разочара.

Свака песма има свога читаоца.
Једноме се једна свиђа, другом нека друга.
Омиљена песма некоме је лоша.
Немој да те зато обузима туга.

Моје песме настају у првом трамвају.
Тад добијем жељу да најлепше пишем.
Нека одмах засија у светлости дана.
Неке се не роде јер их одмах бришем.

У трамвају путници док по мало дремају.
Мени се у глави идеје родиле.
Оловку у руке па све брже пишем.
Песме из трамваја тако су настале.

© Јасмина Димитријевић

ЗАЈЕДНО

Са нама кроз дане
Са нама кроз ноћи
Делимо осмех људима
Јер једном ће и то проћи.

Кроз тугу и смех
Сузе и срећу
Не остављамо нашу
Породицу највећу.

Јер сви смо ми људи
Води нас срце јунака
А имамо породице
Које се боје мрака.

Уместо светла
Свећа тиња
У загрљају свом
Мама држи ћерку и сина.

Не брините децо
Постоје добри људи
Све док су уз нас
Наша нада се не губи.

С љубављу и вером
Молим све вас
Помозимо овим људима
Јер они верују у нас.

© Даница Димитријевић-Петровић


Трамвај жеља поетске душе илити ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА
– Љубодраг Обрадовић


Како настају песме? Омиљено питање свих новинара, кад узимају интервју од песника, било да је познат, било да је тек закорачио на сањани пут славе, је: Кад пишете песме? Које је доба дана или ноћи, најбоље за Вас? И на ком месту пишете најбоље песме? Настави са читањем “Једна књига “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА” – две песникиње: Јасмина Димитријевић и Даница Димитријевић-Петровић”
Visits: 515
Today: 0
Total: 641701

Новогодишњи плес – Јасмина Димитријевић

 
Новогодишњи плес

Немоћно је гледала у орман, где се сем пар бедних комада гардеробе, ништа није налазило. Вечерас је прослава Нове године у школи. Знала је да ће се све њене другарице срeдити најбоље што могу за ту ноћ. Она није имала шта да обуче. Једва је нешто успевала да нађе и за школу. Фармерице су биле истањене на кoлeнима, а мајице и џемпери су од честог прања изгубили боју. Имала је само једну хаљину, која јој је већ била тако мала, да је било стид да је више обуче.
 
Стала је крај огледала и посматрала свој лик. Била је најлепша од свих девојака у школи. Имала је шеснаест година, али упорност и понос много старије особе. Иако је на себи носила ту бедну  одећу, ходала је високо подигнуте главе, као да носи најскупљу гардеробу. Поред лепоте, красила је и интелигенција, на коју су скоро сви били љубоморни. Нису знали колко је та девојка била несрећна. Колко је ноћи провела плачући и питајући се зашто је судбина тако окрутна према њој и њеној мајци. Отац их је оставио, а мајка је надничила да би одхранила њу и њену сестру.
 
Док је гледала празан ормар, сетила се оца. Обожавала га је и сада, иако им се више никада није јавио. На дну ормара чувала је његову војничку униформу као једину успомену на њега.
  
Да. То је решење. Обући ће баш ту униформу вечерас! Али, да ли ће се то њему свидети? Са тугом је помислила на свог дечка. Био је две године старији од ње. Син богатих родитеља. Дечко ког би свака девојка пожелела. А он је вoлeо њу. Све цуре су јој завиделе када би је виделе са њим на његовом мотору. Није му сметало што је сиромашна. Да ли ће му вечерас сметати њено војничко одело?
  
Одлучним корацима, одважног војника ушла је у салу. Обула је само своје чизме, јер су војничке цокуле биле превелике за њена стопала. Сала је била препуна лепо одевених девојака и младића. Хаљине, пуне циркона и шљокица шљаштеле су на јаком светлу неонки. Професори нису дозвољавали да сала буде слабо осветљена.
 
Када су је приметили одједном су сви стали. Музика је стала. Почели су да се дошаптавају и смејуље гледајући њено војничко одело. Стајала је високо подигнуте главе. Видела је да јој се приближава.

– Драга, тако си лепа! Дођи да плешемо.

Са поносом је ухватио за руку и одвео на подијум за плес.

*********
Настави са читањем “Новогодишњи плес – Јасмина Димитријевић”

Visits: 249
Today: 0
Total: 641701

ПЕСМОМ ТЕ ЗОВЕМ – Јасмина Димитријевић

 

ПЕСМОМ ТЕ ЗОВЕМ

У сваки стих уткала сам душу
И део срца што после тебе оста
Од сваке сузе набујала је река
Која нема бране нема ни моста.

У сваки стих унела сам себе
Љуштуру празну што после љубави оста
Напуштено гнездо на највишој грани
У коме нема ни птића ни госта.

У сваки стих уплела сам бисер
Шкољка празна остала је на дну мора
Росу сам крала са латица ружа
Журећи док их не осуши зора.

У сваки стих уткала сам тебе
Тугованка да ме на љубав сети
У сваком стиху зовем име твоје
Жалим што ме ниси знао искрено вoлeти.

Настави са читањем “ПЕСМОМ ТЕ ЗОВЕМ – Јасмина Димитријевић”

Visits: 44
Today: 0
Total: 641701

УЛИЧНИ СВИРАЧ – Јасмина Димитријевић

УЛИЧНИ СВИРАЧ

Улицом пролази много људи
Галама и гужва је све јача
Од велике ларме нико не чује
Тужну песму уличног свирача.

Пребира лагано на старој гитари
На којој фали неколико жица
Дрхтавим гласом пева баладу
Туга се чита са његовог лица.

Не смета му велика галама
Као да је сам на свету тако  пева
Не брине га ни празна капа испред њега
О лепшем животу као да снева.

Погледа упртог негде у даљину
Са сетом се сећа кад је био млад
Испуњен и срећан у дому свом
Оста само гитара и непресушна глад.

Настави са читањем “УЛИЧНИ СВИРАЧ – Јасмина Димитријевић”

Visits: 60
Today: 0
Total: 641701

ПУСТИ МЕ ВЕЧЕРАС – Јасмина Димитријевић

 

ПУСТИ МЕ ВЕЧЕРАС

Пусти ме само још вечерас
Да некако вратим прохујале дане
Пусти ме само још вечерас
Себи сама да видам ране.

Пусти ме само још вечерас
Да у вину убијам тугу
Пусти ме само још вечерас
Да заборавим да воли другу.

Пусти ме само још вечерас
У црној ноћи сама да седим
Пусти ме само још вечерас
Да име му зовем уснама бледим.

Пусти ме само још вечерас
Да лутам пределима бола
Пусти ме само још вечерас
Сутра ћу заувек бити твоја.

Настави са читањем “ПУСТИ МЕ ВЕЧЕРАС – Јасмина Димитријевић”

Visits: 93
Today: 2
Total: 641701

МАЛИ ПРОСЈАК – Јасмина Димитријевић


МАЛИ ПРОСЈАК


Немој да гледаш у моје лице
Иако просим поноса имам
Зла ме судбина од малих ногу
Тера да вашу милост примам.

Немој да ми гледаш прљави образ
У грудима ми чисто срце куца
Нећу да крадем да преживим
Мада ми у стомаку од глади пуца.

Не питај за године моје
Што ме малог натерало да просим
Себе често у самоћи питам
Да ли клетве на души носим?

Зашто сам сам на овом свету
Зашто немам ни сестре ни брата
Зашто су ме оставили родитељи моји
Зашто никог немам да ми отвори врата?

Не гледај у мени малог просјака
Дај ми ако имаш корицу хлеба
Реци ми неку топлу реч
Не тражим много, ситница ми треба.

Настави са читањем “МАЛИ ПРОСЈАК – Јасмина Димитријевић”

Visits: 42
Today: 0
Total: 641701

ЧЕРГА – Јасмина Димитријевић

ЧЕРГА

Месец се стидљиво појавио иза облака
Над великом пољаном спушта се вече
Чује се љутито рзање коња
Даире у ритму звече ли звече.

Пољана се шарени од јефтиног цица
Босе ноге весело поскакују у трави
Звонки смех се чује веома далеко
Јер циганска черга свако вече слави.

Ни куће ни дома немају они
Где им се свиди ту шатор направе
Разлог им не треба да буду срећни
Ако су данас сити то увече славе.

Уз звуке даира и веселог смеха
Циганска песма сетна ко душа
Даље мало виолина цвили
Хоће ли гудало нејака рука да слуша?

Док свира гледа омладину младу
Која не зна како љубав боли
Он тугује и никада прежалити неће
Што бела жена њега не воли.

Зар боја коже да препрека буде
Срце његово воли много јаче
Сиромах јесте али богате душе
Уз виолину тужан јеца и плаче.

Музика и песма дуго се оре
И ако се давно спустило вече
Старом Циги на гудало клонула глава
А жице на виолини и даље цвиле и јече.

Настави са читањем “ЧЕРГА – Јасмина Димитријевић”

Visits: 56
Today: 0
Total: 641701

Наше две чланице Јасмина Димитријевић и Марија Најтхефер Попов представљају српско песништво у Египту


Данас сам добио од Јасмине Димитријевић следећи допис и част ми је да га објавим на нашем сајту: “Још један од доказа колико наше удружење има квалитетних песника је и тај што наше две чланице Јасмина Димитријевић и Марија Најтхефер Попов представљају српско песништво у Египту. Наиме, познати и признати египатски песник и књижевник Ахмед Моссад објављује на својој песничкој академији енциклопедију песама многобројних песника из целога света. Између осталих песника, из Србије је одабрао по три песме од Јасмине и Марије, што је част и понос и за Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу”.

 


Погледајте две објаве на Фејсбуку:  1 и 2

 

Visits: 230
Today: 5
Total: 641701

БАЛЕРИНА – Јасмина Димитријевић

БАЛЕРИНА

Може ли патња да буде већа
Пита мајчино срце тужно
И где се скрила њезина срећа
Ко ми то шаље збивање ружно?

Гледа у таму смркнута лица
Од драгог Бога одговор чека
Зашто је болна моја девојчица
И зашто за њу нема лека?

Плакала је мајка над својом судбином
А кћерка је хтела осмех да јој врати
Гледала је мајку са нежном милином
Загрли је нежно, да јој тугу скрати.

На прстиће стала као балерина
Заплесало чедно, то болесно дете
Хладни патос собе, постао је бина
Побећи је хтела од судбине клете.

Ту чаробну игру гледала је мати
Као да је време у тренутку стало
Насмеши се мајка престаде да пати
Гледала је срећна своје чедо мало.

Обе беху свесне овог тешког трена
Који само игра улепшати може
И казаше сложно девојка и жена
За трен ове среће, хвала теби Боже.

© Јасмина Димитријевић

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Јасмина Димитријевић”

Visits: 85
Today: 1
Total: 641701

ДИВЉАКУША – Јасмина Димитријевић

ДИВЉАКУША

-Принцезо, принцезо, где сте се поново сакрили?

Избезумљене слуге свуда по дворишту су тражиле малу, несташну девојцицу. Свакога дана им је успевала побећи и из свог скровишта се смејати њиховој потрази по великом краљевству. Била је најмлађа од све деце краља и краљице и од свих најнемирнија. Али, сви су је обожавали. Било је довољно да их весело погледа својим плавим окицама и љутња је престајала. Ретко када је била кажњавана због свог несташлука. Зато су је и прозвали Дивљакуша, а њено право име, сем њених родитеља, више нико није ни памтио.

Краљевски врт је уређивао стари брачни пар, који је веома касно добио сина. Дечак је био принцезиних година и она је обожавала да се игра са њим. Колико је она била немирна и свакакве лудорије су јој падале на памет, толико је он био озбиљан и покушавао да ублажи њене враголије. Дечак је свакога дана одлазио до оближње ливаде и тамо брао пољско цвеће. Уживао је у тим тренуцима где сем цвркута птица, до њега није допирала никаква граја из двора. Замишљао је да једнога дана, на једној таквој ливади, направи малу куђицу. Тако би са тим букетом пољског цвећа свакога дана чекао принцезу и дао јој букет. То је био њихов свакодневни ритуал. Девојчица је, док је била мала, то сматрала као неки део игре и то је забављало. Али, како је расла постало јој је чудно. Настави са читањем “ДИВЉАКУША – Јасмина Димитријевић”

Visits: 240
Today: 6
Total: 641701

ЧЕКАЊЕ – Јасмина Димитријевић

ЧЕКАЊЕ

Још увек те чекам…
На нашем перону свих жеља и надања…
Пролази година за годином…
Твој лик не бледи у мени.
Немам наших фотографија,
али је у мени јасна
свака слика наше прошлости.

Били смо млади,
а вoлeли се силином зрелих особа.
Сневали смо о заједничкој будућности.
О нашој кућици

испуњеној дечијим смехом.
Још певушим баладе које си ми певао.
И данас су ми то омиљене песме.
Visits: 81
Today: 1
Total: 641701

“Sunce će ponovo da sja” – Jasmina Dimitrijević

 

Još jedno tmurno letnje jutro
Puste ulice bez prolaznika
Kao da leto suoseca sa nama
Svakoga dana ista slika.

Ptica nema da pevaju više
I one od tuge izgubile glas
Sunce je prestalo da nas obasjava
Ljudi u Bogu traže spas.

Svi se pitamo šta se ovo desilo
Bežbrižnost nestala za tili čas
Osmeh se pretvorio u grč na licu
Molimo te Bože spasi nas.

Pomireni sa sudbinom nekako živimo
Čekamo kada ce muka ova stati
Možda nam Bog usliši molitve
Možda ce Sunce isto sjati.

JASMINA DIMITRIJEVIC

Visits: 72
Today: 0
Total: 641701

ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић


ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА

Километрима сам далеко
Али памтим порекло своје
Сећам се приче о косовском боју
Косовски божури још постоје.

Сећам се звоњаве са црквеног торња
Мада је овде баш не чујем често
Данашњи дан буди ми сећање
На моје драго родно место.

Са поносом свима причам о њему
О историји иза које векови стоје
О кнезу Лазару и српској престоници
Јунацима који смрти се не боје.

Видим да ме многи чудно гледају
Мисле вероватно да претерујем мало
Зар је такво јунаштво постојало
Борили се као да им до живота није стало.

Настави са читањем “ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић”

Visits: 65
Today: 0
Total: 641701

ОАЗА ЉУБАВИ – Јасмина Димитријевић

ОАЗА ЉУБАВИ

Остала сам сама као пустиња,
У којој нема ни капи воде.
Као да живота у мени нема,
Стаза трња само, кактуса што боде.

Остала сам сама на пешчаној дини,
Несрећна, остављена у зао час.
Никога нема руку да ми пружи,
Реч прозбори, буде ми спас.

Дал’ сам сама у пустињи овој?
Дал’ још неког врело Сунце пече?
Да снове, наде, чежњу сања,
Слути љубав, док топло пада вече.

Верујем, знам да постоји оаза,
Мир и спокој кад вече заплави.
Потражи ме, знаш да те чекам,
Да нађемо нашу оазу љубави!

© Јасмина Димитријевић

 

Visits: 114
Today: 1
Total: 641701