Категорија: Jasmina Dimitrijević

Мала шашава и забавна прича

ТАРАБА

Сеоска кафана је била пуна. Лепо летње вече, измамило је вредне сељане да се мало окупе и друже. Били су то све радни и поштени људи, који би после мукотрпног рада тако себи давали одушку. Уз хладно пиво и шприцер испредале су се разне приче које су се преносиле са кoлeна на кoлeно. Тераса је била препуна. Сви су вoлeли ту да седе. Мало због ваздуха, а више јер је кафана била у центру села и тако су могли да виде свакога ко је ту пролазио.

Сада су све очи биле упрте у лепу жену средњих година. Била је најлепша од свих жена у селу. Дугих црних витица, крупних тамних очију и једрог тела, Ружа је била свесна да је сви мушкарци у селу желе. Али, она је вoлeла свога Марка. Била је то љубав на први поглед и Ружи није засметало што је он момак са села. Не кајући се што напушта град, дошла је у село и прихватила све сеоске послове. Добили су два сина који су били већ средњошколци. – Миле, ено твоје симпатије. Пера је задиркивао Милета, јер је била јавна тајна да се Милету Ружа веома допада. Миле је био сеоски мангуп, па и сада са скоро педесет година није могао да се смири. Његовој жени су у почетку сметали ти његови излети, а онда је дигла руке од њега.

Знала је да није нека лепотица и да јој се тело деформисало од трудноћа, и тако сама и себи и другима налазила оправдање за мужевљеве авантуре. За разлику од ње, Миле је још био наочит и то користио да осваја женска срца у селу. Једино се Ружа држала гордо и његови комплименти нису код ње имали успеха. То га је једило, јер су га и компањони у кафани задиркивали да му опада заводничка моћ. Када год би срео Ружу заустављао је да је нешто као пита и користио те минуте да јој се дубоко загледа у очи и крене са комплиментима. Ружа је на културан начин одбијала то његово удварање, али када је почео да јој предлаже да дође код ње када јој је муж у граду, решила је да то каже Марку.

Марко је у првом моменту полудео и хтео да се обрачуна са Милетом, а онда је изненада Ружи рекао. -Позови га сутра код тебе. Реци да ћу ја ноћити код твојих јер имам неких обавеза. Ружа га је зачуђено гледала и слушала не верујући шта јој прича. – Јеси ли ти нормалан? Наговараш ме на неверство. -Ништа не брини. Само уради како сам ти рекао.

Ружа је послушала мужа. Рекла је Милету да дође код ње на кафу пошто је сама. Миле није могао да схвати тај изненадни преокрет, али је био сав срећан и у себи само мислио да ипак није зарђао. Чак је и Ружа пала на његов шарм.
Настави са читањем “ТАРАБА – Јасмина Димитријевић”

Mornareva tuga

Duboke bore izbrazdale čelo.
Prazan pogled pučinom se gubi.
Nekada davno što ga istrže,
iz naručja žene koju strasno ljubi.

Pučina prostranstvo koje nema kraja.
Godine se nižu, ostavljaju traga.
Izazov vremena dal mu daje nadu,
da će kad se vrati da ga čeka draga?

U svakoj mu buri kad je more besno,
svetionik behu njene oči snene.
Video je svetlost na pučini sivoj,
a bonaca behu ruse kose njene.

Tragovi u kosi ostavili traga.
Ljubavna je čežnja nadjačala strasti,
za morskim prostranstvom što ga je odvelo
tamo gde je stalo dal će opet rasti.

Настави са читањем “Mornareva tuga – Jasmina Dimitrijević”

 
Новогодишњи плес

Немоћно је гледала у орман, где се сем пар бедних комада гардеробе, ништа није налазило. Вечерас је прослава Нове године у школи. Знала је да ће се све њене другарице срeдити најбоље што могу за ту ноћ. Она није имала шта да обуче. Једва је нешто успевала да нађе и за школу. Фармерице су биле истањене на кoлeнима, а мајице и џемпери су од честог прања изгубили боју. Имала је само једну хаљину, која јој је већ била тако мала, да је било стид да је више обуче.
 
Стала је крај огледала и посматрала свој лик. Била је најлепша од свих девојака у школи. Имала је шеснаест година, али упорност и понос много старије особе. Иако је на себи носила ту бедну  одећу, ходала је високо подигнуте главе, као да носи најскупљу гардеробу. Поред лепоте, красила је и интелигенција, на коју су скоро сви били љубоморни. Нису знали колко је та девојка била несрећна. Колко је ноћи провела плачући и питајући се зашто је судбина тако окрутна према њој и њеној мајци. Отац их је оставио, а мајка је надничила да би одхранила њу и њену сестру.
 
Док је гледала празан ормар, сетила се оца. Обожавала га је и сада, иако им се више никада није јавио. На дну ормара чувала је његову војничку униформу као једину успомену на њега.
  
Да. То је решење. Обући ће баш ту униформу вечерас! Али, да ли ће се то њему свидети? Са тугом је помислила на свог дечка. Био је две године старији од ње. Син богатих родитеља. Дечко ког би свака девојка пожелела. А он је вoлeо њу. Све цуре су јој завиделе када би је виделе са њим на његовом мотору. Није му сметало што је сиромашна. Да ли ће му вечерас сметати њено војничко одело?
  
Одлучним корацима, одважног војника ушла је у салу. Обула је само своје чизме, јер су војничке цокуле биле превелике за њена стопала. Сала је била препуна лепо одевених девојака и младића. Хаљине, пуне циркона и шљокица шљаштеле су на јаком светлу неонки. Професори нису дозвољавали да сала буде слабо осветљена.
 
Када су је приметили одједном су сви стали. Музика је стала. Почели су да се дошаптавају и смејуље гледајући њено војничко одело. Стајала је високо подигнуте главе. Видела је да јој се приближава.

– Драга, тако си лепа! Дођи да плешемо.

Са поносом је ухватио за руку и одвео на подијум за плес.

*********
Настави са читањем “Новогодишњи плес – Јасмина Димитријевић”

Još jedno tmurno letnje jutro
Puste ulice bez prolaznika
Kao da leto suoseca sa nama
Svakoga dana ista slika.

Ptica nema da pevaju više
I one od tuge izgubile glas
Sunce je prestalo da nas obasjava
Ljudi u Bogu traže spas.

Svi se pitamo šta se ovo desilo
Bežbrižnost nestala za tili čas
Osmeh se pretvorio u grč na licu
Molimo te Bože spasi nas.

Pomireni sa sudbinom nekako živimo
Čekamo kada ce muka ova stati
Možda nam Bog usliši molitve
Možda ce Sunce isto sjati.

JASMINA DIMITRIJEVIC