ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић


ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА

Километрима сам далеко
Али памтим порекло своје
Сећам се приче о косовском боју
Косовски божури још постоје.

Сећам се звоњаве са црквеног торња
Мада је овде баш не чујем често
Данашњи дан буди ми сећање
На моје драго родно место.

Са поносом свима причам о њему
О историји иза које векови стоје
О кнезу Лазару и српској престоници
Јунацима који смрти се не боје.

Видим да ме многи чудно гледају
Мисле вероватно да претерујем мало
Зар је такво јунаштво постојало
Борили се као да им до живота није стало.

Настави са читањем “ЦВАТ КОСОВСКИХ БОЖУРА – Јасмина Димитријевић”

59 ПУТА ПРОЧИТАНО

ОАЗА ЉУБАВИ – Јасмина Димитријевић

ОАЗА ЉУБАВИ

Остала сам сама као пустиња,
У којој нема ни капи воде.
Као да живота у мени нема,
Стаза трња само, кактуса што боде.

Остала сам сама на пешчаној дини,
Несрећна, остављена у зао час.
Никога нема руку да ми пружи,
Реч прозбори, буде ми спас.

Дал’ сам сама у пустињи овој?
Дал’ још неког врело Сунце пече?
Да снове, наде, чежњу сања,
Слути љубав, док топло пада вече.

Верујем, знам да постоји оаза,
Мир и спокој кад вече заплави.
Потражи ме, знаш да те чекам,
Да нађемо нашу оазу љубави!

© Јасмина Димитријевић

 

182 ПУТА ПРОЧИТАНО

КУЛА ОД КАРАТА – Јасмина Димитријевић

КУЛА ОД КАРАТА

Мислила сам да је наша љубав јака,
да може прескочити препреку сваку.
Сећам се свих изговорених речи,
срећни смо били на сваком кораку.

Да, сећам се свих наших речи,
кад смо делити тајне знали.
Обећасмо: “Вечно ћемо се вoлeти”,
и своја срца једно другом смо дали.

Зар све то само тако је прошло?
Као да нису обећања дата!?
Зар једна свађа може срушити,
нашу љубав, ко кулу од карата?
Сада ми остаје само да пишем,
једино стихови остају мени!
Наша љубав сад је порушена,
веровао ниси искреној жени.
84 ПУТА ПРОЧИТАНО

Понекад пожелим да вратим време – Јасмина Димитријевић

Понекад пожелим да вратим време

Понекад пожелим да вратим време,
у дане оне, кад сам мала била.
Кад се сваког дана, радовах сунцу,
кад веровах да постоји зубић вила!

Несташно трчах по трави,
мада на њој још беше роса.
За мном мама насмејана јури,
Виче на мене, јер трчим боса!

Двориште било пуно перади,
од свих најдражи, беху ми пилићи,
Само се бојах мајке квочке,
због ње им нисам смела прићи.

Онда се тихо на прсте прикрадем,
да нико не зна да сам у штали.
Гледам свог драгог деду,
како коња нежно тимари.

Настави са читањем “Понекад пожелим да вратим време – Јасмина Димитријевић”

146 ПУТА ПРОЧИТАНО

СРЦЕ ЗА ТЕБЕ НЕЋЕ ДА ЗНА – Јасмина Димитријевић

СРЦЕ ЗА ТЕБЕ НЕЋЕ ДА ЗНА

Желиш да ме водиш на крај света?
На места где само сунце среће сја!
Гледам твоје искрене очи, али не могу,
пристати! Срце за тебе неће да зна!

Бацаш ми своје богатство пред ноге,
ко краљицу златом желиш ме китити.
Не вреди богатство када још увек,
не могу прошлост преболети!

Питаш зашто сам окрутна срца,
зашто за тебе немам љубави?
Ја само нећу да те повредим,
јер њега не могу да заборавим!

Узми своје искрено срце,
богатство понуди другој жени!
Постоји нека која ће те волети,
која ће љубав твоју да цени!

Остави ме да живим у болу,
покушавајући њега да вратим…
Не желим и ти да будеш несрећан,
да и ти због недостижног патиш!

Настави са читањем “СРЦЕ ЗА ТЕБЕ НЕЋЕ ДА ЗНА – Јасмина Димитријевић”

120 ПУТА ПРОЧИТАНО

ДЕВЕТИ РОЂЕНДАН – Јасмина Димитријевић

ДЕВЕТИ РОЂЕНДАН

 

Будим се, отварам очи!
напољу већ свануо дан!
ја сам тако тужан,
иако ми је рођендан!

Лагано излазим на терасу,
дoлe гледам са деветог спрата,
трудим се да гласно не јецам,
да не пробудим сестру и брата!

Сецам се прошлих година,
свих својих рођендана,
када је цела моја дружина,
била на рођендан позвана!

Настави са читањем “ДЕВЕТИ РОЂЕНДАН – Јасмина Димитријевић”

31 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Јасмина Димитријевић

Јасмина Димитријевић, рођена 1971. године у селу Бошњану. Завршила средњу хемијску школу, мада је увек вoлeла књижевност и журналистику. Никада нисам радила као хемичар, већ сам уз супруга почела да се бавим угоститељством и док сам живела у Крушевцу радила сам као организатор већих и мањих славља. Пре шест година селим се у Загреб где од тада живим и радим као кувар и конобар. Један сам од оснивача хуманитарног удружења “Чарапанско срце” и управо једно песничко-хуманитарно вече ме је навело да почнем да пишем. Надам се да ћу издати и своју прву збирку песама. Као млада учествовала сам на такмичењима за писање прозних дела, а сада ми је блиђа поезија. Неке од мојих песама су посвећене неком и писане по истинитој причи као рецимо песма “Самохрани тата” која је прича мог великог пријатеља. Песма “Анђео чувар” посвећена је мојој кћерки Даници Димитријевић Петровић, која својим делима показује да је један од највећих хуманитараца у ово време. Хвала Љубодрагу Обрадовићу јер ме је подстакао својом поезијом да се после толко година вратим писању. Хвала и музичару Бојану Вукосављевићу кој ми је помогао да снимим ове песме.

Настави са читањем “ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ – Јасмина Димитријевић”

67 ПУТА ПРОЧИТАНО

САМОХРАНИ ТАТА – Јасмина Димитријевић

 

САМОХРАНИ ТАТА

Сретох га једнога дана,
девојчицу малу држаше за руку!
На лицу му блажени осмех,
к’о да не зна за бол, ни муку!

Не знадох шта ми привуче поглед,
девојчица, или њен тата!?
Нежно цурицу у наручје узе,
загрли га она рукaма око врата!

Коса му до струка низ леђа пала,
Зачуђена гледам у маркантно лице!
Срећа им на лицима сија,
и код њега и код девојчице!

Настави са читањем “САМОХРАНИ ТАТА – Јасмина Димитријевић”

44 ПУТА ПРОЧИТАНО

БОЛ – Јасмина Димитријевић


БОЛ

Трчи још мало, немој стати!
Иза брега чека те она,
још само мало мораш издржати.
За вас већ звоне свадбена звона!

Трчи брже, немој стати!
Витким ногама трчи по снегу,
још само мало, не смеш одустати.
Ево ве се примичеш брегу.

У подножју брега, осети бол,
схвати да га метак пронађе!
Зар да сада ‘мре тако млад,
сада када праву љубав нађе?

Паде у снег, превија се од бола,
зна да га издаје последња снага.
Снег се обојио од његове крви,
пита се само где му је сад драга!?

Да она не крене његовим трагом,
да и њу не нађу крволочни пси?
Док умире размишља о њој,
да и њу неки ловац не погоди!

Настави са читањем “БОЛ – Јасмина Димитријевић”

136 ПУТА ПРОЧИТАНО

УСПУТНА СТАНИЦА – Јасмина Димитријевић

УСПУТНА СТАНИЦА


Испијам чаше горког пића,
док за столом седим сама!
Мушкарци ме пожудно гледају,
мислећи сигурно да нисам дама!

 

У својим пијаним главама,
ко зна шта сад мисле о мени!?
На тупим лицима, осмех им зрачи!
Зар је лепо смејати се остављеној жени!?

Ја сам до сада вољена била,
и ако знадох да му нисам све!
Знала сам да има жену и децу,
да мени побегне понекад од ње!

Настави са читањем “УСПУТНА СТАНИЦА – Јасмина Димитријевић”

140 ПУТА ПРОЧИТАНО