Kada se besmrt sa mnom zaigra ( glosa) – Ljiljana Tamburić

Glosa na stihove Slobodana Đurovića

RUŽA VAZDUHA

Otvorila si vazduha ružu
svojim promajnim kretom:
činodejstvo u kutu tmastom
slušam, uz rendisanje vrana;-
po meni, poput lijane pužu
ruke ti, pod belim smetom
dok sokolice pratim te, lastom,
pa makar postao ti hrana;-

***************************
Slobodan Đurović

KADA SE BESMRT SA MNOM ZAIGRA
( glosa)

Telo mi rušno, godina vrlih,
pritislo ledeno žezlo;
K’o avet lutam, angelska krila,
nikoć da letnu me svetom:
O Bože blagi, u trenu samo
crnilo svo je iščezlo,
OTVORILA SI VAZDUHA RUŽU
SVOJIM PROMAJNIM KRETOM;

U neverici bojažljiv treptim,
koloteč menja mi sled
jureć’ skončati poželeh, no mi
pred telom balastna brana
gledajuć’ nemo i ćuteć’, prstima,
lomim iz srca led,
ČINODEJSTVO U KUTU TMASTOM
SLUŠAM, UZ RENDISANJE VRANA.

Nemoć me stisla, a ja poželeh
da sam zeleno drvce
i da se besmrt sa mnom zaigra
vukuć’ me krasotnim svetom
krinovi bajni polen mi kaplju,
padajuć’ bodu mi trnce,
PO MENI, POPUT LIJANE PUŽU
RUKE TI, POD BELIM SMETOM.

Tvorac te hitnu pred oči moje
ko koplje, po srca sred,
pogibelj svoju smotrim i lomim se
k’o suva, crna grana,
prežaliv sebe, ničice padam
postavši rob, ubog i klet
DOK SOKOLICE, PRATIM TE, LASTOM, PA MAKAR POSTAO TI HRANA;

LJILJANA TAMBURIĆ

Аутор: Ljiljana Tamburić

Рођена сам 1959. године у Крушевцу, где и данас живим. Завршила сам Средњу Економску школу и радила цео радни век у рачуноводству Дома здравља Здравственог центра у Крушевцу, одакле сам отишла у пензију. Интензивно се бавим писањем поезије и прозе од пре четири године и за то време сам штампала четири збирке поезије и то: ДАМАРИ ТИШИНЕ, КАД ЗАСПИ МЕСЕЦ, ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ И У ЗЛАТНОЈ РОСИ СУТОНА. Учествујем у конкурсима у Србији и региону, где сам добијала награде и похвале за своје песме и кратке приче. Заступљена сам у педесетак зборника са тих конкурса. Објављујем своју поезију на сајту ПОЕЗИЈЕ СРБ, чији сам члан. Види све чланке од Ljiljana Tamburić