Moja si večita praznina, Jovana Živković

Olujni gromovi se na mene spustiše,

usred ogromne topline,

iznenada osetih zebnje koje slutiše,

velike gorčine.

A nada da je sve san, nestade,

zajedno sa mojom dušom

koja ode za njom.

I sve na tren zastade.

Te strašne oluje te od mene odnele,

ugasila se jedna ali rodila nova,

Nada, Vera?

A zašto baš moja?

Ko li mi te sada čuva moj andjele?

Настави са читањем “Moja si večita praznina, Jovana Živković”

Visits: 256
Today: 8
Total: 203167

JEDAN U LJUBAVI TRAG – Jovana Živković

I sada deo sebe tebi dajem,
Čime li si zaslužila da u moje misli uđeš?
Srce pitam te.
Ti uvek ćutiš ali tutnjiš i boliš najjače.
Žašto  te tako lako dajem,
A znaš u meni najlepše da budiš,
Osetim te u svakoj reći, stihu, pesmi…
Svojim nitima prolaziš kroz celo moje biće
Pa onda obgrlim te ja obema rukama,
pa pošaljem drugima da te svlače.
Ja to ne umem,
Samo te snažno privijem i ne puštam,
A onda kada odlučiš da odeš,
Ne mogu da te zadržim, ali čudno je
ja te još uvek osećam…
Čudna si ljubavi,
Opiješ pa otmeš,
Ne da se od tebe prezati,
Jedino kad ti se prepustim
Najlepša si,
Ali tad i najviše boliš.

Настави са читањем “JEDAN U LJUBAVI TRAG – Jovana Živković”

Visits: 78
Today: 1
Total: 203167

САЊАЛИЦА – Јована Живковић


САЊАЛИЦА


Како тако лаким кораком балерине
На једној се нози врти
Као да јој живот о њој виси
А она сања ли сања
У вртлогу заноса
Кроз облаке се пробија
И тако лако се савија,
Доводи ме у њене маште,
И ко нитима својим рукама
Нову причу плете,
Једним покретом сваку ноту осети,
Блиставости ли виолине која само
по њој свира,

Чаробне прашине коју само она дира,
Чини се живом, недодирљивом,
Приближиш ли се чини се пашће, али
Корацима попут облака можеш је
осетити нежно,

Ал’ она се држи на концу утехе,
Као да јој живот о њему виси,
И рукама плете њену мрежу снова.

©Јована Живковић,

Ученица II-5 средње
 економско-трговинске шкoлe,
правни техничар

 

Visits: 90
Today: 1
Total: 203167