Љубити лажно…

Узрок,
моје несанице,
гужва постељу друге,
своје жене…

Разлог,
моје патње,
алузијма неспретно маше,
о љубави не говори…

Повод,
тричавих емоција,
усамљеност је моја,
а опора свакодневица његова….

Ништа ту не букти,
не дрхте тела,
не добују срца,
не гуше се поре у зноју,
не кључа крв,
не жеже ватра, ни бес…ни пожуда…

Међу нама,
је једно,
обично ништа…

Додири тела,
душу не помичу.
Миловање уснама,
пуко обележавање територије.

Обећава љубав,
а из ока лије безочне лажи….

Те чулне усне,
љубе,
журно и жељно,
али неверно.

Моје,
уседелице,
обнављају градиво…

Заводимо се,
без повода,
без жеље,
без наставка…

Љубиш ме,
љубим те,
али лажно…

24 ПУТА ПРОЧИТАНО

RUŽA- Tijana Rapaić Marković

RUŽA

 

Sine moj,
brodi tvoja lađa
Vetrom vođena

Zna majka da
Ti peške ideš
Kroz ovaj život

Put ti je posut ružama
Ali i ruže imaju svoje trnje
I one (kažu), moraju od nečeg da se brane
Najčešće se tako brane od ljubavi
Ne daju svetu da ih voli
Već uzimaju danak svoj u krvi
Ostavljenoj u amanet..

I zato
Seti se majke sine
Kada budeš brodio lađom
I budeš brao ružu
Ružu stavi u vodu
Vodu stavi u srce

A trnje baci u okean…

25 ПУТА ПРОЧИТАНО

MИЛОСРДНИ АНЂЕО *Драгојло Јовић

МИЛОСРДНИ АНЂЕО

Опет је Март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне пре двадесет једног лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.

“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна пробудише ми дете.

“Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео,
Па казни крвнике за та гнусна дела.

Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.

Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.

А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану.

А српска је душа велика ко небо,
Изнедрила Теслу да планета светли,
Давала туђину кад имала није,
У генима мог рода не отми ничије.

И Март ће да прође, ал’ памћење несме,
Да силници моћни рушише нам земљу,
Гађаше возове, пијаце, Милицу на ноши,
Растурише све, ал’ нам душа оста,
Да се с смржњом бори, да дочека госта.

Времена памте да је Балкан врео,
Да несреће многе баш одавде крећу,
Али земља моја све стоички трпи,
И још чвршће држи Лазареву свећу.

42 ПУТА ПРОЧИТАНО

Sama u velikoj kući – Miško pločić

Kako ti je sada
Imaš li mi obraza reći
Da li ti je bolje
Ni kad si s nama bila
Uživaš li sada sama
U svojoj velikoj kući
Jel si sada srećna
Jel si takav život snila…
Sada si sama u velikoj kući…

Sada nemaš mene da te teram
Da mi praviš palačinke i torte
Nema više dece da ti dosadjuju
Da ti galame kad ti se spava
Nema nikog da ti govori
Šta da radiš a šta ne
Sada si sama u velikoj kući
Sada te ne boli glava…
Sada si sama u velikoj kući…

Voleo bih da čujem od tebe
Da li ti je bolje bez dece i mene
Da li ti je dovoljno da ih vidiš
Svaki treći mesec i to u školi
Dal si srećnija sada kada si sama
Jesul ti deset godina prošle u tuzi
Jesul prošle u bolu
Zar se tako prestaje da se voli…
A ti si sama u velikoj kući…

A i nemoj mnogo da brineš
Djordje će kako tako završiti školu
Dafne ću izlečiti, biće ona dobro
Nemoj da brineš za svoju decu
Imaju oni oca, biće uvek tu za njih
Ostani ti gore i uživaj
Budi srećna i bez nas u novom životu
Nek te ne mori tuga u tvom tvrdom srcu.
Jer…
Ti si sama u velikoj kući…

54 ПУТА ПРОЧИТАНО

Kad bi opet moja bila–Miško pločić

Kako bih želeo da te zagrlim
I da te privijem uz sebe
Jer moje srce želi samo tebe
Želelo bi da je s tobom
Svaki Božji tren
Zar ne vidiš, maco
Koliko sam u tebe zaljubljen…

Ne mogu bez tebe ni jednu sekundu
Nezgodno mi je kada nisi tu
Srce moje ludo za tobom pati
Samo dodir tvoj može
U život da ga vrati…

Samo blagi dodir tvoje ruke
Smanjio bi mome srcu muke
I samo jedan nežni osmeh tvoj
Uneo bi toplinu u život moj…

Vratila bi se toplina u oči moje
Istog trena kad bih osetio usne tvoje
I vratio bi se osmeh na moje lice
Kad bih oko vrata
Osetio tvoje ručice…

Kad bi opet htela da budeš moja
Zvezde bih bacio pred stopala tvoja
Uradio bih zbog tebe sve što želiš
Sve što treba
Skinuo bih ti i sunce sa neba…

Kad bi opet moja bila
Kad bi me još jednom poljubila
Ne bi me srce više bolelo
Dodji, pa ono te je uvek volelo.

91 ПУТА ПРОЧИТАНО

Tražim devojku_–_miško pločić

Tražim devojku praktičnu
Ali i mnogo romantičnu
Da bude fina i nežna
Kultura je neizbežna
Crne ili plave oči da ima
I da se stalno smeje njima
Ne mora da bude lepa i zgodna
Samo da je malo ugodna
Da nije baksuz i nevaspitana
Da ume malo da bude prijatna
Da ne bude tanka i mršava
Već da bude struka normalna
I da ima dugu kosu, ako može
E, takvu mi jednu nadji, Bože…

109 ПУТА ПРОЧИТАНО

A ja te čekam – – – Miško pločić

Prošlo je vreme, a tebe nema
Otišla si negde, a ne znam gde
Čekam te dugo već da se vratiš
Ali, tebe nema, nema te…

Srce te čeka, i ja sa njim
Da se ne vratiš, ne mogu ni da zamislim
Ne znam kako bih živeo bez tebe
I da li bih mogao da se nosim sa tim…

A ti si negde, ne znam sa kim
I za moju ljubav uopšte ne haješ
Ne znam da li te on voli,kao što te volim ja
Ali, ti mu svoju ljubav mesto meni daješ…

A, ja te čekam, čekam ko lud
Jer sam u tebe ludo zaljubljen
I molim Boga da mi te vrati
Jer sam bez tebe izgubljen…

106 ПУТА ПРОЧИТАНО

Lažna je njena ljubav—Miško pločić

Voleo sam jednu ženu
Voleo sam jako nju
A ona je s drugim otišla
I ostavila mi patnju…

Tužna beše moja ljubav
Tužna sa ženom tom
Ja još uvek patim i tugujem
I lijem suze za njom..

A ona je otišla
I bez tuge ostavila me
Dal me je ikada volela
Sada pitam se…

Lažna beše njena ljubav
Sada vidim ja
Ja joj dao sve što imam
A ona je otišla…

SAD mi društvo pravi
Kafana mesto nje
Pokušavam da je zaboravim
Al ne ide mi, ne…

Njene oči svuda vidim
Gde god da pogledam
Njen glas svuda čujem
Pa i da ne slušam…

Ne znam šta da radim
Da je prebolim
Znam da me je povredila
Ali još je volim…

Iako je njena ljubav
Izgleda lažna bila
Još osećam njene usne
Kako me je ljubila…

Još osećam njene zagrljaje
Kad god sklopim oči
I njena milovanja
Skoro svake noći…

Zato srce još tuguje
I plače za njom
Jer je otišla od mene
I u životu mi napravila lom…

Zato ne mogu
Da se pomirim sa tim
Da ću od sada
Bez nje da živim…

Znam da mi je život uništila
Al ne mogu da je prebolim
Jer i pored svega
Još uvek je volim.

95 ПУТА ПРОЧИТАНО

Bila je to velika ljubav – Miško pločić

Svaka priča na sebe liči
I ova moja je jedinstvena
Voleo sam jednu ženu
Zanela me lepota njena…

Bila je to velika ljubav
Na prvi pogled, što se kaže
A ostale su samo priče
I odgovori koji se još uvek traže…

Zašto je nestala tako velika ljubav
Jer nismo se videli nikada više
Sve su odneli snegovi beli
Vetar, spržilo sunce, oprale kiše…

Bila je to velika ljubav
Ljubav za sva vremena
Voleli su se nekada ludo
Jedan čovek i jedna žena…

107 ПУТА ПРОЧИТАНО

NAŠI I VAŠI-Iz neobjavljene zbirke Miloša Krnjete-Miroslav Krnjeta

Tiha zimska noć.Samo kiša,koja rominja u ove kasne
sate,remeti tu noćnu tišinu,mir i spokojstvo.

Divno,san mi dolazi na oči,spava mi se.

Tiho spuštam roletne.Moj pas,terijer,moja Bubica stoji
i nestrpljivo čeka da se spustim na kauč.Oboje volimo kad se
sklupča pored mene,zagnjuri pod pokrivač i tako zajedno
sanjamo svoje slatke snove.
Ali nije dugo potrajalo.Bubica je snažno lajala i skakala
ka prozoru odakle je dolazila vika i galama od pomešanih
glasova ljudi koji su bučno nešto međusobno raspravljali.
Podigao sam roletnu,a onda,otvorio i prozor radoznao
da čujem gde gori i šta je to tako važno u ovo gluvo doba,ove
mirne zimske noći.
Na autobuskoj stanici ispod mog prozora stajala je grupa
od nekih desetero ljudi koji su se veoma žustro svađali zbog
“naših” i ” vaših”.Jer,”ovi vaši sad hapse naše…”govore jedni,
“kao što biste i vi da ste ostali na vlasti hapsili naše”odgovaraju
drugi.
Politika i dalje svuda oko nas,na ulici,u kafanama,na
slavama,u kućama,u našim životima.Politika i politačari,koji
vođenje države shvataju,skoro,kao driblanje u fudbalu.
Uništili su nam,evo,već tri decenije života.Nema više ni lažne
nade,poznat je samo put u nigde.
Nema “naših” i “vaših”.I “naši” i “vaši” su njihovi.Malo
se hapse,malo se slikaju,onda se malo zaboravljaju i na kraju
oslobađaju.I niko i nikada neće vam vratiti ni deo onoga što su
vam”naši” i “vaši” pokrali.A krali su iz oka.
I  ne treba ih hapsiti.Neka samo žive naše živote,živote
prodavaca po pijačnim tezgama,živote ljudi u svratištima ili
onih što spavaju u plastenicima i kartonskim kućama.Možda
još bolje,da žive život onoga što je pošao po svoje zarađene i
neisplaćene plate sa pištoljem u ruci.Umesto da mu daju plate,
oni su ga poslali u ludnicu.
Živeti u Srbiji životom običnog građanina-to je najveća
kazna,božja kazna.

 

123 ПУТА ПРОЧИТАНО