TI NE GLEDAŠ OČIMA MOJIM – Ljiljana Tamburić

Ti ne gledaš očima mojim

Ti ne vidiš… da kiša ne pada,
Nego se niz nit svilenu spušta,
Da kap njena, ubila ne bi
Nejakog mrava,
Što pod listom spava…

Ti ne čuješ…. da vetar ne duva,
Nego kroz lozu uspavanku peva
Da fijuk njegov, probudio ne bi
Umornog leptira
Što na cvetu sniva…

Ti ne osećaš… da sunce ne peče,
Nego se razliva da dane oboji
Da sivilo ne bi slučajno ubilo
Život nerođeni
Još neoplođeni…

Ti se ne smeješ… Ti se ne igraš
Ne pevaš, ne plešeš i ne maštaš,
Ne možeš videti očima mojim
Mesečev sjaj u bari…
i još nevidljivih stvari…

Ali bez tebe… Možda bih klonula
Ili bih u bezdan duboki pala…
Držiš pod ravno polugu života
Na mojoj varljivoj vagi…
Suprotnim tasom, dragi!

Ljiljana Tamburić

Visits: 94
Today: 11
Total: 1629877

PROVIĐENJE – LJILJANA TAMBURIĆ

Proviđenje

Negde… Na rubu stvarnosti, između sna i jave
Srete me neki mudrac, sede brade i glave
Pa se na štap podboči, a prstom ko da mi preti,
Reče nešto baš tiho, kroz zube, k’o da se sveti…

U meni krv se sledi jer k’o da mi misli čita,
Pomislih da je Svevišnji pa svetom tako skita,
Uči zanesenjake da se na pravi put vrate…
Šta je suština života da što ranije shvate…

A meni reče: ” Dete… Gde trčiš ispred sebe?
Pobeći neće ništa što rečeno je za tebe..
Predaj se poslu polako i ne radi u žurbi,
Mnogo će ljudi učenih i neukih da ti sudi.

Sve misliš, ovo je dobro, daj da ga pokažem svetu,
A svet je surovo stvaran, ne razume poetu…
Tvoje su reči maslačci što se razlete na vetru,
Vile koje se noću, na reci, po nekad sretnu,

Tvoje su misli zastave, praznične što se viju,
Stvarnost i mašta ti stalno, bitku prestiža biju…
Raširi krila, poleti, zagrli svetlost dana,
Tvoja će najbolja pesma da se napiše sama…”

Ljiljana Tamburić

Visits: 47
Today: 3
Total: 1629877

NEDOSTOJNA – Ljiljana Tamburić

Nedostojna

Ja sam samo bleda posestrima Sapfe
A ni senci njenoj ni malo ne sličim
Ona tamne puti, ja se svetlom dičim
Helenske me oči kao nju ne krase

Koracima sitnim njene stope gazim
Koje dugo u kamenu urezane stoje
Moji prsti njene kletve sad se boje
Da se ne zanesem stoga jako pazim

Zar vodilju zvezdu da naljutim mogu
Smelost moja drčna u pesmama besni
Vidici su moji, vidno, jako tesni
A nade već pružam prema samom Bogu

U san nek te vranac galopom donese
Dok ti bela haljina miluje mu sapi
Pa mi neku tajnu večnosti ti šapni
Da se moja pesma do neba vaznese

Da ti ovo tražim, znam, dostojna nisam
Obaspi me verom, povuci za kosu
Učenica ja sam u ovome času
Strofama se slabim nevešto hvalisam

Sapfe, zvezdo moja, primi me u krilo
Ili me, litici, onoj ti dovuci
Da me dole glođu razjareni vuci
Ako ne osećaš pesničko mi bilo.

Nikada ti nije manjkalo lepote
I muške i ženske nežnosti u stihu
Žudnje što prerastu u bestidnost tihu
I telesne čari što ih leta stope

Tvoje ime živi i večno će sjati
Moje, tek je žižak u požaru šumskom
Zaplakala sad bih nada tvojom humkom
Samo kad bih mogla Sapfe da te vratim…

Nedostojna sam te iako se trudim
Nisam čak ni prva što krade od tebe
Prepisujem, gvirim, uzvisujem sebe
Lopovski se onda publici ponudim.

Afroditu nemam da pišem joj himnu
I da od nje pomoć zatražim u jadu
Zato sad u tebe polažem ja nadu
Jer osetih jednom da mi glavom klimnu.

Ljiljana Tamburić

Visits: 60
Today: 3
Total: 1629877

BOG ĆE NAM PRUŽITI RUKU – Ljiljana Tamburić

Bog će nam pružiti ruku

Pridrži se brate za mene
Idemo u istom pravcu
I moje su noge od stakla
Mogu se slomiti o travku…
I moja kolena klecaju
Dok gazim vrleti puste,
Telo se savija i lomi
Kroz hladne magle guste…
I moje oči gore u vatri
I nadaju se kiši
Ako bez vazduha ostao si
Mojim plućima diši…
Nasmej se osmehom
Stisnutih čeljusti
Kroz usne koje te ljube
Mojom hrabrošću
Svojim strahovima
Pokaži odlučno zube…
Pridrži se za mene
I kada misliš
Da već sam skoro pao
Za tvoju slabost
Možda sam jedini
Na svetu, koji je znao…
Nudim ti ruku
Nudim ti rame
Nudim ti leđa svoja
I ti ćeš meni
Ako zatreba
Kad dođu vremena gora…
Pretoči u sebe
Iz vena mojih
Ako ti treba krvi
Srećan ću biti
Da izlaz nađeš
I kroz cilj prođeš prvi…
Iz džepa moga
Uzmi za hleba
Nahrani decu što plaču
Ja možda nemam
Sat da ti kupim
Ali za sitost daću…
Hodam polako
U nebo gledam
Al ti se nekako vučeš
Osećam dobro kako ti trebam
Čujem te kako drhćeš…
Prisloni svoju glavu na moju
Nek me tvoj venac izbode
Tvojim ću stopama
Krvavim gaziti
I okrvaviti noge…
Pridrži se… za mene brate
Neću da gledam ti muku
Ako ti padneš i mene povuci
A Bog će nam pružiti ruku!

Ljiljana Tamburić

Visits: 33
Today: 0
Total: 1629877

СУТОН-Дуле Пауновић

СУТОН

На западу, са врха планине,
Сунце са радошћу на починак иде,
последње зраке расипа
и мирни Дунав ватром пламти,
као свих протеклих година

Пребирам по мислима изгубљено…

Смисао ?
Пун Месец испред себе гурао сам дуго
сваки кутак земље и душе, загледали смо помно
ни у чему га нисмо нашли – Месец и ја
као свих протеклих година

Љубав?
Свим срцем и свом душом даривана
а никада довољно узвраћена,
ћутањем и даљином увенула
као свих протеклих година

Нада ?
Кроз измаглицу уморних и остарелих очију
присећам се… сећања су још увек жива
јарка, шарена, као ватра, подивљали пламен…
као Сунце које Дунав пали

Нада !
Један живот имам и кренућу у…
топлину постеље Сунца да их у уверен нађем,
са у топлини нади…
да све протекле године узалудне биле нису

Дуле Пауновић
05. 10. 2021. год-

Visits: 58
Today: 0
Total: 1629877

RANOJUTARNJA – Mirko Popović

 

Polubudnog
u rana jutra zalud pitam
je li daleko je li blizu
sjenka  što se
neočekivano sreće
u perspektivi ulice
Настави са читањем “RANOJUTARNJA – Mirko Popović”

Visits: 65
Today: 0
Total: 1629877

Сите светла на светот

Изгасете ги сите светла на светот 

а мојата мала надеж

распоредете ја во ситни капки дожд

нека биде незабележителна. 

 

Мојата мисла е лавина 

што брзо ќе се смири. 

 

Сакам игри во кои 

сите сме победници. 

 

Изгасете ги сите светла на светот

и во мрак 

ќе ги пронајдам 

врелите стапки на залезот.

Visits: 45
Today: 0
Total: 1629877

УСНУЛЕ ПТИЦЕ – Дуле Пауновић

УСНУЛЕ ПТИЦЕ

Са једне стране, небо се звездама своди
језеро мирно, пламти звездама на води
уснуле птице снивају тежак лет на југ
биће то сеоба живота, лет тежак и дуг, дуг…

Са друге стране, навлачи се тама
оловно-сива, густа, као без дна јама
гутајући пред собом снове и наду
не дајући птицама да се из снова искраду.

Језеро се гаси тамом густом, без боје
уснуле птице невино сањају последњи лет
не слутећи зла, која ноћи могу да изроје

У трену све ће однети усуд проклет’
ни крилима клепнути неће да наткриле своје
птиће и без снова нестаће у ноћи оловне боје

Ту је апсолутни крај приче оловно-сиве ноћи
прича за птиће остаће тајна уснулих птица.

Дуле Пауновић
03. 10. 2021. год.

Visits: 48
Today: 1
Total: 1629877

Vredno je u srcu Ljiljana Tamburić

Vredno je u srcu

Sve imalo vredno u srce će stati
Radosti i sreće, čak predeli novi,
Majušno je srce al da smesti ume
U sebe sve ono što želi i voli…
Ono zna da skrije u komoru malu
Čak i neke teške, neprebolne boli,
Pokrije nam strepnju kada se ogoli.

U rukama sreću zadržati nećeš,
Ni po kutijama sa mašnom od svile…
Džepovi se pune novcem ko kamenjem
A sreću nose male na krilima vile…
Repatice zvezde što padaju s neba.
Ona se raznosi kao cvetno prahje,
Sreća su tačkaste, bubamare zlatne.

Sve što vredi čuvaj u malenoj boci
To su eliksiri koji život hrane,
Srce dušu ima koja se veseli
I male vojnike koji sreću brane…
Kao mreža od pauka granica je tanka
Sva druga bogatstva… samo luda varka
Na pučini prazna, razlupana barka.

Ono što nam treba u srcu je našem
I u lepoj reči koja do nas stigne,
U osmehu čistom na rubu usana,
U moralu koji prijatelj nam digne,
U ljubavi kojom preplavi nas neko
Toliko da jako u grudima žigne,
A onda šeretski otuda namigne.

A malo nam treba… malo, kao travka
Što na sebi nosi kapi rose hladne,
Ta rosa na usni može lek da bude
Kad nam misli ostanu bez poslednje nade,
Poljuljaju veru razmišljanja razna.
Vrednost nečeg malog onda se razazna
Kad nam duša ostane bez ljubavi prazna.

Ljiljana Tamburić

Visits: 51
Today: 0
Total: 1629877

Sonet o snu LJiljana Tamburić

Sonet o snu

Zamerih se jutros petlovima glasnim
I zracima sunca što kupaju lice
Cvrkuću na grani glasićima krasnim
Ko da mi se smeju ptice rugalice

Znaju dobro ptice o čemu ja sanjam
Da mi ljubav moja u naručju spava
Da joj kosu crnu sa očiju sklanjam
U snu mi se smeška slatka i pegava

Ja je onda tako neprestano ljubim
U obraze, čelo i po vratu nežnom
Sve pazeći da se iz sna ne probudi

Dok se noć prikrada jutru neizbežnom
Ljubomorno jutro pokuca u staklo
Dabogda se negde o kamen spotaklo!

Visits: 40
Today: 0
Total: 1629877