ИСПОД НАСТРЕШНИЦЕ – Даница Рајковић

 

ИСПОД НАСТРЕШНИЦЕ

Многима сам била настрешница,
штитила их од ветра и кише.
И данас због тога испаштам!
Све одлази у заборав, добро се брише.

Када човека обузме брига,
не може донети одлуку праву.
Бори се са тешким мислима
и одговор добије у своме даху.

Многима сам била настрешница
и скровиште за драге људе.
Свако је изабрао своју страну.
Да ли је овако морало да буде?

После сваке тамне ноћи
сване сунчан дан…
Љубав је јача од бола,
а срећна прича нема крај.

Настави са читањем “ИСПОД НАСТРЕШНИЦЕ – Даница Рајковић”

ЛЕПТИР СЛОМЉЕНИХ КРИЛА – Даница Рајковић

ЛЕПТИР СЛОМЉЕНИХ КРИЛА

Трчала сам ка правом путу,
али њега није било,
сломила се грана за коју сам се држала,
остала сам као лептир сломљених крила.

Желела сам да ућуткам ум,
који ми узбуњује гласове,
не знам шта ми живот све доноси
или ми отвара путеве нове.

Изгубила сам компас на мору
и свака страна света је непозната,
нисам могла никоме да верујем,
испред мене шета тама.

Треба тражити пут,
где волиш и где си вољена,
а не где ћете гурнути у провалију
и останеш у души сломљена.

Настави са читањем “ЛЕПТИР СЛОМЉЕНИХ КРИЛА – Даница Рајковић”

Даљина не одлучује – Даница Рајковић

Даљина не одлучује

Твоје речи уливале су доброту у мени,
све је избледело као најлепши сан,
као да пливам ка новом хоризонту,
а зраци Сунца осветљавали су дан.

Сигурна сам у твоја осећања,
даљина о томе не одлучује,
верујемо једно другоме,
у сваком даху радост се чује.

Без размишљања спустиш ме на дно,
а добијао си поверење моје.
Желео си да ме убедиш у супротно,
у животу треба бити искрен и чувати вољене.

Не прави грешке у животу
и пронађи снагу у њему,
временом се губе осећања,
а теби верујем у свему.

Настави са читањем “Даљина не одлучује – Даница Рајковић”

ДИШЕМ И ЋУТИМ – Даница Рајковић


ДИШЕМ И ЋУТИМ

И док ветар њише сунчане гране
на зидинама старог моста
разиграна исписана имена
осликавају сунчане стране

Жуборе бистри таласи
на камену светле
травнате танке власи
испод моста цвркућу птице
упрле очи у своја гнезда
од невремена да их спасе

Жуборе бистри таласи
у времену пресушене реке
стварају се нове боје
дишем, а ћутим
жути месец отвара очи своје

Настави са читањем “ДИШЕМ И ЋУТИМ – Даница Рајковић”

У ОЧИМА ПЛАВОГ НЕБА – Даница Рајковић


У ОЧИМА ПЛАВОГ НЕБА



Не волим да живим у самоћи
И неке ствари се разилазе и губе
Нису стајале на правом месту
За опстанак не треба да се труде

Никада те нећу заборавити
Ни љубав која је ушла у срце моје
Ту је насла право место
Да живимо нас двоје

Најбоље би било да време пише
И да све буде на месту где треба
Твоја љубав вредна је и драгоцена
У очима плавог неба

У тишини седим крај тебе
И стављам те на своје крило
Штитим те од додира времена
И да све буде како је и било

Настави са читањем “У ОЧИМА ПЛАВОГ НЕБА – Даница Рајковић”

СРБИЈО МОЈА – Даница Рајковић

СРБИЈО МОЈА

У теби сам се родила и у теби живим…
У теби су моја вера и моји корени,
знам ко сам и одакле сам…
Србијо моја теби се дивим!

Изродила си расадник умова,
научника и проналазача…
Они су прави доказ целом свету,
колико напредујеш и да си моћна.
Настави са читањем “СРБИЈО МОЈА – Даница Рајковић”

ЖИВОТ МЕ ЈЕ УЧИО – Даница Рајковић

ЖИВОТ МЕ ЈЕ УЧИО

Живот ме је учио
да не пролазим истим путем.
Стресови ме наводе на грешке
и почињем да лутам.

Осећала сам се сигурно,
поред мене био си ти.
Понекад дајем све од себе,
ту доброту не препознају сви.

И сама помисао ме води,
колико је породична веза света
и направим последњи корак,
да не постоји препрека.

У глави ми плету мрежу,
као да паук шета,
а ти си ме научио,
колико је породична веза света.

Настави са читањем “ЖИВОТ МЕ ЈЕ УЧИО – Даница Рајковић”

Нова књига – ЛИНИЈА ЖИВОТА – Даница Рајковић


ЛИНИЈА ЖИВОТА

Имао си своја правила
и играо своју игру…
Немилосрдно и несвесно
убијао си снове у мени…

Живот сам
испред себе ставила.

Линија живота,
била ми је сведок прави.
Нестрпљива сам била
да чујем одговор твој
и да те имам
и будеш пријатељ мој.

Олуја није могла
да се стиша
и неумољиве речи
падале су као киша.
Прилика која је дошла
тихо је пролазила
поред нас.

Настави са читањем “Нова књига – ЛИНИЈА ЖИВОТА – Даница Рајковић”

ЗВУК ФРУЛЕ – Даница Рајковић  


ЗВУК ФРУЛЕ   


Сваки сусрет са тобом
Враћа ме на детињство наше  
На најлепше село    
Пастир са шајкачом на глави
Фрулом у руци у црном сукненом оделу

Сећам се оног дана
Шапатом си сплаварио у мојој коси
Певушио си ми песме наше
Када смо школице играли боси

Латице маслачка 
Ветар је винуо у висине
Правио си ми ватромет
И када сунце пусти зраке своје
ватромет засија у свим бојама

Оставио си ми цвет руже
За сећање на младог пастира
На наше детињство
На дивног човека
И звук фруле кад засвира

Настави са читањем “ЗВУК ФРУЛЕ – Даница Рајковић  “

ЉУБАВ И ВИНО 2021 – ДВЕ ПЕСМЕ О ВИНУ

 

ОД ВИНА СЛАЂА 

Опијен лепотом која телом струји
Док твој поглед тече ми кроз вене
Косе су ти густе ко грозд окићени
Анђеоским гласом опијаш ти мене.

Видех како сунце љуби тамјанику
Тек изниклу, младу, набујалу, нежну
Пожелех да будем чокот обасјан од сунца
А ти моја тамјаника мирисна и слатка.

Мрсих листаре младе у твојој коси
Убрах најлепши грозд младог винограда
Жудећи за опојним мирисом као да је лек,
Из чаше у коју се улила тамјаника.

Ноћас сам попио вино што једном се пије
Са усана жене а жена није,
ја стари пијанац
Што кафаном влада, изгубих жеђ
Због жене која је од вина слађа.

© Дејан Петровић Кенац

 

ЦРВЕНО И БЕЛО

Виноградари славе
годину родну,
родило грожће црвено и бело.
Спремају подруме своје,
најсрећније наше село.

Да се точи да се пије,
весеља да се праве,
да се наздрави домаћину,
за срећу и добро здравље.

 Из бурета вино тече
и црвену реку прави.
Бело и розе,
 на обали род славе.

© Даница Рајковић

На овогодишњи конкурс ЉУБАВ И ВИНО 2021 приспеле су и ове две песме (додуше на други мејл, односно смс-ом на мој телефон) и тако сам ја направио пропуст и нисам их уврстио у конкуренцију за награде.

Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО 2021 – ДВЕ ПЕСМЕ О ВИНУ”