U DAHU NOĆNOG DRHTAJA i još 2pesme – Lepa Simić

 

U DAHU NOĆNOG DRHTAJA


Volim kad je mesec pun…
Ta čarobna lopta,
kao da mi namiguje,
s nebeskog svoda.

On se gnezdi kraj mene
i zato nije mi žao
što ne mogu zaspati
kad mesec podivlja.

Ljubav je nešto  najsvetije…
Sa njim su,
jedna druga jutra.

Настави са читањем “U DAHU NOĆNOG DRHTAJA i još 2pesme – Lepa Simić”

Песничко дружење у организацуји ЛИТЕРАРНОГ КЛУБА “Десанка Максимовић”, Цирих у  библиотеци ХРАМА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – Швамендинген


У недељу 12. 6.2022.године, у 11 и 30 часова у организацуји ЛИТЕРАРНОГ КЛУБА “Десанка Максимовић”- Цирих у  библиотеци ХРАМА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – Швамендинген, одржано је песничко дружење. На дружењу су промовисане књиге Милене В. Стаменковић, Лепе Симић, Латинке Ђорђевић, Катарине П. Бошњаковић и других чланова литерарног клуба. Отац Мирослав Симјеоновић  благословио је овај диван песнички  скуп и пожело  успех у даљем раду и очувању наше српске културе и речи. Председник Латинка Ђорђевић је  поздравила све присутне и пожелела лепо дружење уз поезију и прозу! Наравно, на тај начин и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је преко својих чланова Латинке Ђорђевић, Лепе Симић и Милене Вукоје Стаменковић било присутно на поменутом догађају…

ВОТКА С ЛЕДОМ – Лепа Симић


ВОТКА С ЛЕДОМ

На шанк наслоњен,
топлим погледом,
један странац ме гледа.

Нешто пише…

Корацима
однекуд знаним,
застаје крај мог стола:
Може ли
црвена вотка с ледом?

Радознало одмотавам
папир,
ћирилична слова.

“Све ове године
нисам заборавио
наш први пољубац,
а Ти?”

© Лепа Симић

Stihovi za duše DVE – Lepa S.

 



Svaku sam ranu
sašila
nitima
od plemenitog sjaja svile
blagim pokretima ruku
oko duše

I sve su zarasle
osim DVE što se provide
koje će nadziveti mene

Te ću poneti sa sobom
kao zadnje suze
neisplakane
u mom neprebolu 

Kad me povedu Andjeli
kroz mirnu noć
tiho
da odletim
u beskraj beskraja
i sretnem njih
koje sam zeljna ostala

I koliko god da je Nebo daleko
u mom srcu zive
kao da se vidjamo
svakoga dana.

Lepa Cirih
30.12.20

БАЛЕРИНИЦА – Лепа Симић

БАЛЕРИНИЦА

Кад сам била мала
као лахор,
вртела сам се на прстима
у белој хаљиници
и роза балетанкама за плес

Љубав родитеља
грејала је сав простор
цвркутали око мене
и тепали ми
Наша мала балеринице

Крај огледала
учила сам покрете руку
ногу, тела
као лице са Тв екрана
живела дечји сан

Све до
поласка у први разред

Тако сићушну
жуљала ме пуна торба
и једна велика
празнина
да ја уствари
нисам
балериница са Тв екрана

Још
носим
тај мали трн на срцу

Лепа Симић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Лепа Симић, рођена 14. маја у К.Каменици. Живи и ствара у Цириху – Швајцарска. Љубав је тренутак у вечности око кога Лепа Симић плете своје нежне повести. Љубав је ватра њених сећања, али и презент, стварност која је окружује. У тим лахорним стиховима реминисцира се, оживљује један разиграни и лепши свет у коме је песникињи удобно и топло. У три најзначајније песничке збирке Лепе Симић убрајају се Најтише посвете/2015/ Цветни пут душе /2016/ и Трагом пера /2018/ Била је дугогодишњи члан Удружења српских писаца Швајцарске. Члан је литерарног клуба ‚Десанка Максимовић‘ Цирих. Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и уредничког тима за реализацију многих пројеката на порталу поезија.срб, односно на сајту www.poezijascg.com. Многе везе су покидане, али Она настоји да негује ону која је враћа сржи њеног бића, језику и вери у којој је рођена. То су неки од камена међаша њеног певања и сневања. Поезија, уосталом, и служи да нам осветли пут до суштине и смисла, све док не постане смисао сам.

Данас Вам представљамо Лепу Симић из Цириха, Швајцарска, чланицу Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Сарадња са њом датира од 2005. године и од тада је Лепа уредила, (а и данас уређује), многе садржаје на порталу ПоезијаСРБ, многе зборнике поезије које смо објавили. Лепа је гост Крушевачких песника била једном и то 28.08.2009. године, па Вас овом приликом подсећамо на то гостовање. Имате два линка 1. и 2. да погледате како је то било. Због свега тога представљамо Лепу Симић у виртуелном аудио програму ЈЕДАН ПЕСНИК -ТРИ ПЕСМЕ. Музиком су њен наступ оплеменили Драгиша Перчевић и Радмила Рада Бајић. Уживајте!

Лепа Симић је објавила на порталу ПоезијаСРБ

Настави са читањем “Лепа Симић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

ŽIVELI LjUBAV – Lepa Simic

ŽIVELI LjUBAV

Znao je da me privuče
uz sebe
na ivici drhtaja
tihim šapatom podseti
na sreću

Nije me ostavio samu
dok je padao sneg

Pisao mi je duga pisma
kao da smo bili udaljeni
a nismo

Na gitari urezao moje ime
pevali leteli
Živeli smo ljubav
nasmejani opčinjeni
nismo razmišljali
šta će sutra biti

Bili smo u pravu

Lepa S. Cirih

ПЕСМА ГОДИНЕ за 2011. годину


Lepa Simić, Cirih

 

NOVEMBAR SE VUČE

Sretali smo se
u nedostižnim
snovima

u mojim i tvojim
pesmama


Tog novembra
za tvoje tople oči
dadoh dušu
da je u tebi
zaboravi vreme

Srcem slikam
zaigrane misli

U srebrnom gnezdu
usnula
pod vetrom
stihom
pokrivena

msečeva kći

© Lepa Simić


Светлана Биорац Матић

ELEGIJA ZAMRLIH SELA

Ovde još samo groblja ožive
o zadušnice il’ u dan sveti,
iz trave izvire krstovi krivi
al’ mrtvi neće oživeti.

Još samo humlje žive dozove,
natpisi što se bore s vremenom,
senke predaka pod grmom zove
i blede slike srasle s kamenom.

Gore, nad grobljem, niz puste kuce
još samo vetar žalosno vije…
Iz praga pronikla trava i pruće,
popalo prošće, pukle majije.

I šumska tama sve jače bije,
a sve je utihlo tuznim mirom.
Daleko negde potomci zive
dok vuk zavija pred kapijom.

© Svetlana Biorac-Matić

НАПОМЕНА:
У такмичењу за ПЕСМУ 2011 ГОДИНЕ изабране су равноправно две песме:
ELEGIJA ZAMRLIH SELA – Svetlana Biorac-Matić и NOVEMBAR SE VUČE – Lepa Simić. Гласовима чланова и посетилаца сајта PoezijaRS за песму 2011. године изабрана је песма MISLIЗорана Јовановића – Христова. Погледајте цео догађај уручивања награда на 16-том СУПЕСУ.

Зоран Јовановић Христов

МИСЛИ

Моје су  мисли  галије царске
што сињим морима плове
носе ме слободног на све стране
дубина плава  себи их зове.

Моје су мисли ветрови силни
што пред њима све редом гмиже
са њима ја сам слободан човек
висина плава себи их диже.

Моје су мисли звезде са неба
сјајно сунце и месец жут
простране као бескрајни космос
широк ми поглед а раван пут.

Моје су мисли само моје
а ја их, ипак, са вама делим
будите слободни, будите своји
мислећи на вас, само то желим

© Зоран Јовановић Христов

Настави са читањем “ПЕСМА ГОДИНЕ за 2011. годину”

КО МЕ ТЕРА – Лепа Симић


КО МЕ ТЕРА

Ко ме тера
да претурам
прoлeћа бисерна
и тражим
гнезда лептирова.

Ко ме тера…
Лик младости
на дну торбе,
затрпан лежи.
Преко су песме,
заборављених наслова.
Испод зелене  паучине
назиру се топле очи
и портрет
једне лепотице града.

Оте се уздах…
затечена,
сама себи
свој сведок,
истина…

Крупне сузе,
напунише
оранице меких јагодица.
У очима мојим…
сад живот дрхти,
луталице судбино…

Ко ме је терао
да разгрћем паучину
на тавану,
после толико…
после свега.

Нисам хтела,
натера ме ћутање
и тишина босих стопала
моје собе…

Натера ме лавеж срца,
а  мој живот,
као да се…
угасио…

© Лепа Симић
Настави са читањем “КО МЕ ТЕРА – Лепа Симић”

Pesme meseca za 2018 g. bira Lepa Simic

Pesma godine za 2018. po izboru urednika sajta Ljubodraga Obradovića UPAMTI DOBRO – Marina Adanović Danima je razmišljala šta bi trebalo da preduzme i živi drugačije. Dugo je osećala maglu pred očima i neki neobjašnjivi muk u grudima. Odlazila i lekarima, hranila se zdravo, šetala i odbacivala crne miisli što dalje iz vidokruga. Ipak, ipak, … Настави са читањем “Pesme meseca za 2018 g. bira Lepa Simic”

Pesma godine za 2018. po izboru urednika sajta Ljubodraga Obradovića

UPAMTI DOBRO – Marina Adanović

Danima je razmišljala šta bi trebalo da preduzme i
živi drugačije.
Dugo je osećala maglu pred očima
i neki neobjašnjivi muk u grudima.
Odlazila i lekarima,
hranila se zdravo,
šetala i odbacivala crne miisli
što dalje iz vidokruga.
Ipak, ipak, mali crv sumnje
pogledao ju je pravo u oči
i otpevao :
” Dani su ti odbrojani.”
To je bilo ono najteže;
ma ko da je to rekao, ali ON?!
Lupila je vrata svesti,
zatvorila glavu jakim okovima i ..
spremila mali ranac
sa najneophodnijim stvarima.
Odlučila je :
“Idem do mora!
Nikada ga neću videti ako sada to ne učinim!”
Da, stopirala je,
vozila se u zaprežnim kolima…
snalazila se onako kako joj nikada nije bilo na pameti
da je moguće.
Ugledala je more!
Sela je na plažu,
posmatrala,
ubrala, usput, koju smokvu ili narandžu.
Plavetnilo vode i neba delovalo je bajkovito.
Zaspala je i probudila se tek sledećeg dana.
Tada je krenula polako
ne obraćajući pažnju na vreme.
Opet bi iskidala koju voćku,
pila vodu na gradskim česmama,
Potopila bi noge do kolena u more,
zatim ih ugurala u pesak,
legla i posmatrala dugokrile ptice.
Ništa joj nije bilo ni dosadno, ni teško.

Moram priznati, malčice se iznenadila
kada je shvatila da je i jesen na odlasku.
Izvukla je debelu duksericu iz ranca i
našla udobnu pećinu.
Da ne opisujem dalje:
ovo je bila najsrećnija godina njenog života.
Da, godina.. I još dosta sličnih nakon nje.
Samo se jednom usudila da potraži crva u tamnoj strani mozga;
upitala ga je oprezno:
“rekao si da su mi dani odbrojani..kada je zadnji?”
On je odgovorio ozbiljno:
“Upamti ovo:
Svakome jesu odbrojani,
ali koliko ih je,
ni pretpostaviti niko ne može.
Zbogom, draga, ŽIVIŠ ZAISTA!”

© Marina Adamović

PESME MESECA ZA 2018. Izbor LepaSimić

Настави са читањем “Pesme meseca za 2018 g. bira Lepa Simic”