Категорија: ОМАЖ

IN MEMORIAM – Anta A. Džamić

IN MEMORIAM – Anta A. Džamić


Од Гвоздена Ђолића из Александровца, јуче у среду 24. априла 2024. године у 19:13 часова сам добио поруку следеће садржине:
“Umro je Anta A. Džamić iz Aleksandrovca Župskog. Bio je potomak stare trgovačke familije. Bavio se i on trgovinom. Vlasnik je porodične trgovine “DŽAMIĆ”. U društvenom životu Župe bio je veoma aktivan. Bavio se poezijom. Iza njega je ostalo oko hiljadu pesama. Bio je saradnik Udruženja pesnika Srb iz Kruševca. Aktivan je bio u Udruženju potomaka Solunskih ratnika. Neka mu je večna slava i hvala!” Gvozden Djolić


Анта А. Џамић је био члан Удружења песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу  и активно је учествовао у бројним програмама удружења: “Код Чолкине старе Куће”, “Пет песника и Ви”, “Сајам књига и издаваштва у Крушевцу”, “Промоцијама часописа ПоезијаСРБ” и “промоцијама своје две књиге поезије у Музеју вина и виноградарства у Александровцу”.
У музеју винарства и виноградарства у Александровцу одржана је 8. 7.2019. године промоција стваралаштва Анте А. Џамића. Представљене су две књиге поезије и то “ИСПУЊЕНО ОБЕЋАЊЕ” и “У СЛАВУ ВИНА”, обе у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У име издавача књиге на промоцији су говорили Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић и Вељко Стамболија. Наравно, о Антиној поезији су говорили и културни посленици из Алексндровца, као и чланови КУД-а ГРОЗД из Александровца, директорка музеја винарства и виноградарства Нела Ђурић, Гвозден Ђолић –
бард Александровачке културе, Миодраг Шароњић Шарга – председник УО ГРОЗД, као и сам аутор. Промоцију су музиком оплеменили ансамбл Душана Дуце Пејчића и вокална солисткиња Рада Бајић.



АНТА А. ЏАМИЋ – БИОГРАФИЈА и неколико песама

Рођен 21.01.1948. године од оца Александра и мајке Радмиле. Завршио Трговачку школу у Крушевцу а затим за аранжера у Новом Саду. Са супругом Маријом има сина Драгана који се оженио Иваном и од њих има унука Вељка и унуку Ана Марију.

 

ГОДИНЕ ПРОЛАЗЕ

 

Већ је прошла година
а пос`о нам оста,
није прошла једна,
прошло их је доста.

Сваки живот носи
носи неко бреме,
ал` најбрже прође,
изгубљено време.

Свако мора ипак,
и време да схвати,
чак и један минут,
неће да се врати.

Путујемо брзо,
баш је и то страва,
живот тече даље,
а сат откуцава.

Наука нам граби,
баш су доста смислили,
сат за изгубљено,
још нису измислили.

Не дозволи сада,
да ти време прође,
да те старост пита,
где ти младост прође.

© Анта А. Џамић

ПУТНИК

Добро дош’о путниче
Жупу да посетиш
после прве чашице
маштом ћеш да летиш.

Заборави проблеме,
да ти буде фино
а ти одмах пробај
добро жупско вино.

После жупског вина
прорадиће машта
пробудићеш жеље
и моћи ћеш свашта.

Неко воли песму,
неко воли шалу,
ал’ сви воле чашицу
велику ил’ малу.

Неко воли алкохол,
а неко сокиће,
неко хвали воду
к’о најлепше пиће.

А у Жупи верујте
имате све скупа
а за то се брине
ваша Вино-Жупа.

© Анта А Џамић

ПРОЛАЗИ ЖИВОТ

Зашто боли, зашто туга,
кад путујем сад?
Неко каже баш је матор
други кажу млад.

Болест ето зла ми дође
па ми не да мира
у биртији овој овде
фајронт ми се свира.

Ужив’о сам у животу
баш у сваком делу,
волео сам и љубио
ужив’о у јелу.

Волео сам много децу
ту будућу наду,
уживао сам у друштву ето
и у тешком раду.

Живот беше дивна игра
чигра се окреће
једног дана када сване
мене бити неће.

© Анта А Џамић

  Настави са читањем “IN MEMORIAM – Anta A. Džamić”

МУЗИЧКО – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ и ЛИКОВНА КОЛОНИЈА под називом – ДА СЕ ПОДСЕТИМО

У организацији КУД-а Радомира Јаковљевића Јакше, МЗ Велика Ломница и Културног центра Крушевац, 12. 8. 2023. године, одржано је МУЗИЧКО – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ и ЛИКОВНА КОЛОНИЈА под називом – ДА СЕ ПОДСЕТИМО, посвећена преминулим члановима КУД-а: Радомиру Јовановићу Доми, Драгану Ћирковићу Спикинози и Снежани Петковић Снежи. Чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Живота Трифуновић и Милутин Младеновић учествовали су у програму говорећи своје стихове и стихове преминулог песника из Велике Ломнице Драгана Ћирковића. На крају програма подељене су захвалнице сликарима и песницима, као и члановима  породице преминулих…

Радомир Јовановић – Дома, оснивач КУДа Радомир Јаковљевић Јакша и члан од свог детињства, певач аматер, али веома успешан у томе. Иза њега су остали трајни снимци у радио Београду од којих смо управо један чули. Такође је био победник на многим такмичењима, уз песму дође и свирање, па је тако фрула у његовој руци правила дивне звуке.  Каријеру певача аматера је градио радом, талентом, и правим избором песама. Увек је био свој, природан и успешан. Освајао је наша срца топлином у свом гласу, појавом на сцени и наравно песмом.
Снежана Петковић  –  Снежа активна је у Куду од малих ногу. Није било секције где није била активна и успешна. Као мала вoleла је да пред огледалом игра и смишља кореографију. Касније као успешан играч била је и солиста у многим кореографијама. Она је један од чланова Веселе дружине, оснивача ове манифестације. За нашу Снежу везују нас дивне успомене и велика љубав. У своје слободно време је израђивала предмете које је украшавала декупаж техником и њих је излагала у оквиру сајмова ручних радиности. Била је уметница у души, талентована за сликање и за све што је лепо.

Драган Ћирковић – Шпики, у раду КУДа активно се укључује од 2007. године. Свој рад је почео писањем текстова за програм КУДа, касније се бавио снимањем манифестација, чиме су овековечени сви наши наступи и сачувани трајно од заборава. Наше манифестације је употпуњавао звуцима фруле, окрарине и усне хармонике. Чак је и био члан певачке групе Културно уметничког друштва. Члан је удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и вечерас су читане његове песме. Песник у души, живео је боемским животом, тужно је што га више нема, а срећа што је био део нас. Баш као што су то били и Дома и Снежа. Настави са читањем “МУЗИЧКО – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ и ЛИКОВНА КОЛОНИЈА под називом – ДА СЕ ПОДСЕТИМО”

Градимир Карајовић – ОМАЖ

Градимир Карајовић, Крушевац (1953. – 2023.)

Биографија.  Градимир Карајовић рођен је 1953. године у Крушевцу. Преминуо је 3. 8.2023. године, а сахрана ће се обавити 4. 8. 2023. године на Новом гробљу у Крушевцу у 14:00 сати.

У родном граду завршио је основну школу ,,Вук Караџић”. Исказујући смисао и таленат за писање, при школи постаје члан новинарске секције, коју је формирала професор српског језика Љиљана Томић, са циљем да ученици секције искажу своје креативне способности у писању репортажа из ђачког живота школе, као и поезије која је тада била објављивана у листу ,,ВУКОВАЦ”, који је тада штампан једном месечно.

Техничку школу завршава у Крушевцу и дипломира на одсеку погонског електротехничара. Запошљава се у струци ,,ИМК 14. Октобар”. Своје умеће у писању стручно усавршава у фабричкој секцији радника новинара – писца, коју је водио Ђура Петковић, дипломирани новинар и директор редакције листа 14. Октобар. Своје радове објављивао је у ,,ПОЛИТИЦИ” и локалним новинама ,,ПОБЕДА” и листу ,,ГРАД”.

Добитник је Видовданске похвале града Крушевца, Песничке повеље Душан Матић Ћуприја, четири специјалне награде на песничком маратону града Крушевца, Повеље за издавачку делатност године града Крушевца, четири похвале Удружења песника Србије ПоезијаСРБ поводом традиционалног конкурса поезије ,,Љубав и вино вечита инспирација”. Добитник је награде “Топуз Војводе Пријезде” на манифестацији “ДУША ТРОМОРАВЉА” у Град Сталаћу. Био је члан Управног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Градимир Карајовић је био вишеструко надарен. Писао је прозу и поезију. Био је члан Мушког камерног хора Стеван Бинички из Крушевца. Певао је у Градском тамбурашком оркестру. Свирао је усну хармонику…

СВАКИМ ДАНОМ ВОЛИМ ТЕ СВЕ ВИШЕ

Већ дуго нисам рекао волим те
те две речи тако су чаробне
дуго нисам ти рекао љубави
волим те душо молим те опрости ми
Сваким даном волим те све више
нико нас никад раставити неће
кунем се драга пред тобом

Настави са читањем “Градимир Карајовић – ОМАЖ”

ОМАЖ – Драган Ћирковић Спикиноза (1954. – 2023.)

 
Драган Ћирковић Спикиноза, (-рођен у Крушевцу, далеке 1954-те године, премунуо 26.6.2023. године) по занимању, шумарски техничар. Живео и радио у Великој Ломници. Био је планинар, музичар, риболовац, песник. Био је члан КУД-а „Р.Ј. – Јакша” у Великој Ломници, где је радио као глумац- аматер, аматерски редитељ, музичар. Свирао је све народне инструменте, гитару, клавијатуре. Био је члан сајта “ПоезијаСЦГ” од његовог оснивања. Био је члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Поезију је писао од раног детињства. Песме је објављиовао на сајту www.poezijascg.com, www.poezija.rs, часопису ПоезијаСРБ, и бројним зборницима. Нека му је вечна Слава и Хвала!

 

ПРОСТОТА МОЈЕ ДУШЕ

Виђење моје дође однекуд
Ил су то само искре
Хтео сам да видим крај
Ал све већ виђено беше
И настаде тама
Ехо мог гласа дође однекуд
Ил је то у мени олуја
Хтео сам да зовем из свег грла
Ал није било гласа
Свуда тишина
И моја тражења дођоше однекуд
Или је то вешта варка
Трчећи сам тражио свуда
Ал ничег није било
Јер ничег и нема
Бескрајно срећан
Због таме тишине
Због празнине
Смело крочих у нови дан

Настави са читањем “ОМАЖ – Драган Ћирковић Спикиноза (1954. – 2023.)”

ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ – Мирослав Мића Живановић



ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ

Као и сви други, дивим ти се крадом,
заборављам поглед негде на твом телу,
можда и не слутиш док пролазиш градом,
дечацима ледиш крв тек узаврелу.

Све некако стане, заћути у трену,
а погледи неми у стопу те прате,
прошапуће неко види ону жену,
кад одмакнеш лаже да од некуд зна те.

А ако застанеш, окренеш се мало,
свако главу доле ко да нешто тражи,
од погледа твога занеме јунаци,
настане тишина ко на мртвој стражи.

И тако данима увек иста слика,
а ја бих да могу да измислим нешто,
да измамим осмех са воштаног лика,
што као у сефу крије душу вешто.

Ма признајем јеси ко богиња збиља,
али и у теби женско срце бије,
пала је и Троја, Рим, Спарта, Бастиља,
нетакнуто ништа још остало није.

Но Амор и ја смо већ дуго у свађи,
најбоље сам стреле потрошио давно,
нека на те куле јуришају млађи,
и без тог трофеја осећам се славно.

Е, ово већ личи на познату причу,
о киселом грожђу и лукавом лисцу,
за мене је касно, одустајем часно,
а твоја лепота нек опрости писцу.


 Настави са читањем “ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ – Мирослав Мића Живановић”

НАГА МАЈА – мр Рако Тодосијевић

НАГА МАЈА

У Мадриду,
на ретроспективној изложби
Франциска Гоје,
испред слике наге Маје,
на коленима сам чекао да ме
пољуби.

Прошло је много лета…

Да ме је и стварно пољубила,
да ли би је после моје смрти
удовицом мојом звали?
Настави са читањем “НАГА МАЈА – мр Рако Тодосијевић”

ОМАЖ – Милета Пршић

Милета Пршић је рођен у Треботину 1952. године, а преминуо је 20.02.2023. године у 71. години живота.

Радио је у КПЗ Крушевац. као секретар КУД-у Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице све до одласка у пензију.


Био је и активни члан КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице у фолклорној секцији где је припремио многе игре млађих категорија, а активно је изграо фолклорне игре у омладниској категори. Такође је био активан и у драмској секцији где је припремио сценографије за бројне драмске представе. Водио је целокупну технику КУД-а: појачало, осветлеље, фактички је све за успешне наступе КУД-а Вук Караџић било у његовим рукама.

Био је сарадник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.


Настави са читањем “ОМАЖ – Милета Пршић”

АФОРИЗМИ – Јован Арсић Јовче – ОМАЖ


Јован Арсић Јовче, Боботе – Александровац


АФОРИЗМИ:

 

• Мафија даје гас, а нема кочницу.

• Занимљиви су али нису интересантни.

• Отварамо фабрике да се пролуфтирају.

• Они су дирнути, а народ погођен.

• Носим маску јер смрди на све стране.

• Јесу ми на око, али ми нису на срцу.

• На путу смо за странпутицу.

• Ја сам свој на свом, а они на момe.

• Ја бих напунио џеп, али исцепан.

• Није ни близу као што је било, далеко било.

DRUGI PIŠU: (Kurir.rs/Ž. M.)

KRALJ ŽUPSKOG SMEHA I SATIRE: Župljani žale za Jovanom Arsićem Jovčetom iz Bobota

Foto: Ž.M.

preminio 2. decembra

KRALJ ŽUPSKOG SMEHA I SATIRE: Župljani žale za Jovanom Arsićem Jovčetom iz Bobota

Jovan Arsić – Jovče, iz Bobota kod Aleksandrovca, jedan od najznačajnijih srpskih aforističara, narodni pisac i pesnik za decu preminuo je 2. decembra, a sahranjen u svom rodnom selu 4. decembra.

Živeo je kao samac u Bobotu i bavio se poljoprivredom, bio je omiljen u Župi i celom Rasinskom okrugu, ali i znatno šire, jer je oduševljavao publiku na brojnim nastupima u raznim kulturnim akcijama i manifestacijama. Poezijom se bavio od najranije mladosti. Radove je objavljivao na radiju, najviše u kultnoj emisiji „Karavan“ Radio Beograda, kao i u mnogobrojnim listovima i časopisima humora i satire.

U svojim pesmama opevao je aktuelne događaje u svojoj vinskoj Župi i u celom rodu srpskom. Njegova poezija je veoma efektno opisala dušu župskih seljaka – svojih zemljaka, a stihovima je sačuvao od zaborava sve što je važno i vredno u njegovoj Okeaniji grožđa i vina.

Njegov britak i oštrouman stil pogađao je direktno u srce, a kao čovek bio je velika dobričina i šaljivsko, a skroman kao svi veliki ljudi. Župljani su ga poštovali i cenili, a ostaće zapamćen kao veliki majstor svoga zanata – pravi kralj humora i satire na prostorima srpskim i balkanskim.

Dobitnik je mnogih priznanja a najdraža mu je bila Zlatna kaciga za najbolji aforizam, na Međunarodnom festivalu humora i satire u Kruševcu 2007. godine. Sahranjen je u subotu, 4. decembra, na seoskom groblju u Bobotu.

Bibliografija: Župo moja, stihom opevana, 1990; Iz duše moje, 1996; Bez pardona: aforizmi, 2000; Veliki mrak velikog zapada: aforizmi, 2001; Slušajte me deco draga (zbirka dečjih pesama), 2001; Oštroumne misli: aforizmi, 2006; Život moga dede Jove: Tragom jedne istine, 2008; Naopačke, 2011; Knjiga aforizama: Prekinut je lanac kriminala, sad imamo dva, 2016.

Настави са читањем “АФОРИЗМИ – Јован Арсић Јовче – ОМАЖ”

У ПЛОЧНИКУ РОДОЉУБЉЕ ЖИВИ 18.10.2021.

У Плочнику под липом, 18.10.2021. године, испред споменика палим борцима у минулим ратовима почев од 1912. године, одржан је помен у част гардисте Синише Стојановића. Помену су присуствовали бројни мештани села Плочника, и представници политичког и културног живота Србије, који су положили цвеће и одали почаст Синиши Стојановићу. На помену су говорили: Мирјана Кркић – председник општине Ћићевац и Боривоје Видојковић – одборник општине и председник ОО Социјалистичке партије Србије у Ћићевцу и Синиша Јевтић, херој са Кошара . У уметничком делу програма своје стихове су говорили су песници чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Јасмина Димитријевић, Мирко Стојадиновић, Бора Видојковић, Бранко Ћировић и Градимир Карајовић, као и песник из Трстеника Милош Милошевић Шика. Део из романа Боре Видојковића “Де си бре Станимире”, казивао је Милош Ивановић.

У наставку овог текста прочитајте говор Боривоја Боре Видојковића…

Говор Боривоја Боре Видојковића

Поштовани родитељу храброг гардисте Синише, часни оци, представници наше храбре војске, председнице општине Ћићевац, председниче скупштине, Синишини другови, фамилијо и рођаци, представници медија, сви присутни,

Данас смо овде да одамо почаст нашем храбром Синиши.

Са својих непуних 19 година, Синиша је оставио трајан и неизбрисив траг у нашим срцима и мислима. Памтимо га као неустрашивог храброг, изнад свега поштеног момка који се није плашио никаквих изазова. За то је и био гардиста, јер тамо иду најбољи. Одбрана православља и српства за њега је била светиња и није размишљао о себи, нити је жалио себе, већ је кренуо јединим исправним путем, путем својих одважних предака. Храбро се, са својим друговима, ухватио у коштац са огромним светским силама које су са собом носиле неправду, уништење и зло. Деветнаест Нато земаља је немилосрдно ударило на једну малу, али храбру и непокорену земљу, њену младост, њене фабрике, путеве, болнице, старачке домове, па чак и на децу која су свуда у свету заштићена .

Настави са читањем “У ПЛОЧНИКУ РОДОЉУБЉЕ ЖИВИ 18.10.2021.”

ТУГА! Преминуо Далибор Ђокић, новинар и песник из Бруса

DRUGI PIŠU: ESPRESO – TUGA – Preminuo Dalibor Djokić

Горан Минић, песник из Бруса ми је јавио тужну вест да је 21.10.2021. године преминуо његов колега новинар, а наш заједнички колега песник Далибор Ђокић. Шта рећи, него ТУГА!

СУТРА СЕ ЖИВОТ ЗАВРШАВА... – Горан Минић

Драги мој Ђоле, вест је стигла страшна , изгубио си последњу и највећу битку живота. Настао је мук, неверица, а опет све је злокобна истина. Сузе теку саме. Не могу да их зауставим док премотавам ону чудесну реченицу изговорену приликом нашег последњег сусрета “Сутра се живот завршава” то је тек један стих песме у рукопису коју си ми показивао…

Као да си нешто предосећао. Из пепела посутог росом тихо си се винуо пут неба говорећи још “Колико мало је потребно да се загреје срце”.

А бол је велика. Тек си требао да искажеш, и покажеш животу и нама, шта све можеш. Сећаш се, драги мој млади пријатељу, како смо се радовали твојој глумачкој награди на фестивалу у Смедереву, како смо се поносили твојом другом збирком песама “Урлик бола”. Тај урлик међу корицама тек сада ми одзвања као урлик неоствареног и неправедног док смо говорили о неправди коју су ти наносили док си остајао без посла. Неки су били пречи.

Сећам се како смо правили Радио Брус, касније и ТВ Брус, сећам се са колико љубави и даровитости си ушао у тај посао заједно са Жидом, Вером, Сенком, Маријаном, Сикијем и другима. Данас су то само успомене на тебе, друже мој.

Опрости онима који су грешили, и који су се огрешили о тебе, опрости јер само велики праштају. Ја никада нећу заборавити оне промоције у Крушевцу и Брусу, оно дружење са пријатељима из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ СРБ. Прерано и изненада си се придружио Баћи, Бори, Мићи…

Шта данас рећи твојој мајци, твом брату? Био си сјајан, непоновљив шмекер који се није трудио да га сви заволе, јер како си умео да кажеш “онда би заборавио ко си”. Драги мој Ђоле, разумео сам те и када то нисам желео. Живео си боемским животом као да ти је сваки дан задњи дан. Умели смо у једном погледу да се разумемо за све ове године твог кратког живота.

Хвала ти, пријатељу. Обећавам чуваћу, и чуваћемо, успомену на тебе јер си то заслужио. Хвала ти за поговор моје књиге коју смо се спремали да промовишемо ових дана. И сам си волео песме Неше лептира и ону “Јелени умиру сами.”

Нека ти је вечна слава.

Горан Минић

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, имало је изузетну сарадњу са Ђолетом, како смо га из милоште звали. Био је наш сарадник на сајту www.poezijascg.com где је од самог почетка објављивао своју поезију, пре свега боемску. По његовој песми ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА дали смо и име зборнику поезије које је наше удружење објавило 2015. године. Објавили смо и његову књигу УРЛИК БОЛА. На нашем сајту можете чути и како Далибор говори сопствену поезију…


НАЗИВ КЊИГЕ ЈЕ ПО Ђолетовој песми ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА


Далибор Ђокић чита песму по којој се зборник “ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА” зове

ПИЈЕМО ЖИВОТ И ЈА

Пијемо живот и ЈА.
Опијам га вином и ракијом,
он мене тугом и болом.
На доку крај шанка,
он оде од мене,
а ја остах да појим себе.

Седимо у кафани живот и ЈА.
Пијем и пушим,
покушавам њега да срушим.
Појим га до краја,
тражећи вечни пут,
пут до раја.

На тој дугој стази,
изгубих и себе и њега…
Рано ујутру,
уморни боем, кући се гега.

© Далибор Ђокић

У наставку подсећамо на лик и дело Далибора Ђокића…
Настави са читањем “ТУГА! Преминуо Далибор Ђокић, новинар и песник из Бруса”