Категорија: ОМАЖ

Радослав Гогић, Треботин – ОМАЖ


Мој брат Радослав Гогић, (рођен 5. 9.1955. године) преминуо је 17.10.2025. године у својој 71-ој години. Био је врсни електричар који је радио и свим кућама Треботина и околине. Пензију је дочекао у Градској топлани у Крушевцу. Био је одличан песник, писао је драме „ИСПОД ЖУТОГ МОСТА“ и увек био спреман за шалу. У младости је био одличан диск џокеј. /Љубодраг Обрадовић/


ТРУЛО ВОЋЕ

Севају трагови прошлости,
иако их је прегазило време.
Претешко дуго носили смо бреме,
без страха од љубавне милости.

Немојте никад продавати труло воће,
време увек одмота клупко своје.
Чувајте за смирај своје неспокоје,
било би добро ако ико трампу хоће.

Мали поточак, сад у океан јури,
својим дугим кривудавим током.
Тек кад наиђе на ушће дубоко,
утопљен на једно око зажмури.

Настави са читањем “Радослав Гогић, Треботин – ОМАЖ”

Поетско вече у част Борисава Боре Благојевића – Ћуприја 2025


Борисав Бора Благојевић

У дворишту цркве Св. Николе у селу Супска код Ћуприје, 30. 5.2025. године на позив Милетић Живорада члана К. К. Душан Матић из Ћуприје (и ранијег председника) одржано је поетско вече у част недавно преминулог Борисава Боре Благојевића дугогодишњег председника КК Душан Матић из Ћуприје. На сусретима песника било је присутно и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу које су представљали: Милосав Ђукић Ђука – председник, Бранко Ћировић Ћиро, Љиљана Тамбурић и Мирослав Кркић, као и чланови више КК и то из: Јагодине, Параћина, Ћуприје, Багрдана, Пожаревца… Вече је било изузетно добро организовано, а поетска вечера је била на нивоу организатора, дакле изузетна…

Бранко Мијатовић – ОМАЖ

Ljubiša Vojinović – Branko Mijatovic

По аманету и жељи мог пријатеља, великог српског и шабачког пјесника Бранка Мијатовића, саопштавам свим колегама и његовим пријатељима, да
се наш Бранко, после дуге и тешке болести, синоћ (30.1.2025) упокојио
пред Господом и одселио на небеса. 😥😥😥
Нека му је лака црна земља.

Слава му.

БИОГРАФИЈА
Бранко Мијатовић, Шабац – О М Е Н И

Настави са читањем “Бранко Мијатовић – ОМАЖ”

IN MEMORIAM – Anta A. Džamić

IN MEMORIAM – Anta A. Džamić


Од Гвоздена Ђолића из Александровца, јуче у среду 24. априла 2024. године у 19:13 часова сам добио поруку следеће садржине:
“Umro je Anta A. Džamić iz Aleksandrovca Župskog. Bio je potomak stare trgovačke familije. Bavio se i on trgovinom. Vlasnik je porodične trgovine “DŽAMIĆ”. U društvenom životu Župe bio je veoma aktivan. Bavio se poezijom. Iza njega je ostalo oko hiljadu pesama. Bio je saradnik Udruženja pesnika Srb iz Kruševca. Aktivan je bio u Udruženju potomaka Solunskih ratnika. Neka mu je večna slava i hvala!” Gvozden Djolić


Анта А. Џамић је био члан Удружења песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу  и активно је учествовао у бројним програмама удружења: “Код Чолкине старе Куће”, “Пет песника и Ви”, “Сајам књига и издаваштва у Крушевцу”, “Промоцијама часописа ПоезијаСРБ” и “промоцијама своје две књиге поезије у Музеју вина и виноградарства у Александровцу”.
У музеју винарства и виноградарства у Александровцу одржана је 8. 7.2019. године промоција стваралаштва Анте А. Џамића. Представљене су две књиге поезије и то “ИСПУЊЕНО ОБЕЋАЊЕ” и “У СЛАВУ ВИНА”, обе у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У име издавача књиге на промоцији су говорили Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић и Вељко Стамболија. Наравно, о Антиној поезији су говорили и културни посленици из Алексндровца, као и чланови КУД-а ГРОЗД из Александровца, директорка музеја винарства и виноградарства Нела Ђурић, Гвозден Ђолић –
бард Александровачке културе, Миодраг Шароњић Шарга – председник УО ГРОЗД, као и сам аутор. Промоцију су музиком оплеменили ансамбл Душана Дуце Пејчића и вокална солисткиња Рада Бајић.



АНТА А. ЏАМИЋ – БИОГРАФИЈА и неколико песама

Рођен 21.01.1948. године од оца Александра и мајке Радмиле. Завршио Трговачку школу у Крушевцу а затим за аранжера у Новом Саду. Са супругом Маријом има сина Драгана који се оженио Иваном и од њих има унука Вељка и унуку Ана Марију.

 

ГОДИНЕ ПРОЛАЗЕ

 

Већ је прошла година
а пос`о нам оста,
није прошла једна,
прошло их је доста.

Сваки живот носи
носи неко бреме,
ал` најбрже прође,
изгубљено време.

Свако мора ипак,
и време да схвати,
чак и један минут,
неће да се врати.

Путујемо брзо,
баш је и то страва,
живот тече даље,
а сат откуцава.

Наука нам граби,
баш су доста смислили,
сат за изгубљено,
још нису измислили.

Не дозволи сада,
да ти време прође,
да те старост пита,
где ти младост прође.

© Анта А. Џамић

ПУТНИК

Добро дош’о путниче
Жупу да посетиш
после прве чашице
маштом ћеш да летиш.

Заборави проблеме,
да ти буде фино
а ти одмах пробај
добро жупско вино.

После жупског вина
прорадиће машта
пробудићеш жеље
и моћи ћеш свашта.

Неко воли песму,
неко воли шалу,
ал’ сви воле чашицу
велику ил’ малу.

Неко воли алкохол,
а неко сокиће,
неко хвали воду
к’о најлепше пиће.

А у Жупи верујте
имате све скупа
а за то се брине
ваша Вино-Жупа.

© Анта А Џамић

ПРОЛАЗИ ЖИВОТ

Зашто боли, зашто туга,
кад путујем сад?
Неко каже баш је матор
други кажу млад.

Болест ето зла ми дође
па ми не да мира
у биртији овој овде
фајронт ми се свира.

Ужив’о сам у животу
баш у сваком делу,
волео сам и љубио
ужив’о у јелу.

Волео сам много децу
ту будућу наду,
уживао сам у друштву ето
и у тешком раду.

Живот беше дивна игра
чигра се окреће
једног дана када сване
мене бити неће.

© Анта А Џамић

  Настави са читањем “IN MEMORIAM – Anta A. Džamić”

МУЗИЧКО – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ и ЛИКОВНА КОЛОНИЈА под називом – ДА СЕ ПОДСЕТИМО

У организацији КУД-а Радомира Јаковљевића Јакше, МЗ Велика Ломница и Културног центра Крушевац, 12. 8. 2023. године, одржано је МУЗИЧКО – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ и ЛИКОВНА КОЛОНИЈА под називом – ДА СЕ ПОДСЕТИМО, посвећена преминулим члановима КУД-а: Радомиру Јовановићу Доми, Драгану Ћирковићу Спикинози и Снежани Петковић Снежи. Чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ: Љубодраг Обрадовић, Живота Трифуновић и Милутин Младеновић учествовали су у програму говорећи своје стихове и стихове преминулог песника из Велике Ломнице Драгана Ћирковића. На крају програма подељене су захвалнице сликарима и песницима, као и члановима  породице преминулих…

Радомир Јовановић – Дома, оснивач КУДа Радомир Јаковљевић Јакша и члан од свог детињства, певач аматер, али веома успешан у томе. Иза њега су остали трајни снимци у радио Београду од којих смо управо један чули. Такође је био победник на многим такмичењима, уз песму дође и свирање, па је тако фрула у његовој руци правила дивне звуке.  Каријеру певача аматера је градио радом, талентом, и правим избором песама. Увек је био свој, природан и успешан. Освајао је наша срца топлином у свом гласу, појавом на сцени и наравно песмом.
Снежана Петковић  –  Снежа активна је у Куду од малих ногу. Није било секције где није била активна и успешна. Као мала вoleла је да пред огледалом игра и смишља кореографију. Касније као успешан играч била је и солиста у многим кореографијама. Она је један од чланова Веселе дружине, оснивача ове манифестације. За нашу Снежу везују нас дивне успомене и велика љубав. У своје слободно време је израђивала предмете које је украшавала декупаж техником и њих је излагала у оквиру сајмова ручних радиности. Била је уметница у души, талентована за сликање и за све што је лепо.

Драган Ћирковић – Шпики, у раду КУДа активно се укључује од 2007. године. Свој рад је почео писањем текстова за програм КУДа, касније се бавио снимањем манифестација, чиме су овековечени сви наши наступи и сачувани трајно од заборава. Наше манифестације је употпуњавао звуцима фруле, окрарине и усне хармонике. Чак је и био члан певачке групе Културно уметничког друштва. Члан је удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и вечерас су читане његове песме. Песник у души, живео је боемским животом, тужно је што га више нема, а срећа што је био део нас. Баш као што су то били и Дома и Снежа. Настави са читањем “МУЗИЧКО – КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ и ЛИКОВНА КОЛОНИЈА под називом – ДА СЕ ПОДСЕТИМО”

Градимир Карајовић – ОМАЖ

Градимир Карајовић, Крушевац (1953. – 2023.)

Биографија.  Градимир Карајовић рођен је 1953. године у Крушевцу. Преминуо је 3. 8.2023. године, а сахрана ће се обавити 4. 8. 2023. године на Новом гробљу у Крушевцу у 14:00 сати.

У родном граду завршио је основну школу ,,Вук Караџић”. Исказујући смисао и таленат за писање, при школи постаје члан новинарске секције, коју је формирала професор српског језика Љиљана Томић, са циљем да ученици секције искажу своје креативне способности у писању репортажа из ђачког живота школе, као и поезије која је тада била објављивана у листу ,,ВУКОВАЦ”, који је тада штампан једном месечно.

Техничку школу завршава у Крушевцу и дипломира на одсеку погонског електротехничара. Запошљава се у струци ,,ИМК 14. Октобар”. Своје умеће у писању стручно усавршава у фабричкој секцији радника новинара – писца, коју је водио Ђура Петковић, дипломирани новинар и директор редакције листа 14. Октобар. Своје радове објављивао је у ,,ПОЛИТИЦИ” и локалним новинама ,,ПОБЕДА” и листу ,,ГРАД”.

Добитник је Видовданске похвале града Крушевца, Песничке повеље Душан Матић Ћуприја, четири специјалне награде на песничком маратону града Крушевца, Повеље за издавачку делатност године града Крушевца, четири похвале Удружења песника Србије ПоезијаСРБ поводом традиционалног конкурса поезије ,,Љубав и вино вечита инспирација”. Добитник је награде “Топуз Војводе Пријезде” на манифестацији “ДУША ТРОМОРАВЉА” у Град Сталаћу. Био је члан Управног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

Градимир Карајовић је био вишеструко надарен. Писао је прозу и поезију. Био је члан Мушког камерног хора Стеван Бинички из Крушевца. Певао је у Градском тамбурашком оркестру. Свирао је усну хармонику…

СВАКИМ ДАНОМ ВОЛИМ ТЕ СВЕ ВИШЕ

Већ дуго нисам рекао волим те
те две речи тако су чаробне
дуго нисам ти рекао љубави
волим те душо молим те опрости ми
Сваким даном волим те све више
нико нас никад раставити неће
кунем се драга пред тобом

Настави са читањем “Градимир Карајовић – ОМАЖ”

ОМАЖ – Драган Ћирковић Спикиноза (1954. – 2023.)

 
Драган Ћирковић Спикиноза, (-рођен у Крушевцу, далеке 1954-те године, премунуо 26.6.2023. године) по занимању, шумарски техничар. Живео и радио у Великој Ломници. Био је планинар, музичар, риболовац, песник. Био је члан КУД-а „Р.Ј. – Јакша” у Великој Ломници, где је радио као глумац- аматер, аматерски редитељ, музичар. Свирао је све народне инструменте, гитару, клавијатуре. Био је члан сајта “ПоезијаСЦГ” од његовог оснивања. Био је члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Поезију је писао од раног детињства. Песме је објављиовао на сајту www.poezijascg.com, www.poezija.rs, часопису ПоезијаСРБ, и бројним зборницима. Нека му је вечна Слава и Хвала!

 

ПРОСТОТА МОЈЕ ДУШЕ

Виђење моје дође однекуд
Ил су то само искре
Хтео сам да видим крај
Ал све већ виђено беше
И настаде тама
Ехо мог гласа дође однекуд
Ил је то у мени олуја
Хтео сам да зовем из свег грла
Ал није било гласа
Свуда тишина
И моја тражења дођоше однекуд
Или је то вешта варка
Трчећи сам тражио свуда
Ал ничег није било
Јер ничег и нема
Бескрајно срећан
Због таме тишине
Због празнине
Смело крочих у нови дан

Настави са читањем “ОМАЖ – Драган Ћирковић Спикиноза (1954. – 2023.)”

ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ – Мирослав Мића Живановић



ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ

Као и сви други, дивим ти се крадом,
заборављам поглед негде на твом телу,
можда и не слутиш док пролазиш градом,
дечацима ледиш крв тек узаврелу.

Све некако стане, заћути у трену,
а погледи неми у стопу те прате,
прошапуће неко види ону жену,
кад одмакнеш лаже да од некуд зна те.

А ако застанеш, окренеш се мало,
свако главу доле ко да нешто тражи,
од погледа твога занеме јунаци,
настане тишина ко на мртвој стражи.

И тако данима увек иста слика,
а ја бих да могу да измислим нешто,
да измамим осмех са воштаног лика,
што као у сефу крије душу вешто.

Ма признајем јеси ко богиња збиља,
али и у теби женско срце бије,
пала је и Троја, Рим, Спарта, Бастиља,
нетакнуто ништа још остало није.

Но Амор и ја смо већ дуго у свађи,
најбоље сам стреле потрошио давно,
нека на те куле јуришају млађи,
и без тог трофеја осећам се славно.

Е, ово већ личи на познату причу,
о киселом грожђу и лукавом лисцу,
за мене је касно, одустајем часно,
а твоја лепота нек опрости писцу.


 Настави са читањем “ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ – Мирослав Мића Живановић”

НАГА МАЈА – мр Рако Тодосијевић

НАГА МАЈА

У Мадриду,
на ретроспективној изложби
Франциска Гоје,
испред слике наге Маје,
на коленима сам чекао да ме
пољуби.

Прошло је много лета…

Да ме је и стварно пољубила,
да ли би је после моје смрти
удовицом мојом звали?
Настави са читањем “НАГА МАЈА – мр Рако Тодосијевић”

ОМАЖ – Милета Пршић

Милета Пршић је рођен у Треботину 1952. године, а преминуо је 20.02.2023. године у 71. години живота.

Радио је у КПЗ Крушевац. као секретар КУД-у Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице све до одласка у пензију.


Био је и активни члан КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице у фолклорној секцији где је припремио многе игре млађих категорија, а активно је изграо фолклорне игре у омладниској категори. Такође је био активан и у драмској секцији где је припремио сценографије за бројне драмске представе. Водио је целокупну технику КУД-а: појачало, осветлеље, фактички је све за успешне наступе КУД-а Вук Караџић било у његовим рукама.

Био је сарадник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.


Настави са читањем “ОМАЖ – Милета Пршић”