ЈЕСЕН – Љубодраг Обрадовић


ЈЕСЕН

(Песма о псу кога је убила љубав)

Уз речну обалу,
чупаво псето,
клати се ко на валу…
А јесен је јуче заменила лето …

Пиша тај кер на свет и знанце,
на жуто лишће, на пролазност, на све…
Његову су керушу оковали у ланце
и он сад може мирно да лута и умре.

Велика слобода, коју није хтео,
оковани сандук, на дну паучина…
Месец је давно већ узрео!
Чупаво псето сабласно клима.

И лаје, цвили, ваља се,
буљинама и зечевима кези.
Ништа у животу не понавља се,
смисао у грешкама лежи.

А ова поноћ је тако болна,
прeкинута љубав пече.
Криви су шинтери и жеља умоболна,
да хватањем слободну љубав спрече.

И уморно псето затвори оба ока,
затресе главом и скочи.
Сад река шуми, спора и широка,
и носи блиставе псеће очи.

А јесен је јуче заменила летo…

Настави са читањем “ЈЕСЕН – Љубодраг Обрадовић”

СРOДНЕ ДУШЕ – Данијела Булатовић

СРOДНЕ ДУШЕ

Moгла бих данима да причам
због чега га баш толико волим
и зашто сам баш, баш њега
почела да зовем својим

Сродне душе увек се пронађу
роди се љубав пуна чистоте
и ја ето баш због њега
верујем у љубав за све животе

Волим га тако, необично јако
мисао је моја чак и у свануће
због њега сам тако срећна што постојим
постао је моје право надахнуће

Могла бих о њему ноћима да пишем
душа се за њега пред спавање моли
колико је лепо када имаш неког
кога јако волиш, а он те исто воли

Настави са читањем “СРOДНЕ ДУШЕ – Данијела Булатовић”