ЈЕЦАЈ ДУШЕ … Мајра


ЈЕЦАЈ ДУШЕ ….Мајра

Само ми ви туђини
Склоните руке са њега
Тако вам оне задње трунке људскости
Тако вам оне некадашње топле коре хлеба!

Удаљите се, не гледајте га
Још више лажно не милујте
Само му ви до јуче браћо по крви
Бар одступницу дајте и док одлази
ви ликујте!

Не питајте га ништа и
не палацајте поганим језицима
Нек вас бар упамти по зрну доброте
Бар толико му дајте из задњег даха
Самилости, из душе јецаја!

Сандра Сања Мајра Миладиновић

Посвећено изгубљеном српском .народу

IN MEMORIAM – 5.10.2021. у селу Бошњану код Варварина преминуо Мирослав Мића Живановић


Мирослав Мића Живановић

Видео снимак комеморације Мирославу Мићи Живановићу у Белој сали Културног центра Крушевац која је одржана 6.10.2021. године

Поштована породицо Живановић, Драга Гордана, Мајо, Миро и Марија, Поштовани пријатељи,

Окупили смо се данас тужним поводом, због смрти нашег драгог пријатеља, друга и сарадника Мирослава Миће Живановића. Корачао је храбро преко свих граница издржљивости  и својом даровитошћу чинио да људи уживају, вoлe и памте његове  испеване песме и дивне стихове којима нико осим њега није боље знао  да допре до срца и душе. Био је Богом дан и благословен свим оним што човек  треба да има, породицом, професијом, нестварно сјајним  талентима и невероватним шармом. Оставио је траг  на свим сценама Културног центра Крушевац, говорећи најлепше стихове, као велики пријатељ наше куће и свих запослених који су уживали у сарадњи са њим.  Промоцијама његових издања од стране Културног центра Крушевац, посвећивана је велика пажња, као и помоћ у издавању књига које су,  свакако оставиле неизбрисив траг о човеку који је пленио својом личношћу и својим стиховима, човеку који је опевао лепоту и љубав, човеку који је вoлeо живот.

Настави са читањем “IN MEMORIAM – 5.10.2021. у селу Бошњану код Варварина преминуо Мирослав Мића Живановић”

НЕКА ЖИВИ ЉУБАВ – Мирослав Мића Живановић


НЕКА ЖИВИ ЉУБАВ


Ноћас ми музе нису наклоњене
на акордима дурским паучина дрема
не чује се песма, јеца виолина
уморна од туге ћути поноћ нема.

А ја не знам шта ћу ни куда да кренем
да ли да се борим или да се предам
кад попусти душа пред налетом беса
понудим јој песму да пропадне не дам.

Но све ми се чини да не могу даље
узалуд се труди стара виолина
ал као да сањам угледаше очи
у руци анђела чашу црног вина.

А из пуне чаше смеше ми се очи
ко два зрна грожђа црне очи њене
загрејаше душу озарише лице
крв ми узаврела протече кроз вене.

Небо се отвори све се заталаса
љубим чашу вина као усне њене
знам да ми то Бахус пружа руку спаса
и мелем у руци анђела од жене.

Нека живи љубав пева се о срећи
нека лети песма пут плавих висина
нека се наздрави и нека се пије
у славу Богова, љубави и вина.

Сите светла на светот

Изгасете ги сите светла на светот 

а мојата мала надеж

распоредете ја во ситни капки дожд

нека биде незабележителна. 

 

Мојата мисла е лавина 

што брзо ќе се смири. 

 

Сакам игри во кои 

сите сме победници. 

 

Изгасете ги сите светла на светот

и во мрак 

ќе ги пронајдам 

врелите стапки на залезот.