Добродошли!
1. ИЗАБЕЛА (Ех ју ПОП) – Милосав Ђукић Ђука
2. ИЗАБЕЛА (Шансона) – Милосав Ђукић Ђука
3. ИЗАБЕЛА (ПОП)- Милосав Ђукић Ђука
4. ИЗАБЕЛА (Етно Балада)- Милосав Ђукић Ђука
5. ИЗАБЕЛА (Косовско Етно) – Милосав Ђукић Ђука
ИЗАБЕЛА
Да ли сам те срео
или си ме срела,
можда сам те снио
или је месечина,
донела ми лепоту анђела.
Изабела, љубави весела
и данас би хтео
ко што некад беше
косу да ти мрсим,
мирисну и златну
на ливади покошеној
Изабела љубави весела.
У Белој сали КЦК у Крушевцу, 23.9.2026. године одржана су ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ за септембар. У оквиру сусретања, у првом делу – представили смо књигу Милосава Ђукића Ђуке “КЛАВИР ОД ПАПИРА”. У другом делу сусретања своју поезију казивали су песници чланови удружења и њихови гости. Наравно био је и музички тренутак када су наступили Иван Ђукић Ђука и Тамара Ристић. Први део програма водила је Даница Гвозденовић, а други Милосав Ђукић Ђука. О књизи су говорили Љубодраг Обрадовић и професор српског језика и књижевности Александра Живадиновић… Поезију из књиге КЛАВИР ОД ПАПИРА говорила је Нада Гајић. Фотографију “КУД ПЛОВИ ОВАЈ БРОД”; Првослав Пендић Пенда поклонио је Милосаву Ђукићу Ђуки. Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић… Видео је снимио Љубодраг Обрадовић
У дргом делу поетског програма своју поезију и друге књижевне радове говорили су песници:Тамара Ристић, Љиљана Тамбурић, Љубиша Живојиновић, Слађана Бундало, Вера Шабаић, Сандра Јовановић, Александар Миладиновић, Снежана Попповић, Миленка Весић, Нада Милосављевић Кети, Олга Раденковић, Љубодраг Обрадовић, Лидија Бјелица, Стефан Кнежевић, Звездана Минић, Милош Ристић, Драгослав Мирковић и Милосав Ђукић Ђука.
Рецензија Љубодраг Обрадовић – КЛАВИР ОД ПАПИРА, Племените поетске нити које повезују сутон, папирни клавир, моравске таласе и црни шешир у поезији Милосава Ђукића Ђуке…
Пред нама је осма књига аутора Милосава Ђукића из Крушевца КЛАВИР ОД ПАПИРА. Она није само збирка песама, већ истински споменик једној животној доследности – подсетник да се највеће истине не налазе у далеким световима, већ у топлом длану завичаја и песми која, попут Мораве, никада не престаје да тече.
Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ 23.9.2026. у 18:00”
КРАЛИ СМО ЉУБАВ
Остао је траг од вина
на уснама нашим,
да буде сведок
о скривеној чежњи,
да сведочи о љубави
и страсти тој.
Не треба ми сведок,
јер у мојој глави
док ја пијем вино
твој лик ми се јави.
Твој осмех на лицу
и по која суза радосница,
док те љубим
док ме љубиш
кане са твог лица.
О прелепа жено,
баш сам те волео
и о теби писао.
Била си увек
део моје песме.
Ти љубави тајна
о којој се никад
сазнати не сме.
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је основано 17. 9.2012. године… У име постојања и рада нашег удружења желимо да данас свим члановима удружења и посетиоцима нашег сајта честитамо долазак НОВЕ 2026. ГОДИНЕ и да свима нама пожелимо још много лепих дочека нових година и сву срећу уз поезију и музику. /Милосав Ђукић Ђука и Љубодраг Обрадовић/
Настави са читањем “СРЕЋНА НОВА!!!”
Да не беше мени Живојина
не бих имо на глави шешира,
бринуо сам колко ће да кошта
како шешир, тако брза пошта.
Савремено неко ово време
не иде ми баш свуда шајкача
рекоше ми да за свечаности
са шеширом мода је нај јача.
Сажали се Живoјин на мене,
Поклони ми црни шешир
да ми мода крене,
ево и дан данас четкам га и носим
верујте ми са њим се поносим.
Настави са читањем “ЦРНИ ШЕШИР – Милосав Ђукић Ђука”
Погледајте како је било на промоцији стваралаштва Милосава Ђукића Ђуке
ОЛУЈНИ ПЛЕС
Олујни ветар повија
столетна стабла пред кишу,
а гране без музике и нота
лагано се њишу.
Некоме то ствара страх или стрес,
видим да почиње олујни плес.
Тај исти ветар кад зима дође
не носи лишће, кроз гране прође.
Сметове ствара, образе леди,
ледени су моји бркови седи.
А кад полеће дође,
кад роде гнезда почну да праве
почиње поново олујни плес
у мојој башти,
крај реке Расине и реке Мораве.
Настави са читањем “ОЛУЈНИ ПЛЕС – Милосав Ђукић Ђука”
Милосав Ђукић Ђука
КЛЕТВА
Сви смо ми у крви рођени.
а ви, ви ћете у крви нестати.
Не спавајте мирно,
чека вас пакао и страшни суд.
Рушилачке се руке ваше,
рушилачка је душа ваша,
а ви не умете да се стидите.
Наш Свети Никола и Свети Илија,
неће вашег милосрдног анђела
нит видети нити погледати.
БАЈАЛИЦА
Хоћеш да ти бајалицом
ја отерам страх,
звезде да ти дохватим
и угасим мрак.
Ја још увек памтим
те чаробне речи
што је говорила
остарела бака,
мало погрбљена.
Остадоше оне
да живе у мени,
сада их поклањам
једној лепој жени.
Бајка бајалица
о седам дунђера
и седам волова
што копаше белу земљу
и однеше белу земљу
на Колан планину.
Настави са читањем “БАЈАЛИЦА – Милосав Ђукић Ђука”
СВЕТЛАНА
Срећно насмејана,
коса лепршава.
Пружи ми руке
и кренусмо лагано
у летњу топлу ноћ.
Беше то у мају,
баш на крају школе
кад сам се заљубио,
радовао се животу,
лепоти дивио.
Замирса коса, расута у сену
замириса сено
и задрхта тело.
Радост и милина
прекрише ми душу.
Откуцаје срца слушао сам њене
и данас се сећам
пољубаца њених,
баш као да није
отишла од мене.
Настави са читањем “СВЕТЛАНА – Милосав Ђукић Ђука”
НИШТА БЕЗ ВИНА
Не може без вина, кад се родиш,
кад светом ходиш
и кад Богу на истину пођеш.
Вино је пасош, оно је виза
кад путујеш к′ мени
или до Париза.
Ништа без вина,
лагано ти душу греје
и тужне људе увек насмеје.
Настави са читањем “НИШТА БЕЗ ВИНА – Милосав Ђукић Ђука”