ЈАВЉАМ ТИ
Плете се и данас младо врбово пруће,
у шљивику горе изнад наше куће.
Јављам ти да знаш, све је по старом,
а ако посумњаш да те лажем,
не знам шта ћу на то да ти кажем.
Сад се на дугме бродови покрећу,
о дроновима ни да причам нећу…
Не знаш ти шта је то,
слично као кад птице полећу.
И шта још да ти кажем?
Хоћеш ли истину, или да те лажем?
УМИРЕ ЖИВОТ
Небески јахачи данас се клањају
Васкршњем јутру, небеском сјају
Ројеви пчела воде ме далеко
Тишина туче све мердијане
Знам да те ране још увек боле
Молим те, помози да живот не стане
Склопила недра своја земља јунака
Потоци плача теку
У препуну суза замагљену реку
Над Сеном и Невом
Небески јахачи лете
Умире живот пун туге и сете
Колика туга, да ли ти око види
Саткане жеље свега што живи
Ускоро крећем Титаник да видим
Зову ме планински предели сиви
Док ветар покреће таласе, мора
Нечујно свиће Васкршња зора