Категорија: Jovica Đorđević

Veseli se srpski rode
hoće da nam truju vode
ali pašće neka kinta
sve za slavu Rio Tinta

Što litijum ljudi krive
đubriće nam njime njive
i sva naša dedovina
biće jedna jalovina

A u holu našeg dvorca
slavićemo Olaf Šolca
uz blagoslov svetog popa
što Srbijom samo kopa

U Nemačkoj to ne znaju
litijum da iskopaju
samo seljak srpski sveti
kolima će on da leti

Šta će gedži rodna njiva
čista reka kruška, šljiva
kad on može da se šlihta
sve za slavu Rio Tinta

Za dečake i za klinke
pravićemo palačinke
za Srbiju nema gladi
samo da se ruda vadi.

autor
Jovica N. Đorđević
07.09.2024g.

O slatka smrti ne nevesto Hada
davno mi telo ka tebi hrli
da ova duša stečište jada
pohotne tvoje skute zagrli

I slatke strepnje dok smrti prasak
ubogo staro telo prožima
svaki treptaj, poslednji časak
u oku ceo život sažima

Svatove spremaj nevesto Hada
grešne će duše za tobom poći
kad moju dušu napusti nada
srećna će ona pred tobom doći

O slatka smrti jedina drugo
za grehe klete meni ne sudi
sva moja srećo, radosti, tugo
zanavek moja kraj mene budi.

autor
Jovica N. Đorđević

Pogle Bože reke ucveljenih ljudi
gde se po čairu k`o đerdani nižu
i kadiju gnusnog što kuvetom sudi
pa mu podanički pod skute gamižu

Zar smo nedostojni mi milosti svake
što nam svaki ćutuk lako niti kida
pa nam zli điđija kopa crne rake
da nam satre svetlo očinjega vida

Usnulima Bože ti otvori oči
neka sveta jara iz očiju sine
svaku bolnu suzu u biser pretoči

da se kano zvezda u nebesa vine.
Pa milošu svojom ozari nam lica
neka teče samo suza radosnica.

autor
Jovica N. Đorđević
24.08.2024g.

Šezdeset godina mi je
čudno doba
Previše nagomilanih želja, htenja, očekivamja,
nadanja…
a premalo vremena.
Suviše sivila i crne tempere na horizontu života
i kao stara ispunpana lopta
tromo se kreće al` ipak žuri
ka novoj avanturi.
I uzalud tražim jarku boju da osvetlim nebo
da sunce vratim na istok,
na samom rađanju svega.
Zalud ka nazad upirem oči
da noga mi skoči
da preskočim jendek pun vatre i dima
al` uzalud jara prži mi oči
i sve me nekako manje ima
da spoznam sebe i želje svoje.
Uzalud deo mene se duri
na sebe gledam očima skota
radujem se novoj avanturi
i završetku života.
I svaki plamičak na svečanoj torti
osvetljava stazu ka nebeskoj porti.

autor
Jovica N. Đorđević
22.08.2024g.

Kano sivo jutro u proleće rano
što u nedra svoja čuva studen zime
čekah da te sretnem moja mila Dano
da te vidim da me pusta želja mine

I nije mi žao što mi mladost prođe
što mi život kruni noći i svanuća
žalim samo Dano što mi ti ne dođe
što ti oko moje ne postade kuća

Bez tebe se Dano gnušam svakoj bori
i svakome danu što mi srebro plete
čekam da mi kosa tvoja zavijori

kano zlatni barjak na vrh kule svete.
Pa mi sleti Dano tu na željne grudi
u mom setnom oku zanavek ti budi.

autor
Jovica N. Đorđević

Kad usahnu strasti i izblede paske
i poslednjom suzom ožalimo sreću
pred oltarom svetim skinućemo maske
za umrlu ljubav palićemo sveću

Bez reči u tami zurićemo ćutke
sklupčani od tuge, okrenutih leđa
živećemo naše poslednje trenutke
naboranih čela, namrštenih veđa

Što glumimo sreću kada ljubav gasne
pred božijim sudom oboje smo krivi
nije bilo htenja nit` namere časne

da plamičak sreće zanavek nam živi.
Sada pitam tebe Bože Milostivi
kako da nam ljubav ponovo oživi

autor
Jovica N. Đorđević

Kao zrelo voće u jeseni rane
kad nam život prođe, kad budemo sveli
proklećemo čase i minule dane
šro se nismo draga mi nikada sreli

I severac ledni kad poljem zacvili
sešćemo u parku slomljeni od tuge
žalićemo dugo što stranci smo bili
što živesmo greškom neke dane druge.

Kada bolna suza iz oči nam krene
k`o mesec nad rekom kada se zaledi
i dok vrela krvca gruša se u vene

shvatićemo tada da život ne vredi.
I dok samo časak od smrti nas deli
žalićemo draga što se nismo sreli.

autor
Jovica N. Đorđević
03.08.2024g.

Bila mi je sve što niko nije
tiha patnja mladalačkih dana
slatka čežnja što se vešto krije
u pesmama čergarskih cigana

Bila mi je moga bića sena
sveti putir prepun rujnog vina
mojih želja nestvarna opsena
srcu mome bolja polovina

Zbog nje u me još krvari rana
dušu truju otrovni bršljani
želje mojih mladalačkih dana

slatki snovi nikad dosanjani.
Bila mi je sve što niko nije
slatka patnja što se vešto krije.

autor
Jovica N. Đorđević

Samo noćas ciganine stari
setnom pesmom dušu mi ne blaži
nek utihne akord na gitari
pusti vino boli da ublaži

Samo noćas molim te ko brata
prospi note dole po prašini
kao žica kod pogrešnog hvata
nek zajeca duša u tišini

Kad mi glava beživotno klone
i kad sena pomrači mi lice
pusti zvona što za dušu zvone

ti gitari naštimaj sve žice.
U kafani dok se vino toči
setnom pesmom zatvori mi oči.

autor
Jovica N. Đorđević
20.07.2024g.