У ДОБА КОРОНЕ – Снежана Поповић


У ДОБА КОРОНЕ


Изолација, изолација,
ма треба ти инспирација!
Да корону, вирус до бола,
лакше савладаш ти!

И машташ како рајска
птица постати можеш,
да летети без граница смеш.
Чаробним штапићем  да
зауставиш

сву злу коб пошасти ове!

Што над светом надвила се сад,
 ко најмрачнији облак неки.
Предати се нећеш,
већ борити се и молити се хоћеш ти!

Молити за оно исконско
од када је века и човека,
Да добро на крају победи зло,
 а силе љубави отерају силе
мржње све!


Посејаћеш вирус наде
којим човеку веру у Бога
и људе вратићеш ти!
Богољубље уместо среброљубље,
филантропље уместо мизантропље!

Настави са читањем „У ДОБА КОРОНЕ – Снежана Поповић“

24 пута прочитано

БОГ – Снежана Поповић


БОГ

Знаш ли ко силно те воли
и ко те чува ноћ и дан?
Ђавољим умом да не пођеш ти.

Знаш ли ко ти је живот дао, о
басјао сјајем духа свог,
И штити светао пут твој,
најцрњег ада што вида нема
и светла нема?

Спознати мораш ко чини то.
Чија љубав изворује
и непресушно залива душе,
плодоносном љубављу.

Окрепљује нас и држи
да не посрнемо и паднемо на путу том.
Крилати нас крилима анђела
и узвисује нас висином неба,
И светлим путем води.

Знајмо да је то Он
и да нас не пушта из окриља свог.
Зато га призивајмо
и певајмо божанско појење,
Наша јектенија, чуће Он.

Љубимо једни друге,
и туђина и ближњега свог,
И спознајмо да љубав је Бог.

Не узвисимо се и не гордимо се,
но покајну сузу пустимо,
И сузом покајном заливајмо тај светли траг.
Смерност нашу и благодат нашу наградиће Он.
Тада заблистаће
у души нашој светли божански сјај,
Благодат и опрост осетићеш знај.

© Снежана Поповић

126 пута прочитано