Категорија: Snežana Popović

Uspori malo

Uspori malo
Mnogo stvari je na tvoje ramo palo.
Veli meni muž moj
Preveliki je teret tvoj
Velika je to žrtva
Na kraju dana ostavi te kao mrtva.

Od početka dana, od uranka
Na sve strane jurim ka’ majka.
Htela sam da stignem sve
jurila na strane sto i dve.
Za odmor časa nema
moja ćerka svašta sprema
i ja sam deo tog sistema.

Al’ kad vidim njenu nameru čistu
I da je sve u Hristu,
nema odustajanja od toga,
nego molimo višnjega Boga
da caruje ljubav i sloga.

Proslavismo Gospoda uspehom
i delom
Ali potom klonuh telom.
Progovori ono bolom
i lekovima za stolom.

Kašalj što rebra lomi, stoji
Pancefa i limunade se ne boji.
I bronhitis i umor su tu
Nemilost do mene imaju istu.

Falilo je, dakle, samo malo
Da se palo
I zdravlje raspalo.
Stalo se i shvatilo
Krhko smo mi biće
I nemamo uvek pokriće.
Čak i kada je srce lavlje
Tananije je no što mislimo zdravlje.

Al’ u času tom
za spoznajom svetom
prilika ti sija
što ti u zdravlju nikad ne klija.
Jer bez nevolje nema Bogomolje.
Bez nemoći nema spoznaje
Božje svemoći.

Zaboraviš li u žurbi na Njega
telo te podseti na Tvorca svojega
ko se za sve pita
i zašto ne sme da se hita.
Uspori malo
Mnogo stvari je na tvoje rame palo.
Zablagodari za sve što ti se dalo
Za sve što ti je u životu sjalo
Al’ i za ono što se nije dalo
Al’ ti je Božju promisao odalo
Da bi deo ljubavi u tvoje srce stalo.

Snežana Popović

Imaš li malo vremena

Imaš li malo vremena
da sa mnom
zaboraviš na vreme?
Imaš li taj dar,
šta kaže tvog vremena
gospodar?

Šta kaže ta kutija crna
koliko vremena
tokom dana
od tebe napravi
zgubidana?

U ekran gledaš
bližnje ni da pogledaš.
Al’ šta tamo neko bloguje
to mora da se pregleda
lajkuje i raspreda.

Svakog časa telefon te vara
kaže – Ima vremena!
ali to je prevara!
Nema vremena!
Vreme ti curi
i svakog časa mož’
da ti iscuri
a da ti ne vidiš
i uvidiš
od tog mobilnog aparata
da sediš kraj brata
koga ni ne pita
kome ni u očima ne pročita
kako mu je duša bremenita.

Vidiš li neprijatelja,
zbog kog ne vidiš prijatelja
pod teškim krstom
kako boluje
dok ti prstom
skroluješ?

Ne vidiš ga!
Još unapređuješ ga!
Svaki put
novi ajfon
novi telefon
novi demon.
Svaki put bolji
da ti vreme još izmigolji!

Pogledaj još jednom u taj telefon
dok ja pitam ponovo
Imaš li malo vremena
da sa mnom
zaboraviš na vreme?
Imaš li taj dar,
šta kaže tvog vremena
gospodar?
Da čuješ ovu pesmu
jesi li bio kadar?

Snežana Popović

Zažmuri.

Zima je.

Miriše tamnjan kraj slavske ikone

poštujuć’ drevne zakone

srpske porodice,

Bogu naklone, tradiciji sklone

i prema gostu vazda blagonaklone.

Настави са читањем “Na zdravlje! -Snežana Popović”

Nema nazad, iza je Srbija!

Da ih pitaš ko je Ronald Mekdonald
i pokažeš sliku velikog žutog M
već bi ti rekli koji im je omiljeni čizburger.
Da ih pitaš ko je Desingerica
što ih na nastupima patikom po glavi tuče
već bi ti rekli „ti nisi gas, bajo!“
Al’ ako bi ih pitao ko je Dragutin Keserović
bi l’ smeo da se suočiš
šta kod njih tad uočiš?

Da l’ bi ti što gaze rane dvadesete
znali za četrdesete?
Da l’ bi znali za junaka majora onaka
što mu na svet nema jednaka!
Oficir Solunskoga fronta
za vojsku imao je talenta
za hrabrost medalju s bojišta.
Komandant Rasinskoga korpusa
uz crvenoarmejca, uz Rusa
prvog je dočekala
hotela “Evrope“ terasa.

Nemoj da se plašiš
ne morašda šapućeš
ko je bio u četnicima
a ko u partizanima
jer oni što gaze rane dvadesete
ne znaju ti oni za rovove
ne znaju ti oni za zavere
ne znaju oni rata
ne znaju oni kad udari brat na brata.
Za njih je crvena petokraka
samo za pivo Heineken simbolika
dočim bi za kokardu čuli u svom gradu
samo ’ko li bi za giveaway il’ nagradu
neki influenser za dobru zaradu
napravio od toga paraduza tu publiku mladu.

Al ajd’ bilo je to pre tačno 80 godina
Kažu bilo – zaboravilo!
Pitaj te što gaze rane dvadesete
znaju li za devedesete
znaju li za Paštrik, za Košare
za graničare?
Za Gorožup gde je hrabrih bio skup?
Znaju li za Krajinu i Bosnu?

No, možda je bolje pitanje
Znaju li oni koji su tad rešili da ginu
za tu decu i da poginu
da ta deca danas hoće da izginu
samo za lajk i krpice u Zari
da se vidi kako ona dobro pazari.

I zato boj nije završen, vojniče.
Samo još usavršen,
srpskoj deci si i dalje potreban, junače!
Budi tu da kažeš i pokažeš
šta je bratstvo, šta je čojstvo i junaštvo
Budi tu, da smisliš i osmisliš
kako i u digitalnom svetu
o tvom autoritetu i bajonetu
oni znaju da izguglaju.

Znam da je teško i nije lako
al’ komanda je bila i ostala
Nema nazad, iza je Srbija!
Srpski vojnici nisu zločinci!
Samo polako sa krstom svojim
ćeš već znati kako
sve dok pamtiš njegoševo
“neka bude borba neprestana
neka bude što biti ne može
na groblju će iznići cvijeće
za daleko neko pokoljenje”
da i ono pamti,da i ono zapamti
da vas i ono ne zaboravi!

Snežana Popović

Kad dođeš u Ribarsku Banju

Kad dođeš u Ribarsku Banju
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom
zastani.

Čuješ li kočijaše
našeg kralja Petra Prvog
kralja Petra Oslobodioca
koji da reumi svojoj lek nađe,
dođe
i banji novi epitet
pronađe?

Kraljevska je banja sada to
i kralj ćeš biti sada ti
sve dok čuješ
kraljevskih konja kas
sve dok čuješ
kraljeva naših glas
sve dok pratiš
svoga srca kompas.

Kad dođeš u Ribarsku banju,
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom
zastani.
Čuješ li stare Rimljane
kraj lekovitih izvora
što piju iz amfora?
Čuješ li cara Lazara i dvorjane njegove
koji ovde tokom odmora borave?
Miloša Obrenovića gde zapoveda
da termo mineralnih izvora
blagotvornost se u Beču
pogleda
i banja prosperitet ugleda?

Kad dođeš u Ribarsku banju,
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom
zastani
Nisi se ti tu slučajno našao.
Putem si svojim išao,
i neku boljku nisi zaobišao
il’ si došao
da bi svoj nemir stišao
novo mesto obišao
sa gradskih visina sišao
da bi lepotu banje kušao.
Otvori joj srce
otvorićete ti svoje dvorce.
Tu si – i neka si !
U Ribarsku banju si došao.
I nek si dobrodošao!

Kad dođeš u Ribarsku banju,
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom
zastani.
Čuješ li žagor dece gde je Samar
i na banjskoj promenadi
kad je bazar
čuješ li kako se utvrđuje
čiji je bolji ajvar?
Čuješ li starog bećara
što bi još da ćara
i mladosti ubere behara?
Čuješ li?
Odjekuju Milenini stihovi
tamo gde vajar napravi
česmu ljubavi
da se jedna čuvena banjska priča
ne zaboravi.

Kad dođeš u Ribarsku banju,
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom
zastani.
Čuješ li ga?
Peva onu najtežu, onu najskuplju
„Pšeničice sitno seme“
Sa prstenom na ruci
u džepu otmenog odela
beloj maramici
uz astalsko pevanje
izuzetan gospodin
peva, a srce bije
U njegovo ime
još litar jedan
dobrog vina dajte nama vi
da krenemo s pesmom složno svi!
Vukašin Vule Jeftić.

Kad pođeš iz Ribarske banje,
neznani putniče
ili znani banjski poznavaoče,
pred kapijom
zastani.
Oslušni. Osmotri.
Nema polaska. Nema odlaska.
Ovo nije kraj tvoje posete.
Jer tamo gde ti srce ostane
i vazda u mislima dolazi
ono odatle nikada ne odlazi.

Snežana Popović

Molitvenica za duše naše

Od prvog susreta sa tobom
u crkvi Svete Trojice kraj Rasine,
dok celivah divnu ikonu tvoju
dotače me čudna, nevidljiva sila,
O, Blažena Ksenijo moja mila.

Od toga trena, zavet mi posta,
da zamislim više ne mogoh
subotu bez tvoga akatista-
božanske pesme “Raduj se blažena…”
koju, dok pevam, duša mi zablista.

Kada mi je teško, kada me brige more,
znam da iskrene molitve čuješ moje.
Simbol si mi milosrđa i vere.
Velikim srcem ljubavlju me ispunjavaš,
utešiš me i nadu mi u nevolji ulivaš.

Bezbroj si mi puta na molitvu odgovorila.
Zastupnica mi pred Bogom bila,
odagnala zebnje, velikih muka spasila me.
Pomagala i čuda za mene ubogu činila,
veru u Svetu Trojicu učvrstila.

Da bi postala našeg sveta dobrotvor,
izabrala si najozbiljniju duhovnost.
Napustila si raskoš i tvoj carski dvor,
prihvatila smirenje i jurodivost.

Dobrotom i žrtvom postala si mi nedostižna.
Osećam da ostadoh ti dužna.
za sve dobro koje za mene činila si.
Beskrajno zahvalna sam ti.
Molitvenica moje duše si ti.

Snežana Popović