Категорија: Snežana Popović

Igra Đurđevdanska – Snežana Popović

1. Etno-rok spektakl (u stilu Bijelog Dugmeta – epski, festivalski, ženski vokal, trube)

2. Moderni etno-pop (u stilu Balkanike/Deep House – mističan, klupski, ženski vokal, frula/violina)

3. Mračni džez (u stilu filmske muzike – spor, emotivan, klavir, čelo, prigušena truba)

Igra Đurđevdanska

Kada poljem zamirisa majsko cveće,
niko joj na put stati ne može i neće,
devojka u cik zore po sreću pohrlila.
Đurđevdansku magiju pokrenula.

Biljčice ove, grančice one, po šumi sve ubrala,
kako bi šarene venčiće veštim prstićima isplela.
Za momka što srcu joj drag, iako veliki je on vrag!
Hoće li skinuti tajno, sa kapija njenih čuveni grab?

Igra đurđevdanska, do prvih zraka sunca potrajala.
Devojka ga ko jako vino opijala, vitkim telom osvajala.
Shvati momče al kasno, da sve bio je prolećni san,
u ruci mu samo za uspomenu osta, đurđevak nasmejan!

Настави са читањем “Igra Đurđevdanska – Snežana Popović”

U srcu Alhambre- Snežana Popović

U srcu Alhambre

U srcu Alhambre,                                                                                           
gde sunce zlatom zlati.
dok zvezde na nebu tkaju
mapu zlatnih niti.
Od lepote vrtova njenih
oči site, srce će mi stati.

Kad sunce zarumeni
nad obalom Malage,
gde zlatni pesak sja,
talasi mi šapću priču
o flamenco igri i gitari
što zvukom srce osvaja.

Granada spava,
dok Alhambra bdije.
Njene kule crvene,
s mesečinom plešu.
U srcu Andaluzije,
večnost se krije.

Španiju i more njeno
vazda nosim u sebi,
tamo je srce
koje nikada ne stari,
već živi u radosti
i ritmu kastanjeta.

Svaka kap u sebi nosi
ukus gorke narandže
miris ruže i sneno šaptanje
što srce mi dotače.
Alhambra piše o fontanama priče,
Beše to davno carevanje.

Snežana Popović

Princes krofne aždaje Tereze i moje Princeze-Snežana Popović

Princes krofne aždaje Tereze i moje princeze

Mili Bože, čuda velikoga!
Rešila moja ćerka da deli
ne milost blagu, ne razum smeli
no savet za slatkiš žuto-beli.

Veli ona sad ćeš mama da vidiš
Pazi samo, nemoj da se srdiš
Kad spremim princes krofne moje
Bolje su i slađe nego tvoje !

Uzela gospođica činije najveće
Ona da pokaže svoje umeće
Sve najskuplje rešila da meće
Puter, jaja,puding, mleko svud razmeće.

Al’ da kuva, peče može sama,
ne treba joj, kaže, za to, mama.
Uzela šoljice za merice,
Keceljicu za pravu ženicu.

Seća se ona kad je bila mala
Od Ršumovića pesmu znala
Jedna slatka aždaja Tereza
Nalovila je gomilu princeza

Al’ ova nije obula patofne
I nisu joj uspele princes krofne.
Stari recept ona gleda i čita,
novi čet-dži-pi-ti za sve pita.

Razume se, da joj nije jasno
Pratila je sve tačno i krasno
Sve na svom mestu, ruke u testu
Fil žuti sad nju opasno ljuti
Nit’ je glatko, nit’ je onako slatko.

Grudvica grudvicu stiže
Greška za greškom se niže
Muti i miksa i sebe daje
No uspeh uporno izostaje.

Na kraju zbori, u kujni sve gori
Dođi mama, ne mogu sve sama
Napori su neuspešni moji
Kad nisu tu blagoslovi tvoji.

Mili Bože, čuda velikoga!
Kad se majka i ćerka združe
Kakve se princes krofne tad služe!
Ako mi na reč ne verujete,
A vi dođite da proverite !

Snežana Popović

Molitva- Snežana Popović

 Molitva

Kad se rodi svako novo dete
Majke, da, Božje majke se sete
I molitve ka njoj neka lete.

O, letele su tako i moje
da čuva Bogomajka i tvoje
srce, tanano, malo i čisto,
jer više mi ništa nije isto
čedo došlo, život mi zablisto!

Rodila se u svitanje belo
Nebo je u naš dom sišlo celo.
Moja ćerka, najlepše imanje!
Osvojiće svet i ništa manje.

Pamtim, barbike je zadiviše,
malu njenu sobu ispuniše.
A tek Koka-Kola vilenjaci
i mnogi drugi liliputanci!
Evo i danas čuvam toga deo
vidim i razvučem osmeh veseo.

Gledam sad hrabro kroz život hoda
Radosti bi sad svetu da doda.
Molim se da kaže druga majka
da je ona i najbolja snajka
i da je život nekad i bajka…
…da će taj smeti, znati i umeti
voleti i nikada joj neodoleti.

Zato!
Kad se svako novo dete rodi
Kad se i nova ljubav zgodi
Kad se i neka briga dogodi
Majke, da, Božje majke se sete
I molitve ka njoj neka lete.

Snežana Popović

Snežana Popović- Uspori malo

 

Uspori malo


Uspori malo
Mnogo stvari je na tvoje ramo palo.
Veli meni muž moj
Preveliki je teret tvoj
Velika je to žrtva
Na kraju dana ostavi te kao mrtva.

Od početka dana, od uranka
Na sve strane jurim ka’ majka.
Htela sam da stignem sve
jurila na strane sto i dve.
Za odmor časa nema
moja ćerka svašta sprema
i ja sam deo tog sistema.

Al’ kad vidim njenu nameru čistu
I da je sve u Hristu,
nema odustajanja od toga,
nego molimo višnjega Boga
da caruje ljubav i sloga.

Proslavismo Gospoda uspehom
i delom
Ali potom klonuh telom.
Progovori ono bolom
i lekovima za stolom.

Kašalj što rebra lomi, stoji
Pancefa i limunade se ne boji.
I bronhitis i umor su tu
Nemilost do mene imaju istu.

Falilo je, dakle, samo malo
Da se palo
I zdravlje raspalo.
Stalo se i shvatilo
Krhko smo mi biće
I nemamo uvek pokriće.
Čak i kada je srce lavlje
Tananije je no što mislimo zdravlje.

Al’ u času tom
za spoznajom svetom
prilika ti sija
što ti u zdravlju nikad ne klija.
Jer bez nevolje nema Bogomolje.
Bez nemoći nema spoznaje
Božje svemoći.

Zaboraviš li u žurbi na Njega
telo te podseti na Tvorca svojega
ko se za sve pita
i zašto ne sme da se hita.
Uspori malo
Mnogo stvari je na tvoje rame palo.
Zablagodari za sve što ti se dalo
Za sve što ti je u životu sjalo
Al’ i za ono što se nije dalo
Al’ ti je Božju promisao odalo
Da bi deo ljubavi u tvoje srce stalo.

Snežana Popović

LJUBAV – Snežana Popović

LJUBAV

Čokoladu, ružu on joj dade
Te je sad i prositi on stade
Na Dan Zaljubljenih se ta veza
Uz čašu vina prstenom sveza.

Za drugim stolom vidim vino
I to Metohijsko crveno
Od oca i sina, posle rata
Sada ovde stoji kraj vrata
I o stradanju, ljubavi priča
Metohijsku Toskanu veliča.

Za trećim stolom vidim i župu
Župljanka i pitko vino belo
Za uspeh, za društvo baš veselo
Diplomirala je devojka mlada
Roditelji, svi su srećni sada.

Sećam se kako kad moja ćerka
Pobedila i diplomirala
Otvorila se i flaša vina
Godinama stara imovina
Za ovu priliku i čuvana.

Ima nešto čega ovde nema
Vinarija ne ume da sprema
Vino jeste, al’ vino i nije
Zavisi u kom se oku vije.

U oltar se ka’ vino unosi
Iz njeg’ se ka’ svetinja iznosi
Zajedno sa hlebom belim
Kao dar prima se bićem celim.

Nema veće ljubavi od Hrista
Nema veće žrtve od tog krsta
Neka bude jednom u stihove
Novo vino, u nove mehove
Besmrtna mladost i Hristova radost.

(C) Snežana Popović

Kategorija: Odrasli pesnici

I love you – Снежана Поповић

I love you

То се данас љубављу зове.
Око нас свуда је сад лове
ал’ не оне зелене боје
но црвене љубавне,
Валентинове.
Ту су и лозе винове,
Свете Трифунове,
сорте старе и нове
и најбоље гроздове
за старе другове.
Но бил’ срцастих чоколина и Светог Валентина
Бил’ вина и Светог Трифуна,
Бил’ фебруар четрнаести
ил’ петнаести,
одговор је исти –
љубав је данас на листи.

Дозволите ми да Вам кажем
једну дивну љубав покажем.
Већ неко време, пишем
ал њему песму јоште никако да напишем.
Није та љубав ка’ према жени
Ил’ мужу, ил’ детету.
Та љубав има посебну красоту,
јединствену чистоту.
То је љубав ка’ према учитељу
ка’ према родитељу
ка’ према створитељу.
То је љубав према моме оцу.
Мој отац, вина познавалац,
мог најлепшег детињства стваралац.

Остаје прегршт молитва и вина
у којој љубав руке пружа
изван простора и времена
ка онима до којих не може.

Настави са читањем “I love you – Снежана Поповић”

Imaš li malo vremena- Snežana Popović

Imaš li malo vremena

Imaš li malo vremena
da sa mnom
zaboraviš na vreme?
Imaš li taj dar,
šta kaže tvog vremena
gospodar?

Šta kaže ta kutija crna
koliko vremena
tokom dana
od tebe napravi
zgubidana?

U ekran gledaš
bližnje ni da pogledaš.
Al’ šta tamo neko bloguje
to mora da se pregleda
lajkuje i raspreda.

Svakog časa telefon te vara
kaže – Ima vremena!
ali to je prevara!
Nema vremena!
Vreme ti curi
i svakog časa mož’
da ti iscuri
a da ti ne vidiš
i uvidiš
od tog mobilnog aparata
da sediš kraj brata
koga ni ne pita
kome ni u očima ne pročita
kako mu je duša bremenita.

Vidiš li neprijatelja,
zbog kog ne vidiš prijatelja
pod teškim krstom
kako boluje
dok ti prstom
skroluješ?

Ne vidiš ga!
Još unapređuješ ga!
Svaki put
novi ajfon
novi telefon
novi demon.
Svaki put bolji
da ti vreme još izmigolji!

Pogledaj još jednom u taj telefon
dok ja pitam ponovo
Imaš li malo vremena
da sa mnom
zaboraviš na vreme?
Imaš li taj dar,
šta kaže tvog vremena
gospodar?
Da čuješ ovu pesmu
jesi li bio kadar?

Snežana Popović

Na zdravlje! -Snežana Popović

Na zdravlje!
Zažmuri.
Zima je.
Miriše tamnjan kraj slavske ikone
poštujuć’ drevne zakone
srpske porodice,
Bogu naklone, tradiciji sklone
i prema gostu vazda blagonaklone.
Otvori oči.
Zima je.
Ne mirišu tikve kao nekad.
Halovin bundeve su sada
u novembru već katkad
i lampioni vise iznad.
Otvori oči.
nije to Božić više k’o nekad
to je Krismas jači nego ikad,
marketing i konzumeristički sklad
da se ispoštuje trend i zapad.
Zažmuri. Zima je…
Dočekao si je.
I jesen naše dvadeset i četvrte.
I jesen tvoje pedeset, šezdeset
sedamdeset… četvrte.

Настави са читањем “Na zdravlje! -Snežana Popović”

Nema nazad, iza je Srbija!

Nema nazad, iza je Srbija!

Da ih pitaš ko je Ronald Mekdonald
i pokažeš sliku velikog žutog M
već bi ti rekli koji im je omiljeni čizburger.
Da ih pitaš ko je Desingerica
što ih na nastupima patikom po glavi tuče
već bi ti rekli „ti nisi gas, bajo!“
Al’ ako bi ih pitao ko je Dragutin Keserović
bi l’ smeo da se suočiš
šta kod njih tad uočiš?

Da l’ bi ti što gaze rane dvadesete
znali za četrdesete?
Da l’ bi znali za junaka majora onaka
što mu na svet nema jednaka!
Oficir Solunskoga fronta
za vojsku imao je talenta
za hrabrost medalju s bojišta.
Komandant Rasinskoga korpusa
uz crvenoarmejca, uz Rusa
prvog je dočekala
hotela “Evrope“ terasa.

Nemoj da se plašiš
ne morašda šapućeš
ko je bio u četnicima
a ko u partizanima
jer oni što gaze rane dvadesete
ne znaju ti oni za rovove
ne znaju ti oni za zavere
ne znaju oni rata
ne znaju oni kad udari brat na brata.
Za njih je crvena petokraka
samo za pivo Heineken simbolika
dočim bi za kokardu čuli u svom gradu
samo ’ko li bi za giveaway il’ nagradu
neki influenser za dobru zaradu
napravio od toga paraduza tu publiku mladu.

Al ajd’ bilo je to pre tačno 80 godina
Kažu bilo – zaboravilo!
Pitaj te što gaze rane dvadesete
znaju li za devedesete
znaju li za Paštrik, za Košare
za graničare?
Za Gorožup gde je hrabrih bio skup?
Znaju li za Krajinu i Bosnu?

No, možda je bolje pitanje
Znaju li oni koji su tad rešili da ginu
za tu decu i da poginu
da ta deca danas hoće da izginu
samo za lajk i krpice u Zari
da se vidi kako ona dobro pazari.

I zato boj nije završen, vojniče.
Samo još usavršen,
srpskoj deci si i dalje potreban, junače!
Budi tu da kažeš i pokažeš
šta je bratstvo, šta je čojstvo i junaštvo
Budi tu, da smisliš i osmisliš
kako i u digitalnom svetu
o tvom autoritetu i bajonetu
oni znaju da izguglaju.

Znam da je teško i nije lako
al’ komanda je bila i ostala
Nema nazad, iza je Srbija!
Srpski vojnici nisu zločinci!
Samo polako sa krstom svojim
ćeš već znati kako
sve dok pamtiš njegoševo
“neka bude borba neprestana
neka bude što biti ne može
na groblju će iznići cvijeće
za daleko neko pokoljenje”
da i ono pamti,da i ono zapamti
da vas i ono ne zaboravi!

Snežana Popović