РАЈСКИ ЦВЕТ- Душан Комазец

Пристигла с’ дахом топога лета,
с’ првим знацима јутарње росе.
Питала смерно: Дал’ можда смета?
Убога, једва ноге је носе.

Вунастом косом прекрила лице
као да неку далеку тајну
скрива, ал’ поглед луталице
разоткри тугу тиху , бескрајну.

Жубори тихо столетна чесма,
прошлог живота трагове брише.
Грануло сунце, лелуја песма,
с’ најлепшом римом сама се пише.

Хук новог дана ненадно мења
уморних крила немиран лет.
Са дахом ветра у башти хтења
процвето’ најлепши рајски цвет.

Настави са читањем “РАЈСКИ ЦВЕТ- Душан Комазец”

17 ПУТА ПРОЧИТАНО

ТРАГ ВЕЧНОСТИ – Душан Комазец

На обали немих, недогледних лажи
остао је само мирис нежних речи.
Витих, у узлету и ко да затражи
у трену заноса да ток им се спречи.

Сада хуји тамо, наших стопа жалом
траг вечности који понекад зацвили
ношен ветровима и бескрајним валом
кроз песак времена у којем смо били.

Јутрењем приносим вапај као жртву
дохујалом дану да мине бескрајне,
заруђене чежње што бокоре мртву
стазу, прекривену велом наше тајне.

Мамим успомене, прошлост нема чами.
Покушо’ сам кистом, не учиних ништа.
Све се пресликало, ал’ се не урами
нестали мозаик тог тужног попришта.

Настави са читањем “ТРАГ ВЕЧНОСТИ – Душан Комазец”

21 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЦРВЕНИ БОЖУРИ – Душан Комазец

Уздигнутог чела и погледа ледна
пристижу поносно на то поље бојно.
Знајућ’ да их чека сила непрегледна
ка вечности крећу тихо, својевољно.

Остају за њима непрегледни пути,
поља пуна класја, још мало па жетва.
Ка Косову хрле ти ратници љути
да их не би стигла Лазарева клетва.

Залепрша песма незнаних јунака
на коњима силним што к’ судбини језде.
Би вечити сукоб светлости и мрака.
На плаветном небу заискриле звезде.

Одзвањају тужно песме Светосавске,
јер Косово прекри непрегледна тама.
Падају јунаци, падају и маске.
Србија поносна, пустошна и сама.

Док језивим миром почива равница
залепрша туга као лист на бури.
Крај палих јунака анђеоског лица
изничу из крви црвени божури.

Уздигнутог чела и погледа ледна
падоше поносно на том пољу бојном,
а њихова душа девојачки чедна
вазнесе се к’ небу, том смрћу достојном.

Настави са читањем “ЦРВЕНИ БОЖУРИ – Душан Комазец”

23 ПУТА ПРОЧИТАНО

СУВО ДРВО – Душан Комазец

Видиш Дадо оно суве дрво,
тамо смо се пољубили прво
кад смо били  несташни и млади
и патили од љубавне глади.

Ој Мелинда мене бриге мрве,
јер се стално са животом рвем,
али тебе баш и брига није,
Давор мисли, Мелинда се смије.

Одкад сам те Дадо заволела
десна ме је страна заболела,
a и лева почиње да жига
мој Даворе све због твојих брига.

Скини Мела барем пет-шест кила
тад би моме срцу дража била.
Види мене вит сам као јела
ни једна ми не би одолела.

Настави са читањем “СУВО ДРВО – Душан Комазец”

28 ПУТА ПРОЧИТАНО

ТАЈАНСТВЕНА – Душан Комазец

Све су песме моје саткане од бола
рањенога срца које си без муке
оставила само, пресекла на пола
да снива лепоту изгубљене луке.

Тајанствена жено зашто блудним ходом
мамиш душе чедне, ко морске сирене
пијане морнаре, да у даљи бродом
занесени песмом ударе у стене.

Ти си зов даљине и песма заносна
што с’ најлепшим стихом у походе креће
трену, кад због туге нека суза росна
низ лице чемерно због растанка слеће.

А можда си само остављена жена
исконском лепотом што сакрива лице
и сваки пут минеш ко несташна сена,
јер те мами гнездо твоје луталице.

© Душан Комазец

16 ПУТА ПРОЧИТАНО

ЗАВЕТ – Душан Комазец

Знам да ме чека рака где неке тужне сене
дочек спремају чиле,уз приговор јатака
да су ме очи њене пијаног омамиле.

Праштам јој. Ове речи нека вам завет буду
кад је прогласе кривом за моју судбу худу,
јер тада није хтела чемер душе да спречи
и што се после мене осећа више живом.

Праштам јој ноћи блудне када сам жељан био
усана сочних, медних што туђ’ су отров пиле,
а моје узалудне после чекања дугог
тек после чаше жучи грубо су обљубиле.

Јатаци, пријатељи! Њен отров нисте такли
захваљујући срећи, јер одмах сте узмакли
пред нестварном лепотом, али сте и ви криви,
јер сте знали за раку у којој чаме живи.

(C) Душан Комазец

36 ПУТА ПРОЧИТАНО

КИШНО СВИТАЊЕ- Душан Комазец

Без циља лутам, свуд’ око мене
кишно свитање јесени касне.
Пролазе људи, безличне сене,
одједном, најлепше очи јасне.

Урањам тихим погледом блуда
у очи плаве сафирног сјаја.
Премда је суморна јесен свуда
Мене прекрили пролеће маја.

Заволих кишне јесење ноћи,
јутарња звона што нежно звоне
и буде месец да својом моћи
угаси небеске лампионе.
Настави са читањем “КИШНО СВИТАЊЕ- Душан Комазец”

28 ПУТА ПРОЧИТАНО

ПУТ- Душан Комазец

Мајка га зове, он само један

дечак у игри ком’ неста жара,

не би да крене сам, неизгледан

стазама којим тишина хара.

 

Уплашен ћути, душа му бона

плови по мору немилих слутњи.

Не зна да л’ тамо чека га она

или хорови бескрајних ћутњи.

 

Чежња скривена што неми чиста

у оку видно престалог сјаја

опет би  хтела да заблиста,

ал’ је прекрили вео очаја.

 

Мајка га зове, он само један

убоги старац ком’ време суди.

Пут пред њим бедан и неизгледан.

У оку вечност, тишина руди.

 

 

 

 

 

22 ПУТА ПРОЧИТАНО

КРАЈПУТАШИ – Душан Комазец

Два камена чврста од времена сива,
два  упокојења преко, у близини
и бог зна да л’ би опет, да су жива
тиховали сами у немој тишини.

Не склапају очи само вечно ћуте.
Погледима жељним гледају се нежно
док  из сажаљења беле им капуте
заогрће зима.Време ледно, снежно.

А некада давно ти најлепши тићи
летели су снено, али ветар рушни
крила им поломи, па не могу прићи.
Пут их раздвојио сури и бездушни.

Настави са читањем “КРАЈПУТАШИ – Душан Комазец”

12 ПУТА ПРОЧИТАНО

КЛИКЕРИ-Душан Комазец

Сабласти и сене свиле се у једно

клупко нераскидно ког целива вече

веловима тамним да прикрије чедно

Време изазова кад се уздах стече.

 

Грцајем убогих сиротињских зора,

гласом који мирис далеког Сибира

приносе бездушни ветрови са

гора

огласи се тада невидљива лира.

 

Сузом би просторе пригрлити страсно

блистаји у оку хтели ал’ дах ледни

застудио извор из ког се безгласно

просуше кликери, сјајни, непрегледни.

 

 

15 ПУТА ПРОЧИТАНО