ЕХО СА ГОЛИЈЕ – Првослав Пендић Пенда

ГРУДВО ЗЕМЉЕ ЗАВИЧАЈНЕ

 
Грудва земље
Грудву снега попи,
Каљава и црна
Бели снег отопи.

Земља греје и опстаје.
Бранимо је да нас храни,
А снег хлади и нестаје,
Ал’ од жеђи он нас брани.

Завичајна грудво земље,
Прљушо посна и проста,
Да ми те је у шаку понети,
Као грудву снега,
било би ми доста.

Но свако од нас,
Што по свету лута,
Да шаку земље
Са собом понесе,
Остало те не би
Ни стопе тамо
Где треба да будеш
И где вредиш само.

Ко би рађао песнике,
Грлио камен и зелене клеке,
Хранио децу и птиће нејаке,
Да у свет пођу и у небо полете?

Рађала си људе, даровала свету,
Да свет песмом буде
И да све ти узму,
ништа не понуде.

Настави са читањем “ЕХО СА ГОЛИЈЕ – Првослав Пендић Пенда”

ПЕЈЗАЖ У СУМРАК – Љубодраг Обрадовић

A Landscape at Sunset

The red light in the West
trembling air just before rain,
as I am walking along the swamp.

There is a strange war going on,
geese are taking over this world,
leeches run into mud.

All of a sudden a huntsman with a shotgun
disturbs the piece. A shot in the dark.
Both geese and leaves are gone.

The red light in the West,
slow steps along the swampy coast.
The world keeps going its way.

© Ljubodrag Obradovic

Na engleski prevela Vera Krmpot
iz Novog Sada

ПЕЈЗАЖ У СУМРАК

Црвено светло на западу,
устрептали ваздух пред кишу,
док шетам обалом мочваре.

Води се чудни рат,
освајају гуске свет,
пијавице беже у муљ.

Ођедном ловац са сачмаром
наруши мир. Пуцањ у празно.
Одлетеше гуске и лишће.

Црвено светло на западу,
кораци спори обалом мочваре.
Свет иде својим путем.

© Љубодраг Обрадовић

П.С. Песма из књиге
“Твоје ћутање ми говори”

Поштовани песници, Ову моју песму на енглески је превела Вера Крмпот из Новог Сада! Прочитајте верзију објављену 2.11.2010. године.
Настави са читањем “ПЕЈЗАЖ У СУМРАК – Љубодраг Обрадовић”