БАЛЕРИНА
Дал лептира видиш белог или танку бајну вилу?
Нежну жену баш нестварну ал итекако живу.
Сукња јој се расцветала у хиљаду боја,
Па тај спектар очарава, фантазију ствара.
Руке беле раширила ко крила лабуда,
Па лепрша нежно њима могла би пред краља.
У струку јој жеља спава а на лицу сета,
Плесала би вечно тако све до краја света.
Ноге су јој моћне, витке, издржљивост прикривају,
А прстићи ко Палчићи у сатену се скривају.
Понекад је тешка рола тело кад задрхти врело
Тад је она Захарова најбоља на свету целом.
А некад је игра важна, срце легне ту на даске,
Балетанке недовољне да достигне снагу Аске.
Окреће се као чигра, без музике зна да игра.
Витко тело ко вретено ал у њему духа има,
Лекцију из срчаности свима даје Балерина.
Настави са читањем “БАЛЕРИНА и ПЛЕС ЖИВОТА – Љиљана Тамбурић”