НОВА КЊИГА – Љиљана Тамбурић – ДАМАРИ ТИШИНЕ

Љиљана Тамбурић – ДАМАРИ ТИШИНЕ

DAMARI TIŠINE

Damari tišine kroz žile mi biju,
Srce mi pucketa k’o da je od stakla,
Ne podnosim dobro ovu aritmiju,
Svaka reč me napisana
Ponovo dotakla.

Damari tišine bude me uz buku,
Rasanjuju i, odlučno,
Vode me za ruku.

Razapeta duša na granici jave,
Između buđenja i nestvarnih snova,
Pritiskaju reči, počinju da dave,
i nastane tada jedna pesma nova!

© Ljiljana Tamburić

СТИХОВИМА ДАЋУ КРИЛА ДА ЛЕТЕ, Љубодраг Обрадовић

Шта је то песма? Да ли се песма сања? Да ли се песма живи? Да ли је песма живот? Може ли песма бити роман? И још хиљаду питања прочитаћете у првој поетској књизи Љиљане Тамбурић “ДАМАРИ ТИШИНЕ”! И добићете одговоре на свако од њих.

Да Вам, одмах на почетку, одгонетнем мој тајни рецепт за писање приказа. Ја, дакле,  прочитам пажљиво поетску књигу, одaберем најчешће од три до највише пет, по мени најбољих песама, онда сагледам шта је песник хтео да каже књигом и то је то! Приказ је урађен! Овога пута то није било тако! Морам Вам признати да овако комплетно добру, чак одличну поетску књигу одавно нисам прочитао. Зато је и мој одабир песама које ћу цитирати овога пута био свестранији и обимнији. Одабрао сам 19. песама, скоро трећину књиге. А о одбраним песмама нећу додати ни реч, ништа моје. Песникиња је све рекла! Могу Вам само препоручити да из песама које сам цитирао у наставку, све цитате прочитате као једну песму, јер се могу и тако читати… Можда ћете тако и Ви пoлeтети на крилима поезије.

Стиховима даћу
крила да лете
Као птице златорепе.
Да слећу на прозоре,
Да шарају слике
И пределе далеке…
/СТИХОМ ОСЛИКАНО – Страна 5./

Јер данас ћу себе извести у провод
Са намером једном помало бесрамном
Са хаљином овом у боји малине
Да заведем године да заплешу са мном!
/НАМЕРА – Страна 7./

Ухватићу овај дан
За јутро…
…..
Ухватићу овај дан
За подне…
……
Ако ми побегне
Трчаћу
И ноге ћу поломити
Ако треба
Само да га ухватим.
…….
Упрегнућу га у јарам
И бичеваћу га…
И ораћемо по небу бразде
Док не попадамо
Од умора…
И заспимо…
Несвесни узалудне јурњаве!

А ујутру…
Ујутру све испочетка…
/УХВАТИЋУ ДАН – Страна 11./

Настави са читањем “НОВА КЊИГА – Љиљана Тамбурић – ДАМАРИ ТИШИНЕ”

Visits: 906
Today: 890
Total: 637523

НАМЕРА – Љиљана Тамбурић

НАМЕРА

По подне ћу себе извести у провод
У зелену башту старога кафеа
Обући ћу хаљину у боји малине
Мало изнад кoлeна, скромног деколтеа.

Прошетаћу варошицом с осмехом на лицу
Равнодушно, мирно, ал’ с радошћу неком
И наћи ћу место под сенкама липа
Без намере сусрета са неким човеком.

Поручићу топлу кафу с чоколадом
И пустићу косу да је ветар носи
Сетићу се дана из младости ране
Кад смо овом улицом јурили се боси.

Купићу тад себи три црвене руже
Потрчаћу парком, па на клупу сести
Савршени дан ће правити ми друштво
Са њим ћу се данас посебно провести.

Јер данас ћу себе извести у провод
Са намером једном помало бесрамном
Са хаљином овом у боји малине
Да заведем године да заплешу са мном!

Настави са читањем “НАМЕРА – Љиљана Тамбурић”

Visits: 130
Today: 2
Total: 637523

БАЛЕРИНА и ПЛЕС ЖИВОТА – Љиљана Тамбурић


БАЛЕРИНА

Дал лептира видиш белог или танку бајну вилу?
Нежну жену баш нестварну ал итекако живу.
Сукња јој се расцветала у хиљаду боја,
Па тај спектар очарава, фантазију ствара.

Руке беле раширила ко крила лабуда,
Па лепрша нежно њима могла би пред краља.
У струку јој жеља спава а на лицу сета,
Плесала би вечно тако све до краја света.

Ноге су јој моћне, витке, издржљивост прикривају,
А прстићи ко Палчићи у сатену се скривају.
Понекад је тешка рола тело кад задрхти врело
Тад је она Захарова најбоља на свету целом.

А некад је игра важна, срце легне ту на даске,
Балетанке недовољне да достигне снагу Аске.
Окреће се као чигра, без музике зна да игра.
Витко тело ко вретено ал у њему духа има,
Лекцију из срчаности свима даје Балерина.

Настави са читањем “БАЛЕРИНА и ПЛЕС ЖИВОТА – Љиљана Тамбурић”

Visits: 296
Today: 1
Total: 637523