Noćni preferans

 

Kotrlja se noć
prijeteći da me povede
zabranjenim granicama nespokoja
skliskim strminama već viđenog.
 
Aprilska kiša razbija tišinu
zvuci stare balade u pozadini
konfuznih misli
još jedna nervozno zgnječena cigareta
sjaj upaljača i novi oblak dima
još jedna propala rima
kojoj nedostaje ona jedna jedina
riječ…riječ kojom se bujica
neukroćenih rijeka zaustavlja.
 
Kotrlja se noć
svoje bitke biju damari
na potezu su mudri kraljevi
i zadnji as je pao
izgubila je dama herc
kockar smiren ustaje
vrijeme je da se odustaje.
 
Kotrlja se noć
sa svim svojim tajnama
oblačno nebo mjesec je sakrilo
odnekud se iskrala jedna
zvijezda treperava
i dok nečujno ti na jastuk pada
blijedi odsjaj starih snova
neosjetno sjećanja briše.
 
Kotrlja se noć
nova cigareta baca plavičast dim
kocka je bačena…nemam ništa s tim…

Настави са читањем “Noćni preferans”

Visits: 60
Today: 23
Total: 637872

Želje – to su Ti Ptice

 

Želje, mlade Ptice tek razvijenih krila

iz gnezda krenule na svoj prvi let

vinuvši se ka modrim poljima Neba

tražile su sopstveni dom i put

nezaštićene i još krhkih krila

mnoge su ostale zarobljene u vrtlogu sivila.

 

Želje, Ptice tek stasale za let

mamilo ih Nebo i šareni svet

daljina zov vodio ih sve dalje

sve do širokih okeana, nepoznatih meridijana

i još dalje preko gustih šuma

do planinskih vrhova u led okovana.

 

Na tom letu traganja, letu željenja

mnoga su krila povređena, mnoga slomljena

ali ni jedna Ptica nije odustajala

nije se dvoumila, plašila niti zaustavljala

hrlila je svaka vođena srcem

ka nekom mestu gde bi gnezdo savila.

 

Neke su zastajala samo na tren

da zaleče svoja krhka krila

sletivši na nepoznat trem ili bi

pred neka vrata umorne padale

nadajući se leku neke blage ruke

dok ne zacele krila za let do određene luke.

 

Neke, neke nikad nisu stigle nikamo

suviše ranjene, izlomljene

našle su spokoj u zagrljaju morskih dubina

u Posejdonovom carstvu možda su

postale neki koral ili pak Nimfe ili Sirene

čiju ćeš pesmu čusti u nekoj od najtiših noći.

 

Ta pesma, to je setan poj želje

koja nije stigla do svog cilja, svoje luke

to je elegija u isti mah čežnjiva i nemirna

zavodljiva i magična, malenholična i tragična

i onoga ko je slučajno čuje zauvek opčini

zauvek nemirom optoči noći bez sna.

 

Postoje i one retke, najređe Ptice

Žar-Ptice, Ptice koje su letele najstrastvenije

nezaustavljive, nesalomljive, verno su letele

lovljene neulovljenje, kroćene neukroćene

u vatri Želje gorele, izgorele, sagorele

prah pepela su postale u nekom zgarištu ostale.

 

Ako te put nanese na napuštene ruševine

čađave, u  trnje obrasle, gotovo zarasle

zastani na čas i pogledaj, videćeš

trag pepela skriven od pogleda

i pazi, nemoj nogom da ga zgaziš

nemoj grubo da ga šutneš i pregaziš.

 

Sagni se i s poštovanjem dodirni

pepeljast pokrov nad kojem cvate divlji trn

nežno razgrni sloj po sloj, zrnce po zrnce

jer, često u pepelu Feniks Ptica spava

čekajući da ga probudi čistota i dobrota

da raširi svoja krila i ostvari ti želju koju je duša snila.

Visits: 529
Today: 3
Total: 637872

Aprilsko jutro

 

Aprilsko jutro miluje nebo
sivim oblacima posuto
umivene ulice bude se iz sna
spremne za novi put…

…aprilsko jutro
cvrkut ptica u granama
raskošne krošnje drveta pod prozorom
miris svježeg hljeba
odnekud dolutao pas…

…aprilsko jutro
izmješane grimase još pospanih lica
“komšija, kako ste”
namješten osmjeh ljubaznog trgovca…

…aprilsko jutro
na crkvi svetog Nikole otkucava sat
škripi kapija kuće na uglu
iz sna se budi grad…

…aprilsko jutro
u daljini vozovi žure
taksista staje pred brojem devedeset tri
ulična svjetla se gase
dan polako vri…

…aprilsko jutro…
oči boje jeseni
i zalutala kap kiše
na obrazu stranca…
…prolaze…

Visits: 519
Today: 0
Total: 637872

Prsti u neskladu skladnosti

 

Kažu da se po jutru dan poznaje
Najčešće ne vjerujem u puno šta što kažu
Kažu da postoje znakovi pored puta
Najčešće ignorišem znakove bilo gdje i bilo kakve
Svako pravilo ima izuzetak
Svaki izuzetak potvrđuje pravilo
Kao po pravilu nepravilno slijedim krive linije prave putanje
Zakoni iziskuju sud – sudu je potreban krivac
Svako lice ima i naličje svaka istina ima laž
Pokušaj je predigra za čin – čin je predigra za kraj
Kraj se vraća na početak – početak nema kraj
Sredinom je najsigurnije a osrednjost za plašenje
Sve krajnosti su sestre gluposti a braća umjetnosti
Jednostavnost je nenadmašna u svojoj komplikovanosti
Sklad je monotona marioneta prolaznosti
Savršenstvo ne postoji a nesklad je savršen
Kuda ide ovaj dan obično pokaže dolazeća noć

Visits: 275
Today: 1
Total: 637872

Umorna

UMORNA ( I )

Umorna sam.
Umorna od sjevernih vjetrova
lažnih svijetova
beskrajnih kiša
praznih ljudi
i još praznijih žena.

Umorna sam od noći
lutanja po pustinji
osrednjih slikara
i poeta bez stiha
od prljavih ulica
ratova i loših filmova.

Umorna od ucjena
lažnog kajanja
priča o moralu
u redu stajanja
od filozofa i
kvazi mudraca.

Umorna od poraza
uspona
padova
veselih frajli
ostavljenih ljubavi
tužnih romana.

Umorna od hoda
bez koraka
velikih riječi
samozvanih proroka
ludih krava i
ptičjeg gripa.

I stajem.
Tu na tvojim vratima.
Rizikujem još ovaj put.

I dajem. Sebe.
Bez sjaja lampiona
uz treptaj svijeće
za toplija jutra.

Bez obećanja o
danima bez brige
bez ljepote koja
ne prolazi
dajem samo sebe.

(2007.)

UMORNA (II)

Настави са читањем “Umorna”

Visits: 239
Today: 0
Total: 637872

ЗАБОРАВ НЕЗАБОРАВУ – Невенка Алиспахић


ЗАБОРАВ НЕЗАБОРАВУ


Заборавимо митове и легенеде
што да не, ми смо спремни
ако нам кажу да заборавимо све
све…и име и мајчин скут и очев пут.

Заборавимо Душаново царство
неки су други живјели тад,
не сјећајмо се Немањића,
цара Лазара, Југовића…
витеза над витезовима, славног Обилића,
та вјекови прођоше од тог
шта нас се тишу епови незнанца
и да ли је божур из крви никао
сестринском сузом заливен исцвао.

Да, заборавимо, што да не
све битке за отаџбину вођене,
и Карађорђа и Дрину и Цер…
и, нека ми опросте сва друга
велика имена и крвава српска земља
нека ми опросте, и сви што би да забораве,
ја не могу, у мени од сваког
бар по једна кап крви ври.

И нека су то све митови и легенде
и нека ништа истина није
питам се ста са оним што ни
тако давно било није.

Шта са Јасеновцом гдје вјетар
и данас пепео ковитла,
ста са Козаром гдје храст
над хумком зараслом и
овог прољећа листа,
ста са Шумарицом, ни то нас се не тиче,
заборавимо ђачке осмјехе,
из којих зелена трава и данас ниче.

Или још ближе, скоро па јуче
од Масленице преко Книнске Косовске долине
па све до, замислите, све се опет тамо враћа,
тамо у срце Косова и Метохије,
сви путеви од Косова опет ка Косову воде.

Ал’ шта нас се то тиче,
Европи мора да се кличе
наше су легенде европска ноћна мора
зла крв би да мирно тече
док Србију свака рана пече
и од мача и од заборава.

Заборавимо, што да не,
нису живот ни мит ни легенде
нама је од Бога дато
да се завади брат с братом,
да златник над чашћу бдије
док нам се заборав у лице смије.

И гдје је данас Црњански
да нове „Сеобе“ пише,
гдје Стерија да види како
нам је плодно тло
све тиква до тикве ниче.

Не мари, све су то празне приче
од нас се само тражи
да не помињемо ко смо,
да нам потомци мајчин језик забораве,
та за Бога милога, у Европу се хрли
тамо нам не треба ћирилице,
питам се само гдје смо до сад били
на којој планети, ком континенту
гдје би нас то радо преселили.

Заборавимо, у забораву нам божур
ено вене, суши се и нестаје,
ал’ прије но свене и коријен сасуши се
у њедрима ново сјеме рађа –
сјеме незаборава.
Незаборавак ће нићи цијеће
кристално модре боје
као што кристално чисто је Небо
непресушне Слободе.

Настави са читањем “ЗАБОРАВ НЕЗАБОРАВУ – Невенка Алиспахић”

Visits: 1419
Today: 1
Total: 637872

Вечност је за хероје

 

Где су то гинули залуд
и залуд се звали хероји,
зар само да би им гробови
у коров зарасли ?
 
Где се то хероји не помињу
где то на гробу не смеју
мајке гласно да закукају
док јединца сина оплакују ?
 
Где је то свећа утрнута,
младост, где је,
узалуд прекинута, где то
од свега оста само заборав ?
  Настави са читањем “Вечност је за хероје”

Visits: 81
Today: 0
Total: 637872

Miriše mart

I opet je mart,
sunčano proljeće već glasnike šalje
i sve miriše na prvo cvijeće.

Mart je kao i onda,
kao što i opet će biti
i sunce na obzorju zracima svojim
tuđe snove obasjava…

Između iluzija cvatu ljubičice
stidljivo, nestvarnim mirisom sanja…

A noću, pod svjetlošću čarobnog fenjera
i bezbroj sjanjih nebeskih lampiona
s mirisom proljeća i čežnja miriše,
i čuješ i što se ne čuje i vidiš
i ono čega nema i neće biti.

Mart je, mjesec snova,
onih dosanjanih, što ih sunce
na obzorju stidljivo otkrije
i onih nedosanjanih što
zauvijek ostaju u martovskoj tihoj noći
da svjetle čarobnom svjetlošću
i mirišu opojnim mirisom nedorečenosti,
mirisom tajnih nebeskih odaja
u koje ne mogu svi ući…

Mart je i opet će biti
ali ni jedan neće imati isti san.

Visits: 63
Today: 0
Total: 637872

Naslovljeno između redova

Reči, kolika je samo snaga njina,
tolika da u času se rodiš i u času umreš
od blagosti s jedne i oštrine s druge strane.

Reči, igračke u našim rukama
uteha u mukama ili rana što nikad ne zaceli
u celosti od čovekove namere ovisi.

Reči, prijatelji i neprijatelji u njima žive
igrajući se s našom svešću i podsvešću
daruju nam i mir i ratove pokreću.

Reči, zna li iko tako dobro snagu njinu
kao što to Pesnik zna dok ih u rimu slaže
ili običan, sasvim prost stih dok u pesmu niže.

Niko to tako dobro kao Pesnik ne zna
ili onaj ko pero u ruci drži ispisujući
priče i dajući im likove, živote i osećanja.

Ako sve to znamo onda znamo da
niko kao Pesnik ne ume tako jasno
da u rečima i bez reči rečeno oseća.

Zato ti pišem pesmu, da te podsetim
i po vetru ti je šaljem da ti je pred noge rastre
a ti izaberi hoćeš li da je čitaš ili pregaziš.

I dok ti Pesnik piše pesmu žena ćuti
kao što uvek je bivalo i uvek će biti
ne rečju već tišinom svoju će ti dušu poveriti

Pesnik zna i ume i s rečima i s dušama
i zbog toga nikad se razumeli nismo
jer žena je znajući moć reči pred Pesnikom ćutala.

Kakva je vajda da zavoliš reči i ljubiš igru njinu
ako u njima ne čitaš i ne osetiš ženu a ne Pesnika
ako pred rečima klekneš a ustukneš pred delima.

Kakva je to Ljubav ako se rečima osvaja
kakve su to tišine ako se njima reč poigra
treba li ti pesma ako pred tobom pogleda nema.

Pesnik ti piše pesmu, a žena – ćuti.
Čemu Ljubav ako Pesnika voliš a ženu prezreš
ili obrnuto, ženu voliš a Pesnika prezreš.

Čemu reči i čemu tišine ako jedno nisu.
Čemu išta u ovom životu ako sve igra biva
ako se ne oseti nekazano i ne vidi neviđeno.

Pesnik je napisao pesmu i po vetru ti je poslao.
Ne zbog pesme i ne zbog reči već prisećanja rad
da jedan Pesnik moć reči nikad ne zaboravlja.

Pročitaj ili ravnodušno pregazi kad pred tebe dospe
jer kakva vajda od samih reči taman Pesma bile
ako ispred sebe ne budeš video duboke oči tišine.

Visits: 349
Today: 1
Total: 637872

Ljubav Vrijeme Smrt

Ljubav, Vrijeme i Smrt,

trio, na prvi pogled u potpunom neskladu,

nespojiv orkestar za svaku numeru.

 

Istina, malo je ko imao sluha

da razumije kad melodiju slučajno čuje

u vrevi mnoštva i trci za svojim i tuđim ciljevima.

 

Ono što ponekad, najčešće noću,

i najgoreg sluhistu natjera da čuje njihovu ariju

su Sjenke Sjećanja koje zaplešu po mekom tepihu

potisnutih osjećanja, skrivenih snova, neisplakanih tuga.

 

Sjenke Sjećanja u tački sadašnjeg vremena,

zvižduk  Stranca koji izgleda poznato,

miris soli i pjeska, a more je daleko

pa se pita da li se to samo nešto umom poigrava.

 

Sjećanja su mjesto u kojim zajedno obitavaju

Ljubav, Vrijeme i Smrt, bezvremeni i beskonačni,

trio prošlog, sadašnjeg i budućeg trenutka

svira svoju melodiju, uvijek istu a opet drugačiju.

 

Trio koji ima različite instrumente,

ali isto ime, isti lik, iste oči i isti  odjek

odlazećih koraka koji se vraćaju različitim putevima

u različite sobe i različite pokrivače za budne snevače.

 

Ljubav, Vrijeme i Smrt,

splet operskih arija koje piše Uspomena

notama za ples Sjenki Sjećanja

na plesnom podijumu od mozaika Života.

 

Ljubav, Vrijeme i Smrt,

zamka za bol ili sloboda za Feniksov let

ne saznaš dok čitavu ariju ne odslušaš

i zadnji korak plesni ne otplešeš.

 

Orkestar svira kraj, tišina uzima riječ;

Svi, i ti i ti i Ti, i mi i vi, apsolutno svi

bili smo ili jesmo ili ćemo biti

trio Ljubavi, Vremena i Smrti.

 

Prepoznati melodiju, čuti korake,

osjetiti ruke oko struka, vidjeti sjaj suze,

razaznati smješak koji sam sebe guši,

biti sluhista bez sluha, biti duša u Duši.

 

Ljubav, Vrijeme i Smrt,

ako ih sretneš zajedno, zaplači, vrišti, smij se

i zastani jedan minut, minut za Život.

Visits: 258
Today: 0
Total: 637872

Raspričani Vjetar

 

 Danima Vjetar priča.
Toliko priča i toliko je glasan
da ne mogu više da ga slušam.
Zatvaram uši, sklapam oči
prevarim ga i sakrijem se u san,
a on, on i u snovima priča
priča i ne prestaje, ne odustaje
na moje molbe samo se nasmije
oslika predjele i lica
i ruku jednu ka meni pruženu
i šapat s usana poteče
glas poznat snovima se razlije
i jedne se oči između svega isprječe
u toplini pogleda ljubav se pretače
po sobi se poznat miris prospe
i više nemam pobjeći kud.
Danima Vjetar me ne ostavlja
zalud ga šaljem na put
samo se osmjehne i kaže ;
Otud sam došao upravo sad.
Uzdahnem, oćutim, od sebe sakrijem
sve ono što Vjetar razgrće
ali miris još sobom caruje
još me toplina očiju ogrće
još bi ruke da me dodirnu
a duša vrata otvara i ništa ne pita.
Idi Vjetre, idi sad ponovo u istu
ulicu, sobu, isti grad
u oči u ruke u san
daj mi predaha tren
daj mi jedan bez priče dan. 

Visits: 324
Today: 0
Total: 637873

Balada o Neznanki

Nisam joj znao ime
niti ko je i odakle
ali joj lik nikad nisam zaboravio.

Imala je kosu što je
mirisala na proljeće
hod po kojem si mogao da je prepoznaš
između mnogih prolaznika.
imala je lice koje ste
morali gledati i ne htjeli.
Ne, ne, nije to bilo lice
bizarne, hladne ljepote
žene koja zna koliko je lijepa,
to lice je imalo toplinu
neusiljenu, prirodnu toplinu
koja će vas ugrijati,
otopiti led i u najtvrđim srcima,
ali ono najljepše, najčudesnije,
bjehu njene oči.
I najzagonetnije…Oči zbog kojih sam
je i nazvao Neznanka…

Neću vam reći koliko su bile
te oči sjajne i čudesno lijepe.
Reći ću vam nešto drugo.
ako uspijete da razumijete.

Настави са читањем “Balada o Neznanki”

Visits: 1302
Today: 1
Total: 637873

Dobro da ne voliš Vjetar

 

Poželim da Ti vrisnem ime
skupilo se jezero boli
od kiša tišine

Poželim da se u Vjetar pretvorim
da te snažno zaglim
kosu zamrsim

Progutam na usnama krik
zatvorim sve da Vjetar ne osjetim
da mu se ne prepustim

Progutam izdajničku iz očiju kap
i ćutim
i trpim

I poželim Ti nasmijan dan
i bude mi drago
što ne voliš Vjetar

Vjetar je izdajica
stara varalica
sve bi Ti rekao

Moju tišinu Ti odao
ali dobro je
Ti ne voliš Vjetar

Razumio ni riječ ne bi
sto puta da ga
pošaljem Tebi.

Visits: 101
Today: 0
Total: 637873

Mesto gde se Vetrovi sastaju

 

Ima jedno mesto gde se sastaju vetrovi
donoseći stare i nove priče
nama još neispričane.

Ima jedno mesto gde Ljubav stanuje
mesto gde odlazim kada mi
zatreba zagrljaj u kojem se ćuti.

I zagrli me vetar najjače što se grliti može
i obasja me svetlost nasjajnija što postoji
i sve što želim je ostati u tom zagrljaju zauvek.

Ima jedno mesto gde se sastaju sve krajnosti,
gde se duša topi, a suze lede,
gde srce vrišti, a usne zaneme.

Настави са читањем “Mesto gde se Vetrovi sastaju”

Visits: 318
Today: 1
Total: 637873

Umori se Čovek

Umori se čovek.
Od sebe se umori.
Od dalekih horizonata
do kojih ni sve oči ne dopru
ni sva srca ne stignu
a duša se osvrće, traži
bar jedan pogled
jedne oči u kojima se ogleda
jedno srce u kojem se od svega odmara.

Umori se duša.
Umori od sveta.
Od beživotne bujice
praznih reči i pustih priča.

Umori se čovek.
Umori od sebe.
Od svojih i tuđih koraka
od buke izveštačenih osmeha
od kojih se ništa ne čuje
ništa ne vidi još manje oseća,
a život prolazi, ističe
mesečevom rekom ploveći
i nestajući bez osvrtanja
bez mnogo kajanja
i nimalo žaljenja.

Настави са читањем “Umori se Čovek”

Visits: 306
Today: 1
Total: 637873

Tišina vjetra

Utihnuo Vjetar

utihle riječi

u duši skrivene

kao da bez Vjetra

u niz da se poslože

ne znaju

kao da kroz maglu

ni riječi ne nalaze puta

stoje slova poput lišća

svud okolo razasuta

čekajući da ih vjetar složi

u djeliće neke priče

u parčiće novog proljeća

Visits: 347
Today: 2
Total: 637873

Ljepota neizgovorenog

Tišino, imaš najljepše ime.

Najljepše, sve dok ga ne izgovore.

Tišino, noćas ti zavodljivo šušte haljine.

Tišino, tvoje ruke grle najnježnije.

Tvoje usne ljube najiskrenije.

Tišino, tebi poklanjam one riječi najslađe

Riječi što gube moć kad se izgovore

Kao što i ime tvoje gubi od ljepote

Kada ga usne neke prozbore.

Tišino, budi tu, zagrli me

Ne idi, neka ti ime zaborave

Neka te dugo od mene ne odvede

Slatkih usana zov.

Ostani, ne idi, budi tu i ogrni svoj plašt

Sakrij me pod skute svoje

I ne daj da me otrgnu.

Čuvaj me, kao što mati čuva

Jedino čedo svoje.

Tišino, imaš najljepše ime

Koje kao i sve ljepote

Traje dok ga usne ne izgovore.

Visits: 84
Today: 0
Total: 637873

Naše mesto

 

Srećemo se uvek na istom mestu,
u isto vreme, u istim predelima.
Na mestu gde se kraj veže s početkom.

Neki to zovu – beskraj, neki iluzija.

Ja to zovem – naše mesto,
mesto gde se čuje neizrečeno,
gde se dodirne nedodirljivo.

Srećemo se na stanicama
u kojima nema perona
putujući bez karte i pasoša
prelazimo najudaljenija mesta,
bez prepreka, bez nezgoda.

Srećemo se nezaustavljivim koracima
žureći jedno ka drugom
najbržim sredstvom prevoza,
putujemo brzinom svetlosti,
nepgrešivo sledeći samo trag karte
duboko ucrtan tu – u mislima.

Srećemo se – misao je nezaustavljiva.

Настави са читањем “Naše mesto”

Visits: 245
Today: 1
Total: 637873

Kad mi nedostaješ

Kada mi nedostaješ
volim najjače što mogu,
volim vasionu cijelu
i svako biće i svakog čovjeka.

Voleći tako gušim nedostajanje
voleći najjače u sve te
ljubavlju utkam
i evo, mogu da se zakunem,
dah tvoj u sobi osjećam.

Kada mi nedostaješ
volim beskrajno, jako
i stvaram te ljubavlju
kao što slikar bojama
oživi platno.

Volim sve, jer ti si sav Ljubav
od nje se rodio, od nje živio.

Vjerujem, tako da ćeš,
ako volim i samo volim
od Ljubavi da oživiš,
ponovo se rodiš, ponovo i zauvijek,
da mi nikad više ne nedostaješ.

Настави са читањем “Kad mi nedostaješ”

Visits: 184
Today: 0
Total: 637873

Lice bez naličja

Ti se Vjetre ne zadržavaš
na istom mjestu dugo
ne ostaješ i ne gradiš gradove
ne zaklinješ se na vječnost
a ona ti je saputnik
ne pominješ kobnu riječ – zauvijek
a zauvijek si upleten u zvjezdanu mrežu
uhvaćen u zagrljaj mjesečeve sjenke
a opet slobodan i sasvim svoj
talase lomiš o sprud
čas lomiš čas miluješ
čas dahom svojim toplim
neprisustvom o prisustvu svom
cijelom svijetu kazuješ.

Ti se Vjetre ne zadržavš
tragove ostaviš pa obrišeš
rijeke bez mosta prelaziš
na sve četri strane svijeta putuješ
svugdje prođeš a nigdje ne dođeš.
Dođeš da prođeš
da prašinu podigneš do Neba
da je počistiš kad treba
da raniš pa da liječiš
pustiš pa spriječiš.

Ti se Vjetre ne zadržavaš
odlazeći iza sebe ne gledaš
sa sobom doneseš i odneseš
ne donoseći i ne odnosoći
ni košulje ni prtljaga.

U tebi je sve što je bilo
sve što jeste i što će biti
niti kriješ niti možeš skriti
niti djela nit’ zlodjela
niti zagrljaja nit’ šamara
kad miluješ a kad na koljena bacaš
kada voliš a kad mržnjom pustošiš
da li ti je dah melem ili otrov sipaš
da li ljubiš il’ proklinješ
sve se Vjetre vidi kud nevidljiv prođeš
sve Istina biva u nagoti svojoj
pred očima odvajkad nam stoji
a mi slijepi kod očinjeg vida
od koljena do koljena
od čovjeka do čovjeka
na naličja svikli i privikli
tvoje lice Vjetre nit’ osjetili nit’ vidjeli nismo.

Gradove gradimo pa ih rušimo
rane pravimo pa ih trujemo
u riječima vjeru nevjerujuć’ djelu
tražimo da ne nađemo
od bljeska Zemlje sjaj Neba
odavno se u oku zagubio
Isina se u nagosti svojoj
postidjela i sakrila
u okrilju tvome divljem
pitoma zaspala
u toplome dahu tvome
suzu je jednu tešku i slanu
u amanet za Sutra ostavila
da spominje i opominje
da moli prašta i voli
za sve ono što zapeče i zaboli
za sve ono što se okom ne vidi
i riječju ne izgovori
za sve što zapisano nije a postoji.

Ti Vjetre nigdje prošao nisi
a prolazio si
tragom bez tragova
gradom bez gradova
odjeven bez odjela
pozdravljao se nisi
i nisi se na povratak obavezao
a vraćao si se
i nisi se na Vječnost kleo
a zauvijek si se u njenu mrežu upleo
kroćen neukroćen vezan nesvezan
slobodan rob a zarobljen gospodar
nevidljiv a neskriven
bez velova i bez maski opet tajna ostaješ
tamo gdje si prestao ne prestaješ
tamo gdje si prošao ne prolaziš
odlazeći ti samo ponovo dolaziš
licem bez naličja ne postojeći postojiš.

Visits: 242
Today: 0
Total: 637873