Категорија: A – LJUBAV I VINO

POETA

Ne kvasite vinom tek usahlu ranu,

ne budite pesmom zrno moje sreće;

ne lomite mladu bagremovu granu,

ona nikad više procvetati neće.

 

Ne pitajte dušu gde osmeh mi krije,

što život mi uze prokleta kafana;

meni bez nje više do života nije,

bez nje je u duši preduboka rana.

 

A bila je meni muzika što svira,

presvetla misao i sva moja sreća;

ne pevajte pesmu što u srce dira,

ne pevajte pesmu što me na nju seća.

 

Nek utihne pesma u smrtnoj noći,

dok suza u oku sad tiho navire;

bez pesme i vina u pustoj samoći,

ostavljen i tužan pesnik umire.

 

autor

Jovica N. Đorđević

kategorija

odrasli pesnici

Јануарске ноћи – Јована Марковић


Јануарске ноћи


Опрезно корачај улицама града
у коме си вoлeо небо боје зиме,
јер твоји су кораци најава да страда
душа, постојање, једне песме риме.

Чије ли ћеш име тражити у снегу,
кад ти се самоћа под кожу увуче?
Постоји ли кајање што не штети егу,
ил’ је его онај што савест дотуче?

Опрезно корачај, јер можда налетиш
на све пале звезде што скривају бит.
Можда ће ти једна помоћ’ да се сетиш
да умеш да волиш. Да то није мит.

Згрлиће те налети јануарског мраза,
а једино застаћеш због привида сене,
у трену кад ветар бојом мога гласа
упита те да ли заборављаш мене.

Можда ћеш ме срести.
Настави са читањем “Јануарске ноћи – Јована Марковић”

TRAG OD VINA – Jasmina Dimitrijević


TRAG OD VINA

Na haljini staroj bledi trag još stoji,
gde kapljica vina prsnula je jedna.
Ta crvena mrlja godine mi boji,
tad sam bila mlada, nevina i čedna.

Dopuštala mladost da je srce vodi,
pijana sam bila od sreće, il vina.
Gledala u oko što ko melem godi,
vezala nas ljubav, nada, il sudbina.

Plesala je mladost, sve do zore rane,
uz sanjive zvuke, božanskoga mira.
Molili smo jutro da još ne osvane,
dok je tekla ljubav kraj starog klavira.

Sa setom se pitam gde nestade nada,
dok srebrne niti spavaju u kosi?
Gde je onaj zanos i naivnost mlada,
gde nestade vreme što snove donosi?

Još haljinu čuvam, zbog fleke od vina,
sasušena mrlja s prošlošću me spaja.
Čujem iz nje zvuke setnih violina,
sa tugom   se sećam obećanog raja.
Настави са читањем “TRAG OD VINA – Jasmina Dimitrijević”

Песма о вину – Бранко Ћировић-Ћиро


Песма о вину
 
Пијем вино
И ракију шљиву
И помало
Купам се у пиву
Певам добро
Још ме грло служи
Тражим неког
Да се са мном дружи
Да пијемо
Да се веселимо
И да ником
Зло не пожелимо
Да пружимо
Сваком братску руку
Нек се чаше
Чукају и туку
Нек се песма
Ори усред ноћи
Кад се добро
Накрешемо пића
Кајање ће
Испред зоре доћи
Од кајања нема вајде роде
За то пијмо
Вино место воде
Јер је живот
Исувуше кратак
И тако ће
Без везе да оде
–
Уз вино се
И воли и плаче
Уз вино се
Осећамо јаче
Док је Срба
И српскога рода
Гајиће се лоза
Правиће се вино
И пити ко вода. Настави са читањем “Песма о вину – Бранко Ћировић-Ћиро”

Тајна – Боривоје Бора Видојковић


Тајна

Отвараш ми врата ноћас
У љубави и вину тражиш спас
Доведе ме до постеље смело
Утеху тражи твоје врело тело.

Уз вино и љубав дамари бију
Чаша уз чашу усне се вију
Љубав у нама дуго већ тиња
Вино и страст гасе свитања.

Црно вино и пољупци
Нестадосмо у прилици
Границе се избрисаше
Разуми се помутише.

Моје усне твоја недра
Твоје руке моја бедра
Све ће сутра другачије бити
Нашу тајну ми морамо скрити.

Победише осећања разум неста
Заборависмо ноћас наша места
Уздахе моје пољупци скрише
Усне твоје дрхтаје смирише.

И још једном пуне чаше
Да оперу грехе наше
Вино мути вино бистри
Осташе нам греси исти.

Настави са читањем “Тајна – Боривоје Бора Видојковић”

ШАХ-МАТ – Сара Вукосављевић

ШАХ-МАТ

 

Шах и љубав
никада нису могли заједно.Игра је проста
хладна
и отресита,
направљена од кукавичлука,
компетентности,
и губитка.
Шах и љубав
никада нису могли заједно
и не иду у пару,
за љубав треба нежности,
сазвежђа и снова.
за игру, снаге
и чаша вина нова.Шах и љубав
никада нису могли заједно.
И не постоји ни један
краљ или коњаник,
црно или бело поље
на ком љубав стаје
и пушта своје боје.

И нема Даминог гамбита
ни борбе полова,
јер шах и љубав
никако не иду заједно.

А опет си у мојим мислима играо,
по пољима и деловима мозга,
по табли супарничких боја,
и горећи од жеље да те шватим,
угасила сам себе
и изгубила свој шах-мат.
Настави са читањем “ШАХ-МАТ – Сара Вукосављевић”

Krčag Snežana Popović

Krčag

Dajte mi krčag pun ljubavi,
iz njega snagu i volju da crpim,
mladost srca da zadržim.
Godine monotonije što se nižu
sa njima nedaj da otupim,
od ljubavi prave ne odstupim!

Dajte mi krčag pun životne radosti,
njime da napunim sve svoje slabosti.
Retki mi trenuci pravog veselja,
zbog stalnih strepnji od nevolja.
U surovom svetu bez imalo milosti,
tražim svetlu tačku kreposti.

Dajte mi krčag pun ponosa i raskoša,
da njime smelo prkosim klanu ološa!
Ljudima bez srca i duše,
onima punim pakosti i zlobe.
Što ne znaju iskreno da vole,
al tuđi uspeh i ljubav, najviše ih zabole.

Dajte mi krčag pun mudrosti,
iz dubine na stvari da gledam razborito.
Uzvišeno no ipak skromno.
Sačuvaj i skloni me od svake bahatosti,
što vodi u gordost i otuđenost.
Hoću srčanost i večnu zaljubljenost! Настави са читањем “Krčag Snežana Popović”

ЉУБАВНО ЛУДИЛО – Борка Чучуковић, Београд


ЉУБАВНО ЛУДИЛО

Кад те нема душа се распада
као чаша на ситне кристале,
моје усне увек твојих жедне
из ината, другом би се дале.

Кад те чекам подивљају слутње
И пун Месец те ноћи посиви,
цврчак пева своју серенаду,
живот цвета, мени се не живи.

Кад ми кажеш да долазиш сутра
сви возови касне по пар сати,
ухвати ме чежња и лудило
па те кренем на мобилни звати.

Ван домета ил’ је заузето
обично ми женски сопран јавља,
тек тад не знам шта ћу од лудости,
пуста ноћ ме ко’ роба злоставља.

Настави са читањем “ЉУБАВНО ЛУДИЛО – Борка Чучуковић, Београд”

СИПАЈ МИ У ЧАШУ КУВАНОГА ВИНА – Славица Јовановић

СИПАЈ МИ У ЧАШУ КУВАНОГА ВИНА

Сипај ми у чашу куванога вина,
ти и ја смо једно а то је истина,
нека вино врело низ грло потече,
љубави вино нек трају свако вече.

Сипај ми на усне прегршт пољубаца,
куванога вина, отисак усана,
ти си моја песма, моја муза вечна,
песма вину посвећена, тек сад написана.

Сипај ми у часу куванога вина,
а сутра ћемо пити вино- тамјанику,
али сад желим надахнуће моје,
да поклониш срце своме веренику.

Куванога вина напуњене чаше,
љубав моја ти си, а вино је наше,
врело вино прија и души и телу,
пусти да те грлим ко жеравицу врелу.

И док је вино врело у кристалној чаши,
нежно се милују и погледи наши
тајну једну чува вино опојно,
љубави и вина никад довољно.
Настави са читањем “СИПАЈ МИ У ЧАШУ КУВАНОГА ВИНА – Славица Јовановић”