ОДЛУКЕ ЖИРИЈА – ЉУБАВ И ВИНО 2022.

Видео је приказан 14.02.2022. године. Сада га можете гледати кад пожелите!

Данас, 31.03.2022. године сам Вам на мејл послао награде, дипломе и похвале. Ко није добио, нека ми пише на мејл: pesnik@poezija.rs

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2022

Гласањем жирија виртуелним путем, преко мејла или телефона у периоду од 8 до 11.2.2022. године, жири конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА, у саставу: Љубодраг Обрадовић; песник – председник, Светлана Ђурђевић, песник – члан; Живорад Милановић Маки, академски сликар – члан; Латинка Ђорђевић, песник – члан; Саша Милетић, песник – члан  и Драгојло Јовић, песник – члан, донео је следеће одлуке:

ПОЕЗИЈА

Средње школе и Студенти:

  1. – Јована Марковић, гимназија Крушевац, за песму СЛАЖИ МЕ ВЕЧЕРАС,
  2. – Невена Терзић, Руденице, за песму Кад год будеш стигао, знај, касно је,
  3. – Соња Кнежевић из Куле, за песму ПРОСУО САМ ФЛАШУ ВИНА.

Одрасли

  1. – Бранко Мијатовић из Шапца, за песму ШПРИЦЕР БОЛА,
  2. – Сандра Миладиновић из Мајдева – Крушевац, за песму ПИЈМО У ТО ИМЕ,
  3. место равноправно деле Љиљана Тамбурић из Крушевца за песму РУМЕНА БЕРБА и Миљко Шљивић из Глободера – Крушевац, за песму ВИНО ЦРВЕНО.

Настави са читањем “ОДЛУКЕ ЖИРИЈА – ЉУБАВ И ВИНО 2022.”

ПРОСУО САМ ФЛАШУ ВИНА – Соња Кнежевић

ПРОСУО САМ ФЛАШУ ВИНА

Просуо сам флашу вина.
Из флаше је потекла поезија.
Исклизнула ми је из руке омиљена кристална чаша.
Сећам се ко ми је ставио први пут међу прсте,
Њен лом је одјекнуо као заборављено чело филхармонијског оркестра.
Сам за крај.
Леђа су ме заболела док сам покушавао да извучем сломљено стакло испод
фотеље.
Чврсто сам стегао крвави табан.
На паркету су се измешала два црвенила моје суштине.
Крв је нешто гушћа.
Просуо сам флашу вина.
Из флаше је потекла поезија.
И ја , онако крвав, пожелех да певам.
Обрисаће се крв и сломљено стакло.
Уз остатак вина треба да се смеје.
Неко се смејао гајећи га.
Неко се смејао док је брао грожђе.
Док је сипао у тамне флаше.
Ти си се смејао када си га послао мени…
Па смејаћу се и ја док у њему будем уживао.
Дођавола и табани и леђа,
зарашће ране и исправићу се поново.
Дођавола јучерашња сахрана на којој сам морао
за сваки гутљај
по један да пролијем црној земљи.
Пријатељу мој, јуче смо се опили заједно из исте флаше…
Плакао сам док су сузе натапале прекопану земљу.
Просуо сам флашу вина.
Из флаше је потекла поезија.
Данас ћу се опити сам и уживати у сваком гутљају.
Данас се просипа за живе.

Ето ти, пријатељу, и кристална чаша коју си ми дао
и мало моје крви измешане са вином за срећан пут.
Ја остајем да певам у твоје име међу људима.
Говорио си да треба певати уз пуну чашу.
Чаша је пуна само док је и душа.
Хвала ти на последњој заједничкој боци,
знао си шта ће ми требати.
Живели! Срећан пут!
Поезија из флаше ми пева уместо тебе.
Образи су ми влажни…
Сачувај ми место поред анђела.
Можда горе вино није разуђено сузама…

Настави са читањем “ПРОСУО САМ ФЛАШУ ВИНА – Соња Кнежевић”

Дао ти је Бог – Лука Кијачић

Тебе, као посебно биће,
налик анђелу, створи Бог.
И све лепоте овог света
даде као дар теби.
И као најлепшу девојку
на свету, Бог те представи
у мојим очима.
Од тада си за мене
симбол женске лепоте
и смисао мог постојања.
Тебе окупа у мору нежности.
Дао ти је косе анђела
и мирисе рајске.
У тебе је Бог саткао
мали комад моје вечности,
зато си ти мој живот.
Дао ти је усне,
као неисцрпљив извор љубави.
Зато си вода живота.
Дао ти је руке, да загрљени
можемо да постанемо једно,
док се цео свет руши.
Дао ти је ухо,
да можеш да чујеш чаробне речи,
која би небеса поцепала.
Због тих речи избили би
страшни ратови.
Зато прислони ухо уснама мојим
и чуј чаробне речи:
в о л и м т е !
Дао ти је сузе,
да увек мене грешног и прљавог
можеш да очистиш чистином твојих суза.
Дао ти је мене и тада Бог најави
страшне олује у којима се можеш уплашити
и твоје мало тело би се згрчило и сакрило.
Сада ти олује не могу ништа!
Дао ти је стопала,
да радосно корачаш пољу
и делиш радост свету.
Где би из сваког твог корака
порастао цвет.
Створио те је да би била вољена!

Настави са читањем “Дао ти је Бог – Лука Кијачић”

ČEKALA SAM TE… – Snežana Popović

Čekala sam te….
svih ovih godina.
Od dugog čekanja se
zamalo nisam umorila.
Pomislih, sve je to negde
davno već zapisano,
kako bih zarad tebe i sebe
našu ljubav sačuvala
i uzburkane životne reke
iskušenja preplivala.

Bez tvojih dodira,
hiljadu i jedna noć nemira.
Bez tvojih lepih manira,
sama u tišini svemira.
Ljubav je uvek i sada,
a ne juče ili sutra.
Snažna al ipak krhka
i ranjiva svakog trenutka.
Sakrivena od tuđih pogleda,
čeka neka bolja vremena.

Naslutiću lepotu i znaću,
dolazak tvoj srcem osetiću.
Lagani korak prepoznaću,
želju u punoj snazi i moći.
Strepim, al ne dam se, izdržaću.
Kao suva zemlja,
Letnji pljusak sačekaću.
Ljubav ova po meri je krojena,
radosna sam što sam tim darom
od Boga blagosovena!

Настави са читањем “ČEKALA SAM TE… – Snežana Popović”

U dvoje, misli se spoje – Snežana Marko-Musinov

U dvoje, misli se spoje

Ko se u pletivo ljubavno uplete
ne zna kada postaje zreo čovek,
gde prestaje da biva dete,
sve mu se u trenu smete
dok misli svukud u zanosu lete nađe se nešto da ih omete
uz neminovne padove i uzlete.

Podetinjiš, povileniš, pocrveniš
pa se uozbiljiš, osokoliš,
pregrmiš stid, odobrovoljiš se,
uzvikneš, usklikneš, urlikneš
pa se smiriš, pa se diviš,
s različitošću ukusa i mirisa miriš…
do ljubavne pobede u dvoje.

Pletivo ljubavno teško se plete
uvek je tu neko ko bi da ga saplete,
da mu nit povuče, da ga opara,
da pokudi da nemaš za davanje dara,
sve sa strane može da počne da te zamara
ali se ne daj, sekiracija ne vredi para,
važnija od svega je ljubavna omama.

Настави са читањем “U dvoje, misli se spoje – Snežana Marko-Musinov”

Кад год будеш стигао, знај, касно је – Невена Терзић

Кад год будеш стигао, знај, касно је

Кроз улицне фењере
Одмарају очи звезде.
Суботом умиру раније
Но обично.
Ни данас нисмо се срели
На цести истомишљеника,
Нити у заједничкој постељи.
Ваљда они сто личе на Нас
И гледају нас са прашњавих слика
Знали су ста желе.

Кроз малу собу
На поткровљу
Устајали дах љубави
Гуши последњу преживелу
Богомољку.
Чупам јој крила
Како бих могла да
Одлетим и спасим се
Од свега оног што нисам;
Нити Сам била.

Настави са читањем “Кад год будеш стигао, знај, касно је – Невена Терзић”

СЛАЖИ МЕ ВЕЧЕРАС – Јована Марковић

ПОБЕДНИЧКА ПЕСМА У КАТЕГОРИЈИ МЛАДИ ПЕСНИЦИ

СЛАЖИ МЕ ВЕЧЕРАС

 

Погледај у небо, шта видиш ми кажи,
црнило са сјајем ил’ посуте снове,
капи горке истине или беле лажи
од тебе што слушам целе ноћи ове.

Слажи ме вечерас како себе видиш
у очима мојим, како то је знак.
Слажи ме вечерас да светло си нашао
у истим, а касније донео им мрак.

Слажи ме, вечерас, како твоје мисли
пред мојима постају узбуркано море
Слажи ме вечерас како мир си открио,
иако још увек срца нам се боре.

Слажи ме, јер лажем дуго сама себе
како нешто осећам, како ми је стало.
Слажи ме! У противном опет ја ћу тебе,
као да емпатије немам баш ни мало.

Слажи ме, ал’ знамо да то нису лажи
и све ово твоје чисто срце збори,
слажи ме, јер моје неистину тражи,
а због ове следеће вечно ће да гори:

Слагаћу те, рећи ћу да те силно волим,
а онда окренут се, болне очи крићу,
јер овим те напуштам и за опрост молим
што крила сам сломила анђеоском бићу.

Настави са читањем “СЛАЖИ МЕ ВЕЧЕРАС – Јована Марковић”

ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ – Живота Трифуновић

ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ

У пуном је јеку берба грожђа
миришу виногради на вино.
Пуне се бачве, каце, бурад…
Има да пијемо, да се веселимо.

Није битно какве је боје,
да ли је бело, црвено или црно.
Битно је у јесењим данима,
да се убере свако зрело зрно.

А још када је родна година
и Бог га чува од невремена и олује.
Сваки добар домаћин и виноградар
има пуно разлога да се радује.

Вино се пије када се воли,
вино се пије за добро здравље.
Вино се пије када се колач сече,
вино се пије када је свако славље.

У свакој прилици пожељно је вино,
од рођендана па све до краја живота.
Па какав би то живот био без вина,
вино, па то је пиће „Божја благота“.

Настави са читањем “ВИНО СЕ УВЕК ПИЈЕ – Живота Трифуновић”

VENČANJE MOJIH SLOVA – Teodora Toda Matić-Medić

VENČANJE MOJIH SLOVA

Ne znam da li sam jos uvek živa,
Ili sam u prahu pesme rasute?
Tiho dišem i sanjam venčanje mojih slova…
Stadoše pred oltar obučeni u ruho simbola
Pod šifrom večnost!
O, kakva radost preplavi moju dušu.
Uz topli zagrljaj pesama i soneta,
Osećam da kružim Globusom sveta…
Polako ustajem iz kreveta,
Rasanjujem nesanicu,
I sakupljam sve omiljene pesnike
Da zajedno podelimo radost
Venčanja mojih slova.

VIDEO

Настави са читањем “VENČANJE MOJIH SLOVA – Teodora Toda Matić-Medić”

ОНА ЈЕ ТУ – Љубодраг Обрадовић

ОНА ЈЕ ТУ

Она је ту,
одмах иза очаја,
у гомили,
иза леђа очајника,
да се сакрије,
али ја је видим,
ја је осећам.

Она је ту,
бледа ко зид,
ко цигла,
модра ко небо.
Сад се смеје,
док другарици прича,
неку глупу причу,
којом тера језу,
око срца шћућорену.

Она је ту,
на дохват руке,
одмах иза илузија.
Не хаје за мене
и моју просуту страст.
Ту је,
у својим сновима,
не схватајући моје жеље,
патње, страдања, очај…

Настави са читањем “ОНА ЈЕ ТУ – Љубодраг Обрадовић”