Добродошли!
НЕЖНА ПРЕМА СЕБИ БУДИ
Душо, ако си опростила, као дете буди,
нежно само према себи,
допусти да се себи вратиш.
Да исправиш шта било је,
не суди, није вредно да патиш.
Није лако, опростити кад обузме бес,
са емоцијом или без ње,
у човеку изазове стрес.
На теби је, ти пут изабери,
Опрост се ничим не мери.
То душа одреди.
Настави са читањем “НЕЖНА ПРЕМА СЕБИ БУДИ – Биљана Новаковић”
ДА Л’ СИ МЕ СРЕО?…
У ветровима вечности
постојим и дишем
кад год залутам
умирем без суда
и час и дан
у суноврат се разлију
и срце што куца
у заблуди лута!
Затајим у простирци
несућеног дана
ил’ то ми слабост
замагли видике
мисли се расплину
ко фатаморгана
Жеље се изгубе ,
Зар не могу више?
Настави са читањем “ДА Л’ СИ МЕ СРЕО? – Сандра Миладиновић Мајра”
СРБИЈА
Кад сам дете био,
причали ми о Босни туге.
ЂЕД ми је рекао:
„Србија је све што постоји.“
О њој сам чуо,
када ништа нисам знао,
СРБИЈОМ САМ ЗАПЕВАО.
(C) Андреја Ђ. Врањеш
.
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Oко тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
НЕКАД И САД
Кружи смела и усамљена
рода…над огледалом неба
погед јој допире преко брда
топао ветар милује бедра…
Испод ње амбис, дише долина,
шуме немири расутих чета,
кроз пируете распетих једара,
крију се погледи задужбинара…
Зајеча милина уз вијутак,
ту, где су пасла расута стада,
застаде тајно један тренутак,
и састаше се некад и сада….
Настави са читањем “НЕКАД И САД – Сандра Миладиновић Марја”
СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ
Поводом обележавања дванаесетогодишњице од дана оснивања (основани смо 17. 9. 2012. године), Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Вас позива: да пошаљете Вашу поезију за обележавање овог нама драгог датума и јубилеја нашег удружења.
Можете слати и постављати на сајту све врсте Ваше поезије (љубавна, родољубива, рефлексивна, социјална, елегична и друге) на српском језику. Право слања своје поезије и видео снимака имају сви песници ( млади и одрасли), а сви ће бити у категорији:
Можете учествовати са највише 1 Вашом песмом, без обзира да ли је објављивана или не.
Песме се објављују у писаном облику на сајту www.poezija.rs у категорији “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ” односно “СТИХОЉУБЉЕ 2024”. Песме на сајту може објавити сам аутор који шаље песму, а може их послати и на мејл: stiholjublje@poezija.rs како би их на сајту објавили уредник сајта Љубодраг Обрадовић или Драгојло Јовић – члан ИО.
Видео или аудио снимак Ваше песме (у форматима mp4 или mp3) можете послати на мејл: stiholjublje@poezija.rs ако желите да своју песму пропратите и сликом и речима.
Приликом видео снимања Ваше поезије водите рачуна да телефон буде у водоравном
положају да би и снимак био водораван.
Радове можете објавити на сајту www.poezija.rs , или послати у писаном облику, односно видео формату (mp4) или аудио формату (mp3) на мејл: stiholjublje@poezija.rs најкасније 17. септембра 2024. године до 24:00 часова.
Сви радови обавезно треба да садрже податке о аутору (име, презиме, фотографију, место становања, мејл, телефон).
Ако имате нејасноћа, питајте на мејл: stiholjublje@poezija.rs и добићете одговор од уредника сајта.
Радови се не враћају. Слањем радова, аутори радова су сагласни да се њихови радови могу објавити без новчане накнаде ауторима, а по сопственом избору Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то:
Одлуку о најбољим песмама нећемо доносити, али ћемо најбоље песме по мишљењу
уредника сајта објавити у часопису ПоезијаСРБ број 23. Часопис ће бити објављен у пдф-у и биће бесплатно доступан свим учесницима који су послали своју поезију.
На дан 17.09.2024. године – рођендан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, све песме из ове категорије биће посебно истакнуте на сајту www.poezija.rs.
Организатори нису у ситуацији да сносе никакве трошкове учесницима конкурса у вези са припремом уметничких радова (аудио, видеа и поезије), као ни трошкове евентуалног доласка и боравка у Крушевцу на на неком од програма овог удружења…
Стихове говори Нада Гајић на манифестацији Звездано Здравиње 2024.
НАСЛЕДНИЦИ ОД НАС УЧЕ
– кад се браћа деле-
Умре отац изненада, баш у доба часног поста
нас два брата усред јада пописасмо што преоста.
Делисмо се к’о сва браћа, такво нам је ваљда семе,
гледали смо од старијих, запамтисмо тога доста.
Зло искуство данак враћа, кроз вене нам кружи време.
Поделисмо све на пола да једнако сваком буде,
пресекосмо уздуж кола, са тестером, све до руде.
И ту наста проблем мали ко да нисмо бића свесна,
инат неће да прихвати и када му злато нуде,
очас смо се посвађали, ком припада страна десна.
У воћњаку исто бива, од старина зна се ко смо
њему шљива, мени шљива, а непарну исекосмо.
У деоби све се види, пргава је нарав мушка,
од предака с обе стране, ми ту нарав наследисмо.
Њему вишња, мени дуња, њему орах, мени крушка.
Настави са читањем “НАСЛЕДНИЦИ ОД НАС УЧЕ – Јован Бундало”
СВИРАЈТЕ, ПЕВАЈТЕ ЦИГАНИ
Свирајте цигани,
свирајте ноћас за мене.
Душа би хтела спас,
из те чаше испијене.
Свирајте, свирајте цигани.
Јер драга је моја отишла
и део мене је однела.
Свирајте, певајте, цигани.
Певајте цигани,
истина је ноћас тако зла,
драга је отишла,
део мене је однела.
Хоћу ноћас да се напијем,
од неверне да се сакријем,
свирајте, певајте цигани.
Никад нећу да је прежалим.
Настави са читањем “СВИРАЈТЕ, ПЕВАЈТЕ ЦИГАНИ – Љубодраг Обрадовић”
КАД УМРЕ СЕЉАК
Кад умре сељак то не објаве вести.
Уздахне њива бременита,
зашкрипи кош црвоточни пун жита,
и забран забринути читаву шуму обавести.
Сељак кад умре нико не држи велике говоре.
Зацвили пас на ланцу у авлији
И калем млади задрхти на кајсији
док црне чавке међе надлећу и жаморе.
Сељак кад умре мало је букета и икебана.
Тужно мирише босиљак
И понека мушкатла тек убрана,
а он у очима носи читаву ливаду цветну
што је миловао и удисао свакога дана.
Настави са читањем “КАД УМРЕ СЕЉАК – Светлана Биорац Матић”
ПОПУТ МОРА….
Пуна, ми је душа чемера и јада
страда посрнула у мраку самоће
и не знам још увек зашто ли се нада
речима што тражи, додиру што хоће?!!
Нада се… И ниче сваког јутра опет,
пролећа су дани, године и часи,
миришу шапати које чудом чује,
замишља док клија, само да се спаси!!
Воли те, и ако вечност сама грли
у маси те види како луташ смео
понекад си збуњен као да би хтео
да постанеш Месец и скрасиш се цео?!!
Настави са читањем “ПОПУТ МОРА… – Сандра Миладиновић Марја”