ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА? – Андреја Ђ. Врањеш

ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА ?

Упитао ме песник сете,
шта  да се више пише?
Сваку песму,
као да сам написао трипут.
Рекох му!

Нисам имао  болова таквих,
али ако се  мени једном десе,
замолићу ветар јужни,
да стихове моје пренесе,
до дечјих душа топлих,
далеко  покрај Киншасе,
за све туге њине и ужасе.

Настави са читањем “ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА? – Андреја Ђ. Врањеш”

U ovom svetu hladnom  – Nebojša Stanojković

U ovom svetu hladnom  
U ovom svetu hladnom
novo se oružje sprema
u intermecu
Bez utehe za bol i jad
Nit hleba da pruži se
Slabom i gladnom
Dok uživaju u svome raju

Песма месеца маја 2024.

SVEDOČANSTVO

Čovek je stvoren od krvi i mesa,
drži u ruci jarbol života,
prašta i voli, mrzi i čeka,
čovek je otrov u obliku boli.

Borba srca i uma je česta,
savest je nekad daleki sprud,
gde ne dostigne priziva Sveca,
čovek je dobar, čovek je lud.

Napišite mi svedočanstvo
da sam u bitku sa sobom pao,
htedoh da živim pošteno, časno,
sve što sam imao sve sam i dao.
Izgleda da sam previše lud,
kad sam od samog sebe krao,
ja sam u bitku sa sobom pao,
sad nemam kome, sad nemam kud.

Čovek je biće, voli i mašta,
greška je uboga slast i obmana,
zakletvu daje da neće ikad
da ga obori suza slana.

I opet greši i opet prašta,
popušta lanac na zadatu reč
i opet samog sebe vara
čovek živi zbog ljubavi slep.

Htedoh da živim pošteno, časno,
sve što sam imao sve sam dao,
izgleda da sam po svemu lud
kad sam od samog sebe krao.
Napišite mi svedočanstvo
da nemam kome, da nemam kud,
napišite da živeo je
za druge dobar, za sebe lud.

AUTOR; Vesna Jakovljevic ©️®️

Napomena: Pesmu je za pesmu meseca maja 2024. odabrala Ljiljana Tamburić

 

Промоција књиге – САН НА ОБЛАКУ – Горан Минић

Народна библиотека Брус и Уружење песника Србије – ПоезијаСРБ 31. 5 2024. године у 18:00 часова у читаоници Народне библиотеке у Брусу организовали су промоцију књиге поезије „САН НА ОБЛАКУ“, аутора Горана Минића.

Пред бројним посетиоцима наступили су, поред аутора Горана Минића и: Светлана Ђурђевић – рецензент, Милосав Ђукић – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Љубодраг Обрадовић – песник, Даница Гвозденовић – песник, Саша Милетић – песник и Слободан Радичевић –  новинар. Музиком је промоцију оплеменио Александар Милановић. Промицију је осмислио сам аутор, а водитељ промоције била је Јасна Ракићевић. Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић, а видео Љубодраг Обрадовић. Прочитајте неколико Горанових песама и знаћете зашто и знаћете зашто је поезија бекство од чемера живота.

КАД ДОЂЕШ У БРУС

Кад дођеш у Брус
У ноћ разбукталог пролећа
Ти само зажмури
Да не видиш како плачем

Кад над Брусом
Спусти се боја тишине
И умре још један дан
Пробудићу се у тами
А тек по који пролазник
Наиђе

Време је немо између нас
Небо је затворено
За моје очи
Док корачам плочником сам

Кад дођеш у Брус
Само ти нећеш видети
Игру звезданог неба
И свице како тугу деле

Кад дођеш у Брус
Ја нећу гледати твоје дубоко ћутање
Када се угасе моје очи
Можда и тад заплачем
А ти немој касно је за кајање

Кад дођеш у Брус
Видећеш кораке туђе
И немирне трагове сенки
Чућеш звона
У мирису подневне кише

Пожутели лист
Пашће недалеко од тебе
И са кишом однети све трагове.

© Горан Минић

Настави са читањем “Промоција књиге – САН НА ОБЛАКУ – Горан Минић”

ВЕЛИКА ЗЕМЉО – Андреја Ђ. Врањеш

ВЕЛИКА ЗЕМЉО

Кад у ратном вихору гориш, кад покушавају да те задаве, да те нема на географској карти. Свету целом објављујеш лепоту, којом задивиш. Супротна злу постојиш као његова негација. И ДОК СЕ УМИРЕ, концертне дворане твоје се пуне. Руски народ слуша и гледа разнолику уметност, славећи премоћ духа. Раскош велике уметности, коју ствараш, потхрањену у времену представљаш лучу у мраку векова.

Русијо бајко чију прошлост унуцима читају баке, у себе скрита, остајеш вољена као светиња. Ко жели доћи као пријатељ, да те угледа очаравајуће нежну, може доћи са које год стране жели, доживеће те нигде сличну. Али ако се поремећеног сећања дрзне да у утроби лепоте твоје распали огањ уништења, онај ко те погледа очима мржње изгубио је битку, преварило га је зло страшног невремена, заболела немоћ. Ко је руску земљу хтео да украде, ко се трулим задахом унео у мирисно лице верности слободи, остао је осрамоћен ружноћом накане. Русија остаје довека свеколика инспирација. Тече вечита, непресушива, река у којој се купају сан и јава, од запада њезиних страна, до истока. Русијо грано, Русијо пољано, најдража си кад се волиш тајно.

„НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ МЕ ПЛАНЕТА У КОЈОЈ НЕМА РУСИЈЕ“, Председник РУСИЈЕ Владимир Владимирович Путин.

Настави са читањем “ВЕЛИКА ЗЕМЉО – Андреја Ђ. Врањеш”

РОМАНТИЗАМ И СЛОБОДА – Андреја Ђ. Врањеш

РОМАНТИЗАМ И СЛОБОДА

Евидентно је да је претечи слободе у уметности романтизам отворио сва врата, али не мора значити да кад одшкринемо врата нисмо и најсигурнији да није ушао талог или прљавштина, тако је романтизам у почетку изнедрио нову снагу да би се претворио у неку врсту самовоље, као производ слабости. „СВАКО ВРЕМЕ НОСИ СВОЈЕ БРЕМЕ“. Данас је навала таквих самопрозваних песничких дела, када се таква појаве на светлу дана, не разликују се од пмфлета или насумице разбацаних речи. Неко је рекао да свака глупост има свог предходника, на крају крајева од античких времена имамо појаву када су неке појединце занимала стварања огледалских поема, када је стиховима даван облик предмета. Да ли неко може било шта тврдити да се у ово време неће појавити као абнормално, свесно или несвесно. Парандовски којег цитирам рекао је: „ Најјаче наркотично средство јесте и остаће, полетна тема, бурна мисао, распаљена уобразиља, оно стање највише стваралачке вредности када нам се чини као да смо из подземља изашли на блистави или сјајни свет састављен од изненађења, али тако наш, као да је баш за нас вековима припреман, да је само нас чекао.“

Настави са читањем “РОМАНТИЗАМ И СЛОБОДА – Андреја Ђ. Врањеш”

СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић

СЛАВУЈ

Лежиш будан у кревету,
славуј у ноћи пева.
Сан је у далеком свету,
идеала више нема.

Тело уморно дрхти,
заборав напада мозак,
нема ни дашка младости,
живот је постао грозан.

Али месечина прошлост враћа
и буди одавно заспалу машту.
Кад бих пио сокове небеског саћа,
она би опет красила моју башту. Настави са читањем “СЛАВУЈ – Љубодраг Обрадовић”

ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА ? – Андреја Ђ. Врањеш

ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА ?

Упитао ме песник сете,
шта  да се више пише?
Сваку песму,
као да сам написао трипут.
Рекох му!
Нисам имао  болова таквих,
али ако се  мени једном десе,
замолићу ветар јужни,
да стихове моје пренесе,
до дечјих душа топлих,
далеко  покрај Киншасе,
за све туге њине и ужасе.
Настави са читањем “ИМА ЛИ ПИСАТИ ЈОШ СМИСЛА ? – Андреја Ђ. Врањеш”

MИШЉЕЊА… и афоризам – Андреја Ђ. Врањеш

MИШЉЕЊА

Сретох човека који ми рече гласовито, боље пишем од тебе, рече још да и његов син пише боље од мене. Још рече да се канем брукања. Свашта ми човек рекао, без пардона. Помислих шта ако је у праву ? Нека јесте. Било би дивно да смо оба у праву. Али у праву је скоро увек онај који није у праву, никада неће ни бити. Ко је крив? Зар је важно ?

Мислим да је важније да снег данас веје у Алжиру и још је битно да Павел воли Елвиру.

Настави са читањем “MИШЉЕЊА… и афоризам – Андреја Ђ. Врањеш”

Kad je naš drug slomio krila – Dajana Ilić, Niš

Kad je naš drug slomio krila

Još smo deca bila
Kad je naš drug slomio krila
Radoš i steću smo u školu poneli
Ni slutili nismo šta nas tamo čeka
Kada se čula galama iz daleka neka
Jauk i tuga kroz hodnik protekla
I oći nam poslednje vide sve nase drugare
koji u trenutku poslednji uzdah ispustiše

Настави са читањем “Kad je naš drug slomio krila – Dajana Ilić, Niš”