„ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА“ МАКРЕШАНЕ

Други, по реду, Сабор међународног песничког стваралаштва, културно уметничког народног стваралаштва са припремањем етно домаће хране, приказом ручних радова и народних ношњи, уз учешће многобројних етно удружења из Србије, одржао се у Макрешану, у суботу, 16. 9. 2023. Поред Сабора одржана је и ликовна колонија посвећена почившем уметнику из овог села, Милораду Павловићу, кога су сви знали под надимком„ Морнар“. На међународном сабору песничког стваралаштва учествовало је шездест песника из пет држава (Македонија, Хрватска, Република Српска, Црна Гора, Швајцарска). Сабор је имао и хуманитарни карактер јер су са својим штандом учествовала деца са посебним потребама заједно са децом из социјално угрожених породица, а за своје учешће, дружење и труд, награђени су медаљом и захвалницом. Сви учесници овогодишњег Сабора добили су „Зборник“ штампан поводом овог догађаја.

Настави са читањем “„ПРЕД КАПИЈОМ МОЈСИЊСКОГ НЕБА“ МАКРЕШАНЕ”

НЕ МОЖЕ СЕ СИЛОМ – Андреја Ђ. Врањеш

НЕ МОЖЕ СЕ СИЛОМ.

Oригиналност се радовала као реткост, било је увек оних ретких необичних људи који су се скромно радовали. Најоригиналнији од запажених сликара међу великим мајсторима свога доба Придон, моћан колорист цртач, помало мек а , тежак на идеји у избору попут Андре ШЕНИЈЕА рецимо. Неки ни тада у време њихово не само да нису били сликари,него су се вулгарно прогурали уз помоћ негативног људског. Још онда чинили су на све начине, како би се самопрогласили уметницима значајног имена и реномеа и данас по неки што чине својим еџперименталним стиховима, мисли се ови нови песници, сликари, својски руше уметности, оно што је добро нацртано углавном је и насликано, говорило се, данас не, то више нису сликари, већ добри декоратери. Појавила се свемоћна техника, све пролази, сваком је омогућено постати сликаром, техника чини чуда, јер мало је образованих који примете. Мој гимназијски Професор физике образован и продуховљен Нијаз Ћумурија би рекао:“ У БЕСПТИЧЈУ ЈЕ И ДУПЕ СЛАВУЈ„ Гдје нико појма нема сви су паметни. Тако је говорио он, стари физичар.

Настави са читањем “НЕ МОЖЕ СЕ СИЛОМ – Андреја Ђ. Врањеш”

ПРОМОЦИЈА КЊИГА – МЕД С ОРАСЕ – Живојин Манојловић

У четвртак, 28. 9.2023. године у 19:00 сати у Белој сали Културног центра Крушевац, одржаће се промоција књиге Живојина Манојловића МЕД С ОРАСЕ. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.

 

ВОЛИМ…

Волим до бола,
Волим
До оне слатке
Стрепње,
До оне непојмљиве
Измаглице у глави,
И заборавите
Своје име. Настави са читањем “ПРОМОЦИЈА КЊИГА – МЕД С ОРАСЕ – Живојин Манојловић”

– 26. ФЕДРАРО – Ликовна колонија “мр Ратко Тодосијевић Баћо” и СУПЕС – ПоезијаСРБ”!

У Етно кући Слободана Стојановића, 23. 9.2023. године, одржан је први дан 26 ФЕДРАРА, Фестивала аматерског стваралаштва Расинског округа. Наравно, првог дана одржани су пратећи програми ФЕДРАРА и то:
  • Ликовна колонија “мр Ратко Тодосијевић Баћо” и
  •  СУПЕС – ПоезијаСРБ”!
На ликовној колонији “мр Ратко Тодосијевић Баћо” учествовали сликари и то: Мирослава Петронијевић, Новица Симић, Дијана Обрадовић и Првослав Пендић Пенда. На “СУПЕСУ – ПоезијаСРБ” ове године учествовали су песници: Нађа Симић, Љубодраг Обрадовић, Првослав Пендић Пенда, Драган Тодосијевић Гана, Јованка Андрић, Томислав Симић Калпачки, Мирослава Петронијевић, Немања Петронијевић и Даница Здравковић.
Госте су поздравили Чедомир Милосављевић – руководилац РЈ КПЗ, Културног центра Крушевац, Градимир Мијатовић у име МЗ Жабаре и КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Програм је водио Љубодраг Обрадовић у име Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а програму је учестовала и солиста КУД-а Вук Караџић – Николина Ђокић и чланови Фолклерне секције поменутог КУД-а, који су одиграли ИГРЕ ИЗ ЛЕСКОВЦА и ШОПСКУ ТРОЈКУ у кореографији Срђана Стојановића. У програму су наступили и најмлађи солисти КУД-а Вук Караџић… Програму је присуствовао и Будимир Симић – први председник савета ФЕДРАРА.

Промоција ПоезијаСРБ број 20.

Снимио Славиша Паунковић

Снимио Љубодраг Обрадовић

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је основано 17. 9.2012. године. У то име желим да данас свим члановима удружења и посетиоцима нашег сајта честитам 11. рођендан са доста одличних песама објављених у Часопису за поезију ПоезијаСРБ број 20 чију смо промоцију организовали 19. 9.2023. године у Великој сали Народног музеја у Крушевцу. У промоцији су учествовали неки од аутора који су писали у њему. Часопис је штампан уз помоћ Града Крушевца. Вечерашњу промоцију су водили песници: Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић и Данијела Јевремовић. На промоцији се чула и поезија Пере Зупца, Бранка Мијатовића, Драгојла Јовића, Стевана Раичковића, Радета Драинца, Сање Петровић, Животе Трифуновића, Градимира Карајовића, а изговорили су је Даница Гвозденовић,  Данијела Јевремовић и Љубодраг Обрадовић. Своју поезију  и друга ауторска остварења изговорили су: Мирослава Смиљанић, Бранко Ћировић, Слађана Бундало, Драгиша Павловић Расински, Љиљана Тамбурић, Братислав Костадинов, Боривоје Бора Видојковић, Миљко Шљивић, Првослав Пендић Пенда, Даница Рајковић, Гордана Влаховић, Олга Раденковић, Стефан Кнежевић, Мирослав Кркић, Дејан Петровић Кенац, Милосав Ђукић Ђука, Снежана Поповић, Ана Миливојевић, Љиљана Марјановић, Живојин Манојловић, Данијела Јевремовић, Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. Промоцију су својом музиком оплеменили: Женски хор БИСЕР из Крушевца и Љубиша Боровац Боки и Дејан Живковић из Ћићевца. Фотографије је снимила Ђурђија Обрадовић , а видео Љубодраг Обрадовић и Славиша Паунковић. За беспрекоран тон била је задужена фирма АРТ ЕЛЕКТРО Горана Ракића из Крушевца. УЖИВАЈТЕ!

Audio snimak: Ljubodrag Obradović

СПЛИТ – Aндреја Ђ. Врањеш


СПЛИТ

Кад долазимо у Мостар касно послије подне као да улазимо ,,У ШАНТИЋЕВО ПРЕДПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ“, писао je некада давно Стеван Раичковић. У Сплит кад улазимо или када га напуштамо он радује аутентичним изразом:Он није град већ дио неба са којег се види цијели свијет“. Када житељи Гламоча, Ливна,
Босанског Грахова долазе у Сплит, обично одсједну у ексклузивном хотелу Лав, ноћ двије, довољно да оду до Бачвица, осјете море, онда се појаве на неким од познатих тргова, Пјаци обавезно која је својеврсни театар дешавања. Ако су у прилици да до дубоко у ноћ на Тргу републике остану на запаженом концерту , онда су направили себи угођај за незаборав. Ипак највећа вриједност овога града су људи, а Сплит их је одувијек имао: Мештровић, Тартаља, Вицко Крстуловић, Марулић, Борис Дворник, Јагода Буић и многи, многи други, могло би се набрајати цијели сат а да опет нисмо сигурни да ли су сви побројани. Не знам напросто некога из моје нападнуте младости да није волио овај град, били увјерени да Сплит неће бити контра Београда а и што би био мислили смо када су у времену злу дјелили исту судбину. У Сплит сам долазио и одлазио најмање четри пута годишње, пошто бих исто толико пута боравио код ђеда у Гламочу. Горштацима је овај град увијек био важан културни, трговачки , болнички и сваки други центар иза Динаре. Сјећам се имао сам пет година породично смо љетовали у Омишу, када је оца на вечеру позвао хрватски пјесник Јуре Каштелан, који је тако лијепо писао о нашој Десанки и ђацима Крагујевца побијеним у једној земљи сељака на брдовитом Балкану. Било је лијепо те медитеранске ноћи код Каштелана и било је искрено топло около срца у граду који гостима је поклањао све што је имао, до меканог сленга и пјесме далматинских клапа које су изводили слухисти, а грађани препознатљиве отворености, темпераментнoг духа уводили су нас у другачији свијет нама непознат али драг. Овдје ћете увијек осјетити призвук давне ренесансе, трубадура, серенада ослоњених на античку културу, овдје се стално велича радост, његује сензуалност али складно уметнуто у ново доба. Дука каже: ,,ЧОВЈЕК ЈЕ ДО ПАРИЗА ЈЕДНО А ОД ПАРИЗА ДРУГО.“; исто би се могло рећи за Сплит. Додао бих само човјек је од Сплита господственији за лакоћу вјеровања у непролазно лијепо. Тако је било некада. У овом каменитом поднебљу тешко је рећи шта је овдије мјера, шта су границе, сваки доживљај је засебан и посебан. И НИГДЈЕ ТУГЕ ЗА ПРОЛАЗНОШЋУ.

Настави са читањем “СПЛИТ – Aндреја Ђ. Врањеш”

НОВЕ – Љубодраг Обрадовић – СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је основано 17. 9.2012. године, тако да је данас 17. 9. 2023. наш рођендан. У то име желим да данас свим члановима удружења и посетиоцима нашег сајта честитам 11. рођендан са пар мојих песама и пожелим још много лепих рођендана. У ту част организоваћемо и промоцију нашег јубиларног Часописа за пезију – ПоезијаСРБ број 20 која ће се одржати 19. 9.2023. године у Народном музеју Крушевац у 18:00 часова. Па изволите, придружите нам се у нашем малом слављу. Више детаља

НОВЕ

Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Настави са читањем “НОВЕ – Љубодраг Обрадовић – СРЕЋАН РОЂЕНДАН!”

СРОДНЕ ДУШЕ – Борисав Бора Благојевић

 

Pesmu govori Dalibor Djokić

Компоновао и пева Зоран Илић – Zoranidis Iljič Ilke


СРОДНЕ ДУШЕ

Сродне душе да постоје
Морале би да се нађу
Морале би да се споје
Ко две лађе у безнађу

Сродне душе не постоје
Ал` постоје неке друге
Душе што су увек саме
Пуне бола пуне туге

Сродне душе не постоје
Ал` постоје друге неке
Душе што су тако близу
Раздвојене и далеке

Настави са читањем “СРОДНЕ ДУШЕ – Борисав Бора Благојевић”

ЊЕГОВ ПОГЛЕД ИЗ ПРКОСА – Андреја Ђ. Врањеш



ЊЕГОВ ПОГЛЕД ИЗ ПРКОСА

Један ми тихо каза,
Андрјуша у пресек ћу ући, али у „УНИЈУ“, нећу,
помислих кад би се могло некако у просек.
ТАЈНУ НАЈВЕЋУ.

Настави са читањем “ЊЕГОВ ПОГЛЕД ИЗ ПРКОСА – Андреја Ђ. Врањеш”

POSLJEDNJA PJESMA – Luka Lune Jović

POSLJEDNJA PJESMA

Pišem mislim moju zadnju pjesmu
Ne kad mi se pisati prohtije
Već iz glave kad dopiru riječi
Pa kroz ruku uvijek sa olovkom
Na papiru poruke ostaju.

Prethodi joj uvijek nešta važno
Potaknuto i od drugih ljudi
A noćas me probudiše snovi
I teški uzdah ote se iz grudi.

Sanjao sam ljude starog kraja
Od kojih mnogi više nisu živi
Neću više ni ja pisat pjesme
Malo tko to ionako čita
Pjesnike se ništa ni ne pita.

Настави са читањем “POSLJEDNJA PJESMA – Luka Lune Jović”