НЕМАМ ПОЈМА – Драган Величковић – Стихове говори Бранка Благојевић

НЕМАМ ПОЈМА

Могу у себе да се закунем
Да чиним све што најбоље умем

Док неко врло смишљено ради
Да ме са самим собом завади

Ја немам појма с ким сам и где сам
На дно ме тешко безнађе вуче

Зато сам очајан, можда и бесан
Да ли је данас, сутра ил јуче

И нема смисла и нема реда
Нисам ни овде, још мање тамо

Живот са стране стоји и гледа
И прстом не мрда, а баш се знамо

Не бих га мењао, нема тих пара
Виси о концу и једва стоји

За мене гине, страда и вара
Добро је, каже, и кад се боји

И баш се трудим да га разумем
Некад га опсујем, ређе и пљунем

А њега брига, јасно се види
Махне и каже, слободно иди

А могу у себе да се закунем
Да чиним све што најбоље умем

Док неко врло смишљено ради
Да ме са самим собом завади

Настави са читањем “НЕМАМ ПОЈМА – Драган Величковић – Стихове говори Бранка Благојевић”

Visits: 200
Today: 86
Total: 641062

ЦАР ДУШАН и КНЕЗ ЛАЗАР – Мирко Стојадиновић

 


ЦАР ДУШАН

Несрећа нас тешка притиснула
Као стрви што срну раздиру
И бакљу нам у грло метали
Манастирски метох и земљу отели.

Све вас повах за својом трпезом
Да заједно савет поделимо
Буну нама да ли је чинити
Ил главу паклу похранимо.

Сведочење наше од давнина
Седиште нам на векове века
Трагови су српски на светој нам земљи
А награда, борба биће нама.

Туга, беда одасвуд притисли
Дал чекање нама је чинити
Ујармљени не можемо бити
Трговина утешит нас неће.

Настави са читањем “ЦАР ДУШАН и КНЕЗ ЛАЗАР – Мирко Стојадиновић”

Visits: 76
Today: 8
Total: 641062

МАРЕ ОБИСИНИЦЕ – Андреја Ђ. Врањеш

МАРЕ ОБИСИНИЦЕ

Због неостварених љубави чињене су некада давно чудне непромишљености, какве су: Клетве, гатке, самоубиства изван свакојаке потребе и разумног. Управо такав сценариј обојио је ову кратку причу. Давно у селу једном у далматинској загори живела је девојка Маре којој је отац забранио тврдо да неслућену лепоту поклони вољеном младићу којег је носила у срцу. Увидевши да јој се жеља неће остварити она у предвечерје изабра високу грану старог храста недалеко од куће и на њој се обеси, тако су завршиле она и њезина туга. Била би ово уобичајена матрица о пропалој трагично завршеној љубави, да за прелепу Маре није везано и несвакидашње народно веровање (предање) да је и мртва управљала временским неприликама. Када би кише падале данима, претећи јесењим поводњима и бујицама које су збуњивале људске судбине, дували снажни ветрови, односећи пластове и кровове, нападали дубоки планински снегови, затварајући путеве и помисли, жене би излазиле са машицама на двор, (ДВОРИШТЕ) бацале их од себе што даље и позивале умрлу девојку у помоћ, изговарајући наводно чаробне речи: ,,МАРЕ ОБИСИНИЦЕ ВРАТИ ВРИМЕ У ПЛАНИНЕ“, тако би прамајке наше веровле да ће отерати кишу и сваку другу изгибију, дозвале Сунце благодатно , вратиле спокојство. Пошто се мени прича допала, слушајући је у Равним Котарима пре одприлике пола века, у земљи врлетној и каменој, пожелех да јој и узверујем, зато сам је Вама поштовани читаоци пренео. Ко је из ових крајева и далеким пореклом, за тренутак ће му срце закуцати брже као поклич из тишине векова.

Настави са читањем “МАРЕ ОБИСИНИЦЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 88
Today: 10
Total: 641062

ВАЛЕНТИНА КОЈЕ НЕМА – Драган Ћирковић


ВАЛЕНТИНА КОЈЕ НЕМА

Тражио сам те свуда ал те није било
Кога да питам да ли те сања
Опанци поцепани одело у ритама
У празаном свету бездан ме прогања

Ти си као сновиђење као машта
Случајни сусрет у времену и крај
Улице су препуне слепих бескућника
Небодери торњеви купoлe и сјај

Да ли те неко осим мене жели
Можда те неки  несрећник има
Безгрешна напуштена деца плачу
Свет је препун чађавог дима

Прогања ме она твоја туга у гласу
Да ли те је неко можда срео
Цвеће без мириса процветале трешње
Ни снег није више као некад  бео

Настави са читањем “ВАЛЕНТИНА КОЈЕ НЕМА – Драган Ћирковић”

Visits: 41
Today: 9
Total: 641062

ТРЕБОТИНСКИ ДАН – Мирољуб Обрадовић

 

 

 

 

 

ТРЕБОТИНСКИ ДАН

Тужан и суморан,
Треботински је дан.

Кроз Треботин шуми река,
а у води масна флека.
Задах ме по лицу шиба,
док промиче мртва риба.

Увек гласамо за власт,
То је Треботинска сласт.

Сватова ниоткуда,
од хармонике ни гласа.
Девојке иду којакуда,
а класа нових момака стаса.

Да се чује дечја граја,
да нико не осећа самоћу,
такав Треботин ја хоћу
и дању и ноћу.

Настави са читањем “ТРЕБОТИНСКИ ДАН – Мирољуб Обрадовић”

Visits: 1611
Today: 6
Total: 641062

НОВА КЊИГА – Љиљана Тамбурић – ДАМАРИ ТИШИНЕ

Љиљана Тамбурић – ДАМАРИ ТИШИНЕ

DAMARI TIŠINE

Damari tišine kroz žile mi biju,
Srce mi pucketa k’o da je od stakla,
Ne podnosim dobro ovu aritmiju,
Svaka reč me napisana
Ponovo dotakla.

Damari tišine bude me uz buku,
Rasanjuju i, odlučno,
Vode me za ruku.

Razapeta duša na granici jave,
Između buđenja i nestvarnih snova,
Pritiskaju reči, počinju da dave,
i nastane tada jedna pesma nova!

© Ljiljana Tamburić

СТИХОВИМА ДАЋУ КРИЛА ДА ЛЕТЕ, Љубодраг Обрадовић

Шта је то песма? Да ли се песма сања? Да ли се песма живи? Да ли је песма живот? Може ли песма бити роман? И још хиљаду питања прочитаћете у првој поетској књизи Љиљане Тамбурић “ДАМАРИ ТИШИНЕ”! И добићете одговоре на свако од њих.

Да Вам, одмах на почетку, одгонетнем мој тајни рецепт за писање приказа. Ја, дакле,  прочитам пажљиво поетску књигу, одaберем најчешће од три до највише пет, по мени најбољих песама, онда сагледам шта је песник хтео да каже књигом и то је то! Приказ је урађен! Овога пута то није било тако! Морам Вам признати да овако комплетно добру, чак одличну поетску књигу одавно нисам прочитао. Зато је и мој одабир песама које ћу цитирати овога пута био свестранији и обимнији. Одабрао сам 19. песама, скоро трећину књиге. А о одбраним песмама нећу додати ни реч, ништа моје. Песникиња је све рекла! Могу Вам само препоручити да из песама које сам цитирао у наставку, све цитате прочитате као једну песму, јер се могу и тако читати… Можда ћете тако и Ви пoлeтети на крилима поезије.

Стиховима даћу
крила да лете
Као птице златорепе.
Да слећу на прозоре,
Да шарају слике
И пределе далеке…
/СТИХОМ ОСЛИКАНО – Страна 5./

Јер данас ћу себе извести у провод
Са намером једном помало бесрамном
Са хаљином овом у боји малине
Да заведем године да заплешу са мном!
/НАМЕРА – Страна 7./

Ухватићу овај дан
За јутро…
…..
Ухватићу овај дан
За подне…
……
Ако ми побегне
Трчаћу
И ноге ћу поломити
Ако треба
Само да га ухватим.
…….
Упрегнућу га у јарам
И бичеваћу га…
И ораћемо по небу бразде
Док не попадамо
Од умора…
И заспимо…
Несвесни узалудне јурњаве!

А ујутру…
Ујутру све испочетка…
/УХВАТИЋУ ДАН – Страна 11./

Настави са читањем “НОВА КЊИГА – Љиљана Тамбурић – ДАМАРИ ТИШИНЕ”

Visits: 1694
Today: 1014
Total: 641062

СПАВАЈ – Драган Тодосијевић


СПАВАЈ


Спавај
У сенци
Моје душе

Спавај
У заветрини
Моје кише

Спавај
Ту
На левој обали
Пепељуше


Спавај
У песми
Вредних ратара

Спавај
У песми
Ноћних птица

Спавај
У фијуку вејавица

Спавај
У мирису
Пољског цвећа

Ту
На левој обали
Пепељуше

Спавај село моје

Настави са читањем “СПАВАЈ – Драган Тодосијевић”

Visits: 112
Today: 6
Total: 641062

ЊИМА СУ ОТИМАЛИ – Андреја Ђ. Врањеш

ЊИМА СУ ОТИМАЛИ

Кад отму, све им отму,
кад отимљу,
нешто и оставе,
од када их испод неба има,
њима се отима.
Нису на ноге могли никад стати,
камо ли имати.
Срећни кад немају,
тада им несоји,
очију ситних,
немире заобилазе.

Настави са читањем “ЊИМА СУ ОТИМАЛИ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 1866
Today: 1
Total: 641062

ПРСТ – Драгослав Граочанкић

ПРСТ

Млади запат омађијали
тодорци.
Би им узвраћено.
Утече им зла снага у нигдину.
Запат пробуја – и додирну
небо.

Настави са читањем “ПРСТ – Драгослав Граочанкић”
Visits: 1185
Today: 6
Total: 641062

ЗВУК ФРУЛЕ – Даница Рајковић  


ЗВУК ФРУЛЕ   


Сваки сусрет са тобом
Враћа ме на детињство наше  
На најлепше село    
Пастир са шајкачом на глави
Фрулом у руци у црном сукненом оделу

Сећам се оног дана
Шапатом си сплаварио у мојој коси
Певушио си ми песме наше
Када смо школице играли боси

Латице маслачка 
Ветар је винуо у висине
Правио си ми ватромет
И када сунце пусти зраке своје
ватромет засија у свим бојама

Оставио си ми цвет руже
За сећање на младог пастира
На наше детињство
На дивног човека
И звук фруле кад засвира

Настави са читањем “ЗВУК ФРУЛЕ – Даница Рајковић  “

Visits: 441
Today: 3
Total: 641062

Библиотека „Милутин Бојић“ расписала конкурс за Награду „Милутин Бојић“ за 2021. годину за младе песнике.

Библиотека „Милутин Бојић“ расписала је конкурс за Награду „Милутин Бојић“ за 2021. годину за младе песнике.

Право учешћа на конкурсу имају млади песници до 35 година, а победнику ће као награда бити уручена повеља и одштампана књига песама у издању библиотеке.

Пропозиције:

А) Песници достављају циклус од најмање 10, а највише 30 песама.

*Због ситуације везане за КОРОНА ВИРУС COVID -19 примамо само радове послате електронском поштом.

Б) Радове потписати шифром. Решење шифре, као и циклус песама, послати на имејл konkurs@milutinbojic.org.rs с назнаком „За песнички конкурс“.

В) Учесницима конкурса се не плаћа ауторско право, а радови се не враћају.

Конкурс је отворен од 15. марта до 30. априла 2021. године.

Настави са читањем “Библиотека „Милутин Бојић“ расписала конкурс за Награду „Милутин Бојић“ за 2021. годину за младе песнике.”

Visits: 4240
Today: 20
Total: 641062

НАМЕРА – Љиљана Тамбурић

НАМЕРА

По подне ћу себе извести у провод
У зелену башту старога кафеа
Обући ћу хаљину у боји малине
Мало изнад кoлeна, скромног деколтеа.

Прошетаћу варошицом с осмехом на лицу
Равнодушно, мирно, ал’ с радошћу неком
И наћи ћу место под сенкама липа
Без намере сусрета са неким човеком.

Поручићу топлу кафу с чоколадом
И пустићу косу да је ветар носи
Сетићу се дана из младости ране
Кад смо овом улицом јурили се боси.

Купићу тад себи три црвене руже
Потрчаћу парком, па на клупу сести
Савршени дан ће правити ми друштво
Са њим ћу се данас посебно провести.

Јер данас ћу себе извести у провод
Са намером једном помало бесрамном
Са хаљином овом у боји малине
Да заведем године да заплешу са мном!

Настави са читањем “НАМЕРА – Љиљана Тамбурић”

Visits: 130
Today: 1
Total: 641062

ПРЕЦИ – Андреја Ђ. Врањеш

ПРЕЦИ

У камену,
сиромаштва изобиљу,
трајали.
Живот им био задатак.

Тајни имали нису,
отворених  погледа живјели,
док их  не би умори стигли,
на мјесту загрљаја.

Радовали се киши, Сунцу, вјетру,
дивили дуги
и такви мали,
велики остали,
плакали једино,
кад би се заклињали.

Горјели , изгорјели,
вољели ,превољели,
времена се нису бојали,
нису га ни имали,
зато су у зору умирали,
да би постизали.  

Нису знали да постоје,
тихи били,
више слушали,
слободом овјенчани,
опстајући, вјеровали.

Дивни бјеху људи ови,
сад их нема,
гдје су, куд су,
смјерни они,
можда негдје,
посустали?

Настави са читањем “ПРЕЦИ – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 179
Today: 1
Total: 641062

Једна слика, две песме и неколико фотографија…

Како се уметности преплићу? На једној приредби прошле 2020. године у Дому културе у Треботину ја сам изговорио песму БАЛЕРИНА која је настала по слици Мирославе Петронијевић, јер је био обичај да се на СУПЕСУ на основу слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2014. напише писма. Мирослава је тада изговорила песму Ненада Ђекића НА МОРАВИ, а Ненад Ђекић је дугогодишњи сарадник на сајту www.poezija.rs. Уживајте у аудио снимку, поезији, сликарству и фотографијама. /Љубодраг Обрадовић/
БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја


© Љубодраг Обрадовић

НА МОРАВИ

Гледај Мораву како мирно тече,
како сунце зраком по њој слику шара,
како вода долапе окреће,
жито меље воденица стара.

Слушај славуја како песму пева
и с’ врбе на врбу раздрагано слеће,
слушај воду како силно хучи,
хуком пара поморавско вече.

Гледај оне, девојке у колу,
играју се покрај мирне воде,
а види тамо, момак убра цвеће
па ка њима срамежљиво оде.

Неки кажу, тога више нема,
наше село у заборав пада,
дошло нам је неко ново време,
ко још чува традицију сада.

Али село још у нама живи
и још фрула плете ноте танке
и живеће све док има људи
који носе јелек и опанке…


© Ненад Ђекић

Песник Љубодраг Обрадовић и сликарка Мирослава Петронијевић


БАЛЕРИНА – Слика Мирославе Петронијевић

Настави са читањем “Једна слика, две песме и неколико фотографија…”

Visits: 3521
Today: 39
Total: 641062

Будите носталгични и прочитајте 1 песму (бар!) из архиве www.poezijascg.com

Љубодраг Обрадовић, уредник сајта

Архива на сајту PoezijaSCG је богата садржајима, чак би се могло рећи – ПРЕБОГАТА! Просто се и ја изненадим (пријатно) колико ту има квалитетних песама (преко 5.000) !

Зато сам се потрудио и обезбедио софтверску могућност да и Ви сами можете да се подсетите на песме и остале садржаје, који у архиви сајта PoezijaSCG стрпљиво чекају да заголицају машту и улепшају нам дан. Зато будите носталгични и завирите на трен…

ПРОШЛОСТ САЈТА PoezijaSCG!

ПОЕЗИЈА…
поезија…
и… О ПОЕЗИЈИ…

Настави са читањем “Будите носталгични и прочитајте 1 песму (бар!) из архиве www.poezijascg.com”

Visits: 817
Today: 6
Total: 641062

КАЛИГУЛА ИЗВАН ПОЕТИКЕ ДЕСТРУКЦИЈЕ – Драгослав Граочанкић

КАЛИГУЛА ИЗВАН ПОЕТИКЕ ДЕСТРУКЦИЈЕ

Премијера драме Албера Камија КАЛИГУЛА, 5.2.2020; Велика сцена Народног позоришта у Београду. Редитељ: Снежана Тришић
Осећање трагичности човечанства и живота, тоталитаризам апсурда у свим његовим манифестацијама и разорна моћ аутократичности било које идеологије и нивоа са кога делује – били су суђени лични и уметнички пртљаг/вјерују Албера Камија, значајног француског, светског писца и нобеловца.Можда би свако позориште требало увек да има на репертоару комад о неком диктатору?!

Аутократија и диктаторство добрано су завладали и у 21. веку главнином земљине кугле, чак и њеним рубним ареалима. У њима аутократија чак досеже своје врхунце, остварује убитачније деловање, те човек, изложен њеним погубним дејствима, све до мењања његовог генетског кода (!), остаје беспомоћнији него они који су диктатору надохват!

Али, и једни и други, ужаснути, не само владалачком аутократијом која спонтано производи и многе друге своје сулуде деривате, не остављајући ниједно животно поље без својих засада – постају, између осталог, потпуно екскомуницирани као појединци, друштвене класе или нације из било каквих позитивних доприноса себи, својој средини и човечанству.

Једном, кад мине моћ диктатора, напоредо са свеколиком пустоши коју оставља иза себе, на сцену ступа отворени и најчешће опростиво закаснели говор о диктатору, који постаје објекат и профаног и уметнички профилисаног подсмеха, сатире и безбројних других пост фестум отпора и анализа.

Настави са читањем “КАЛИГУЛА ИЗВАН ПОЕТИКЕ ДЕСТРУКЦИЈЕ – Драгослав Граочанкић”

Visits: 128
Today: 4
Total: 641062

ЉУБАВ И ВИНО – Александра Соколовић

ЉУБАВ И ВИНО

У вину утеху,
за сломљено срце тражим
гутљај по гутљај, полако
да тугу своју блажим.

Тражим твој лик
у свакој капљица црвеног вина,
да си далеко негде
не желим да признам да је  истина.

А вино душу ми разгали
мало по мало машту ми распали
отвори све кутке сакривене,
оголи ми душу,
пољуља ми мисли на тренутке снене.

Ако је за љубав све ти праштам
само са тобом желим да маштам
да свака кап рујнога вина
буде сведок љубави праве
да у вину буде истина.

Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – Александра Соколовић”

Visits: 545
Today: 7
Total: 641062

КОСОВО И МЕТОХИЈА – Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић чита песму на програму РАСПЕТО КОСОВО

Песму говори Лидија Ужаревић, уредник КЦК  – музика Раде Кошанин

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Низ Косово поље звоне звона!
Уз Метохију, ко уз кичму, клизи језа.
Односе нам из срца спокој векова,
на прошлост пада челична реза.

На свест и савест пуштају дим,
тешку маглу да радост позобе.
И као да они немају ништа са тим,
историју нам из видокруга одводе.

И звоне звона! Успаване да разбуде!
Сви који пуштају нас низ воду,
своју клицу пропасти тиме буде
и свемир сенком зла боду!

И звоне звона! Буди се Европо!
Све свето у даљини данас вене!
Звоне звона! Неправда ко небо,
преплавила живот и успомене!

Настави са читањем “КОСОВО И МЕТОХИЈА – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 1660
Today: 3
Total: 641062

ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић


ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ

Одлазим у планину,
остављам сунце и долину,
и тражим своју истину,
тражим спокојство, мир…

Са врха планине палим звезде
и гледам бескрајни свемир.
Како сам мали,
a хоћу звездани пир?
И шта ми то овде фали
да свој угасим немир,
да сазидам свој свет?
Настави са читањем “ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 1710
Today: 0
Total: 641062

ЗАБОРАВ НЕЗАБОРАВУ – Невенка Алиспахић


ЗАБОРАВ НЕЗАБОРАВУ


Заборавимо митове и легенеде
што да не, ми смо спремни
ако нам кажу да заборавимо све
све…и име и мајчин скут и очев пут.

Заборавимо Душаново царство
неки су други живјели тад,
не сјећајмо се Немањића,
цара Лазара, Југовића…
витеза над витезовима, славног Обилића,
та вјекови прођоше од тог
шта нас се тишу епови незнанца
и да ли је божур из крви никао
сестринском сузом заливен исцвао.

Да, заборавимо, што да не
све битке за отаџбину вођене,
и Карађорђа и Дрину и Цер…
и, нека ми опросте сва друга
велика имена и крвава српска земља
нека ми опросте, и сви што би да забораве,
ја не могу, у мени од сваког
бар по једна кап крви ври.

И нека су то све митови и легенде
и нека ништа истина није
питам се ста са оним што ни
тако давно било није.

Шта са Јасеновцом гдје вјетар
и данас пепео ковитла,
ста са Козаром гдје храст
над хумком зараслом и
овог прољећа листа,
ста са Шумарицом, ни то нас се не тиче,
заборавимо ђачке осмјехе,
из којих зелена трава и данас ниче.

Или још ближе, скоро па јуче
од Масленице преко Книнске Косовске долине
па све до, замислите, све се опет тамо враћа,
тамо у срце Косова и Метохије,
сви путеви од Косова опет ка Косову воде.

Ал’ шта нас се то тиче,
Европи мора да се кличе
наше су легенде европска ноћна мора
зла крв би да мирно тече
док Србију свака рана пече
и од мача и од заборава.

Заборавимо, што да не,
нису живот ни мит ни легенде
нама је од Бога дато
да се завади брат с братом,
да златник над чашћу бдије
док нам се заборав у лице смије.

И гдје је данас Црњански
да нове „Сеобе“ пише,
гдје Стерија да види како
нам је плодно тло
све тиква до тикве ниче.

Не мари, све су то празне приче
од нас се само тражи
да не помињемо ко смо,
да нам потомци мајчин језик забораве,
та за Бога милога, у Европу се хрли
тамо нам не треба ћирилице,
питам се само гдје смо до сад били
на којој планети, ком континенту
гдје би нас то радо преселили.

Заборавимо, у забораву нам божур
ено вене, суши се и нестаје,
ал’ прије но свене и коријен сасуши се
у њедрима ново сјеме рађа –
сјеме незаборава.
Незаборавак ће нићи цијеће
кристално модре боје
као што кристално чисто је Небо
непресушне Слободе.

Настави са читањем “ЗАБОРАВ НЕЗАБОРАВУ – Невенка Алиспахић”

Visits: 1420
Today: 2
Total: 641062