СЕЉАЧКА ПОСЛА – Живојин Манојловић


СЕЉАЧКА ПОСЛА

Данаске је Светак.
У село се не ради.
Моја ће Радојка
С плачљиве серије
Баш да се наслади.
Ја се тако реших
До варош да скокнем.
На пијац да сврнем
Нешто и да продам
Па еври добрнем.
Жена у крошњиче
Тури крављи сира.
Кајмак не понесох
Јер онда ми сира
Ники нећ да бира.
И домаћа јаја
Снеле га кокошке.
Концентрат бре јеле.
Турих у улошке.
На точак с укачих,
То јесте бицикла.
Корпенче закачих
На гувернар од никла.
Настави са читањем “СЕЉАЧКА ПОСЛА – Живојин Манојловић”

ПРОВИНЦИЈАЛАЦ – Љубодраг Обрадовић

 


ПРОВИНЦИЈАЛАЦ

Устајеш рано и на рад полазиш,
своје снове још исањао ниси.
Стари комплекс жилама ти пролази,
из забите провинције ти си.

Ти увек сумњаш у себе,
као да си за пропаст света.
Јутрос ти опет срце зебе,
зашто сумњом свима сметаш.

Пишући песме пуне чежње,
откуд идеја да нешто ствараш.
Ти си ту само жито да жњеш,
и елиту сујетом не умараш.

Та, они стварају све што вреди,
јер само њима небо се смеши.
Знаш, гледањем бара се не цеди
и ништа сумњом неће да се реши.

У њиховом животу, незван си гост,
пролазник ког су случајно срели.
Зато одмах смело пређи мост,
који те од завичаја дели.

Устани сад и храбро пођи на рад
иако снове досањао ниси.
И нека ти срце заувек зна,
из забите провинције ти си.

Настави са читањем “ПРОВИНЦИЈАЛАЦ – Љубодраг Обрадовић”

Б А Г Р Е М – Живојин Манојловић



♥♥♥ Б А Г Р Е М ♥♥♥

Заискрио багрем.

Бљештаво…

Венчаницом…

Окићена

Раскошем крошња.

Права младина ношња.

Моравске кошаве

Узалуд гране ломише.

Сласт ,

Бујност

И нектар,

Обиљем га венчаше.

Настави са читањем “Б А Г Р Е М – Живојин Манојловић”

Живота Трифуновић – БРАНКОВ ДУХ ШЕТА КАРЛОВЦИМА

БРАНКОВ ДУХ ШЕТА КАРЛОВЦИМА

Карловци су украс целог Срема,
таквог града надалеко нема.
Плаво небо и непрегледне равнице,
добри Сремци, а лепе Срмице

Над Карловцем “Видиковац” мотри,
мирис вина дошљаке опија,
а ветрови са свих страна пире,
сваком клима годи и прија.

Крај Карловаца широк Дунав кривуда,
тополе и врбе над водом се надвиле.
Кад опекне сунце и буде врућина,
дошљаке би у сенци радо сакриле.

Поносно пркосе и ветру и сунцу,
на Черату много бујни виногради.
Таласају се класале пшенице,
никли и уредили се кукурузи млади.

Недалеко је познато Стражилово,
Бранков дух целим крајем шета.
Свежи ваздух шаље Фрушка Гора,
каквог нема ни до краја света.
Настави са читањем “Живота Трифуновић – БРАНКОВ ДУХ ШЕТА КАРЛОВЦИМА”

ПоезијаСРБ у Геронтолошком центру Крушевац


Чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, су 19. 5.2023. године у Геронтолошком центру Крушевац извели поетско-музички програм за најстарије суграђане. Наступили су песници: Светлана Ђурђевић, Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић и Миљко Шљивић и казивањем своје поезије и ове године подржали  установу Геронтолошки центар Крушевац у реалазицији пригодног програма за најстарије суграђане. Своју поезију говорио је и Рилак Милош, корисник услуга Геронтолошког центра Крушевац. Програм је осмислила и водила заменица председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, Светлана Ђурђевић.


УВЕК САМ

Увек сам,
низ улицу корачаш.
Свет те одбаца.
Чувари права на истину,
све виде.

Настави са читањем “ПоезијаСРБ у Геронтолошком центру Крушевац”

УРНЕБЕСНО ПОЗОРИШТЕ – Драгослав Граочанкић

УРНЕБЕСНО ПОЗОРИШТЕ

Премијера комедије (?!) Душана Ковачевића УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА Народног позоришта у Београду и Народног позоришта Републике Српске на Великој сцени Народног позоришта у Београду 15. маја 2023. године
Режија и адаптација: Јагош Марковић

Све је било као на праизведби, упркос досадашњим бројним виђењима ове комедије Душана Ковачевића на сценама читавог српског језичког простора, а и изван њега! Али, оваквог виђења каквом смо синоћ присуствовали – тешко да је било. Можда би то рекли и они који су присуствовали бар већини досадашњих инсценација овог антологијског комада. Била је то урнебесна изведба која је увећала моћ и славу позоришне уметности. Инсценације које то постигну су ретке, без њих позоришту нема живота, бар не оног који му је изборио звездано место међу свукупним људским делатностима и вештинама. Јагош Марковић је (по ко зна који пут) разиграо и нашао себе, своју уметничку душу и човека који се у њој игра, уживајући до граница које само ретки ствараоци досегну.

Остварио је призоре који би надишли и узбуркали емоције и критерије хладног, мргодног, рационалног, можда највећег теоретичара књижевности, језика и позоришта 20. века – Михаила Михаиловича Бахтина! Са позорнице је узбудљиво, непрестано вејао и запљускивао живот у својим најпрофанијим, најбизарнијим, најаберативнијим и најграничнијим манифестацијама, које су сведочиле и подсећале на његову тешку, али истовремено лаку одгонетљивост, независно од тога да ли је реч о његовим комичким или трагичким обличјима.

Присуствовали смо комаду који уноси пометњу у теоријске класификације сценских жанрова. Иако су драмска дела са комедијским и трагичким елементима добро позната, Ковачевићева УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА већ своји луцидним и контрадикторним насловом исписује програмски концепт једног осебујног, иновативног, уникатног – помереног жанра позоришне игре. Ковачевићев комад мами на карневалистичко обликовање – што Јагошу Марковићу није требало двапут рећи: искористио је ту прилику као расни карневалиста, што се могло очекивати ако је на уму био његов досадашњи редитељски опус.

УВЕК САМ – Љубодраг Обрадовић



УВЕК САМ

Увек сам,
низ улицу корачаш.
Свет те одбаца.
Чувари права на истину,
све виде.

Увек сам,
пратиш сазвежђа.
Мрави се рада не стиде.
Људи својим путем жмуре.
Бледи на западу нада.

Настави са читањем “УВЕК САМ – Љубодраг Обрадовић”

НАИВНОСТ – Андреја Ђ. Врањеш

НАИВНОСТ

Веровали смо да естете могу бити
и  они који се не слажу са озбиљно ружним,
да је велико што спаја,
да границе постоје за уске душе.
Све што није ваљало,
називали смо реликтом прошлости.
Онда смо схватили,
да је време пролазно,
Настави са читањем “НАИВНОСТ – Андреја Ђ. Врањеш”

Драган Матејић – ПОД ДЕДИНИМ ОРАХОМ – промоција нових књига

У Великом Шиљеговцу, 14.5.2023. године одржана је ретроспектива стваралаштва Драгана Матејића у којој су предтављене две књиге: ШИШАЊЕ ИЗ ДВА ДЕЛА и АЕРОДРОМ – ДРАМЕ И КОМЕДИЈЕ. У програму су између осталих учествовали Јелена Протић Петронијевић и Лидија Ужаревић из КЦК, као и Светлана Ђурђевић – заменик преседника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, Саша Милетић, Мирко Стојадиновић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда, Олга Раденковић, Бата Костандинов, Дејан Ристић, Драган Ракић Сингер и други… Наравно аутор књига и самог прогрма са богатом трпезом био је  Драган Матејић, па не кажу после узалуд да је од сваке Књижевне вечери боља  Књижевна  вечера! Уживајте у фотографијама које је снимио Милосав Ђукић Ћука.

ТРАЖИЛА САМ ГА СВЕЋОМ

Пада летња киша па само музе, разблатило се, не мож` нигде од куће да се иде. Седимо тако у кући, ма сврби ме нешто. Толико ми то да не могу пред свекра и свекрву да се изразим, да ти кажем за то. Мој Драгоје напео краци у кревет и дремка а ја му дворим оца и мајку, дворим тако и мислим, уједаред велим Драгоју: – Дижи се човече да идемо оно сено да пресложимо на тавану, знаш да смо га пред кишу само журно набацали да не покисне. – Не могу жено, спава ми се. Кад он помену то спавање, мене и нос засврбе. Тад му пред родитељи` подвикнем, колико да виде да сам радна. Он прогунђа нешто и пође. Попнемо се на таван од штале, а сено мирише, мирише, а меко ко душек.. Набацамо сено на гомилу па Драгоје крену да га гази и збива да више стане. Подбочим се на вилу и гледам у њега, тад ме засврбе најјаче. – Дај – велим – да набацамо на гомилу па да збивамо заједно. Он се изгледа тек тад опасуљи. – Значи због тог` си ти толико орна за посао? Виде сирома` да не мож` да се извуче, па леже врз мене. Кренемо по сену, а оно иза нас ко да је прошао онај ваљак од путну секцију. Таман сам јадна почела нешто лепо да замишљам, кад пуче таванска греда од велики притисак те се ми стрмекнемо доле у јасла пред краве. Морало
је тако да буде кад овај мој зап`о ко руднички бик. Ја, ево, лежим на ортопедско већ недељу дана, Драгоје ми спрат ниже, где се пипнем боли, а сврби, не питај.
Настави са читањем “Драган Матејић – ПОД ДЕДИНИМ ОРАХОМ – промоција нових књига”