ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА – Јасмина Димитријевић

ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА

Сви по некада добијемо инспирацију.
Дође време када нам се пише.
Тако се и рађају све наше песме.
Неке мало боље, неке мало више.

Свима се по некад јави клик у глави.
Кад добије жељу да почне да ствара.
Па и ако песма није тако добра.
То не треба никада да те разочара.

Свака песма има свога читаоца.
Једноме се једна свиђа, другом нека друга.
Омиљена песма некоме је лоша.
Немој да те зато обузима туга.

Моје песме настају у првом трамвају.
Тад добијем жељу да најлепше пишем.
Нека одмах засија у светлости дана.
Неке се не роде јер их одмах бришем.

У трамвају путници док по мало дремају.
Мени се у глави идеје родиле.
Оловку у руке па све брже пишем.
Песме из трамваја тако су настале.

Настави са читањем “ПЕСМЕ ИЗ ТРАМВАЈА – Јасмина Димитријевић”

Visits: 271
Today: 32
Total: 205729

КАКО ЈЕ МАЛИ ОВАЈ СВЕТ – Крушевац-Хасково

КАКО ЈЕ МАЛИ ОВАЈ СВЕТ – Крушевац-Хасково

Прочитајте више о самом догађају

ЗА НАЈСКУПЉУ РЕЧ

Ниједан човек није пећина
Чак и ако је острво
Чак и ако је обала
Не може ехо да се судара
Са мокрим стенама
У мрачној шпиљи
Међу шишмишима
Празнина је неопростива
(Као Пештера
Крај Дрјановског манастира
У Бугарској
Поред амбиса)
Мора се неком рећи
И најцрња истина
Неком ко ће потрошити
Реч
Најскупљу
Ехо у сопственој пећини
Одзвања прејако
Као громови у глави
И после тога
Не препознајеш
Ничији глас

© Јелена Протић-Петронијевић

Мой пристан

Помислих, че си цвете бяло
в пролет засияло,
привличане мое!

Помислих, че си сън прекрасен,
мечтан, от слънцето по-ясен
обричане мое!

Помислих те за изгрева небесен
в омарата на летен ден,
мое вдъхновение!

Помислих, че си песен
от ехо в златна есен,
мое откровение!

Какво си всъщност ти?
Мечти,
Мечти,
Мечти…

© Августина Янкова

ДУМА ЗА НАЙ СКЪПИТЕ
Никой човек не е пещера
Дори ако е остров,
Дори ако е плаж –
Не може ехото да се повтори
Мокри са стените
В тъмната пещера
Сред прилепи.
Пустотата е непростима
Като пещерата
Край Дряновския манастир
В България
Пред бездната.
Задължително някаква дума
И най- дълбока истина.
Някой ще строши
Дума
Най – скъпа
Ехо в собствената пещера
Твърде кънтящо
Като гръм в главата
И после не признаваш
Ничий глас.© Јелена Протић-Петронијевић
Моје уточиште

Помислих, да си цвеће бело
у пролеће засијало,
привлачности моја!

Помислих, да си сан прекрасан,
сањан, од сунца јаснији,
заклетво моја!

Помислих да си зора плаветна
у оморини летњег дана,
надахнуће моје!

Помислих, да си песма
одјека у златној јесени,
откровење моје!

Шта си уствари ти?
Сни,
Сни,
Сни…

© Августина Янкова

Настави са читањем “КАКО ЈЕ МАЛИ ОВАЈ СВЕТ – Крушевац-Хасково”

Visits: 181
Today: 2
Total: 205729

БАЛЕРИНА – Градимир Карајовић

БАЛЕРИНА

Твоје црне очи и покрети
Говоре ми ко си ти
Нежна и прелепа
То сад осећам
Док те гледам ја

Знам да постојим и ја
За сада ти си мој сан
Док те сањам
Ноћ ми дође као сунчан дан

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Градимир Карајовић”

Visits: 75
Today: 11
Total: 205729

ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО – Весна Михајловић

ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО

Открили смо нешто
после много лета –
балетан се један
међу нама шета.

Ма није то шетња,
већ окретна игра,
јер он скаче и врти се
боље него чигра.

Visits: 36
Today: 3
Total: 205729

ЈЕЛА – Даница Рајковић


ЈЕЛА


Радост ме тера
Испред тебе да ћутим
Сваки твој додир
Веже ме за тебе
Ти си џепна Венера
 
Међу боровима си краљица
Модни креатор
Балерина за све часописе
Витког стаса и насмејаног лица

Твоје дуге ноге
На постољу сигурно стоје
Играш балет и валцер
Најлепше су очи твоје

Твоје смарагдне хаљине
Срмом проткане
Од твоје лепоте боровима срце стане
И када развигорац рашири руке твоје
На твојим жипонима заиграју све боје

Настави са читањем “ЈЕЛА – Даница Рајковић”

Visits: 32
Today: 6
Total: 205729

ЛАМЕНТ О ЛЕПОТИ КОЈА ТРАЈЕ – Љубомир Вујовић

ЛАМЕНТ О ЛЕПОТИ КОЈА ТРАЈЕ

Затворићу небо у стихове своје Вињетама слова скрићу плаво море
И облаке наде да из речи сину Под графитним трагом сачуваћу боје
Сазвежђа сетна распламсаћу до зоре Да сетамном ноћи снови не расплину
Затворићу небо у стихове своје И облаке наде да из речи сину

Затворићу срце у стихове своје Као стене магму испод земне коре
Да ми плами ватре никад не умину Из дубина жара где се искре роје
Узбурканом лавом сећања док горе Молићу вулкане да ме теби вину
Затворићу срце у стихове своје Да ми плами ватре никад не умину

Ово је ламенто лепоти која траје Док бревијар смрти сенчи сунца зраке
И дах жудни, крилом птице да полетим Опија ме песма, утеху ми даје
Да за навек нежно грлим снове лаке Да те страсно љубим, тугу кад осетим

Затворићу небо у стихове своје Желим гладну љубав вечношћу да толим
Записима срца да слова не жуте Из графитног трага разлиће се боје
У сазвежђа сетна кроз која ћу да волим И кад ми осећања пепелом заћуте

 

Настави са читањем “ЛАМЕНТ О ЛЕПОТИ КОЈА ТРАЈЕ – Љубомир Вујовић”

Visits: 115
Today: 6
Total: 205729

ПЕСНИКОВ ЛЕТЊИ САН – Андреја Ђ. Врањеш

ПЕСНИКОВ ЛЕТЊИ САН   

У сновима смиривао побуне,
причао са  Љосом о суштини,
тражио мир који чуо није,
мисаоно живео по дубини.

У Мар Дел Плати написао најтужније стихове,
гасио сузама магму сплина,
с Капабланком играо опен у Хавани,
дежави би било, ал фали истина.

Настави са читањем “ПЕСНИКОВ ЛЕТЊИ САН – Андреја Ђ. Врањеш”

Visits: 253
Today: 58
Total: 205729

ИЛУЗИЈЕ УМЕТНОСТИ И ЗБИЉЕ – Драгослав Граочанкић

ИЛУЗИЈЕ УМЕТНОСТИ И ЗБИЉЕ

Премијера драме Љубомира Симовића „Путујуће позориште Шопаловић“ у Југословенском драмском позоришту, 8. марта 2020. године

Режија, сценографија и избор музике: Јагош Марковић

Ово је једна од најбољих инсценација најкомплексније драме Љубомира Симовића.

Пред нама је поетско, филозофско и иронијско позориште – од оне врсте која својим онтолошким промишљањем стварности и уметности често зна да засени и најбољу редитељску „опрему“.

Али, овде то није случај! На сцени су снажан, вишезначан текст и његово моћно и маштовито усцењивање који показују врхунске могућности театра као можда понајбољег репрезентанта свеколике уметности. У ову представу су инкорпорирани бројни облици позоришта, почев од античког, преко шекспировског –  до знамените театарске институције: путујућег позоришта, које напокон,  после бројних фактографских, чак теоријских студија, анализа и истраживања друге врсте, заслужено улази у наслов једне велике драме и представља инспирацију и подстицај на размишљање о свим (или бројним) облицима сценске уметности и њеног дослуха са стварношћу, не само минулом и садашњом него и са будућом.
Настави са читањем “ИЛУЗИЈЕ УМЕТНОСТИ И ЗБИЉЕ – Драгослав Граочанкић”

Visits: 98
Today: 4
Total: 205729

ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА – Љубодраг Обрадовић

 


ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА…

Њена је коса била…
А усне, а тело, а ход…

Она је била тако смирена
и равнодушна на изглед.

Она је била у тој тишини
мноштва које пролази,
тако спокојна, јасна,
а недокучива.

Њене су усне
брбљале нешто без везе,
о људима, о пролазности,
о деци, цвећу…
Њене су усне
брбљале неке глупе речи,
као да јој није стало до мене.
Настави са читањем “ЊЕНА ЈЕ КОСА БИЛА – Љубодраг Обрадовић”

Visits: 1098
Today: 19
Total: 205729

Oзначите КАТЕГОРИЈУ приликом постављања Ваше поезије!

Зашто је важно да означите КАТЕГОРИЈУ ?

Зато што тако добијате, фактички свој сајт. Наиме. кад кликнете на КАТЕГОРИЈУ са Вашим именом и презименом, све Ваше песме (ако сте правилно обележили КАТЕГОРИЈУ) биће на почетној страни сајта.

Ево, рецимо кликните на категорије: Marina Adamović или Dragojlo Jović или Audio и видећете шта ћете добити на првој страни…

Љубодраг Обрадовић, власник и уредник сајта

  Ljuba

Настави са читањем “Oзначите КАТЕГОРИЈУ приликом постављања Ваше поезије!”

Visits: 3998
Today: 5
Total: 205729

БОГИЊА – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића у Крушевцу

У Белој сали КЦК 07.03.2012. године одржана је промоција четврте књиге поезије Љубодрага Обрадовића *БОГИЊА*. Програм је конципиран уочи 8 марта као спој поезије и музике у коме су као рецитатори наступили чланови КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и сарадници из КЦК. Била је ово неубичајена промоција једне књиге поезије у којој су се стихови и певали.

Љубодраг Обрадовић – аутор књиге љубавне поезије “БОГИЊА” 

Преслушајте аудио варијанту промоције књиге БОГИЊА у Белој сали КЦК у Крушевцу.

БОГИЊА

Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Oко тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…

Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…

Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…

Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…

Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “БОГИЊА – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића у Крушевцу”

Visits: 381
Today: 7
Total: 205729

У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Промоција књиге Мирослава Миће Живановића

Прочитајте како је било на промоцији и погледајте фотографије

У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА

Ниси ми ништа,
ни сестра ни жена,
ни пријатељ ни брат,
случајно сам те срео,
сазнао пар ситница
и потпуно се сплео,
па месечарим као скитница
између сна и јаве.

Ма који то ђаво дрема
у мраку твојих зеница,
па ми неда мира?

Не излазиш ми из главе,
иако те нема данима,
па се понекад запитам,
да ли те уопште занима
јесам ли жив и шта радим,
док празни солитери дремају
у јези подмукле тишине и мрака?

Сам сам данима,
а нећу у склоништа
и нека ми опросте
јунаци са бојишта,
што усред овог јада
помислих на твој осмех
с краја прошле јесени
и желим да те нађем.

© Мића Живановић

Кажу да је 13-ти дан у месецу баксузни дан, али није тако мислио и Мирослав Мића Живановић, када је за промоцију своје прве књиге поезије *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА* одабрао баш 13.12.2012. године и Белу салу КЦК. И није погрешио, јер је вече било изузетно и исплатило је труд и време које је аутор уложио у осмишљавање и припрему ове промоције која ће се памтити.. Комбинација поезије (која је у ствари музика душе) и музике (која је поезија душе), коју је на прави начин одабрао, говорио и певао Мића Живановић, погођена је тако да сачува заувек ово вече у сећању бројне публике, која је испунила Белу салу Културног центра Крушевац до последњег места.

Да вече буде изузетно припомогли су и Мићини пријатељи (и пријатељице): Јелена Ђорђевић (која је говорила поезију и поетски брод ненаметљиво довела до луке); затим бројни виртоузи који су музиком обојили вече: Марија Вујић, Александар Васић, Бранко Симић, Радмила Бајић, Милан Милетић и Оркестар РТК и наравно један песник (да Мића не буде сам на ветру), то јест ја  – Љубодраг Обрадовић.

Настави са читањем “У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Промоција књиге Мирослава Миће Живановића”

Visits: 106
Today: 5
Total: 205729

Моја прва љубав – Градимир Карајовић


Моја прва љубав


Када се птице с’ пролећа врате
и Сунце среће донесу стобом
твоје мисли на путу ме прате
знам да ћу бити поново стобом

Чекај ме, чекај кад прођу кише
још пуно тога пред нама стоји
сваког те часа љубим све више
сваког часа све више те волим

Не дај љубав да са ватром оде
небо што се ветром њише
не дај љубав да нам време
опет од заборава брише

Не дај љубав која у твом оку сја
не дај љубав наша да угасне
као тиха реака
где се права љубав годинама чека

На тебе мислим о теби сањам
љубав ти своју песмама нудим
за тебе живим и теби се надам
са ликом твојим ликом се будим

Сваког те часа љубим све више
сваког часа те волим све више

Настави са читањем “Моја прва љубав – Градимир Карајовић”

Visits: 234
Today: 0
Total: 205729

Августина Јанкова – Биографија и поезија на бугарском и српском


Августина Янкова

Родена в гр. Хасково. Завършила е ПУ „Паисий Хилендарски”, следдипломна специализация към СУ „Св. Климент Охридски” – София. Завършва специална педагогика към Тракийския университет – Стара Загора и професионална квалификация към Великотърновския университет „Св. Св. Кирил и Методий за ресурсен учител. Член е на СНБП.

Издала стихосбирките: 1995 г. – „Жарта се събужда”; 1997 г. – „С очите на Христа”; 2000 г. – „Сетивата ми жадуват”; 2002 г. – „Следи в безкрая”; 2003 г. – „Пчелички с жълти ръкавички”; 2008г. – „Усет”. През 2005 г. на Международен фестивал в гр. Варна бе удостоена с трета награда за текста на песента „Мъжко усещане”. Написва и текста на песента Богородице Свята”, посветена на Хасково.


Августина Јанкова

Рођена је у граду Хасково. Дипломирала је на Универзитету „Паисиј Хилендарски” у Пловдиву, а постдипломске студије специјализирала на Универзитету „Св. Климент Охридски” у Софији. Студира дефектологију на Тракијском универзитету у Старој Загори и професионалну квалификацију за учитеља деце са посебним потребама на Великотрновском универзитету „Св. Кирило и Методије”. Члан је Удружења независних књижевника Бугарске.

Издала је збирке песама: 1995. г. – „Жар се буди”; 1997. г. – „Очима Христа”; 2000. г. – „Чула ми жуде”; 2002. г. – „Трагови у бескрају”; 2003. г. – „Пчелице у жутим рукавичицама”; 2008. г. – „Смисао”. На Међународном фестивалу у Варни, 2005. године, додељена јој је трећа награда за текст песме „Мушко осећање”. Потписује и текст за песму „Богородице Света” посвећену граду Хасково.

 

Мой пристан

Помислих, че си цвете
бяло в пролет засияло,
привличане мое!

Помислих, че си сън прекрасен,
мечтан, от слънцето по-ясен
обричане мое!

Помислих те за изгрева небесен
в омарата на летен ден,
мое вдъхновение!

Помислих, че си песен
от ехо в златна есен,
мое откровение!

Какво си всъщност ти?
Мечти,
Мечти,
Мечти…

Моје уточиште

Помислих, да си цвеће бело
у пролеће засијало,
привлачности моја!

Помислих, да си сан прекрасан,
сањан, од сунца јаснији,
заклетво моја!

Помислих да си зора плаветна
у оморини летњег дана,
надахнуће моје!

Помислих, да си песма
одјека у златној јесени,
откровење моје!

Шта си уствари ти?
Сни,
Сни,
Сни…


Отдалечаване

Не ме търси!
Далече съм от тебе.
Не ме жадувай!
Друга съм сега – на вятъра
сестра неуловима,
на песен ехо в листната гора.

Не бе ти моето дихание,
не бе зора от светли дни,
а днес е късно.Залеза догаря
и плод незрял обрулен покоси.

Ще ме усещаш всеки ден по малко
и ще ме търсиш в другите жени,
като пчела в дъбрава с детелини
и като сън очакван, може би…

Не ме търси!
Далече съм от тебе.
Не ме жадувай –
минало съм Аз.


Удаљавање

Не тражи ме!
Далеко сам од тебе.
Не жуди!
Друга сам сада – неухватљива
сестра ветра,
ехо песме у лиснатој гори.

Ниси био мој дах,
ни зора светлих дана,
а данас је касно. Залазак догорева
и незрели плод ишибан покоси.

Осећаћеш ме сваки дан помало
и тражићеш ме у другим женама,
као пчела у дубрави с детелином
и као сан очекиван, можда…

Не тражи ме!
Далеко сам од тебе.
Не жуди –
прошлост сам Ја.


Дали ти дадох

Дали ти дадох всичко
или пък ти ми взе?
Сега съм като пръчка,
прекършена на две.

Но ако ти поискаш
с ръка да я скрепиш,
награда ще е риска
деня да утешиш.

Така и същността ми не
ще мъждука в плен,
че луда кръв в гръдта ми
кипи на стар терен.

Подай ръка, вземи ме,
жадувала съм теб.
Сега, в мига, люби ме
с осанката на Феб.

Дали ти дадох всичко
или пък ти ми взе?


Дали ти дадох

Дали ти дадох све
или ипак ти ми узе?
Сад сам као прут,
сломљен на пола.

Ал` ако ти пожелиш руком
да га спојиш,
награда је ризик
да утешиш дан.

Тако и моја бит
треперити неће у ропству,
јер луда крв у грудима мојим
на старом терену ври.

Пружи руку, узми ме,
жудела сам за тобом.
Сад, у трену, воли ме
с држањем Феба.

Дали ти дадох све
или ипак ти ми узе?

Настави са читањем “Августина Јанкова – Биографија и поезија на бугарском и српском”

Visits: 221
Today: 11
Total: 205729

ЈОШ СИ МЛАД – Даница Рајковић


ЈОШ СИ МЛАД


Родио си се једног прoлeћа… 
Јутарња роса је падала 
на платетнило расцветалих љубичица,
на небу звезда је засијала…

Ветар је одувао снове,
а ти си постао оаза  усред пустиње.
Твој топли поглед много говори, 
 свака се птица своме јату вине.    

Још си млад и имаш времена…
Свако прoлeће мирише на љиљане,
очи испуњене плаветнилом мора…
Прoлeће је расцветало плаве јорговане! 

Свака шетња са тобом   
враћа ме на срећне дане,
на распевану младост,
и улице насмејане.

Настави са читањем “ЈОШ СИ МЛАД – Даница Рајковић”

Visits: 54
Today: 0
Total: 205729