ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – Анђела Павловић

 


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ


На данашњи дан,
догодиле су се нестварне муке.
Убиле су пуно људи, деце,
те њихове злотворске руке.
Били смо мала земља,
никоме сметали нисмо,
а они су нас напали,
причали да криви смо.
Брутални напад, без иједног
јединог разлога,

десио се тада,
и разлог томе не зна се ни сада.
Никоме сметали нисмо.
Били смо земља мала,
са доста великих људи, добрих срца,
и то храбро срце и данас у Србима куца.
Нисте имали дозволу,
нико вам дозволио није,
да рушите снове наше,
нико вам дозволио није
да вас се деца плаше.
Настави са читањем “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – Анђела Павловић”

КРИК СРПСКЕ МАЈКЕ – Драгојло Јовић

КРИК СРПСКЕ МАЈКЕ

Зашто сте нам деци узели животе
Убили у трену дечји дан и сан,
Крвавих руку сад лутате светом,
Дрхти Српско Срце над судбином клетом.

Чијом руком своју милујете децу
Или оном истом што сте нашу клали,
Пробуди ли вас у ноћи крик Српске Мајке,
Што јој дете распористе,
Мртвом челу крст урезасте.

Где ли у човеку живи звер
Или у звери човек се крије,
Како ли живи под овим небом
Неко што само  мрзи,
Камом и маљем жељан да убије.

Кад би могла да исприча Сава
Колико сте српских ви посекли глава,
Вековима реком плутају телеса,
Јасеновац плаче криком до небеса.

Крвнички сте занат изучили добро
Кроз вене вам змијски отров тече,
Из звери ће се једном пробудити човек
Бог вам неће дати да кољете довек.

Нек по лепој вашој змије гнезда праве
Док крвници тумарају светом,
Тражећи негде мало бистре воде
Да са руку сперу крв Српске слободе.

Настави са читањем “КРИК СРПСКЕ МАЈКЕ – Драгојло Јовић”

БЕСКРАЈ – Љубодраг Обрадовић

БЕСКРАЈ

Милићу од Мачве


Небом и нашим сновима језди,
ка звезди хита, а земљи приговара,
дух генија који рајска врата отвара,
а колоне прогнаних у сећању гнезди.

Небом лете посечене брезе,
на истоку се злати огањ рађања!
Са судбином нема погађања,
у вечност одвезоше га небеске чезе!

Најбоље сања и никад се не умара,
звезде далеке у космосу док трепере.
Србија одавно кожу на шиљак бере,
али моћнима никад врата не отвара.

Еј Милићу, од поносне Мачве,
у Крушевцу ти је смирај душе!
Снове не могу зликовци да ти руше,
ни идеју свету, кад је четка зачне!

Тихи огањ разумом клија,
светли ореол слика прошлости!
Оног ко га у срцу угости,
вечност ће истином да опија!

Еј Милићу, нека језде брезе небом,
нека се прелепа нимфа на обали свлачи.
Вечни живот је – вечност која у сликама зрачи
и нас овде и бескрај горе, греје твојим делом!

Настави са читањем “БЕСКРАЈ – Љубодраг Обрадовић”

НЕКО ЧУДНО ДОБА

Ову поему посвећујем српском роду и његовој највећој страдији (егзодусу) у двадесетом веку…

Живео сам ја у неко чудно доба:
када људи беху јако ниско пали,
па су тако страсно,кума, брата, клали.
Вероваше у лажи, кипеше од беса,
опседнути призором напаћеног меса.
Издајници, бандити, убице, пси рата,
преко ноћи посташе јунаци;
а ко оста нем, без страначког правца,
омрзнуше на њег` кано на губавца.
Боже мој, Боже мој…
* * *
Живео сам ја у неко чудно доба:
кад` се крити мор`о ко истину каже,
највише им ваљао онај што све лаже.
А држава? Подивљала! Церила се слашћу,
пијана од гноја и крви над својом пропашћу.
Опет мој народ одрек`о се Бога,
опет мој народ нечасног послуша,
поверова оном што Србином највећим
сам себе назвао, а Крајину Српску душмански издао.
Домовину српску на пашалук свео,
васцели је народ до беде довео;
у Бели Двор сео, ум му полудео!
Боже мој, Боже мој…
* * *
Живео сам ја у неко чудно доба:
кад` је жена била срећна кад побаци,
кад` трулом мртвацу завидеше живи;
детету проклетство постала је мати,
нико никог` није хтео, нит` мог`о да схвати.
Док велможде за власт се борише,
нове мапе док тајно кројише,
своја села Србље је спалило,
куће своје Србље порушило,
на пут крете негде у нигдину.
Боже мој, Боже мој…
* * *
Живео сам ја у неко чудно доба:
кад` кроз град мој колоне бескраја,
бежи мој народ из свог завичаја!
Корак по корак и сво имање
у једну руку може да стане;
осташе огњишта, гробови ђедова,
ливаде осташе непокошене,
на сунцу осташе дечје пелене!
На исток колоне авети се крећу,
последњи за прве запалили свећу.
Боже мој, Боже мој…
* * *
Живео сам ја у неко чудно доба:
колоне жена и све ми исте,
у црном све су, до белог чисте.
Застају колоне, Амери надлећу,
гвоздене птице праве буку;
доле сви мисле: опет ће да туку…
Пошли на исток, шаљу их негде на југ,
а нико од њих непонесе ни плуг…
Боже мој, Боже мој…
Живео сам ја у неко чудно доба.

© Бранко Мијатовић 1995.
Из збирке “Сновиђења”
Заступљено у књизи изабраних песама ” Без сенки иза
љупкости сновиђења”
2018.

СТИХОВА ДИВНИХ УМНА ПЛЕТИСАНКА (СЕЋАЊЕ НА ДЕСАНКУ МАКСИМОВИЋ) – Душан Стојковић

Не, немој ми прићи,
то је само
за оне који су
храбри
само кад гину.

Наједном си
пролећем опијена.
И срећа
и страх
и стрепња
и чежња
по растанку
рађају
слово љубави.

Не, немој ми прићи,
дружићу се са сунцем.
Биће то опомена,
молба младости
да сутрадан
будем неко
ко хоће
да доживи чудо.

Немам више времена.

ОКЛОП – Љубодраг Обрадовић


ОКЛОП


Тутањ у даљини,
језом душу затвара.
Јуриш ка истини
силно ме умара.

Тутњи даљина од бомби,
одсјај на западу засени.
Не, не могу да поверујем.
Не, не. Не догађа се то мени.

Нека копрена на очи пала,
ни одјек слободе не слутим.
Сва лепота опет нестала,
опет истина у глави се мути.

Свет се опет заклатио
и као клатно клима.
На западу се сад рати
и сваком спокој отима.

Настави са читањем “ОКЛОП – Љубодраг Обрадовић”

BATALJON PLAVI- Milošević Dragan

BATALJON PLAVI

Nekada, ne tako davno,
Bili smo u istom stroju.
Nekada, u vreme manje slavno,
Uvek smo bili u punom broju.

Danas u ovo ratno vreme,
Na prozivci ceo puk.
Nakon košmara misli nam zaneme,
U grlu teskoba u grudima muk.

Dok tiha prozivka teče,
Za nas u stroju to dugo traje.
Ne osećamo kako zvezda peče,
Jer jedno po jedno mesto prazno ostaje.

Braćo, prijatelji, drugovi naši,
Vi koji na ovoj prozivci niste,
Znajte da nas ništa ne plaši
Jer u srcima našim stoje vase biste.

Na prozivci tako svirepoj,
Na naš slavni dan,
Postasmo svesni da nam je okrnjen stroj,
Da bataljon jedan sneva svoj večni san.

Tamo na jugu Srbije,
Na Kosovskoj zelenoj travi,
Gde se krvlju obliven barjak vije,
Ostao je da leži bataljon plavi.

B E O , G R A D
13. 05. 1999. god.

ИЗБЕГЛОЈ БРАЋИ ПО МАТЕРИ… – Мирослав Мића Живановић

ИЗБЕГЛОЈ БРАЋИ ПО МАТЕРИ

Куће у пламену,
и цркве и школе
порушена гробља
и лелек старица
бежање из пакла
путем непознатим
плач деце, плач неба
језив лавеж псећи

Kао живе,
јасне и слике и приче
пијетет жртвама,
херојима слава,
сведочићу вечно
о вашој несрећи

А сада вас молим
за минут ћутања

За минут ћутања
над Плавом гробницом,
на Шумарцима
крај потока суза од Бањице до Грачанице
од Солуна до Сегедина

И ово што сада чиним
није да бих вас увредио
и сузе вам досолио
више да бих вас убедио,
и умолио
да моје ране не дирате

И овде су били звани и незвани
пробали што знали и што нису знали
и онако успут без реда робили
што стигли побили, немчили турчили

Све урадили
осветили се, чак и наследили
а ми гинули
на крају све дали

Нека бар ово буде последње
нека нас оставе на миру
да опстанемо, да осванемо
да се усправимо и исправимо
нека нове горе развигоре
и нова огњишта зажаре

Нека се зањишу
бешеци и колевке
и неки се нови роде
али не војници и јунаци
него песници и љубавници

© Мирослав Мића Живановић

У просторијама СПС-а у Крушевцу, у Обилићевој 30, 24. марта 2022. године одржана je АКАДЕМИЈА МИРОМ ПРОТИВ РАТА. Програм је осмислила и водила Јелена Ђорђевић, а у програму је говорио и Синиша Максимовић – ВД председника ГО СПС Крушевац. Било је то поетско вече посвећено родољубивој поезији Мирослава Миће Живановића… Вечери је присуствовала и породица Миће Живановића. У програму су учествовали су и чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Данијела Јевремовић, Боривоје Бора Видојковић, Живојин Манојловић и Јована Живковић, а Градимир Каројовић је направио фотографије и видео снимак догађаја…

Настави са читањем “ИЗБЕГЛОЈ БРАЋИ ПО МАТЕРИ… – Мирослав Мића Живановић”

МИЛОСРДНИ АНЂЕО

 

МИЛОСРДНИ  АНЂЕО

Опет је март на брдовитом Балкану,
А по земљи мојој изникле висибабе,
Баш као године оне пре деветнаест лета,
Кад бомбе ранише детињство мог детета.

“Јуначки” са неба бацали су бомбе,
Са Јадрана плавог слали нам ракете,
Да ли ће им икад свевишњи судити,
Што из најслађег сна, пробудише ми дете.

“Милосрдни Анђео” рушио ми градове,
Гађао мостове, фабрике и села,
О Боже драги ако си то видео, па
Казни крвнике за та гнусна дела.

Од њиховог милосрђа горела ми земља,
Ни њива ни бразда не остаде цела,
Од љубави Анђела сад су гробља пуна,
А злотворима на глави стоји црна круна.

Са том црном круном долазе нам често,
Злочинци се враћају на крваво место,
Иза чијих корака прљави трагови,
О себи певају да су мировњаци, чаробни магови.

А сад нешто мислим, није ли грехота,
Што им мрачне жеље шаљем све по дану,
Па кад свећу палим и Богу се молим,
Да им свима кости у једну урну стану.

А Српска је душа велика ко небо,
Изнедрила Теслу да планета светли,
Давала туђину кад имала није,
У генима мог рода, не отми ичије.

И Март ће да прође, ал памћење не сме,
Да силници моћни рушише нам земљу,
 Гађаше возове, пијаце, Милицу на ноши,
Растурише све, ал’ нам душа оста,
Да се са злом бори, да дочека госта.

А времена памте да је Балкан врео,
Да несреће многе баш одавде крећу,
Али земља моја све стоички трпи,
И још чвршће држи Лазареву свећу.

                                                        Драгојло Јовић

(П.с. Писано на деветнаестогодишњици нашег страдања.)

Дочек нове 2010. године у Крушевцу

У знак поштовања према Мињи Суботи, сећамо се његовог гостовања у Крушевцу за Нову 2010. годину.

На Тргу Косовских јунака у Крушевцу, 31.12.2009. године, тачно у подне, за најмлађе Крушевљане, Културни центар Крушевац је приредио “ЗИМСКЕ ТОБОГАНСКЕ ИГРАРИЈЕ” које је осмислио Момир Драгићевић, а водио Миња Субота. Непосредно пре овог програма за најмлађе, у Културном центру Крушевац је приређен пригодни коктел за запослене и сараднике КЦК.

А увече, на Тргу Косовских јунака у Крушевцу, 31.12.2009. године, Град Крушевац је суграђанима поклонио незаборавни дочек НОВЕ 2010 ГОДИНЕ. У програму су учествовали: Удружење фрулаша *АДАМ МИЛУТИНОВИЋ*, КУД *14 ОКТОБАР*, Градски тамбурашки оркестар, Женска певачка група “БИСЕРИ”, Рок бенд “ТРЕЋИ СВЕТ”, Рок бенд “DOG HEAD” и као звезда вечери “ГОЦА ТРЖАН”. Дочеку је присуствовао велики број грађана (по слободној процени више од 5.000). Реализатори програма су били Културни центар Крушевац и КПЗ Крушевац.

Миња Субота – звезда “ТОБОГАНСКИХ ИГРАРИЈА”


Тачно у поноћ грађанима Крушевца срећну нову 2010 годину пожелели су
Гоца Тржан и начелник Градске управе Милош Јовановић

Настави са читањем “Дочек нове 2010. године у Крушевцу”