Ciganska idila – Ljiljana Tamburić

Ciganska idila

Za čergom se vuče mesec, obrazi mu medovina,
Obasjava put prašnjavi pun rupčaga i krivina
A u čergi sreća živi, žagor putem se razleže
Od smeha se noć uplaši, gladne zveri se razbeže.

Staro kljuse sneno hoda, labave mu uzde vise,
Samo nekad malo stane da noć
svežu omiriše.
Dok ciganin lulu puši i od dece
lice krije
duvanskim se dimom sladi, sluša dečje brbljarije.

Kad dosadi kloparanje zaprega se tad raspreže
Kljuse vode da popije, na livadi da se veže,
Stara ćebad se razvlače da se kuć
Mala pravi
A čupavci mali, crni, razbeže se tad po travi.

Raspali se vatra jaka, da plamen u nebo bije
Miris dima pored reke magiju i tajnu krije
Tad Ciganka na verige čaj od trava raznih meće
A u kosu i za pojas stavlja plavo
Poljsko cveće.

U haljini s karnerima, primadona tad postaje
Oko vatre ta luduje sve dok plamen ne potraje.
Violinu tad ostavi bradonja što
lulu puši
Sve utihne, čerga spava, dok na žbunu veš se suši.

Настави са читањем “Ciganska idila – Ljiljana Tamburić”

Visits: 2500
Today: 1
Total: 1629831

Vredno je u srcu Ljiljana Tamburić

Vredno je u srcu

Sve imalo vredno u srce će stati
Radosti i sreće, čak predeli novi,
Majušno je srce al da smesti ume
U sebe sve ono što želi i voli…
Ono zna da skrije u komoru malu
Čak i neke teške, neprebolne boli,
Pokrije nam strepnju kada se ogoli.

U rukama sreću zadržati nećeš,
Ni po kutijama sa mašnom od svile…
Džepovi se pune novcem ko kamenjem
A sreću nose male na krilima vile…
Repatice zvezde što padaju s neba.
Ona se raznosi kao cvetno prahje,
Sreća su tačkaste, bubamare zlatne.

Sve što vredi čuvaj u malenoj boci
To su eliksiri koji život hrane,
Srce dušu ima koja se veseli
I male vojnike koji sreću brane…
Kao mreža od pauka granica je tanka
Sva druga bogatstva… samo luda varka
Na pučini prazna, razlupana barka.

Ono što nam treba u srcu je našem
I u lepoj reči koja do nas stigne,
U osmehu čistom na rubu usana,
U moralu koji prijatelj nam digne,
U ljubavi kojom preplavi nas neko
Toliko da jako u grudima žigne,
A onda šeretski otuda namigne.

A malo nam treba… malo, kao travka
Što na sebi nosi kapi rose hladne,
Ta rosa na usni može lek da bude
Kad nam misli ostanu bez poslednje nade,
Poljuljaju veru razmišljanja razna.
Vrednost nečeg malog onda se razazna
Kad nam duša ostane bez ljubavi prazna.

Ljiljana Tamburić

Visits: 51
Today: 0
Total: 1629832

Sonet o snu LJiljana Tamburić

Sonet o snu

Zamerih se jutros petlovima glasnim
I zracima sunca što kupaju lice
Cvrkuću na grani glasićima krasnim
Ko da mi se smeju ptice rugalice

Znaju dobro ptice o čemu ja sanjam
Da mi ljubav moja u naručju spava
Da joj kosu crnu sa očiju sklanjam
U snu mi se smeška slatka i pegava

Ja je onda tako neprestano ljubim
U obraze, čelo i po vratu nežnom
Sve pazeći da se iz sna ne probudi

Dok se noć prikrada jutru neizbežnom
Ljubomorno jutro pokuca u staklo
Dabogda se negde o kamen spotaklo!

Visits: 40
Today: 0
Total: 1629832