КРУГОВИ… – Љубодраг Обрадовић


КРУГОВИ…


Лете кругови око тебе,
на вртешци врти се твој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки твој успех?

Зашто живот свој ритам има,
а твој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливаш,
кад ти спокој у чемер кипи?

Сваког дана изазов већи,
летиш ко пчела на нови цвет!
Ко ће тебе сад да усрећи,
кад немир твој врти цео свет?

Језа ти се уз кичму пење.
Сам себи постајеш досадан.
Још само један акорд песме
и у кревет поћи ћеш поспан.

Бар у сну себи да дочараш
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањаш
за нову љубав, вечну чежњу.
Настави са читањем “КРУГОВИ… – Љубодраг Обрадовић”

PoezijaSRB & Music – MOJE ПЕСМЕ КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ

Поштовани посетиоци, Овде ћу вам представити неке од мојих песама које сам искомпоновао уз помоћ Suno Ai. Како је сада пролећа прва песма у три варијанте је песма ПРОЛЕЋЕ ЈЕ ИЗВЕЗЛО ПЕСМУ

ПРOЛEЋЕ

Пролеће је извезло песму,
још једном заварава свет.
Птице су запалиле ноћ,
још једном спавати се не сме.

Настави са читањем “PoezijaSRB & Music – MOJE ПЕСМЕ КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ”

ПоезијаСРБ & MUSIC

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Одлучио сам да Вам за ВАСКРС 2026. године поклоним неколико наших песама искомпонованих и отпеваних уз помоћ платформе SUNO AI. Можете их преслушати у наставку овог чланка.

Настави са читањем “ПоезијаСРБ & MUSIC”

У ВАТРИ – Љубодраг Обрадовић


audio verzija

У ВАТРИ…

У ватри
растућег таласа
гори пена сунчева заласка.
Остани ту, малена…

Остани ту, на обали,
блиска ми у трави
и кад ноћ сунце поплави,
руку на чело ми стави.

Река ће да тече,
жубор шумове да упија
и док пољем плови вече,
љубав наша има да сија.

И би нам лепо,
и срећу нађох,
али за кратко!
Чим свану прво јутро,
на своју страну,
оде свако.

Оста поврљана трава
и плач забадава…
Идиле нема више!
У грудима
туга бол ствара,
а љубомора бес њише.

Настави са читањем “У ВАТРИ – Љубодраг Обрадовић”

Не мораш доћи – Нина Симић

Не мораш доћи

Не, ти не мораш доћи
Ја те више не чекам
И не зовем.
Остани у мојим сећањима
На сликама
И у успоменама.

Ти си сада неко други
Не личиш на
Оно што памтим.
Увеле су моје наде
Да ћеш доћи као некад
Отврдло је срце моје

Не, ти не мораш доћи
Ја те више не чекам
И не зовем.
Остани у мојим сећањима
На сликама
И у успоменама.

Од чекања
Уморне су очи моје
А сузе су понорнице
Не ослушкујем више
Твоје кораке
Ни мирисе прошлости.

Негде живиш
И не окрећеш се
На оно време срећно.
Мени тако вредно
Теби није драгоцени
Траг у души оставило.

Не, ти не мораш доћи
Ја те више не чекам
И не зовем.
Остани у мојим сећањима
На сликама
И у успоменама.

И кад би дошао
Не можеш да надокнадиш
Године и дане
Прошли су празници,
Рођендани, славе
И болести без тебе.

Не, не мораш доћи
Иако мислим на тебе
Остани где си.
Не, не мораш доћи
Ја те више не чекам
И не зовем.

(C) Нина Симић

СРЕЋАН 8 МАРТ!

img5
previous arrow
next arrow

СВИМ ДАМАМА СРЕЋАН 8 МАРТ!

ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ

Песму ти љубавну, душо пишем,
уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем,
данас си у песми само моја.

Песму ти срце, ноћас поклањам,
иако пољубаца не беше.
Најлепше је док се само сања,
стихови су ту да нас утеше.

Песма је сад ту да нас обмане,
стварност је данас стварно сурова.
С песмом ћу у снове одабране,
који зраче љубав без фолова.

Поезија је за душе усамљене,
поезија је за душе заљубљене,
поезија је занос за несхваћене,
поезија, за љубави ускраћене…

Настави са читањем “СРЕЋАН 8 МАРТ!”

Ти и ја – Данијела Јевремовић

Ти и ја

Твоја рука ми треба
и твој додир изненадни,
да ме окрзне твој поглед
у пролазу
и твој смех у безизлазу,
па да полетим ко птица
сломљених крила
до сна и бескраја
и недокучивог зрна
људског постојања.
Да се ко немир уселим
у твоје тамне зенице
и као ватра разгорим
утихле и покисле снове,
заруменим зоре
и распламсам страсти.
Да ми уз чашу црног вина
шапнеш две, три речи благе
па да их утиснем у сећање
да ме чувају од свакодневице.
Да се распе јато звезда
по хаљини боје меда
и зашуште по њој цветови златни
ко у пољу сунцокрети.
У смирај дана
само желим да сам жена
са расутом косом
на твом рамену
као месечина изнад мора
као плима и осека
као ти и ја
овде и сада.

Настави са читањем “Ти и ја – Данијела Јевремовић”

ПоезијаСРБ – СРЕЋАН РОЂЕНДАН!

РОЂЕНДАНСКА

Данас кад срећа
наш образ зарумени,
лепо и теби и мени!

© Љубодраг Обрадовић

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је основано 17. 9.2012. године, тако да је данас 17. 9. 2025. наш рођендан. У то име желим да данас свим члановима удружења и посетиоцима нашег сајта честитам 13. рођендан са пар песама и пожелим још много лепих рођендана. У ту част организоваћемо поетске сусрете под именом “СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ” 24. 9.2025. године у 17:00 часова у Белој сали КЦК.  Па изволите, придружите нам се у нашем малом слављу.

НОВЕ

Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Настави са читањем “ПоезијаСРБ – СРЕЋАН РОЂЕНДАН!”

“САБОРАВАЊЕ” на Петровдан у порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу

У Пепељевцу, на Петровдан у порти Цркве Светог Пантелејмона је 12. јула 2025. године одржана је по четрнаести пут манифестација “САБОРАВАЊЕ” у организацији Културног центра Крушевац и КУД-а Пепељевац. Цео програм, који се састојао: од свечане литургије и завршног културно – уметничког програма обојили су КУД „Пепељевац“ из Пепељевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Наравно после програма била је богата свечана трпеза. Посебну ноту духовности и добре животне поезије дали су и песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца:  Милосав Ђукић Ђука, Даница Гвозденовић, Првослав Пендић Пенда  и Љубодраг Обрадовић. Овде смо изабрали и тонски обрадили поетски и музички део програма. Цео програм можете погледати  и преслушати ОВДЕ.

Песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца:
Првослав Пендић Пенда, Даница Гвозденовић,
Милосав Ђукић Ђука и Љубодраг Обрадовић.

Преслушајте и друге песме на нашем сајту!

Настави са читањем ““САБОРАВАЊЕ” на Петровдан у порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу”

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ – Мирослав Мића Живановић


БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи, док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.

Ма да су бар трешње
као прошле године, као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.
Настави са читањем “БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ – Мирослав Мића Живановић”