Ђорђe Марјановић ЗА СВА ВРЕМЕНА – РТС

Rating: 9.44/10. From 16 votes.
Please wait…

у својој архиви има изванредан приказ стваралаштва Ђорђа Марјановића под називом ЋОРЂЕ ЗА СВА ВРЕМЕНА – 1995. Погледајте га!

Ђорђе Марјановић на Београдском пролећу – Снимак РТС-а


Неколико песама Ђорђа Марајановића – од којих неке можда(?) нисте чули (случајни избор)

Ја сам покушао да направим свој избор од 5 песама, али нисам успео да се одлучим јер су све песме Ђорђа Марјановића одличне. Зато Вам представљам шири избор његових песама до којих сам дошао на JouTube, прво неколико видео снимака РТС-а, затим неке аудио снимке са мојих плоча, па његову ЛП плочу “ХВАЛА ВАМ ПРИЈАТЕЉИ”, такође са YuoTube, коју и ја имам у оригиналном (винил) издању. Ту су још многе песме и видео записи са JouTube и  РТС-а о Ђорђу као бонус…

Морам Вам одмах на почетку нешто признати: Ђорђе Марјановић је за мене био и остао певач број један. Имао је оно нешто у свом сценском наступу и гласу, што је у мене доносило неко узбуђење, а публику дизало на ноге. Ја сам гледао сaмо један његов концерт у Београду у Дому синдиката, а каже се да их је било једанаест. Тада сам имао око 20 година и први пут сам био у Београду. Пошао сам рано ујутру и успео сам да пронађем Дом синдиката, не питајући никога. И успео сам да купим карту, додуше у последњем реду, али био је то за мене изузетан концерт. Касније сам гледао Ђорђа Марјановића и на Жупској берби у Александровцу 1976. године. Куповао сам све његове плоче, до којих сам могао да дођем и мислим да имам скоро све његове песме.

Зато Вам представљам и Ђорђеву ЛП плочу “А ЖИВОТ ТЕЧЕ ДАЉЕ” са YuoTube, коју такође имам у оригиналном (винил) издању, а која својим насловом симболично поручује да дело сваког аутора никад не умире… Зато треба имати дело!

У наставку овог текста сам објавио 5 песама по којима ће Ђорђе Марјановић остати упамћен по избору РТС-а. А пре тога је и мој рачунар (по систему случајног избора) одабрао неколико песама, од којих неке можда(!) нисте чули. А чињеница је и да било ко од Вас да направи свој одабир 5 топ песама Ђорђа Марјановића неће погрешити, јер су све његове песме перфектне… Па изволите – напишите у коментару испод овог чланка којих је то 5 песама Ђорђа Марјановића најбоље по Вама. Обећавам да ћу их преслушати… /Љубодраг Обрадовић – уредник сајта/

А САДА ИЗБОР РТС-а.


Један од најпопуларнијих српских и југословенских певача шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година 20. века Ђорђе Марјановић, објавио је прву плочу у време када у Југославији није било више од 20.000 грамофона, а још дуго ће остати упамћен по својим легендарним песмама.

“Звиждук у осам” – без дилеме прва асоцијацила на Ђорђа Марјановића. Прва песма са првог Марјановићевог албума “Музика за игру” из 1959. године. Режисер Сава Мрмак је 1962. снимио и истоимени филм, а Ђорђе се, на врхунцу своје славе, нашао у улози главног глумца.

“Београде” – једну од најлепших песама посвећених Београду Ђорђе Марјановић је отпевао на фестивалу “Београдско пролеће” 1963. године.
“Романа” – песма са сингл плоче из 1968. године, само једна од многих насловљених женским именима.
“Натали” – “Црвени трг беше тих кад стигох ту са Натали…” – Ђорђе Марјановић је шездесетих година био веома популаран и у Совјетском Савезу. На стадиону “Лењин” имао је петнаест узастопних концерата, певајући сваке вечери пред петнаестак хиљада људи.
“Девојко мала” – чувени шлагер који је написао Божидар Тимотијевић, компоновао Дарко Краљић, а отпевао Властимир Ђуза Стојиљковић за филм Љубав и мода (1960). Песма je захваљујући верзији Ђорђа Марјановића постала веома популарна широм бивше Југославије, а и у Русији.

Извор РТС

ПОЛИТИКА

Славни певач Ђорђе Марјановић преминуо је данас (15.05.2021. године) у 90. години од последица заразе коронавирусом.Како преносе београдски медији, био је прикључен на респиратор и лекари су се претходних дана борили за његов живот.

Марјановић је највећа некадашња југословенска и српска музичка звезда чија каријера траје више од пола века.Први је певач који је имао званичне клубове обожавалаца у бившој Југославији.

Рођен је у Кучеву 1931. године. У Пожаревцу је завршио гимназију, а потом је напустио студије фармације у Београду. Убрзо почиње да ради као статиста, између осталог и у ЈДП-у.

Први пут је наступио као певач на аудицији коју је организовало Удружење џезиста Србије.Прву плочу „Музика за игру”, објавио је за ПГП-РТБ 1959. године и она је продата у 11.000 примерака. Наредне године почиње каријеру у Совјетском савезу, где је био веома популаран и где је држао концерте са бројном публиком. Учествовао је на готово свим југословенским фестивалима забавне музике – Београдско пролеће, Песма лета, Сплитски фестивал, Загребачки фестивал и други.Остао је упамћен по многим хитовима, међу којима су Звиждук у осам, „Лазарела”, „Романа”, „Моје лудо срце”…

Од публике се опростио у мају 2004. године, концертом у Центру Сава. Поводом његовог 75. рођендана, Културно-образовни програм РТС-а направио је серију „К’о некад у осам” од пет епизода о његовом животу и каријери, чија је промоција одржана у Руском дому, уз присуство делегација Русије, Белорусије и Украјине.

За његов 80. рођендан, у октобру 2011, у Дому синдиката у Београду одржан је концерт „Милорду с љубављу”. Широм Србије, постојали су клубови обожавалаца Ђорђа Марјановића, „ђокиста”, које је он редовно обилазио. На одушевљење публике, у јуну 2016, појавио се на фестивалу Песма лета у Смедереву и на плејбек извео песме Звиждук у осам, Романа и Никад није касно.

Ђорђе Марјановић је добитник великог броја награда и признања, међу којима су Златни микрофон Радио Београда (2016), Сретењски орден трећег степена (2015), Златна плакета Београда, пренео је Танјуг.

Извор Политика

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

ЖИВОТНА ПРИЧА ЂОРЂА МАРЈАНОВИЋА: Био је најпопуларнији певач у Русији, публици је давао целог себе

ЈЕДАН од најпопуларнијих певача забавне музике Југославије али и Совјетског
Савеза, Ђорђе Марјановић преминуо је данас (15.5.2021. године).

Родио се у Кучеву 30.октобра 1931.године. Завршио је гимназију у Пожаревцу, а
потом одлази у Београд на студије (1950). Изабрао је фармацију и догурао до апсолвента. Музика је учинила да крене путем у којем студије фармације нису више биле важне. 1954.године учествоваће на аудицији за певаче у организацији Удружења џез музичара Београда. Сачекаће још неку годину да његов певачки дар добије признање. Љубав према музици, стицајем добрих околности, постала је његов животни пут.Како новца није било довољно, Ђорђе је повремено радио разне послове. Није се либио разношења млека… пражњења вагона на железничкој станици … По природи ведар, певушио је и радио уз његов незаобилазни осмех. Био је лепушкаст младић пун животне радости и снаге. Пут га је навео и на посао у Радио Београду. Радио је као инкасант. Тада већ улази у свет уметности статирајуци на филму и у позоришту. Његово певушење било је примећено и Ђорђе снима (1958.) своју прву песму “Звиждук у осам” композитора Дарка Краљића. Једном чута, ова песма освојила је сваког слушаоца. Песма је емитована на телевизији и одмах је изазвала опште одушевљење.У Радио Београду Ђорђе је срео лепу службеницу, продорног гласа – Злату Ракић која му је рекла да потпише уговор како би добио хонорар. Постали су пријатељи, а 1959-е се и венчали. Најпре га је одбила, али није одoлeла његовој упорности. Она је знатно утицала на његову каријеру. Ђорђе то признаје, уз напомену да је она у њему препознала таленат. Рекао је да упркос томе сто му је жена радила у Радио Београду напредовање није било лако као и да је примљен на аудијицији тек након сарадње са оперским певачем Д. Пивничким. И он је у њему видео велики таленат. Причало се како Злата може све да уради у Радио Београду и да ће прославити Ђорђа. Она му је помагала да свој таленат изнесе али не на неки непримерен начин. Злата је сама изјавила да Ђорђе има таленат и магичну моћ да привуче публику и да нико не би могао наметнути публици некога ко тако нешто не поседује у себи. Ђорђе је против тога да се превише искрено говори о својој интими јер често буде погрешно схваћена.На почетку каријере свесрдну помоћ у уобличавању певачких способности пружио му је оперски певач, првак београдске опере, Дарко Пивнички. Његове гласовне могућности нису биле велике, али његово певање имало је промуклост, глас који плени својом бојом у коју је уткана и осећајност, свакој речи у песми одмеравао је важност… Свом певању дао је посебну сценску кореографију и тиме себе уобличио у револуционарног и врсног уметника.На свом наступу у Нишу (1958.) публика је била толико одушевљена да му није дозвољавала да напусти бину. Био је збуњен не само зато што је био неприпремљен и у репертоару имао неколико песама, што није имао са чим да настави након што је поновио вец отпевано, већ стога сто такву еуфорију није могао ни да замиси. Признао је скромно публици да не зна више песама. Било је то шокантно суочавање са славом, са сопственом вредношћу…Начин на који се Ђорђе представио публици била је новина: интензивна осећајност и покретљивост на сцени која интензивира дожиљај… Владао је сценом уз гесте по којима се памти: микрофон у руци, убедљиво обраћање и приближавање публици…Видећемо га доцније како баца свој сако у публику, клечи на сцени… он се сав даје публици и она му се предаје. Док буде певао на фестивалима и солистичким концертима изазиваће вриску, падање у несвест обожаватељки, сви ће певати са њим.1959-е излази његов први албум “Музика за игру” на којој је носећа песма “Звиждук у осам”.Нижу се нове песме, свака је хит, а обожавање људи све више расте. 1960-е добија награде на Опатијком фестивалу, а 1961-е није добио ниједну награду на фестивалу “Златни микрофон” у Београду. Публика је била изненађена и револтирана. Дошло је до спонтаног окупљања неколико хиљада људи који су носили Ђорђа од Дома синдиката до хотела Москве где је стао и почео да им пева како би их умирио. Сви су му се придружили. Био је то мали концерт за памћење. Ђорђе и обожаваоци су се стопили…1963-е одлази у Русију и тамо доживљава исту славу. Он постаје најпопуларнији певач у Русији. Пунио је стадионе, а публици на концертима певао је осим својих песама и обраде француских шансона… песме Битлса, Боба Дилана…У Русији 1965-е среће Ели Николајевну, жену свог живота са којом се жени. Њихова љубав, како то обично бива са популарним личностима, била је предмет јавног преиспитивања… али Ђорђе се никада није покајао. Родила му је троје деце, била верни и брижни зивотни сапутник. Бринула је о деци, била стуб породице у којој је живела само узајамна љубав и разумевање.60-е, 70-е, 80-е године 20. века биле су време његовог непрекидног владања забавном музичком сценом у Југославији и Русији.Трајући тако дуго уз велики број обожавалаца није изгубио на важности ни са појавом нових музичких праваца. Не само да његови обожаваоци нису одустајали од њега, већ су и нове генерације респектовале његов уметнички дар.Био је присутан на великом броју фестивала, снимио пет ЛП плоча и већи број синглова.У његовој природи је животна енергија на тако високом нивоу да је било неопходно да је подели са другима. Добро је што му је пут био отворен. У себи је носио елан са одредницом бујне радости и велике љубави. Видик његових обожавалаца простирао се у недоглед. Повезао их је оним сто је носио у себи и створио оазу љубави међу људима. Оформљени су клубови (“Ђокисти”) код нас и у Русији који су пратили све што је везано за његов рад, међусобно се дружили, слали му писма са лепим речима….Љубавна вибрација између Ђорђа и његових слушалаца настављала се и ван сцене… посећивао је клубове својих обожаватеља, радовао их својим присуством, заједничком песмом… И они који нису били чланови клубова вoлeли су његове песме и певушили их док су радили, шетали… мушкарци су звиждукали… Ђорђе је, кратко речено, усрећио својом песмом милионе људи.Певајући своју песму “Мене нема ко да жали” на концерту у Мелбурну 1990. доживеоје мождани удар. Уследила је борба лекара за његов живот, супруга је одмах дошла да буде крај њега. Преживео је, али су последице биле тешке. Остао је без гласа, немоћно је седео у колицима. Захваљујући докторима и његовој породици почео је да се бори. Радујући се својој тек рођеној унуци коју су му непрекидно доносили и стављали у крило у њему је пробуђена жеља за животом.Уложио је велики труд да прохода, глас није успео да поврати у потпуности… Временом ће течније певати него ли причати. Ни тако тешка бoлeст није успела да му одузме макар и скромну могућност за повратак на сцену. Ништа више није било као пре, његова срећа је његова породица, његови Ђоковци, његова сећања и сцена на којој се само повремено појављивао – другачији али са незаборавним шармом врсног уметника који увек изазива еуфорију публике.Опроштајни концерт одржао је 31.маја 2004. године.(Стил)

Извор: Вечерње Новости

(Прочитано: 502 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 688.336 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

2 мишљења на „Ђорђe Марјановић ЗА СВА ВРЕМЕНА – РТС“

  1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Prave vrednosti ostaju za uvek. Odličan tajming i odličan izbor pesama, da bi i mladje kolege mogle da čuju kako
    se to pevalo iz duše najboljih.
    Hvala Ljubo na ovoj postavci. Baš je osveženje.

    Pozdrav. https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

  2. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif Da, Djordje je vrh zabavne muzike. Bio i ostaće!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif