Болујем од чежње за завичајем,
последњим уточиштем за моја бекства.
У ноћи корака, раскршћа путева
су места тражења опроштаја.
У загрљају обале родне,
чобанче – месец где чуваше стада,
рођено село моје сад спава.
Крваво небо као жива рана,
над њим.
Кроз честаре и пусте сокаке,
тугују ветрови, уз звуке фруле.
Кунем се, да бол бехара и опија
као сетан мирис дуња,
и као да петли поју, јеца прохујало доба.
У авлији пуцкета ломача сећања.
Ни жеља, ни сећање на љубав,
у пепелу је бол и време ћутања.
Нестајем у бездану заборава.
Роморе кише у очима моје мајке,
заточене између заласка сунца
и праскозорја, уз светлост свеће,
миро кандила и кућног свеца.
Самоћа је усидрена између зидова
наше старе куће. Да ногом ступи
на басамаке, НИКОГ, да изађе на доксат
ко да ме чека, да се вратим СЕБИ,
и да ми каже: „Добро дошао, сине!
Срећне су очи када те виде!“
Месец: октобар 2024.
БОГОЈАВЉЕНСКА НОЋ – Душан Комазец
ХВАЛОСПЕВ ФРУЛИ
ХВАЛОСПЕВ ФРУЛИ
Од јавора или тршње,
шљиве, дрена ил` од дуда,
чудесна се фрула ради,
што музичка ствара чуда.
Једноцевка ил` двојница,
за фрулаша свеједно је,
ал` се уз њу увек радо,
игра коло и запоје.
Једноставна за израду,
и не треба да се штима,
али значај немерљиви,
за наш народ фрула има.
Што род српски свеколики,
од искона верно прати,
рад` тога се фрула може,
инструментом светим звати.
Захваљујем свакој фрули,
што умилне звуке нуди,
и нек` њене свирке буде,
док с истока зора руди.
Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ
Нови Сад, на Васкрс 2023 лета Господњег
МОРАВСКИ РАЈ
МОРАВСКИ РАЈ
Док Морава тихо шуми,
и сва поља уз њу злате,
с уживањем очи моје,
те лијепе слике прате.
Поточићи и ријеке,
ка Морави чило теку,
и предивним аријама,
жуборећи праве јеку.
Свуд` се плодне њиве шире,
и ливаде процвјетале,
а чобанска пјесма ори,
уз чаробни звук свирале.
А подаље од Мораве,
питома се брда дижу,
у њиховим њедрима се,
све бисерна села нижу.
Слушајући пој славуја,
и чудесни зов природе,
душа ми се омелеми,
док ме чула у рај воде.
Свемогућем Богу хвала,
што је има` пуно дара,
и што бјеше шире руке,
Поморавље кад је ствара`.
Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ
Село Корман, јул 2018 љета Господњег
ZLATNE STRUNE – Branko Mijatović
NA JEDNOM OD PROFILA, KOJI SU MI “UGASILI”, NAIĐEM NOĆAS I NA OVAJ SNIMAK. BEŠE OVO U KC ŠABAC NA TRADICIONALNOJ MANIFESTACIJI “SUNČANA JESEN ŽIVOTA” 2017.GOD. ČINI SE DA TO I NE BEŠE TAKO DAVNO, ALI SU SEDAM GODINA IPAK I DUGE I VELIKE KADA SE PRISETIM ŠTA SE SVE ZA TO VREME IZDEŠAVALO.
ТРАГОВИ У ПЕСКУ
У мокром песку остављам траг,
док таласи бришу моје кораке, један по један.
На хоризонту, сунце тихо тоне,
златни круг нестаје у морској дубини.
У тишини вечери те дозивам,
срце ми неуморно куца.
Тражи начин да угаси пламен чежње,
да стиша немир у души.
Месечина просипа сребро по таласима,
ветар нежно милује моју кожу.
Мирис мора носи твој загрљај,
обавија ме, као да си опет ту.
Под старом маслином,
чујем шапт из прошлости.
Појави се на трен, па нестани,
али остави ми сећање на ноћ поред тебе.
ДА СИ РОЂЕН-Здравка Пап
Да си рођен из навике
И недостатака у љубави
И жељи да личиш на родитеље
Никад те не бих погледала
Да си рођен из срца и душе
И судбини мојих очекивања
Сачекала бих срећу у очима
Да си рођен из жеље детета,
Смејали би смо се и плакали
И били заувек заједно
И никад не би зажалили
Да си рођен из неверице
Стајали би на ивици провалије
И схватили да је живот утакмица
У којој нема победника!!
PRAZNA SLIKA-Miroslav Krnjeta
Bol i tuga se ne brišu
u dnevnike života se pišu,
svi porazi svi padovi
putevi su kojim duša plovi.
Radost,sreća,sve emocije,
ljubav koja kosmos hrani
srca filmovi i projekcije
vrte se i menjaju na sceni.
Krv i blatnjavi ošugali rovovi
crna dama sa korpom strahova,
sva uzbuđenja i razočarenja
prate nas od rođenja.
Teško da je život livada
brda,doline,vrhovi,jaruge,
tuneli i krivudave pruge
ako jeste čemu tolika maskarada.
Nema vetrova bez posledica
nije ista nijedna pahuljica,
plamen vatre nije isti
svaki minut smo na drugoj pisti.
Danas crno sutra belo
čitav život menjaš odelo,
nema svetlosti bez tame
nosimo demone,sedamo na anđeoske
ćilime.
Ceo film zakjlučan u sobe srca
režiser ga pušta na platna,
horor,tragikomedija,drama,
avantura,
čemu inače naš put ta zemaljska
tura.
Nema brisanja ni bežanja
nekom cvet nekom put trnja,
peščani sat je prerušena britva
zato zapisujemo crno bela iskustva.
Dela,priče naših duša
ne mogu se izbaciti po nalogu
razbiti kao kafanska čaša
u životu svi imamo svoju ulogu.
Slikari naših raznobojnih staza
putnici rajskih i paklenih prolaza,
bez osmeha i na srcu ožiljaka
ostajemo samo prazna slika.
Стихољубље ПоезијаСРБ 2024.
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ представило је своје издаваштво и ауторе на манифесацији ДАНИ КЊИГЕ, односно на сајму књига и издаваштва Расинског округа у Белој сали КЦК 17.10.2024. године. Манифестација је започела песмом Милета Ђурића ЈА ВАМА ПЕВАМ коју је он и искомпоновао. Текст је написао Љубодраг Обрадовић.
Аудио снимак – Марко Вишњић КЦК
СРБИЈА – Андреја Ђ. Врањеш
СРБИЈА
Кад сам дете био,
причали ми о Босни туге.
ЂЕД ми је рекао:
„Србија је све што постоји.“
О њој сам чуо,
када ништа нисам знао,
СРБИЈОМ САМ ЗАПЕВАО.