Крив је што рече цару Ироду
“братоубици” да родоскр”ви.
Да грех је његов велик к’о први
грех, кога Каин подари роду!
Играј Салома” мајка је моли,
јер игра није ни грех, ни порок.
Страдаће, само Божији пророк,
ал’ туђа рана никог не боли.
У царском двору препуном руја
док Ирод брише знојаво чело,
увија своје заносно тело
у страсном плесу младост што буја.
“Играј још мало, тањир је спреман
за Христкрсца и Светитеља!
Ишти шта хоћеш, сијасет жеља…”
Мач оштар, пророк. Дош’о је земан!
– – – – – –
Далеку реку дах студи љуби,
Салома плеше, усуд је гледа!
Тело у води и “санта” леда
што као сабља главу јој руби!
Без жудног тела вечним сном спава
јер испи чашу Светачког бола.
И све је исто, сред царског стола
Иродијада, тањир и глава!
(Прочитано: 31 пута, 4 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.288.393 пута)
Браво пјесниче!