Крив је! “Он рече силном Ироду
“братоубици”, да родоскр”ви!?
Да грех је његов велик к’о први
грех, кога Каин подари роду!
Играј Салома” мајка је моли,
јер игра није ни грех, ни порок.
Страдаће, само некакав пророк,
ал’ туђа рана никог не боли.
У царском двору препуном руја
док Ирод брише знојаво чело,
увија своје заносно тело
у страсном плесу младост што буја.
“Играј још мало, тањир је спреман
за Христкрсца и Светитеља!
Ишти шта хоћеш, сијасет жеља…”
Мач оштар, бљесну. Дош’о је земан!
Глава на пладњу к’ асталу крочи,
Ирод у страху пред њом се клања!
Горда царица поглед свој склања,
Јер је Светачке гледају очи!
– – – – – –
Далеку реку дах студи љуби,
Салома плеше, усуд је гледа!
Тело и вода, и санта леда
што попут мача главу јој руби!
Без жудног тела вечним сном спава
јер испи чашу Светачког бола.
И све је исто: Прочеље стола,
Иродијада, тањир и глава!
Браво пјесниче!
Хвала лепо. Срдачан поздрав!