Дан: 8. октобар 2024.

Pruža ruke dodiruje maglu,
spušta se teret
na te puste šake
ničeg nema,samo boli
ispošćene žene.

Sipi šapat breza,
gubi zalaskom sunca,
dodiruje mlada žena
stecište svoga sna.

Odlukom se predala,
da napusti sama,
utučeno srce krvari,
gnezdo mora da zaboravi.

Prokapavala samo tugu,
što u gnezdu porod nema,
pritiska je teška mora,
ogorčena,rastrojena.

Gospodarica postala,
onih mračnih trotoara
ni’svesna rizika svog,
što zbiva život.

Hladan prst razuma
opeče dušu njenu,
dodiruje strana lica,
kako bi našla utočišta.

Pozadine više nema,
obrisa je gusta magla,
zgrčena mlada žena
na ulici osta sama.

Grozničavo život gleda
prezire ga iz dna duše,
snovi srušeni sa razvoja,
ne daju se zaborava.

Okrugli sto,osvetljen prigušenom lampom,
za kojim sedi prelepa dama
u nežnim rukama čvrsto drži špil karata,
a misli joj usmerene kazaljkama sata.
Igra opreza,
kockarska varka,
stolu prilazi,Gospodin manira iz Las Vegas.

-Dozvoljavaš…?
šarmantno se nakloni.
-Slobodno mesto, Vas je čekalo.
-Oprosti draga,nema persiranja za ovim stolom gde sedimo Ti i ja.

Osmeh ozari njeno lice,
dva puta trepnu nehotice.

-Divno izgledaju te crvene usne,
nemoj misliti da laskavo delim komplimente.

Izbaci oblak duvanskog dima,
naglim pokretom privuče stolicu spreman za igru.
Delila se brzo svaka karta,
ulog,čip…
Noć kaska ne odustaje dama.
Lagano,Ona ispija svoje piće
dok’ njegova duša na stolu se prosu.
Igra je ova slepa za Puba Trefa i Damu Herca.

-Otkrivaj kartu u svojim rukama,hoću odmah da znam
u kom smeru ide ova igra.

-Ne igram dragi prljavih karata
u ruci držim četiri Asa i kralja Pika,
ovo je noćas moja pobeda.

Dama časno ustaje od stola,
pruža ruku prijateljstva,
na to ,Gospodin ne okleva,
već ruku prihvata k srcu svome.

-Gospoda igraju iz šika,
dama je ova moja,
dobitna lutrija.