Категорија: Zdravka Pap

Можда сам цвет
у камену што се крије
и чека кап јутарње зоре.

Можда сам нага песма,
којој не треба пехар и капа,
да би се поносила стихом и речју.

Можда сам сувише стара
и сувише сама
што још увек тебе чека.

И никад се кајати нећу,
што си ме вајао по својој мери
и што ми ниси дозволио да сањам.

Сутра ће сванути исто
пробудићеш се забринута,
уплашена, незадовољна.

Све своје проблеме
рећи ћеш једним пољупцем
и навуче се осмех на лице.

Поново ћеш тражити онај цитат
што ти је крао сан
у коме си видела себе
јасније него у огледалу.

А онда ћеш, полако
умирати од досаде
опседнута својим егоизмом
и истом оном сенком
у срцу и души.

Стави ме као печат на своје срце
И немој никад признати зловољу
И огрни се великим стрпљењем

Стави ме као печат на своје срце
И цртај по њему жеље и путоказе
И смеј се животу који је сумњичав

Стави ме као печат на своје срце
И љуби, сањај и маштај за обоје
И немој измишљати несугласице

Стави ме као печат на своје срце
И немој туговати без вере и истине
И молитве која ти отвара врата среће

Волим те и запиткујем
да ли си срећан и што ћутиш
и да ли је туга оно што те мучи.

Волим те и бринем
за љубав у свакој речи
и срећу која зна и да плаче
и радост која зна и да кука.

Волим те и треба да знаш
да ме нико неће одвојити од тебе
због душе која ми је пружила уточиште
и која ме разуме и схвата и кад сам љута.

Волим те и немој да мислиш
да је то навика која нас веже
и која се чуди свему што нас снађе
и раздваја и спаја истог тренутка..!?

Кроз мене
У твом времену
Никад није досадно

Кроз мене
Лагано без проблема
Тече твоја незаинтересованост

Кроз мене
У твојој тврдоглавости
Не може се доказати истина

Кроз мене
У твојој непромишљености
Појави се човек без душe

Кроз мене
И твој најмањи уздах
Претвори се у радост и срећу

Дрино водо
Жубориш и певаш
Тугујеш и плачеш
За животом који тече

Немој никад стати
И немој се уплашити
Туге која пара срце
За јунаком који гине

Крв и сузе
Никад неће испливати
Са дна реке која чува кости
За слободу и спас отаџбине…

Претеране емоције носе у себи
Драж срца и лепоту душе и никад
Неће остати без иједног проблема

Претеране емоције убију радост
И угуше срећу тугом из срца и душе
И не могу да живе и дишу у неправди

Претеране емоције сагоре душу
И ни једна није иста и све су различите
И никад се не можеш опустити и уживати

Претеране емоције нису добре
У њима је бољка целог света
И суза је њихов лични печат

Исхитрена речју
и у срцу несигурна
кад истином зборим.

Залутала у себи,
никад задовољана
и скројена по теби.

Морала сам погинути
у лепоти твоје душе
и доброти твога срца.

У мојој сам срећи,
која са мном лети
и не могу оздравити.

Обуци се у светлост
Кад делиш љубав
и поклањаш срце

Обуци се у светлост
И чини добра дела
Да их се не сећаш

Обуци се у светлост
И затвори прозоре туге
И откриј доброту душе

Обуци се у светлост
И сијај ко звезда на небу
И испуни све жеље

Обуци се у светлост
И покажи пут незнанцу
И кажи да је све у реду