Добродошли!
Поштовани посетиоци, Овде ћу вам представити неке од мојих песама које сам искомпоновао уз помоћ Suno Ai. Како је сада пролећа прва песма у три варијанте је песма ПРОЛЕЋЕ ЈЕ ИЗВЕЗЛО ПЕСМУ.
ПРOЛEЋЕ
Пролеће је извезло песму,
још једном заварава свет.
Птице су запалиле ноћ,
још једном спавати се не сме.
Настави са читањем “PoezijaSRB & Music – MOJE ПЕСМЕ КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ”
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
Одлучио сам да Вам за ВАСКРС 2026. године поклоним неколико наших песама искомпонованих и отпеваних уз помоћ платформе SUNO AI. Можете их преслушати у наставку овог чланка.
audio verzija
У ВАТРИ…
У ватри
растућег таласа
гори пена сунчева заласка.
Остани ту, малена…
Остани ту, на обали,
блиска ми у трави
и кад ноћ сунце поплави,
руку на чело ми стави.
Река ће да тече,
жубор шумове да упија
и док пољем плови вече,
љубав наша има да сија.
И би нам лепо,
и срећу нађох,
али за кратко!
Чим свану прво јутро,
на своју страну,
оде свако.
Оста поврљана трава
и плач забадава…
Идиле нема више!
У грудима
туга бол ствара,
а љубомора бес њише.
Не мораш доћи
Не, ти не мораш доћи
Ја те више не чекам
И не зовем.
Остани у мојим сећањима
На сликама
И у успоменама.
Ти си сада неко други
Не личиш на
Оно што памтим.
Увеле су моје наде
Да ћеш доћи као некад
Отврдло је срце моје
Не, ти не мораш доћи
Ја те више не чекам
И не зовем.
Остани у мојим сећањима
На сликама
И у успоменама.
Од чекања
Уморне су очи моје
А сузе су понорнице
Не ослушкујем више
Твоје кораке
Ни мирисе прошлости.
Негде живиш
И не окрећеш се
На оно време срећно.
Мени тако вредно
Теби није драгоцени
Траг у души оставило.
Не, ти не мораш доћи
Ја те више не чекам
И не зовем.
Остани у мојим сећањима
На сликама
И у успоменама.
И кад би дошао
Не можеш да надокнадиш
Године и дане
Прошли су празници,
Рођендани, славе
И болести без тебе.
Не, не мораш доћи
Иако мислим на тебе
Остани где си.
Не, не мораш доћи
Ја те више не чекам
И не зовем.
(C) Нина Симић
СВИМ ДАМАМА СРЕЋАН 8 МАРТ!
ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ
Песму ти љубавну, душо пишем,
уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем,
данас си у песми само моја.
Песму ти срце, ноћас поклањам,
иако пољубаца не беше.
Најлепше је док се само сања,
стихови су ту да нас утеше.
Песма је сад ту да нас обмане,
стварност је данас стварно сурова.
С песмом ћу у снове одабране,
који зраче љубав без фолова.
Поезија је за душе усамљене,
поезија је за душе заљубљене,
поезија је занос за несхваћене,
поезија, за љубави ускраћене…
Ти и ја
Твоја рука ми треба
и твој додир изненадни,
да ме окрзне твој поглед
у пролазу
и твој смех у безизлазу,
па да полетим ко птица
сломљених крила
до сна и бескраја
и недокучивог зрна
људског постојања.
Да се ко немир уселим
у твоје тамне зенице
и као ватра разгорим
утихле и покисле снове,
заруменим зоре
и распламсам страсти.
Да ми уз чашу црног вина
шапнеш две, три речи благе
па да их утиснем у сећање
да ме чувају од свакодневице.
Да се распе јато звезда
по хаљини боје меда
и зашуште по њој цветови златни
ко у пољу сунцокрети.
У смирај дана
само желим да сам жена
са расутом косом
на твом рамену
као месечина изнад мора
као плима и осека
као ти и ја
овде и сада.
РОЂЕНДАНСКА
Данас кад срећа
наш образ зарумени,
лепо и теби и мени!
© Љубодраг Обрадовић
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је основано 17. 9.2012. године, тако да је данас 17. 9. 2025. наш рођендан. У то име желим да данас свим члановима удружења и посетиоцима нашег сајта честитам 13. рођендан са пар песама и пожелим још много лепих рођендана. У ту част организоваћемо поетске сусрете под именом “СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ” 24. 9.2025. године у 17:00 часова у Белој сали КЦК. Па изволите, придружите нам се у нашем малом слављу.
НОВЕ
Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!
Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!
Преслушајте и друге песме на нашем сајту!
Настави са читањем ““САБОРАВАЊЕ” на Петровдан у порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу”
БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ
Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи, док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.
Ма да су бар трешње
као прошле године, као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.
Настави са читањем “БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ – Мирослав Мића Живановић”
Glumica Jelena Tinska maestralno recituje najnoviju pesmu Saše Milivojeva – SUDNJI DAN.
Saša Milivojev
SUDNJI DAN
Sudar zvezda
Pad kometa
Mesec gori
Nebo se ruši
Zemlju mrvi
Dim guši
Pali krovovi i snovi
Hramovi i mostovi
Preorani grobovi
Cure otrovi
Pobijeni orlovi
Počupani koreni i korovi
Tonu bedemi i gradovi
Mrak
Čuje se huk jak
Ruševina i olupina
Prži lavina
Poslednji čas kuca
Grom vatrom puca
Prži pašnjake i stada
Brda u parčad kida
Užareni čelik pada
Ponovo kao nekada
Neće svanuti nikada
U ovom času tame
nestaće sve pesme i rime,
bajke, basne i poeme.
Isteklo je vreme.
Tonu i senke i kaldrme
u jame vatrene
A sa vrha planine
na zvezdi spasa
Odozdo se čuje odjek
Velikog praska!
Na pragu kraja
Na početku beskraja
Kroz ivice rajskih dveri
Nešto nežno treperi
.
Sva prava zadržana © Saša Milivojev. Strogo zabranjeno kopiranje prema Zakonu o autorskim pravima i intelektualnoj svojini
