У оквиру “Уметничке насеобине МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ”, која се већ четврту годину заредом реализује по идеји Живорада Милановића Макија, овог пута у идиличном окружењу планине Јастребац и његовог језера, 07.08.2012. године одржано је поетско-музичко вече Културног центра Крушевац у коме је уметност својом лепотом разгалила све присутне. Своју поезију говориo je и Љубодраг Обрадовић.
04.08.2012. године у 20:30 часова, у Трбуњу – родном месту Радета Драинца, одржана је манифестација *ПЕСНИЦИ ДРАИНЦУ У ПОХОДЕ* коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац, Народна Библиотека *Рака Драинац* и КЦ *Драинац* из Блаца. На манифестацији су ове године наступили: Др Милентије Ђорђевић, Милан Вучићевић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Слободан Ценц, Томислав Симић, Витомир Јовановић Џогурда и Љубодраг Обрадовић. Програм је водио Мирослав Панић из Блаца, а о стваралаштву Радета Драинца говорили су Др Милентије Ђорђевић и Вељко Стамболија.Да вече остане у изузетном сећању учесника посебно се потрудио директор библиотеке у *Рака Драинац* у Блацу Топлица Ђоковић. Настави са читањем “Драинцу у походе 2012.”
У Биоскопу Крушевац, Културног центра Крушевац, Удружење песника Србије ПоезијаСРБ одржало је промоцију часописа ПоезијаСРБ број 19. и то 21. 1.2023. године у 13:00 часова. Водитељи програма били су Данијела Јевремовић и Љубодраг Обрадовић. У промоцији су учествоватли присутни аутори: Данијела Јевремовић, Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић, Даница Рајковић, Даница Гвозденовић, Мирослава Смиљанић, Боривоје Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћиро, Михајло Ћирковић, Милосав Ђукић Ћука, Првослав Пендић Пенда, Слађана Бундало, Љиљана Тамбурић, Горан Минић, Миломир Терзић, Снежана Поповић, Слободан Ценц, Богдан Јевтић, Градимир Карајовић, Живорад Милановић Маки, Шапоњић Љубиша… У Музичком делу програма наступили су: Сања Ивановић, Љубиша Боровац Боки, Дејан Живковић и Градимир Карајовић. Програм је тонски урадио Марко Вишњић из КЦК, а видео сам снимио ја. Слике сам дадавао у два наврата. /Љубодраг Обрадовић/
Промоција часописа ПоезијаСРБ Број 19. – ВИДЕО
ПОШТОВАНИ ПРИЈАТЕЉИ СТИХОВА И РИМЕ, ЕСЕЈА ПРИЧА И ПРИКАЗА, АФОРИЗАМА, УЈЕДНО ЛЕПЕ ПИСАНЕ РЕЧИ
Аудио снимак манифестације ЉУБАВ И ВИНО 2023. – Марко Вишњић КЦК
У Биоскопу Крушевац је 14. 2.2023. године по петнасти пут одржана манифестација ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИСПИРАЦИЈА 2023. Том приликом у програму који су водили Данијела Јевремовић и Љубодраг Обрадовић уручене су награде присутним песницима из Крушевца и Ћићевца. Награде је уручио Љубодраг Обрадовић – председник жирија. Жири конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА, је радио у саставу: Љубодраг Обрадовић; песник – председник, Светлана Ђурђевић, песник – члан; Живорад Милановић Маки, академски сликар – члан; Латинка Ђорђевић, песник – члан; Саша Милетић, песник – члан и Драгојло Јовић, песник – члан. На почетку манифестације присутне је поздравио Живорад Милановић Маки – оснивач манифестације. Затим су Драгојло Јовић и Љубодраг Обрадовић, као чланови жирија прочитали по једну своју песму. После тога је Даница Гвозденовић прочитала награђене песме аутора који нису могли да присуствују лично и то у категорији млади песници: 1. Јована Марковић, Факултет Организационих Наука Универзитета у Београду, за песму ЈАНУАРСКЕ НОЋИ, 2. – Сара Вукосављевић, Београд, за песму ШАХ-МАТ; 3. – Милица Мирјанић, ученица Медицинске школе у Бањој Луци, за песму ТАЈНА.
У категорији одрасли песници: 1. Бранко Мијатовић из Шапца, за песму КРЧМАРИЦА; 2. место равноправно деле Данијела Јевремовић из Крушевца за песму КАП ВИНА и Јасмина Димитријевић из Загреба за песму ТРАГ ОД ВИНА; 3. место равноправно деле Зорка Чордашевић из Франкфурта на Мајни, Немачка, за песму ВИНУ ОСТАЋЕ ИСТИНА и Љиљана Марјановић из Крушевца за песму ОДА ПЕСНИКУ.
Наравно, Данијела Јевремовић и Љиљана Марјановић су прочитале своје песме и примиле награде које се се састојале из Дипломе и књига из Издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.
Награде на ЛИКОВНОМ КОНКУРСУ добили су: 1. Првослав Пендић Пенда из Крушевца за слику Вински плес; 2. место равноправно деле Бранко Мијатовић из Шапца и Слађана Бундало из Крушевца, а своју поезију која је добила Награду ПоезијаСРБ за квалитет поезије прочитали су Слађана Бундало и Првослав Пендић Пенда.
Своју поезију прочитали су и добили награде ПоезијаСРБ за квалитет поезије: Градимир Карајовић из Крушевца, Живота Трифуновић из Кобиља – Крушевац, Бранко Ћировић Ћиро из Ћићевца и Боривоје Бора Видојковић из Ћићевца.
На крају програма наступили су у ревијалном делу песници који нису учествовали на конкурсу и то: Мирко Стојадиновић (који је примио награду за Јасмину Димитријевић, а прочитао своју песму), Миљко Шљивић, Милосав Ђукић Ђука, Братислав Спасојевић, Олга Раденковић, Мирослава Смиљанић, Миломир Кркић и Даница Гвозденовић.
У организацији Културног центра Крушевац и Удружења песника Србије ПоезијаСРБ у Клубу КЦК, 7.12.2022. године одржана су ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Учествовали су чланови Удружења песника србије Поезија-СРБ: Љубодраг Обрадовић, Даница Гвозденовић, Миљко Шљивић, Живојин Манојловић, Слађана Бундало, Јована Живковић, Живота Трифуновић, Боривоје Бора Видојковић, Бранко Ћировић Ћира, Мирослава Мира Смиљнић, Мирослав Кркић, Градимир Карајовић, Милосав Ђукић Ћука, Првослав Пендић Пенда, Бобан Дашић, Живомир Миленковић, Љиљана Тамбурић, Олга Раденковић и афористичари Драган Матејић и Драган Ракић Сингер. У програму смо се подсетили и преминулих чланова: Миљојка Милојевића Била, Мирослава Миће Живановића, мр Ратка Тодосијевића Баће, Борисава Боре Благојевића, Милке Ижогин, Радивоја Миладиновића Пацка, Далибора Ђокића, Елеоноре Лутхандер, Томислава Милетића, Давора Славнића и афористича Јована Арсића Јовче. Програм су водили Даница Гвозденовић и Љубодраг Обрадовић… За музички тренутак су били задужени Љубиша Боровац Боки и Градимир Карајовић. Љубодраг Обрадовић је добио у знак сарадње са штампаријом СаТЦИП из Крушевца уметничку слику, рад сликара Првослава Пендића Пенде. Програму је присуствовао и Синиша Максимовић – заменик председника скупштине града Крушевца.
Ремиксована аудио верзија догађаја коју је снимио Марко Вишњић
Љубодраг Обрадовић
ПЕВАЈ САД
Певај сад, о оном што свако зна. Све пролази, све се мења. Певај сад, сан је само сан, стварност је увек сурова.
Певај сад, кад ниси више млад, о свету својих утопија. Певај ти. Твоје жеље су прошлост, сад други прелазе мост. Други сад, желе да граде свој свет и мисле то није грех, као и ти некад.
Певај сад, кад многа срца слама јад, а друга, због тога обасјава сјај. Певај ти. Почетак је увек леп, од идеала мало слеп, а онда уследи тужни расплет и у круг се све заврти.
Певај сад, дуг је пут преко реке, а почетак изазов. Али зашто рушити стари, за мост нов.
Певај сад, проста је истина, све пролази, све се мења. Само камење, све памти и кад ужарено у ватри пламти.
Певај сад, своју истину свако има и кад права у облацима се губи. Певај ти. Онај, ко другом, спокој узима, свој немир, тиме буди.
Певај сад, све се на крају зна, кад истина, стихом се изнуди.
Певај сад!
Рођен сам у време најжешћих санкција које је једна држава могла поднети, године 1949.год.у Шапцу, граду великана свеколике уметности. Одрастао у верничкој породици нисам могао бити “организован”, али ми то није сметало да са одличним успехом завршим основну и средњу техничку школу, а потом Вишу машинску у Земуну. Од основне школе пишем и у томе сам подржаван и од учитеља и од наставника, да би већ од седмог разреда основне почео објављивати у омладинским новинама, а потом и у подлистку “Глас деце Подриња” који је водио велики човек и песник за децу Драгиша Пењин, а преко кога упознајем најзначајније песнике XX века и врло млад постајем члан УКС па тако и редован сарадник ондашњих “Књижевних новина”, да бих због неслагања са политиком руководства удружење напустио 1993.год. што заиста нема везе са књигама које су ми забрањиване због појединих песама. После свршене више школе се из егзистенцијалних разлога запошљавам у Теслићу (БиХ), али ту остајем само три године и враћам се у Београд где ванредно завршавам Машински Факултет, а паралелно идем и на курс за приучене хемијске раднике да бих некако ушао у тада чувену ХИ “Зорка” у Шапцу.
Тако и бива. По завршеном курсу за ПКВ раднике запошљавам се као физичко обезбеђење, да бих после осам месеци добио радно место које је одговарало мојој стручној спреми. Све време пишем и објављујем у листу “Зорка”, али и три збирке песама са соцојалном тематиком: “Црни човек”, “Сновиђења” и “Зрнца Мудрости”, које , као што су моје старије колеге предвиђале,од којих сам учио (Никола Девура, Оскар Давичо, Крстивоје Илић, Милић Станковић, Момо Капор, Иван Глишић и други) бивају забрањене и повучене.
Због свега тога 1984. године уписујем Филозофски факултет, катедра за књижевност, у Београду који завршавам у редовном року са највишом оценом, а потом због потребе предузећа и магистрирам на одсеку за Технологију за обраду метала на Машинском факултету.
Љубодраг Обрадовић говори своју песму 1975. г. Забележено на магнетофону.
НАПОЉУ КИША ЛИЈЕ…
Напољу киша лије
плава ко моја сета.
У души киша лије,
а нада лебди у ваздуху.
Ја не знам чиме то
кидаш моје мисли
и не знам
који враг ме уз тебе лепи,
али сад,
док киша лије
и пуцкета шаторско крило
на дотрајалом камиону,
мислим на тебе и себе
и комбинације.
Моји потези су незграпни,
моји поступци очајни.
Дављеник се за сламку хвата,
а мени пена смета,
ја не видим сламку.
А напољу киша лије
плава ко моја сета,
зелена ко моји идеали.
Много је на свету очајника,
море је мени сличних,
море плаво…
Рекао си ми да си ме видео у зеленој алеји. Попут девојчице весело сам скакутала и премештала се с ноге на ногу. Моје лице је обасјавао велики осмех док сам се окретала ка зрацима сунца.
Има оних којима је живот д-мол.
Има. Да.
Носе га као цвјет у реверу.
Као ципеле прашњаве од
предугог хода по калдрми живота.
О, да. Има таквих људи. Свуда око нас.
Препознаћеш их по уморном кораку
по одсутном погледу у којем нема дна
по оном смјешку који као да приче тка
док те гледа како га проучаваш
и питаш се што му око попут Мјесеца сја.
Има људи, да, који живе свој д-мол.
Тешко да би их ти разумио. Или било ко.
Могу они у маси да се утопе
и могу љепотом да те засјене,
свјетлошћу што из ока избија
да ти неспокој потисну као дланом о длан
рецитујући оду животу као да
сневају баш твој сан.
А онда, када их нико не гледа
када сами са својим д-моллом остану,
не мисли да му се олако препуштају.
