KOSA
Stojiš ispred mene i gledam tvoju kosu;
Dugu i bujnu kosu, boje kestena i hrasta.
Pogled sa nje ne skidam u svom zanosu,
Radujući joj se, kao proleću prva lasta!
Njeni mirisi me više ne vode u bespuća.
Neumorna duša joj već sada u zagrljaj hrli.
U svojim namerama je postala svemoguća,
Jer ne prestaje strastveno da voli i da grli!
Takvu kosu mrsim i neprekidno ljubim.
Pod ovim prstima je kao najfiniji damast.
Želeći da usne na nju što više priljubim,
Ovaj tren krasi najlepših boja kontrast!